logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    934 пута прочитано    Датум: 31.05.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Srbija pre BajdenaReporter Glasa u Pravoslavnom rehabilitacionom centru „Crna reka”. Narkomani iz svih krajeva dolaze kod oca Branislava Peranovića kako bi pokušali da ostave narkotike.

GLAS JAVNOSTI;  21.09.2007
+++

Čudotvorna terapija jeste izolovanost, boravak u prirodi, okretanje Bogu i sticanje radnih navika

Božidar Dragutinović (36) drogirao se od svoje 15. godine. Počeo je sa marihuanom, a završio na heroinu.

- Bilo je pauza, ali sam postajao sve veći zavisnik. Pomoć sam pokušavao da nađem na psihijatriji u Valjevu, ali nije išlo, zatim sam se lečio na Institutu za bolesti zavisnosti u Beogradu. Uspeo sam da budem apstinent samo šest meseci uz pomoć blokatora. Međutim, ja sam ih zloupotrebljavao. Nisam pio blokatore, već bi ih krio ispod jezika i ispljuvavao…

Od poroka nije moglo da ga odvrati ni dete, koje je u međuvremenu dobio, ali po dolasku u izolaciju i predivno prirodno okruženje okrenuo se novom načinu života. Božidar se izlečio kada je došao u Pravoslavno-misionarski duhovni rehabilitacioni centar na planini Mokra gora, blizu manastira Crna reka.

- Bio sam u velikoj krizi kada sam ovde došao 27. decembra 2004. godine. Sestra me je dovela. Tada je otac Branislav mogao da radi samo sa osmoro ljudi. Bio sam jedan od njih. Prvi put sam tada video da može da se živi drugačije. Vrlo brzo sam osetio da mi je bolje. Evo već tri godine ne uzimam narkotike – objašnjava Božidar, koji sada u Centru pomaže ocu Branislavu u radu sa mnogim narkomanima koji ovde pokušavaju da nađu spas iz pakla droge..

Makadamskim putem, koji je zimi često neprohodan, stiže se do prijemnog odeljenja i kampa, u kome trenutno boravi oko 80 mladih ljudi. NJima je pomoć oca Branislava Peranovića poslednja nada. Problemom narkomana i drugih zavisnika otac Branislav s porodicom bavi se već 15 godina.

- Ja sam se ovim sve ove godine bavio uporedo sa svojim parohijskim dužnostima. U svoj porodični dom najpre sam primao po par, uglavnom mladih ljudi kojima je bila potrebna pomoć. Kasnije, kako su se smeštajni kapaciteti širili, bilo je uslova da ovde dođe veći broj njih. Izgradnja rehabilitacionog centra počela je 2003. godine po blagoslovu episkopa Artemija – priča otac Branislav, i objašnjava da je Rehabilitacioni centar „Crna reka“ sada jedan od najvećih u Evropi.

Pored prijemnog odeljenja, u blizini manastira, Centar sada ima još tri kampa, jedan u opštini Krupanj, u kome se leči 45 zavisnika, i dva u opštini Loznica, u kojima je ukupno oko 40 narkomana.

BATINA JE IZ RAJA IZAŠLA

Otac Branislav ističe da je u medijima više puta bilo priča da se u „Crnoj reci“ koriste – batine.
- Tačno je, ima i toga, ali samo u slučaju kada moramo. Radimo i sa bivšim robijašima, kriminalcima, sa narkomanima koji su nekada drski, bezobrazni i to je zaista potrebno da se otrezne i izađu iz krize. Batine su uvek u saglasnosti sa roditeljima i samim štićenikom, koji je pri dolasku upozoren da mu se to može desiti. Procenjujem da smo takvu situaciju imali samo u 10 odsto slučajeva, od kojih sam sa velikom većinom ostao u veoma dobrim odnosima. Tako da ovde nema nikakvog iživljavanja – objašnjava otac Branislav Peranović.

Tridesetogodišnji V. N. iz Beograda već 14 meseci je na lečenju u „Crnoj reci“, gde je, kaže, našao novi, pravi put.
- I ja sam među onima koji su dobili batine, međutim one su mi mnogo pomogle. Imao sam veliki problem, ne samo da sam se drogirao, ja sam i prodavao narkotike. Koristio sam razne droge, heroin najviše. Nije bilo lako proći kroz proces lečenja u kampu, ali vremenom sve dođe na svoje. Sada mi je želje da napredujem, a ne da posežem za porokom. Mogu da kažem da sam ovde stekao radne navike i da sam postao vernik – kaže on.

- Trenutno na lečenju imamo ukupno oko 170 zavisnika od narkotika, međutim, naši kapaciteti su veći i težimo da oni uvek budu popunjeni. Iako se radi o velikom Rehabilitacionom centru, ipak je to samo kap u moru, s obzirom na ozbiljnost problema – priča Peranović.

Do sada je terapijama prisustvovalo preko 400 zavisnika, koji dolaze iz svih krajeva Srbije, ali i iz dijaspore. Međutim, oko 200 njih odustalo je još pri početku tretmana koji traje od šest meseci do godinu dana. Procenat izlečenih je oko 50 procenata.

- Čovekova duša je složena. Mi se ovde ne bavimo narkomanijom, već ljudskim ličnostima, pokušavamo da ih ubedimo da sačuvaju taj jedan život koji imaju, da se probude, da se uplaše puta kojim su krenuli, a zauzvrat im nudimo duhovnost. Ništa ne nameće, pa ni veru. Evo danas se javio jedan čovek, musliman iz Tutina, želi da dovede svog sina ovde – ističe otac Branislav.

Čudotvorna terapija jeste izolovanost, ali i boravak u prirodi i sticanje radnih navika. Kamp je udaljen od grada i nalazi se u gustoj bukovoj šumi. Mladići, najviše ih je od 25 do 30 godina, u takvom okruženju imaju isplaniran dan. Obavezno je jedino ustajanje u određeno vreme, poslove koje obavljaju u toku dana biraju sami. Reč je o najobičnijim kućnim poslovima, koji, odvraćaju misli od poroka. Međutim, kada obave radove u kuhinji, voćnjaku, na livadi, oni imaju priliku i da se zabave, da nauče nešto novo, jer kamp poseduje biblioteku, kompjutere, Internet, televizore, teretanu… S obzirom na to da je manastir veoma blizu i da imaju kapelu – većina njih se odluči za molitvu.

- Veoma je bitno da s nama sarađuju i njihovi roditelji, jer je proces na kom radimo veoma težak. Oni su dva meseca potpuno izolovani, a potom su dozvoljene posete i telefonski kontakti s porodicom, da bi posle šest meseci mogli da odlaze na vikend kućama. Mi imamo saradnju i sa medicinskim osobljem koje ovde povremeno dolazi. Međutim, ima mnogo onih koji ovde dođu „veoma oštećeni“, za koje nema nade. Dosta njih zaraženo je hepatitisom Ce. Zavisnike uglavnom dovode njihovi roditelji. Više nema pravila. Predrasuda je da su to samo deca imućnih ili razvedenih roditelja. Droga je danas dostupna svima – kaže otac Branislav i naglašava da ne postoje ni starosne granice, jer su njegovu pomoć tražili zavisnici od 16 do 52 godine. Neki od njih su intelektualci, a neki nemaju završenu ni osnovnu školu.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/molitvom-protiv-droga





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo