Вести

Sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Pavla, a pod predsedništvom Njegovog Visokopreosveštenstva mitropolita crnogorsko-primorskog g. Amfilohija,

+++

koji po članu 62 Ustava Srpske Pravoslavne Crkve vrši dužnost zamenika obolelog Patrijarha, u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu održano je, od 14. do 22. maja 2009. godine, redovno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve. U radu Sabora uzeli su učešća svi eparhijski arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve, uključujući i Njegovo Blaženstvo Arhiepiskopa ohridskog i Mitropolita skopskog g. Jovana i ostale arhijereje pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije.

Sa svešću o odgovornosti Crkve za život i spasenje ljudi i o veličini duhovnih izazova našeg vremena, Sveti Arhijerejski Sabor se posvetio rešavanju vitalnih pitanja Srpske Pravoslavne Crkve danas.

Pre svega, Sabor je najveću pažnju posvetio stanju Crkve i naroda u našoj južnoj pokrajini posle nezakonitog proglašenja tobožnje nezavisnosti Kosova i Metohije. Sabor je odao dužno priznanje državi Srbiji za sve napore da se to vapijuće bezakonje, sa svim nesagledivim posledicama koje iz njega mogu proisteći u bližoj i daljoj budućnosti, zaustavi i onemogući, kao i svim državama koje ga, poštujući međunarodni pravni poredak i elementarni moral, nisu priznale, a posebno svima onima koji su na delu pokazali solidarnost sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, čija osnovna ljudska, verska i politička prava se bezobzirno gaze, uz hladno i ravnodušno ćutanje najmoćnijih i najglasnijih zagovornika ljudskih prava. Sabor je zahvalan svim međunarodnim institucijama i organizacijama, kao i uglednim ličnostima iz sveta nauke, umetnosti i kulture, koje dižu glas protesta protiv ove istorijske napravde i nebivalog osporavanja normi međunarodnog prava. Sabor je uveren da Srbija i srpski narod nikada neće pristati na nasilno oduzimanje Kosova i Metohije.

Posebna pažnja je posvećena procesu obnove naših tamošnjih svetinja, porušenih u martovskom pogromu 2004. godine. Ta obnova, kao prva faza opšte obnove koja treba da obuhvati i preko stotinu hramova, manastira i crkvenih zdanja srušenih ili teško oštećenih pre martovskog pogroma, treba da omogući život monaškim zajednicama, sveštenstvu i ostacima prognanog naroda, kao i da ohrabri izgnanike da se vraćaju na svoja pradedovska ognjišta.

Umoljen je Preosvešteni Episkop raško-prizrenski g. Artemije da hitno primi već obnovljene crkvene objekte. Radi što ozbiljnijeg sagledavanja problema vezanih za našu južnu pokrajinu, održan je i radni susret sa ministrom za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, g. Goranom Bogdanovićem, i njegovom pratnjom koju su sačinjavali savetnici Predsednika Srbije g. Mlađan Đorđević i g. Damjan Krnjević.

Posle razmatranja prilikâ u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi izazvanih dugotrajnom bolešću Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Pavla i analize načina funkcionisanja crkvenih tela i organa u sadašnjim uslovima, Sabor je odlučio da ostane pri svojoj ranijoj odluci da Patrijarh i dalje ostane na čelu Srpske Pravoslavne Crkve.

U toku zasedanja Sabora održana je i zajednička sednica saborskih otaca i Centralnog tela za izgradnju Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru. Tom prilikom prisutni članovi Sabora su se upoznali sa činjenicama o dosad izvršenim radovima i sa planom predstojećih radova.

Sabor je, na osnovu izveštajâ, analizirao položaj Srpske Pravoslavne Crkve na ukupnom srpskom duhovnom i etničkom prostoru, u regionu i u rasejanju širom sveta, i doneo odgovarajuće odluke. Posebna pažnja je posvećena položaju Ohridske Arhiepiskopije i pozdravljeni su prvi nagoveštaji njegovog poboljšanja, kao i spremnosti svih na dijalog za konačno prevazilaženje neredovnih crkvenih prilika u Republici Makedoniji.

Takođe je pokazano dužno interesovanje za intenziviranje procesa restitucije nepravedno oduzete crkvene imovine, potrebne Crkvi radi vršenja njene pastirske, socijalno-dobrotvorne, misionarske i kulturno-prosvetne misije, a ne radi nečijeg bogaćenja, kako podozrevaju izvesni vancrkveni „analitičari“.

Razmatrani su odnosi među sestrinskim Pravoslavnim Crkvama i sa zadovoljstvom je konstatovano da su oni, uopšte uzevši, redovni, zasnovani na jedinstvu vere i svezi mira i ljubavi u Duhu Svetome. Ipak, Sabor je bio primoran da konstatuje da se nastavlja antikanonska i nebratska delatnost pojedinih predstavnika Rumunske Patrijaršije u istočnoj Srbiji, posebno u Eparhiji timočkoj. Sabor izražava nadu da će se problem prevazići putem zvaničnog dijaloga dveju Crkava na najvišem nivou.

Imajući u vidu predstojeće svepravoslavno savetovanje o stanju pravoslavne dijaspore na svim kontinentima, Sabor je uobličio opšti stav o pitanjima vezanim za život, međupravoslavnu saradnju, organizacione i druge teškoće, ali i odgovornost za svedočenje autentičnog ustrojstva Pravoslavne Crkve u specifičnim uslovima života u rasejanju, u većinskom inoslavnom ili čak inovernom okruženju. Sabor smatra da i ubuduće valja negovati odgovoran i konstruktivan dijalog sa tim okruženjem. Najvažnija odluka Sabora u ovom kontekstu jeste usvajanje i potvrda Ustava Srpske Pravoslavne Crkve na američkom kontinentu i konačnog uspostavljanja njenog punog administrativnog jedinstva, kroz prihvatanje sabornog dogovora svih srpskih arhijereja koji deluju u Americi o arondaciji eparhijâ i parohijâ.

Saslušan je i prihvaćen izveštaj Svetog Sinoda o njegovom radu u proteklom periodu, sa naročitim naglaskom na izvršenju saborskih odluka sa prošlogodišnjih zasedanja. Takođe su saslušani izveštaji gospode eparhijskih arhijereja o stanju i problemima u eparhijama Srpske Pravoslavne Crkve, kao i izveštaji o stanju i problemima u crkveno-prosvetnim ustanovama i u nastavi veronauke u javnim školama, uz traženje puteva i načina za poboljšanje njenog kvaliteta u saradnji sa nadležnim ministarstvima i relevantnim stručnim službama i pojedincima.

Razmatran je i rad Čovekoljublja, dobrotvorne ustanove Srpske Pravoslavne Crkve, i drugih važnih ustanova, kao što su, primera radi, pokloničko-turistička agencija Dobročinstvo ili Informativna služba Svetog Sinoda.

Sabor je sa zadovoljstvom konstatovao da je Vlada Srbije podržala inicijativu Svetog Arhijerejskog Sinoda da se izgrade Spomen-hram i Memorijalni centar radi trajnog molitvenog sećanja na žrtve agresije NATO-pakta pre deset godina, pogroma nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, prethodnih tragičnih građanskih i međuetničkih sukoba na tlu bivše Jugoslavije u poslednjoj deceniji prošlog veka, kao i prvog i drugog svetskog rata i oslobodilačkih ratova Srbije uoči prvog svetskog rata i uopšte žrtava sukobâ, terora i nasilja tokom čitavog 20. veka i početka 21. veka. Time se, naravno, ne poriču niti umanjuju žrtve drugih naroda sa kojima srpski narod vekovima živi ili zajedno ili u susedstvu.

Sabor je osnovao i posebnu saborsku komisiju koja treba da pripremi proslavu 1700-godišnjice Milanskog edikta svetog cara Konstantina (313-2013) kojim je Crkva, posle tri veka gonjenja, dobila slobodu delovanja u tadašnjoj Rimskoj Imperiji. Ta proslava će, ako Bog dâ, obuhvatiti sav hrišćanski svet, ali će i u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi biti sveopšta, s obzirom na činjenicu da je Konstantinov rodni grad bio Naisos, današnji Niš.

Pored svega ostalog, Sabor je posvetio dužnu pažnju i obnovi konaka manastira Hilandara na Svetoj Gori, postradalog u požaru, i koristi priliku da apeluje na vernike Srpske Pravoslavne Crkve da i dalje moralno i materijalno pomažu svojoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji, manastiru Hilandaru i svuda gde je pomoć potrebna. Sabor je svestan dubine svetske i domaće ekonomske krize, kao i još dublje duhovne i moralne krize koja ju je izazvala, ali podseća na to da se duhovnim i moralnim ozdravljenjem svaka kriza može prebroditi i time označiti novi početak.

Njegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije i dalje će vršiti dužnost zamenika Njegove Svetosti Patrijarha u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj i dužnost predsedavajućeg u Svetom Arhijerejskom Sinodu. Za nove članove Svetog Sinoda Sabor je izabrao gospodu episkope niškog Irineja, bačkog Irineja, dalmatinskog Fotija i zahumsko-hercegovačkog Grigorija, a za članove-zamenike gospodu episkope žičkog Hrizostoma i bihaćko-petrovačkog Hrizostoma.

Svoj punoći Srpske Pravoslavne Crkve, svim hrišćanima i svim ljudima dobre volje Sabor upućuje poruku ljubavi i mira u ime Gospodnje.

Episkop bački dr Irinej,

portparol Svetog Arhijerejskog Sabora
Srpske Pravoslavne Crkve

23. maj 2009 – 13:51

+++

Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC
23. maj 2009 – 14:59

Sveti Arhijerejski Sinod je sa zaprepašćenjem i žaljenjem primio vest o brutalnom nasilju koje se, u okrilju manastira Crna Reka u Eparhiji raško-prizrenskoj, primenjuje prema obolelima od bolesti zavisnosti. Prikazani snimci i javno priznanje raško-prizrenskog klirika nesumnjivi su dokaz nasilja, potpuno stranog jevanđelskom duhu i misiji Crkve i apsolutno neprihvatljivog.

Stoga, Sveti Arhijerejski Sinod poziva Preosvećenog Episkopa g. Artemija da odmah i bez odlaganja raspusti nelegalni stacionar za lečenje bolesti zavisnosti, a da protiv svojih klirika koji su protagonisti nasilja pokrene crkveno-sudski postupak.

Sveti Arhijerejski Sinod poziva nadležne državne organe da, u vezi sa ovim nemilim događajem, preduzmu mere iz svoje nadležnosti.

Žrtvama nasilja, kao i svima koji su na bilo koji način pogođeni ovim sramnim događajem, Sveti Arhijerejski Sinod, u ime cele Srpske Pravoslavne Crkve, izražava najiskrenije žaljenje, pogotovu zato što se nasilje dogodilo u blizini moštiju svetog Petra Koriškog, velikog isposnika koji je celim svojim bićem i životom svedočio ljubav i nenasilje.

Iz Kancelarije Svetog Arhijerejskog Sinoda

Dostavlja:
Episkop bački dr Irinej

+++

Roditelji narkomana podržavaju batinanje

izvor: POLITIKA, 23.05.2009

Našu decu drastičnije muče na ulici, a naša deca tuku nas. Tako svi stradamo, kažu roditelji okupljeni u centru u Crnoj Reci
Roditelji iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore – okupljeni u odbrani metoda Crne Reke (Foto M. Dugalić)

Crna Reka – Juče, u prepodnevnim satima, u centar za lečenje zavisnika od droge u Crnoj Reci stiglo je više od pedeset roditelja, ali i supruga i rođaka, jer ovde, među 70 štićenika, ima mladića od 16 godina i odraslih osoba koje su prešle pedesetu. Oni su stigli iz raznih krajeva Srbije, iz Republike Srpske, Crne Gore… Bilo je tu političara, sudija, biznismena… a svi su došli da pruže podršku upravi centra, odnosno upravniku Branislavu Pernoviću. Bez ustezanja govorili su o tome uprkos jučerašnjim video-snimcima na kojima je prikazano batinanje jednog od štićenika, iako su oni ukazivali da se ovde primenjuju suviše surove i neljudske metode. Roditelji su jednodušni u oceni da, na njihovu nesreću, niko bolje od njih ne zna kroz kakav pakao prolazi porodica narkomana. Tvrde da samo oni svu muku u kućama preživljavaju, u sve su najbolje upućeni i zajedno sa decom stradaju. Govorili su ponajviše o nebrizi države, nedostatku mesta i neefikasnosti lečenja u drugim ustanovama, profitiranju raznih „stručnjaka” na njihovoj muci, nepoštenju policajaca i sudija…

U prepodnevnim satima u centar je, u pratnji policije, stigla i Republička inspekcija ministarstva zdravlja koja je obišla sve prostorije, obavila razgovore sa štićenicima, sačinila zapisnik i otišla. Nije ona bila ni odgovorna ni ovlašćena za razgovore sa roditeljima, iako su ih oni, i te kako najeđeni, očekivali. Zato su se roditelji i rođaci štićenika obraćali novinarima.

– U slučaju da neko pokuša ovaj centar da zatvori nećemo odavde otići, branićemo ga žestoko – kaže za „Politiku” Jelena Dragićević, iz Novog Sada, koja je u tom gradu i predsednik Udruženja građana za borbu protiv narkomanije.

– Moj sin je posle 13 godina lečenja u raznim državnim i privatnim ustanovama i mnogo datih para, recimo samo sam klinici „Lorijan” dala pet hiljada evra, prvi put posle šest meseci „čist”. Posle pola godine odavde je došao kući na odsustvo , nije ,,pao” tokom boravka kod kuće, i nikad lepše nije izgledao. Ovde se opet vratio, a nijednom nije dobio batine, jer je poštovao kućni red – dodaje Jelena Dragićević.

U razgovor upada jedan od roditelja tvrdnjom ,,našu decu drastičnije tuku i muče na ulici, a naša deca tuku nas, maltretiraju … Tako svi stradamo a ovo je jedini spas”.

Slična je priča i Novosađanke Katarine Ristić, koja kaže da se u svom poslu svakodnevno susreće sa mladićima i devojkama koji zbog droge brzo završavaju na groblju i dodaje ,,zahvaljujući ovom centru moje dete je među živima i ako se on zatvori to je naša propast, jer država nema alternativu”.

Predrag Aleksić, bivši radnik MUP-a Srbije, kaže da se odlučio da svog sina pošalje u Crnu Reku na lečenje jer se ranije u poslu sretao sa narkomanima i dopao mu se metod lečenja, a Draga M. je stigla čak iz Banjaluke, da bi podržala upravu centra i ističe ,,moj sin je ovde od septembra i prvi put tako dugo nije pod narkoticima. Osvežio se, izgleda odlično… i nikada nije dobio batine”.

Tu su roditelji i rođaci štićenika iz Kraljeva: Obrad Lazović, Milanko Jeumović, Branko Matić, Živojin Pantelić, Milan Jevremović, Tatjana Jovanović… Čak iz Podgorice, sa dokumentacijom, potvrdama da joj je sin posle povratka iz Crne Reke, izlečen, normalan mladić, došla je Dragica Prentić. Namerila se na tako dug put samo da u znak zahvalnosti podrži opstanak centra…

– Ja ne skrivam da je moj sin ovde jednom dobio batine uz moje odobrenje kada sam čuo šta je uradio. On, sada, kada je više od godinu dana bez droge, tvrdi da mu je taj bol i naravno uticaj vere, duhovnosti i urednog života spasio život. A, verujte mi da sam bio u situaciji, u tom bezizlazu i raspamećenosti od svega da ga još više povredim, kao što su, verovatno, i drugi roditelji u slična iskušenja dolazili – kaže Milivoje Miomanović iz Kraljeva.

Tako su juče, posle svih događanja povodom snimaka torture štićenika govorili oni koji su, kako kažu, „za sam centar i svoju decu najviše zainteresovani”. Njima je, bez sumnje, i ranije bilo poznato da se ovde, jer to ne kriju ni upravnici ni štićenici, povremeno, kako kažu „kad zatreba”, primenjuju metode koje su uzburkale srpsku javnost.

Dabome, o svemu tome uslediće i ocene, nalozi i rešenja nadležnih inspekcijskih i drugih organa.

——————————————————————————-

MUP i zdravstveni inspektori ispituju slučaj

Zdravstveni inspektori i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova ispituju istinitost tvrdnji o brutalnim metodama lečenja zavisnika u Duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka nadomak Novog Pazara. „Inspekcijski nadzor je u toku. Mi ćemo sačekati njegove rezultate i videćemo o čemu se tu radi, da li postoje neki elementi koji ukazuju na pružanje zdravstvenih usluga koje spadaju u domen nadrilekarstva ili u nešto drugo”, rekla je agenciji Beta pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić.

Ona je dodala da Ministarstvo zdravlja nije izdalo dozvolu za rad Crnoj Reci, ali da ne zna da li centar možda ima dozvolu koju je dobio od nekog drugog državnog organa. Upitana šta sledi ako se utvrdi da su medijski navodi o batinanju zavisnika u Crnoj Reci tačne, Ivana Mišić je kazala da će MUP preduzeti dalje radnje o tom pitanju. „MUP će konačno zaključiti čitav epilog vezan za funkcionisanje duhovno-rehabilitacionog centra koji obavlja poslove za koje ne znam kakve dozvole ima”, rekla je Ivana Mišić.

—————————————————————————–

Peranović: Nikad nisam krio da se koristi sila

U popodnevnim satima u Crnoj Reci se pojavio i upravnik rehabilitacionog centra protojerej Branislav Peranović.

U kratkoj izjavi, povodom aktuelnih dešavanja u ovom kampu, on je za „Politiku” kazao:

– Verujte da mi je i drago što se sve ovo desilo. Jednom treba da se raščisti da li je Crna Reka „crna rupa” u Srbiji ili je to mesto koje ima opravdanja za postojanje. Neka inspekcija i pravosudni organi ustanove istinu. U slučaju da centar ugase možda bi mi i laknulo, jer ja već živim po principu „dala baba dinar da uđe, a dva da izađe”. Samo tvrdim, ovo nije mesto za mučenje, jer mi smo za ovih šest godina ovde imali i danas imamo i decu veoma uglednih i uticajnih ljudi. Kako bi to prošlo bez njihovog znanja i reagovanja. Inače, nikada nisam krio da se u situacijama kada je to neophodno koristi i sila. Svesni smo da to nije po zakonu, ali ni zakoni nisu savršeni, život nisu paragrafi. Svesni smo da uslovi nisu savršeni, ali sve je bolje od ulice, kanala, kriziranja, „overavanja”, prerane smrti… – kaže Peranović.

Miroljub Dugalić

[objavljeno: 23/05/2009] POLITIKA