Вести

Događaji koji su se poslednjih 24 sata dogodili u medijskom prostoru Srbije podigli su veliku prašinu i stavili na stub srama oca Branislava i rehabilitacioni centar CRNA REKA.

Pravoslavno-Misionarski Duhovno rehabilitacioni centar CRNA REKA, 22.05.2009

+++

Koristimo ovu priliku da neke stvari razjasnimo radi ljudi koji su nam poklonili poverenje kao i radi ljudi koji su u ovome neutralni, a koji su zgroženi scenama koje mogu videti na televiziji mnogih stanica poslednjih sati.

Hronologija je jednostavna: Bajden dolazi u Srbiju, episkop Artemije mu kao predstavniku okupacione sile ne pruža dobrodošlicu u manastir Visoki Dečani, domaće „progresivne“ snage su ogorčene i koriste snimak koji je par godine star da diskredituju vladiku Artemija koji je dao blagoslov za osnivanje centra, kao i oca Branislava koji centar vodi već desetak godina.

Moramo da naglasimo činjenicu: Batine NISU vaspitni metod u rc CRNA REKA – ovako kako su na medijima „medijski“ predstavljeni stiče se utisak da su obavezni deo terapije, verovatno obavezna porcija posle doručka ručka i večere. Batine su sredstvo da se sačuva mir i disciplina u centru i njih dobije 10 do 15% štićenika. Na snimku koji je prikazan, zaista je bilo prekoračenja odgovornosti, i centar je preduzeo mere da se takvi događaji ne ponavljaju. Dalje, treba imati na umu da većina naših štićenika ima kriminalnu prošlost i oni prirodno teže da stvore subkulturni krug koji odgovara njihovom profilu. To je nešto što se sprečava na svaki način, jer izvodi iz stabilnosti celu zajednicu i onemogućava oporavak onih koji žele da se leče i nisu došli zbog tate i mame već radi izlečenja. Dalje, na pomenuti način su sankcionisani svaki pokušaj bekstva, fizičkog napada na drugog i krađa. Oni koji dobiju batine i završe terapiju kasnije su zahvalni, a oni koji iz bilo kog razloga prekinu svoje lečenje nalaze svakovrsna opravdavanja za neuspeh lečenja – krivi su doktori, država, korumpirana policija, naravno otac Branislav – samo nisu krivi oni.

Poražavajuća okolnost je što se nigde ne pominje učinak Crne Reke u borbi protiv ove opake bolesti. To za medije nije bitno. Oni problem narkomanije ne doživljavaju kao problem svoje dece – ne, to se uvek nekom drugom desi. To što u Srbiji ima između 200 i 500 hiljada narkomana, to je nečiji tuđ problem. To što u svakoj srednjoj školi ima u proseku tri učenika koji upotrebljavaju heroin to isto nije naš problem, kao ni fakt da policija svakodnevno nalazi mlade ljude umrle po javnim klozetima i haustorima. To što po zvaničnoj statistici Svetske Zdravstvene Organizacije ima manje od 5% ljudi koji se iz problema narkomanije izvuku, a Crna Reka tvrdi da ima procenat uspešnosti od 30 do 40%, i to je naravno diskutabilno – ko će verovati lažljivim popovima. To što to isto svedoče mnogi uspešno izlečeni štićenici centra – i to je pod znakom pitanja, jer ko će dokazati da se oni ne drogiraju prikriveno i tajno?

Sutra, na praznik prenosa moštiju Svetog Nikole u Crnoj Reci je okupljanje roditelja čija su deca u centru CRNA REKA, koji će doći da podrže centar u svojim nastojanjima da pomogne njihovoj deci, kao i izlečenih zavisnika, bivših štićenika centra. Sa druge strane su političari koji će morati da preduzmu nešto da opravdaju svoje postojanje i stišaju medijsku prašinu.

Da li će konačno srpski narkomani moći da zahvale Bajdenu za sve ono što godinama čini za njih: i u Srbiji, i na Kosovu i u Avganistanu?

+++

Ovo je zvanična prezentacija Pravoslavno Misionarskog i Duhovno Rehabilitacionog centra Crna Reka

Hvala vam što ste odvojili vreme da posetite naš sajt. Ovde možete naći inforamcije o centru, zavisnostima, moguće načine prevazilaženja problema kao i informacije o preventivnom delovanju.

Rehabilitacioni centar Crna Reka je formalno registrovan 2005. godine, mada suštinski, u manjoj ili većoj meri, postoji više od 15 godina kroz delatnost protojereja Branislava Peranovića. Za to vreme, kroz centar je prošlo oko 1000 ljudi, zavisnika od droge, alkohola i kocke, kao i duševnih bolesnika. U svojoj suštini, centar se bavi poremećajima ličnosti, a jedna od najmasovnijih, ovde je svakako narkomanija, bilo kao autonomni poremećaj ili kao posledica drugih poremećaja.

Orgnizaciona struktura centra je podređena bihevioralnoj terapiji jevanđelskog karaktera. Kao jednu od najvažnijih crta jevanđlskog načina življenja, ovde treba istaći poštovanje slobode volje drugoga, što znači da se nikom od štićenika ne nameću stavovi, i njihov tretman nipošto ne zavisi od izraženog izbora po pitanjima odnosa prema Crkvi. Tome u prilog stoji i činjenica da trenutno (Jan. 2009) u centru boravi više Muslimana, Hrvata i jedan Albanac. Bogosluženja nisu obavezna, kao ni ispovest niti bilo koje druge aktivnosti vezane za Crkvu. Podrazumeva se da su te aktivnosti veoma poželjne, jer su direktno vezane za duhovnu obnovu i isceljenje štićenika, i na taj način štićenik može dobiti maksimum za sebe od ovog centra, ali samo u slučaju da predstavljaju posledicu iskreno izražene slobodne volje.

Centar trenutno ima četiri odeljenja, i to: prijemno odeljenje Crna Reka, i tri odeljenja za nastavak terapije: Cikote, Cer i Dvorska. Ukupni kapacitet centra je 230 štićenika. Odeljenja Crna Reka i Cikote imaju svoje Crkve za potrebe bogosluženja i terapije, a intenzivno se radi na tome da nijedno odeljenje ne bude bez Crkve. Četiri sveštenika brinu o duhovnim potrebama štićenika i uvek su dostupni za duhovni razgovor ili ispovest.

Narkomanija je u kasnijim fazama bolesti sama sebi cilj, ali nikad nije posledica same sebe. Gotovo po pravilu, poremećaji ličnosti su uzrokovani deformitetima duhovnih sila ličnosti, a ti deformiteti su prirodne posledice totalitarne crte potrošačkog mentaliteta, koji se nameće kao jedini normalan, prihvatljiv i prosperitetan model ljudskoe egzistencije. Dovoljno je pogledati spisak najvećih grehova i najvećih vrlina, koji se može naći u svakom crkvenom kalendaru, pa da se vidi da je „neko“ u temelju ove civilizacije (za koju se kaže da je u osnovi hrišćanska) bukvalno zamenio greh i vrlinu. Tako promovisani način života podrazumeva gordost umesto smernosti, promiskuitet umesto roditeljstva, hedonizam i materijalizam na mesto duhovnosti i sticanje umesto stvaranja.

Osnova terapije u centru se zasniva na navedenoj dijagnozi današnje civilizacije i svakog pojednica ponaosob. Suština problema je kod svakog ista, a manifestacije su se razvile prema karakteru ličnosti, roditelja i okoline. Shodno tome, terapija se osmišljava prema stanju svakog pojedinca, pa je kod nekog fokus na radu sa životinjama, u bašti ili na građevini, ili na nekoj drugoj aktivnosti, kod nekog na razgovorima sa sveštenikom, ili sa drugim članovima grupe, kod nekih je učestvovanje u bogosluženjima, a kod svih je zastupljen rad na sebi, introspekcija, čitanje i analiza prethodnog života. U samoj suštini lečenja, nije dovoljno odstraniti supstancu iz života bivšeg zavisnika. Praznine koje su nastale upotrebom heroina ili drugih opijata moraju se ispuniti „dobrim sadržajem“ da bi osoba mogla da nastavi dobar put i suštinski osmisli svoj život

izvor: http://www.sretenje.org/index.php?option=com_content&view=article&id=61%3Afp1&catid=35%3Aprogram&lang=sr

(izvor je Zvanična prezentacija Pravoslavno Misionarskog i Duhovno Rehabilitacionog centra Crna Reka)