Вести

Kakva je situacija u Srbiji? Kakav je položaj države Srbije na međunarodnom planu i gde joj je mesto, kako građani Srbije danas žive, kakav je položaj radnika u Srbiji?

Razgovarao: Dušan Opačić

+++

Kakva je Srbija nakon tektonskih promena od majskih parlamentarih izbora prošle godine? Da li Srbija danas ima opoziciju, i koliko je ona sposobna da utiče na promene. Odgovore na sve to dobićemo od Vladimira Kršljanina predsednika Narodnog pokreta Srbije, nekada bliskog saradnika predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića i nekadašnjeg člana najužeg rukovodstva Socijalističke partije Srbije.

Gospodine Kršljanin, skoro dve pune godine postoji Narodni pokret Srbije koji Vi predvodite. Kakva je to organizacija, zašta se ona zalaže i kakav joj je ideološki profil? Na kojoj poziciji se nalazi i ko čini tu organizaciju?

To je politička organizacija novog tipa – onakvog kakav je potreban Srbiji danas. To nije stranka pojedinaca koji se bore za vlast i privilegije, kojoj program služi samo kao marketinški trik. To je široki pokret okupljanja pojedinaca i grupa spremnih da se angažuju na oslobođenju Srbije od angloameričke okupacije, obnovi srpske državnosti i državnog i teritorijalnog jedinstva. Naše temeljne vrednosti i ideološke odrednice su sabornost i humanizam. Dalje, mi smo za obnovu realne ekonomije, dakle proizvodnje i njenu socijalnu orijentisanost. U situaciji kad zemlju treba osloboditi i ponovo uspostaviti ozbiljne državne institucije, sve vrste ideoloških i drugih podela smatramo suprotstavljenim tom cilju. Oslobođena Srbija treba da uđe u državni savez sa Rusijom i intenzivnu saradnju sa drugim slobodnim zemljama. Takvom prirodnom okviru našeg življenja već 200 godina se suprotstavlja angloamerički faktor. Došlo je vreme da se to promeni. Danas se možemo bez rizika sami opredeliti o tome ko su nam neprijatelji, a ko prijatelji.

Narodni pokret Srbije je bio organizator obeležavanja desetogodišnjice od NATO agresije, međutim skoro svi mediji u Srbiji su prećutali i pokušali da marginalizuju taj događaj. O čemu se zapravo radi i koja je namera medijske “sabotaže” tog događaja?

Namera je jasna – očuvati angloameričku okupaciju, koju plaćamo sa 100 ljudskih života dnevno i očuvati medijski spin o “Srbiji kojoj je slomljena kičma, koja je demoralisana i iznemogla” i kao takva spremna da bez otpora prihvati sve vrste poniženja. A narod bi kao utehu trebalo da prihvati da nas je “najmoćnija sila” (ona koja danas grca u finansijskoj i moralnoj krizi) konačno ostavila na miru. Ali to što nas ne bombarduju (što više nikad neće moći), ne znači da su nas ostavili na miru. Oni sede u svim bezbednosnim strukturama ove zemlje, ministarstvima, Narodnoj banci i o svemu odlučuju na našu štetu. Cena koju za to plaćamo mnogo je veća, čak i u ljudskim životima, nego onda kada smo pružali otpor. Svako ko je zaboravio pravo lice Srbije, treba da pogleda snimke sa mitinga 24. marta, da čuje najviđenije Srbe, najviđenije Ruse i druge naše prijatelje iz celog sveta, jer miting je bio međunarodni.

Jasno se vidi iz delovanja Vaše organizacije, zapravo otvoreno zalaganje maksimalnom približavanju Srbije Ruskoj Federaciji. Da li ste protivnik ulaska Srbije u Evropsku Uniju i zašto?

A zašto bismo bili za ulazak u Evropsku Uniju? Niko nije objasnio šta dobro to donosi Srbiji, samo se priča da je to nešto mnogo lepo i da je mnogo evropskih zemalja tamo ušlo. Pa mnoge su bile i u Trećem rajhu. Evropska Unija sprovodi angloameričku politiku koja je neprijateljska prema Srbiji. Ulazak u EU u ovom času značio bi naše zakivanje na ovom nivou razvoja, jer EU nema ni interes ni sredstva da nam u razvoju pomogne. Dakle, to je i u političkom i u ekonomskom smislu suprotno našim interesima. Evropa je inače, geografski do Urala. EU dakle nije Evropa, već jedan od preživelih oblika “evroatlantskih” integracija. Ne razumem kakve veze ima Srbija sa Atlantikom!?
Kakav je danas položaj radničke klase u Srbiji, kakva je uloga sindikata, i da li vodeći sindikati imaju dovoljno snage da se izbore za osnovna prava radnika?

Radnici su danas u Srbiji obespravljena ljudska roba. To je posledica okupacionog sistema koji je antiljudski i genocidan. On je takav i u metropolama, a pogotovu u okupiranim zemljama. Većina radnosposobnog stanovništva u Srbiji je nazaposlena. Deo, uključujući najmlađe, koji pohađaju škole ili studiraju, radi “na crno”, bez ikakvih prava. Radno zakonodavstvo i praksa su ispod i zapadnoevropskog nivoa i elementarne humanosti. Sindikati imaju potrebnu infrastrukturu da adekvatno ostvare svoju ulogu i nadam se da će u narednim mesecima uspeti da polože najteži ispit otkad postoje – da socijalnu katastrofu koja će se ove godine desiti, kanališu u smeru neophodnih promena u zemlji. Jer samo odlazak okupacione vlasti može otvoriti perspektivu najpre preživljavanja, a zatim i razvoja. Sindikati bi morali da zasnuju najšire socijalno partnerstvo, ali ne sa postojećim korumpiranim političkim strankama, već upravo sa svim patriotskim organizacijama i pojedincima koji imaju isti cilj.

Opozicija se očigedno nije snašla u svojoj ulozi. Prvenstveno mislim na DSS i NS. Očigledno je da aktuelna vlast ima svog isturenog “igrača” u opoziciji, tako da vlada veliko nepoverenje izeđu najvećih opzicionih partija. Kako Vi na to gledate danas kao opozicionar?

Svi učesnici političke igre u kojoj pravila određuju okupatori, a igrače snabdevaju informacijama i usmeravaju tajne službe koje su pod kontrolom okupatora, samo su saučesnici u okupaciji i obmanjivanju naroda. Samo one političke snage koje govore istinu i zalažu se akcijom, a ne samo rečima, za oslobođenje zemlje i proterivanje angloameričkih i NATO okupatora moći će da donesu dobro Srbiji i njenim građanima.

Poseta američkog podpredsednika Bajdena izazvala je velike i različite reakcije u srpskoj javnosti. Kako Vi gledate na njegovu posetu? Da li se tu zaista radi o promeni kursa politike SAD prema Srbiji? Poznata je činjenica da je On lično medijski satanizovao srpski narod u NATO kapmanji, neposredno pre početka i za vreme NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. U protoku su i razne informacije vezane za njega, jedna od najinteresantnijih je da je na platnom spisku albanskog lobija u SAD, kako komentarišete tu informaciju?

U otvorenom pismu predsednicima Obami i Tadiću, koje su uoči Bajdenove posete uputili Narodni pokret Srbije i još 8 patriotskih organizacija, između ostalog se kaže: “Dva najstrašnija simbola te užasne politike jesu činjenice da su isti mudžahedini uz podršku SAD sejali teror po Bosni i Hercegovini, a zatim 11. septembra udarili na Ameriku, kao i da ista albanska narko-mafija koja heroinom iz Avganistana i kokainom iz Kolumbije ubija američku, evropsku i rusku decu, predstavlja i danas političkog favorita SAD u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.” Dakle, na delu je najčistiji i najstrašniji zločin, a Bajdenova poseta je samo pokušaj da se on nesmetano nastavi i “retušira” propagandom, pa da mi zločin prihvatimo sa osmehom. Način na koji su se svi najviši predstavnici vlasti koja se neopravdano naziva “srpskom”, uključujući šefove tajnih službi, “izuli” pred Bajdenom, zaslužuje da se datum njegove posete jednom počne da obeležava kao “Dan nacionalnog poniženja”.

Rekli smo takođe i ovo: “Srpski narod, nepravedno podeljen nametnutim ratovima 1990-ih ima pravo da obnovi svoje državno jedinstvo, a podrška Vašingtona, Londona i NATO-a pravno ništavnoj “nezavisnosti Kosova” mora biti prekinuta. Dok se to ne ostvari, ne može biti normalnih odnosa SAD i Srbije. Pošto nismo čuli za nameru američke administracije da na ovaj način promeni svoj odnos prema Srbiji, posetu potpredsednika SAD Džozefa Bajdena smatramo neprihvatljivom i uvredljivom, imajući posebno u vidu da je kao član Kongresa SAD u prošlosti bio jedan od najagilnijih promotera antisrpske politike.” Uostalom, u svakoj demokratskoj zemlji čovek koji bi javno, u parlamentu, pozvao da se ceo jedan narod strpa u koncentracione logore, bio bi zauvek diskvalifikovan za bavljenje politikom. A u Americi, eto, on može postati potpredsednik.

Toliko o stavu slobodne Srbije. A to što CIA i MI6 stvaraju narkomafije koje onda potkupljuju njihove političare, problem je samih angloamerikanaca, koji će sami morati da reše, ako žele da izbegnu katastrofu.

Narodni pokret Srbije je sa nekolicinom drugih patriotskih organizacija organizovao protest protiv njegovog dolaska u Srbiju. Protest je uredno prijavljen kod državnih organa. Odgovor od policije je stigao neposredno pre održavanja protesta, uz naglašenu zabranu održavanja ispred Predsedništva Srbije? Kako gledate na taj potez MUP-a? Pod kojim uslovima ste na kraju organizovali protest?

Nismo nameravali da se sukobljavamo sa srpskim policajcima, pa smo protest i prijavili za dan uoči Bajdenove posete, jer je aktuelni ministar već bio najavio da će na dan posete biti zabranjena sva okupljanja. Teško je shvatiti odluku policije da prekrši zakon i sopstvena pravila i da mirni protest zabrani uoči samog održavanja, drugačije nego kao izraz panike ili kao direktni nalog stranih službi. Nekoliko desetina najagilnijih aktivista su se ipak okupili ispred predsedništva, mahali zastavama i parolama, a delegaciji protesta je dozvoljeno da uruči otvoreno pismo. Svaka vlast koja ne shvata da je lekovito imati opoziciju i guši demokratska prava građana, zapravo poziva narod da joj pokaže da je on vrhovni nosilac suvereniteta. Danas je u Srbiji pitanje suverene demokratije pitanje opstanka i zato verujem da će suverena demokratija uskoro biti uspostavljena.

http://www.srpska.ru/article.php?nid=11599

http://narodnipokretsrbije.org/cms/?p=280

http://slobodnasrbija.info/?p=1755