logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Владислав Б.Сотировић    5.891 пута прочитано    Датум: 21.06.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Kada su nakon 45. dnevnih teških i krvavih borbi, NATO stratezi uvideli da stvaranje mostobrana na pravcu Tropoja-Košare-Batuša i dalje prema

Владислав Б. Сотировић

++++

Jablanici, kojim je trebalo otvoriti put za ubacivanje NATO snaga iz Albanije, neće uspeti prešli su na rezervnu varijantu – proboj preko Paštrika.

Taj drugi deo kopnene agresije iz Albanije, pod nazivom „Strela”, odvijao se na vrbničkom pravcu. Cilj te združene akcije NATO avijacije i specijalnih snaga, albanske armije, šiptarskih terorističkih snaga, u kojima je bilo plaćenika, stranih instruktora i mudžahedina, u kojoj je, po pisanju „Vašington posta” učestvovalo oko 4.000 ljudi, bio je da se energičnim napadom izbije u dolinu Drima, proširi koridor radi ubacivanja jačih snaga i preseče komunikacija Prizren-Đakovica. Operacija „Strela” je zapravo odlučivala o ishodu agresije na vojnom planu. „Strela” je otpočela žestokim kopnenim napadom 26. maja 1999. godine oko 5,00 časova ujutru na pravcu Gorožup – Planeja.

Veći deo šiptarskih terorističkih snaga je, koristeći noć i pošumljeno zemljište, uspeo da podiđe našim odbrambenim položajima na blisko odstojanje. Napad je na frontu širine oko 6 km počeo u tri linije. U prvom talasu napadalo je oko 1.000 terorista. Ukupno na tom pravcu bilo je koncentrisano između 4.000 i 5.000 terorista u prvom talasu. Po dubini Albanije ešelonirano je oko 12.000 terorista, koji su zajedno sa prvim ešelonom trebali da uđu na Kosmet. Napadnuti deo granice u dužini od 6 km, od Vrbničkog jezera do vrha Paštrika, a po dubini do Planeje, branilo samo 450 boraca. Sem toga, taj pravac, koji zbog visokoplaninskog zemljišta nije omogućavao upotrebu borbene tehnike, bio je izložen neposrednom osmatranju sa teritorije Albanije i tučen od strane avijacije u više navrata.

Na celoj liniji čitav dan dejstvuje artiljerija s albanske strane i NATO avijacije koja traži naše snage po dubini ali ne uspeva da ih nađe. Posle talasa bombardovanja teroristi počinju sa žestokom paljbom koja traje šezdesetak minuta a zatim slede pešadijski napadi u talasima. Tada naša artiljerija pojačava dejstvo i poklapa njihovu artiljeriju a sa VBR-ovima dejstvujemo po njihovoj dubini. Dejstvo naše artiljerije i odbrana boraca na liniji zaustavlja napade višestruko brojnijih terorista na par sati. Sa prvim mrakom počinje artiljerijska vatra nasumice da bi isprovocirali odgovor i tako otkrili položaje naših snaga. Žarko ide od borca do borca, kaže im da svako spremi po tri bombe i stavi ih na dohvat ruke, da olabave osigurače i da ne pucaju dok teroristi ne priđu na 50 m i dohvat bombi. Noć paraju fijuci granata i detonacije. Šta nosi noć 26. na 27. maj?
Borci čuju da teroristi rade u minskom polju. Otkopavaju mine spremajući prolaz za napad. Borci ne vide teroriste ne pucaju. Svi su na položaju, grčevito stežu puške, čula su maksimalno napregnuta a svaki mišić zategnut.

Iščekivanje se završava nešto posle ponoći kada počinje artiljerijska priprema napada. Granate prebacuju položaje boraca. Kreće pešadijski napad mnogo jači od dnevnih. Teroristi prilaze na 50 metara, između naših boraca i njih je proplanak. Oni su na ivici šume s druge strane proplanka, naši na ivici šume sa suprotne strane. Oni počinju da se ukopavaju po grupicama. Iznenada otvaraju vatru po našem desnom krilu prema Paštriku. Pucaju nasumice prema našim rezervnim položajima koji su prazni. Čuju se pokreti terorista ali ih naši borci ne vide. Tu su negde. Prsti boraca su na okidaču. Čekaju. Iza Žarka, koji je u rovu, na pet metara pada bomba. Žarko zaleže. Čuje eksploziju. Detonacija mu podiže noge ali ga ne ranjava jer je zaštićen zemljom. Terorista je bacio bombu sa dvadesetak metara. Ostali su puzeći prišli na trideset metara. Počinje strahovita paljba sa obe strane. Ništa se ne vidi sem bljesaka od municije. Puca sa svih strana, hiljade kuršuma zviždi pored glava boraca, udaraju u drveće, kidaju grane, lome kamenje. Mitraljezi štekću. Cevi oružja su usijane. Noć je paklena. Teroristi su suviše blizu. Sada se lomi odbrana. Nema vremena da se napad odbije puškama i mitraljezima. Teroristi samo što nisu skočili u rovove.

Povući se ili poginuti? Niko ni ne pomišlja da ostavi položaj. Tuku se junaci prsa u prsa i sve za Srbiju i samo za Srbiju. Žarko gromoglasno komanduje: „Bombe bacaj – paljbu u visini trave”. borci iz rovova bacaju pripremljene bombe. Svako baca po tri. Nastaje pakao. Lete geleri na sve strane, zemlja i kamenje pršte, krv teče. Nakon bombi borci otvaraju silovitu vatru. Teroristi su izbezumljeni. Ustaju. Borci bacaju osvetljavajuće mine iz minobacača. Ođednom je nebo osvetljeno kao da se neko čudno novo sunce rodilo. Borci vide teroriste koji beže i čuju strašnu kuknjavu, urlanje i jauke. Počinju da ih tuku tromblonima, mitraljezima i automatskim puškama. Beže zlotvori glavom bez obzira natrag u Albaniju, potpuno su razbijeni. Pedeset do šezdeset zlikovaca je ubijeno.
Sviće novi dan – 27. maj. U samo zoru nastavljaju se napadi terorista uz masovnu podršku haubica, višecevnih bacača raketa, minobacača albanske armije.

Teroristi non-stop napadaju u talasima. Prvo ide artiljerijska priprema, pa pešadijski napad uz dejstvo lovačko-bombarderske i strategijske avijacije NATO. Dnevno se smenjuje 5-6 talaca napada. Oko 14,00 časova, 29. maja, iz dubine Albanije stiže 11 autobusa sa teroristima pored njihove karaule Pogaj. Kapetan Dimitrijević sa 150-200 m ispod vrha Paštrika navodi „Goluba” i minobacače 82 i 120 mm koji direktno poklapaju iskrcavanje terorista iz autobusa. Teroristi imaju ogromne gubitke. Leševe su odvozili kamionima prema Pogaju. Naši borci ih slušaju na motorolama. Teroristi, koji međusobno razgovaraju na hrvatskom, traže pomoć. Kasno popodne im stižu kamioni za izvlačenje mrtvih i ranjenih.

Dva strategijska bombardera B-52, koji nose po 49 tona ubojitih sredstava, 30. maja tuku naše položaje u istočnom delu sela Planeja u dva naleta. Oko podneva dva B-52 su u isti mah izručili smrtonosni teret na prostor 300h300 metara. Začula se užasna detonacija, kao da je eksplodirala atomska bomba. Bu,bu,bu,bu… ođekivalo je dok se tlo pomeralo. Selo je zbrisano. Podigao se dimni stub prečnika 1,5 do 2 km. Od kuća su ostale gomile kamenja i cigli. Zemlja je spržena kao u nekom katastrofalnom požaru. Borci koji su bili na susednim položajima krenuli su u pomoć. Dok su izvlačili povređene stalno je po njima dejstvovala avijacija. Povređena su dva borca koji su izvlačili ranjene. Bilo je izuzetno teško izvući ranjene i osakaćene ispod ruševina. Trebalo ih je ručno otkopati uz stalno dejstvo avijacije. Ranjeni su prebacivani na granama, šatorskim krilima i vratima. Iz ruševina su ih izvlačile i žene – dobrovoljci Slađana Milenković, koja je nekoliko dana poginula, i Marina Jelić.

Za to vreme, u dva naleta, jake snage terorista, njih 400-500, krenule su u napad. Prilikom napada aviona B-52 poginuo je jedan borac a dvadeset ih je ranjeno.
Na samom Paštriku, tačnije na brdu Vrapče kapetan Zvezdan je sa malobrojnim borcima odolevao teroristima. Između zaposednutog i novog položaja desno, Zvezdan je imao brisani prostor koji je neprijatelj tukao svrha Paštrika. Tog dana Zvezdan sa dva vojnika pretrčava prolaz koji teroristi tuku da bi došao do minobacača kojim je hteo da pokloni snajper koji se ponovo oglasio. Dok je, oko 10 časova i 15 minuta, nameštao minobacač Zvezdan čuje: „Stiže”. Mina je letela prema njima. Poterao je vojnika Boru iz Gornjeg Milanovca da se skloni uzbrdo i bacio se na njega. Osetio je snažan prasak od koga je trenutno ogluveo. Od detonacije je poleteo u vazduh. Mina je pala na 3-4 m od njega. Bora je ranjen u ruku a drugi vojnik je dobio dva gelera u nogu. Ćiri je geler ogulio kožu do kičme. Teroristi su počeli sa tri do četiri minobacača žestoko da ih tuku, precizno ih poklapajući. Očito su minobacačima rukovali specijalci. Jedna mina pada direktno u rov, u kome je vojnik. Detonacija ga iz rova baca na susednu stenu gde ga pogađaju snajperski hici. Jedan borac je zauvek napustio borbeni stroj. Drugi vojnik, rezervista, koji je bio u istom rovu, desetak sekundi pre eksplozije mine izašao je da pije vodu i spasio se. Kada se okrenuo i video da je rov pogođen izgubio je moć govora. Progovorio je tek sutradan.

Podno Paštrika, 31. maja oko 6 časova i 30 minuta, počeo je najžešći kopneni napad iz Albanije koji je neprekidno trajao sedam sati u talasima. Od 10,00 časova u napad se uključila i avijacija NATO koja je dejstvovala po rejonu objekta Čeja i Planeja sa oko 40 projektila koji nisu direktno pogodili položaje naših boraca.
Teroristi su napadali iz dva pravca uz istovremeni napad preko vrha Paštrika. U neprekidnim dejstvima, od prvog do poslednjeg talasa, u napadu je bilo preko 1.000 terorista. Od siline borbi i zemlja i nebo su goreli. Naši borci su bili na izabranim položajima a teroristi iznad njih odakle su dejstvovali artiljerijom i minobacačima. Nakon artiljerijske pripreme teroristi kreću u napad. Izlaze na čistinu. Naši borci ih puštaju da priđu na oko 200 m i otvaraju sasređenu vatru iz minobacača, haubica i snajpera. Vraćaju ih na prve položaje. Teroristi kreću u novi napad, u streljačkom stroju, razređeni, fanatično jurišaju. Sa njihove strane teren pada pa dolaze u položaj gde ih naši borci ne mogu gađati. Zato dejstvuju minobacači. Zbog jačine odbrane teroristi se vraćaju. Na grupe koje ostaju koncentriše se vatra. Liniju Drim-Binaj agresor žestoko napada uz sadejstvo avijacije. Naši borci uporno brane liniju. Imamo 30 ranjenih boraca.

Teroristi prilaze na 50 m, uspevaju da se ukline kod Binaja. Oko 14,00 časova strategijska avijacija poklapa prednji kraj linije Drim-Binaj. Ima mrtvih. Borci brane liniju ali svi misle da im nema spasa i da sami sebe otpisuju. Boževski se javlja pukovniku Deliću i kaže mu: „Gotovi smo, borićemo se do poslednjeg”. Delić mu radio-vezom odgovara: „Nazad nema, samo napred. Nemoj da okrećeš glavu nazad, nazad nemaš gde”. Borci ostaju bez hrane i municije. Naši minobacači, višecevni bacači raketa i haubice dejstvuju izuzetno precizno po dubini terorističkih snaga koje kreću u napad. Poslednjim atomima snage, iscrpljeni borci sa Srbijom u srcu, uz ogromne napore, odbijaju napad i vraćaju agresora.

Владислав Б. Сотировић

Оснивач и уредник онлајн магазина

“Serbian Patriotic Front”

http://srbskipatriotskifront.webs.com




2 коментара у вези “NATO agresija na Srbiju – “Operacija Strela””
  1. Najsuroviji lobisti za clanstvo u NATO pakt

    Kao prvo u ime Srpskog naroda,Srpske vere zahvaljujem se autoru ovog teksta,a ujedno odajem postu i priznanje svim Srpskim borcima koji su ucestvovali u ovoj borbi.
    E sada bih malo dotakao temu NATO-paktai ideja Srpskih kvinslinskih snaga koje rade na sirenju propagande da NATO nema alternativu,i da nema inergracije u EU bez NATO clanstva.
    Pre nekoliko nedelja bas na RTS-fasistickoj tvorevini rezima Borisa Tadica u emisiji Upitnik,gostova je Vuk Draskovic,najveca sramota i bruka Pravoslavlja.On je toliko otisao daleko u propagiranju clanstva u NATO ,da je to zalosno i smesno.On kaze nema sanse Srbiji bez NATO,pakta,jer mi smo okruzeni sa tom alijansom,mi se nalazimo u obrucu i to je veoma opasno.Evo prvog demanta te opcije,okruzeni jesmo,ali po NATO strategiji oni imaju svoje zakone koji jasno govore da ne smeju nikoga napadati,osim onog momenta kada jedna od njihovih clanica budu napadnute ,tada imaju pravo na kontra udar.Dalje taj jad i sramota od coveka kaze svi su iz EU clanovi NATO pakta,na sugestiju svalerke Borisa Tadica,da Austrija,Svajcarska i jos neke zemlje nisu clanice NATO-pakta ali su ipak clanice EU.Draskovic sramota od coveka kaze da Austrija ima zabranu jos od 1952 god.da ne sme pristupiti ni jednom vojnom savezu.
    O Bog snama sto rece moja pokojna baka,u kom veku zivi ovaj covek u 13,18.ko ce to znati.Varsavski pakt se rasturio odavno,a Austrija kao drzava je imala pre vise od deset godina raspravu u svom parlamentu da li da se prikljuci ili ne prikljuci NATO paktu.Odlucili su ,jer je vecina Austrijanaca,njih 85% protiv tog savaze.Na zalost javnog mnjenja voditeljka,svalerka Borisa Tadica nije imala argumente da pobije te navode od najveceg lobiste NATO-pakta.
    Taj isti Draskovic sa svojim istomisljenicima kada je bio na vlasti,naneo je vise zla Srbiji nego sto su uradili fasisti za vreme drugog svetskog rata.Taj zlotvor je zaboravio 3500 nevino nastradalih Srba od toga preko 65 -oro male dece a jedno dete od njih je mala Milica koja je ubijena u Batajnici na decijoj nosi.Gde ce tom zlotvoru dusa ako je uopste nema.Taj skot je i danas u vlasti koja pljacka,njegovasupruga Danica je u upravnom odboru u NIS-u,bez ikakvog osnova i prava,isti taj NATO promoter je uradio vise prevara prilikom privatizacije,a navescu jedan primer koji je jedinstven u svetu a kamoli u Srbiji.Vuk Draskovic preko noci bez tendera kupio za samo jedan dinar ,,DOM KULTURE”,u Priboju na Limu,a od fasisticke vklasti Borisa Tadica dobio subvencioni kredit od 2.5 miliona eura za njegov dovrsetak gradnje.
    Pa ljudi gde to ima da se dom kulture pricvatizuje?To moze samo u zemlji Srbiji.Jednoim drugom prilikom cu napisati o toj ne svakidasnjoj aferi.
    Dalje u toj emisiji Draskovic,sotona Srpskog naroda,narikaca NATO pakta poceo je da aurumentuje da je i Draza Mihajlovic saradjivao za vreme Drugog svetskog rata sa saveznicima,Amerikancima,Englezima itd.Pa se on sada pita sto bi nam to danas smetalo da saradjujemo sa tim istim koji se nalaze u NATO paktu.Razloga je puno sotono,nekada je bilo nekada borilo se protiv fasizmaa i komunizma,a danas je NATO pakt fasisticko gnezdo i nasledje.
    Taj skot od coveka ,sotona satanizacije Srbije i Srpskog roda je otisao i dalje u toj emisiji,gde uzima sebi za pravo da on sebe proglasi naslednikom Drazinog dela,on je taj subejkat koji ce reci istinu o Drazi Mihajlovicu.
    Evo i to cu da pobijem kao sporet od drveta da nije moguce,kao perpetu mobile da nije moguce,sve cu to da pobijem i da mu ja oduzmem pravo na lik Draze Mihajlovica.Draskovic je dete komunista,i touticajnih komunista u to vreme,Hercegovac,300 i vise km udaljen od mesta tragedije hapsenja i dogadjaja koji su vezani za ime Draze Mihajlovica.Ja sam sticajem okolnosti udaljen nekoliko kilometara od tog kraja,a deda po majcinoj liniji je bas iz tog jednog sela povise Dobrunske rijeke,koje se zove Granje.Isti taj deda je bio jatak i borac i cetnik za vreme drugog svetskog rata,isti taj deda je bio proganjan i zatvaran od strane komunista,a ne samo on nego svi cetnici od Dobruna do Uvca,Her Golesa,Bucja,Pljevalja itd.Sta zelim reci,a to je da jedna protuva komunisticko kopile kao sto je Vzuk Draskovic nema ama bas nimalo prava da on pise i kroji istoriju cetnickog pokreta i lika Draze Mihajlovica.Ako neko na to ima pravo onda smo to mi podanuici i naslednici cetnickog pokreta,unuci jataka Draze Mihajlovica.
    Sve ovo pisem samo iz jedniog razloga a to je da otvorim oci Srpskom narodu,da ga ne lazu i ne zaslepljuje jedna sotona kakav je Vuk Draskovic ,narikaca NATO pakta ubica Srpske vere i ponosa.
    Ne NATO paktu-ne izdajnicima kao sto je Vuk Draskovic i njegova golgota.

  2. Ко је и шта је Вук Драшковић ваљда сви добро знамо а поготово за кога ради и зашто. Једном речју – ФУКАРА!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo