Срби су народ, вероватно, изворно иранског порекла. Званична славистика тврди да су се крајем VI. и почетком VII. столећа населили на просторе централног и западног Балкана,
Владислав Б. Сотировић, 30.05.2009
+++
покоривши слабија словенска племена која су ту од раније живела. Међутим, према другој теорији, Срби су аутохтоно становништво Балкана: један део Срба се са Балкана иселио и касније поново вратио на Балкан у доба византијског цара Ираклија (610.-641. г.).
У сваком случају, уколико је прва теорија тачна (о неаутохтоном балканском пореклу Срба), покорени Словени су примили српско национално име и назив за језик на подручју данашње Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, али су зато ирански Срби били пословенизирани, примивши словенски језик, културу и обичаје. Словенизација Срба је узела маха и у току миграција иранских Срба преко Карпата и јужне Русије/Украјине (Мале Русије) на Балканско полуострво јер су се на том путу српска племена мешала са словенским. Од почетка IX. столећа Срби су несумљиво (јужно)словенски народ.
Након сеобе на Балканско полуострво Срби примају хришћанство средином IX. века. Већина Срба су покрштени од Цариграда а мањина од Ватикана (у Приморју). Од наредног столећа формирају своје националне државе као што су Босна, Дукља, Травунија, Захумље, Рашка а средином XIV. века оснивају најмоћнију балканску државу – Српско Царство – на челу са царом Душаном Силним (1331.-1355. г.) које је обухватало области данашње Србије, Црне Горе, Македоније, северне и централне Грчке. Центар српске државе је до краја XIII. века било Косово а од тада до почетка XV. века Македонија. У XV. столећу се центар помера на обале Саве и Дунава. Главна српска средњовековна држава – Србија или Рашка – је пропала 1459. г. када је заузимају Турци Османлије. Срби и њихове земље су биле под отоманском влашћу од 1371. г. (када су Турци заузели Македонију) до 1912. г. (када Србија ослобађа Македонију). За време Аустро-турских ратова 1683.-1699. г. и 1737.-1735. г. велики број Срба се иселио са простора Косова, Метохије и јужног дела уже Србије у прекодунавске области Мађарске. Од средине XV. века тече и велика миграција Срба на просторе данашње Хрватске која је тада била у склопу Мађарске (од 1102. г.), Аустрије (од 1526. г.) и Венеције (од 1420. г.).
Ослобођење српског народа од туђинске власти почиње 1804. г. са подизањем Првог (1804.-1813. г.) и Другог (1815. г.) српског устанка против Турака у Шумадији (централна Србија). Кнежевина Србија добија аутономију у оквирима Отоманског Царства 1830./1833. г. а међународно признату независност 1878. г. на Берлинском конгресу. Након Балканских ратова (1912.-1913. г.) територија Србије се проширује ослобађањем и укључивањем Косова, Метохије, северног Санџака (Стари Рас) и Вардарске Македоније у државно тело Краљевине Србије. Пред крај Првог светског рата Црна Гора, већи део Босне и Херцеговине и Војводина самовољно се прикључују Србији а дефинитивно територијално уједињење српског народа (као и словеначког и хрватског са малим територијалним изузецима) је спроведено стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 23. новембра/1. децембра 1918. г.
У савремено доба, Срби су релативно најбројнији балкански народ. У оквирима бивше социјалистичке Југославије Срби су сачињавали релативну већину становништва и представљали најмногољуднију етничку популацију у земљи. Према попису становништва 1981. г. било је 8.140.507 Срба у Југославији што ће рећи 36.3% од укупног становништва (22.427.585). Већина Срба (који се декларишу као такви) данас живи углавном у Републици Србији у којој чине 65 % становништва. Сем у Републици Србији живе и у Босни и Херцеговини (32 %), Црној Гори (32 %), Македонији (2 %) и Хрватској (4 %). Пре распада Југославије 1991. г. Срба у Хрватској је било 12 % а пре 1941. г. 24 % од укупног броја становника.
Број српског етноса се константно смањује у савременој балканској повести из три разлога:
1. ратови (у 20. столећу Срби су претурили преко главе Први и Други балкански рат, Први и Други светски рат, Отаџбински рат и Рат за КосМет),
2. негативан природни прираштај (мање од једног детета по породици), и
3. геноцидна политика суседа и великих западних сила (нпр. док је на простору данашње Хрватске 1939. г. било 24% Срба од укупног броја житеља данас их има око 4%).
Владислав Б. Сотировић
Оснивач и уредник онлајн магазина
„Serbian Patriotic Front“
… [Trackback]
[…] Read More Information here on that Topic: novinar.de/2009/05/31/srbi.html […]