Вести

Ристо је лажов!

Владици Артемију прети се црквеним судом уколико не прими објекте обнављане по Меморандуму из 2005. године

НИН, 14.05.2009

****

Уочи овогодишњег редовног заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, на адресе свих владика стигло је писмо епископа рашко-призренског Артемија, којим он своју браћу архијереје обавештава да је обнова светиња на Косову и Метохији по Меморандуму из 2005. године доживела „потпуни фијаско“ и то „како у инжењерско-техничком, тако и у политичком смислу“. Истовремено тражи да највише црквено тело размотри налазе стручне Комисије за пријем светиња, формиране одлуком Светог архијерејског сабора у новембру прошле године.

Сасвим извесно је да ће се питање обнове српских цркава и манастира на Косову и Метохији, порушених и оштећених у мартовском погрому 2004. године, наћи на дневном реду Црквеног сабора. Неслагања међу владикама која поводом потписивања Меморандума о разумевању и договореним општим принципима за обнову објеката Српске православне цркве између Привремених институција самоуправе на Косову и Метохији и Српске православне цркве (како гласи пун назив овог документа) трају још од његовог потписивања у марту 2005. године.

Владика Артемије од почетка је био против његовог прихватања, сматрајући да се обновом српских цркава и манастира, по принципима поменутог меморандума, српске светиње доводе у ризик „да буду изгубљене, отуђене, преотете, преименоване, и то, нажалост, уз пристанак СПЦ“.

И све време касније владика Артемије је остао непопустљив у свом ставу да српске светиње не могу обнављати они који су их рушили, захтевајући при том да обнову црквених здања прати и повратак „живе цркве“ – протераног и избеглог српског народа. Отуда је Синод на себе преузео обавезе које произлазе из потписаног Меморандума. То је био разлог и за више неспоразума на релацији Свети архијерејски синод СПЦ – епископ рашко-призренски Артемије.

Различити погледи на обнову српске баштине на Косову и Метохији (ко треба да је обнавља, по којим принципима, уз чије одобрење, по којим критеријумима…) пренело се и на народ, тако да је то попримило одлике још једне српске „неслоге“.

Таква неслагања, нажалост, израсла су до те мере да се, сада када је завршена обнова неких здања, владици Артемију, како се незванично чује, прети чак и црквеним судом, уколико не прими те објекте.

Према поменутом меморандуму предвиђена је обнова 35 објеката, тачније речено 35 локација (пошто свака локација има више објеката: храм, парохијски дом, звоник, сала за народ…). Обнова је започела 2005. године, па су у међувремену, како истичу они који ове послове воде, неки објекти завршени. Отуда и захтев да се обави њихов пријем.

На свом прошлогодишњем редовном (мајском) заседању Свети архијерејски сабор донео је одлуку да се изврши њихов пријем. У одлуци се не помиње конкретно ниједан објекат који је обновљен, једино се из препоруке епископу Артемију да се врати у Призрен, у седиште Епископије, закључује да је обновљена зграда Епископије. Друга здања нису помињана.

Ради конкретизације саборске одлуке, Синод је донео своју одлуку да се -15. септембра – обави пријем два објекта у Призрену: Епископије и Богословије. Од надлежног епископа Артемија затражено је да он обави пријем. Међутим, како владика Артемије то није прихватио, захтевајући претходно нека појашњења, Синод је оформио трочлану комисију која ће обавити тај посао. У комисију су ушли епископ бихаћко-петровачки Хризостом, као председник, епископ липљански Теодосије и ректор Призренске богословије са привременим седиштем у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.

Пошто се није слагао са таквим пријемом објеката у његовој епархији, владика Артемије доноси акт којим се овој тројици клирика забрањује улазак у Епархију рашко-призренску ради тога посла.

Чланови Комисије ипак су дошли и обавили пријем, без присуства надлежног епископа.

У Епархији рашко-призренској напомињу да је ова комисија примила више објеката него што је то било наложено одлуком Синода. У току тог једног дана само у Призрену примљено је пет објеката (поред Епархијског двора и зграде Богословије, још и храм Богородице Љевишке и помоћну зграду поред њега, као и парохијски дом Саборне цркве Св. Ђорђа), али и више других на различитим странама Косова и Метохије (у Приштини, Пећи, Истоку, Вучитрну, Подујеву); примили су их, кажу, а да нису отишли ни да виде у каквом су стању. На јесењем (новембарском) заседању Светог архијерејског сабора одлучено је да ове објекте прими и надлежни епископ Артемије. Да их прими од Синода. Владика Артемије затражио је да се формира стручна комисија која ће пре него што он обави пријем дати стручно мишљење како је обављена обнова. Сабор је то одобрио, напомињу у Епархији. Дат је и рок да се пријем обави до краја фебруара ове године. Испуњавајући саборску одлуку, Артемије већ почетком децембра формира комисију и о томе обавештава Синод. Направљена је методологија рада Комисије, а у њој су углавном универзитетски професори и стручни људи из појединих министарстава Владе Србије.

После обављеног увида, Комисија је припремила детаљан извештај, са својим стручним налазима и предала га надлежном епископу. У поменутом писму свим српским владикама епископ Артемије на то указује, очекујући да се са овим налазом упозна и највише црквено тело, Свети архијерејски сабор, чије заседање почиње данас (14. маја).

У међувремену неспоразуми између владике Артемија и Синода по питању обнове српске баштине на Косову и Метохији нису решени, па ће се отуда они наћи и пред Сабором.

Став представника Епархије рашко-призренске је да се сарадњом са онима који раде на обнови српских светиња фактички сарађује са институцијама, односно са „Владом Косова“, коју држава Србија не признаје. То се, поред осталог, доказује и на основу чињенице да се рад Комисије за спровођење обнове (установљене на основу Меморандума из 2005) финансира из буџета Косова.

Ипак, после свега, владика Артемије не одбија да прими објекте, али поставља питање да ли су они заиста обновљени у правом смислу те речи и да ли је све урађено по задовољавајућим критеријумима. Налаз стручне комисије, коју је он као надлежни епископ формирао, не прихвата објекте на којима се радило као обновљене. Владика Артемије тражи да се овај налаз представи пред Светим архијерејским сабором, како би све владике биле упознате са чињеничним стањем, али и што је сама ова комисија формирана на основу одлуке највишег црквеног тела.

Реч Сабора ће и бити коначна. А од ње зависи и какав ће одјек имати.

ЈОВАН ЈАЊИЋ, НИН, 14.05.2009

***
***
***

ЗАСЕДАЊЕ ЦРКВЕНОГ САБОРА

Није патријарх, јесте Синод

Више се не помиње могућност избора новог патријарха, већ у ком саставу ће убудуће Синод обављати дужности српског духовног поглавара Одавно, а можда и никада као сада, тако велику пажњу јавности није привлачило то ко ће бити изабран у Свети архијерејски синод СПЦ (у „црквену владу“) и да ли ће он уопште бити биран на овогодишњем редовном заседању Светог архијерејског сабора, које почиње данас (14. маја).

Разлог за толико интересовање налази се у чињеници да од прошлогодишњег редовног (мајског) заседања Светог архијерејског саоора Синод у својој надлежности има и ингеренције патријарха.

Сада се поставило и једно формално питање: да ли је уопште могуће бирати нове чланове Синода, ако патријарх није у активној служби? Јер, чланове Синода патријарх предлаже, а Сабор бира.

Према члану 58. Устава Српске православне цркве „Свети архијерејски синод састављају патријарх, као председник и четири епархијска архијереја, као чланови“.

Чланови Синода, према следећем ставу истог члана Устава, бирају се „на две године и то сваке године по двојица“.

Пошто прошле године нису бирана двојица нових чланова (патријарх због опоравка на ВМА није председавао Сабором, па није ни био у прилици да предложи нове чланове), сада је четворици „синодалаца“ истекао мандат. Још прошле године двогодишњи мандат је истекао епископима милешевском Филарету и бихаћко-петровачком Хризостому, а ове године он би требало да се заврши и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и епископу жичком Хризостому.

Како патријарх поново није у прилици да председава Сабором и да предложи нове чланове Синода, отуда и толика дилема ко ће управљати бродом Цркве после овог заседања Сабора.

Поставља се она, пошто је, ипак, и поред патријарховог одсуства, могуће да дође до избора нових чланова „црквене владе“. Јер, и међу владикама има оних који би нови састав Синода. Без намере коментарисања на овај начин неких одлука и саопштења садашњег састава Синода, чињеница је да су неке од њих, најблаже речено, изазивале доста контроверзи и подстицале разне коментаре у јавности. Таква су, рецимо, прошлојесење саопштење о патријарховој „молби“ за повлачење из активне службе, затим „решавање“ неких питања из надлежности епископа рашкопри-зренског, али и доношење одлуке којом се двојица истакнутих службеника Патријаршије позивају да не дозволе приступ канцеларијама у којима раде за троје београдских новинара (о чему ће се тек чути), и то само на основу писма једног свештеника.

Могуће је да и у овом случају Синод користи ингеренције патријарха, па да он предложи нове чланове „црквене владе“, које би потом Сабор бирао.

Уколико би се бирали свих четворица нових чланова Синода, то значи да митрополит Амфилохије, као најстарији члан овог извршног органа, више не би председавао не само Синодом, него ни Сабором. Дакле, више не би био у прилици да замењује патријарха Павла. То би уместо њега радио најстарији митрополит, односно најстарији епископ у новоизабраном Синоду. А то би, рецимо, могли да буду митрополит загребачко-љубљански Јован, митрополит дабробосански Николај, епископ шабачки Лаврентије, епископ зворничко-тузлански Василије…

Ипак, извесније је, да би се сачувао уобичајени и Уставом засновани ритам избора нових чланова Синода, да ће се овога пута бирати само двојица нових чланова, уместо оних који су у њему понајдуже (Филарет милешевски и Хризостом бихаћко-петровачки). Тако би митрополит Амфилохије и даље остао у прилици, као најстарији члан Синода, да замењује патријарха, у својству првог међу једнакима.

Тако се сада, пред ово заседање Црквеног сабора, напокон, више не помиње могућност избора новог патријарха – јер се сматра да је то питање коначно решено на последњем, новембарском заседању – већ питање ко ће чинити нови Синод, ако до његове измене уопште дође.

Ј. ЈАЊИЋ

Извор: „Нин“, бр. 3046, 14.5.2009.

Vladici Artemiju preti se crkvenim sudom ukoliko ne primi objekte obnavljane po Memorandumu iz 2005. godine

NIN, 14.05.2009
+++

Uoči ovogodišnjeg redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, na adrese svih vladika stiglo je pismo episkopa raško-prizrenskog Artemija, kojim on svoju braću arhijereje obaveštava da je obnova svetinja na Kosovu i Metohiji po Memorandumu iz 2005. godine doživela „potpuni fijasko“ i to „kako u inženjersko-tehničkom, tako i u političkom smislu“. Istovremeno traži da najviše crkveno telo razmotri nalaze stručne Komisije za prijem svetinja, formirane odlukom Svetog arhijerejskog sabora u novembru prošle godine.

Sasvim izvesno je da će se pitanje obnove srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, porušenih i oštećenih u martovskom pogromu 2004. godine, naći na dnevnom redu Crkvenog sabora. Neslaganja među vladikama koja povodom potpisivanja Memoranduma o razumevanju i dogovorenim opštim principima za obnovu objekata Srpske pravoslavne crkve između Privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji i Srpske pravoslavne crkve (kako glasi pun naziv ovog dokumenta) traju još od njegovog potpisivanja u martu 2005. godine.

Vladika Artemije od početka je bio protiv njegovog prihvatanja, smatrajući da se obnovom srpskih crkava i manastira, po principima pomenutog memoranduma, srpske svetinje dovode u rizik „da budu izgubljene, otuđene, preotete, preimenovane, i to, nažalost, uz pristanak SPC“.

I sve vreme kasnije vladika Artemije je ostao nepopustljiv u svom stavu da srpske svetinje ne mogu obnavljati oni koji su ih rušili, zahtevajući pri tom da obnovu crkvenih zdanja prati i povratak „žive crkve“ – proteranog i izbeglog srpskog naroda. Otuda je Sinod na sebe preuzeo obaveze koje proizlaze iz potpisanog Memoranduma. To je bio razlog i za više nesporazuma na relaciji Sveti arhijerejski sinod SPC – episkop raško-prizrenski Artemije.

Različiti pogledi na obnovu srpske baštine na Kosovu i Metohiji (ko treba da je obnavlja, po kojim principima, uz čije odobrenje, po kojim kriterijumima…) prenelo se i na narod, tako da je to poprimilo odlike još jedne srpske „nesloge“.

Takva neslaganja, nažalost, izrasla su do te mere da se, sada kada je završena obnova nekih zdanja, vladici Artemiju, kako se nezvanično čuje, preti čak i crkvenim sudom, ukoliko ne primi te objekte.

Prema pomenutom memorandumu predviđena je obnova 35 objekata, tačnije rečeno 35 lokacija (pošto svaka lokacija ima više objekata: hram, parohijski dom, zvonik, sala za narod…). Obnova je započela 2005. godine, pa su u međuvremenu, kako ističu oni koji ove poslove vode, neki objekti završeni. Otuda i zahtev da se obavi njihov prijem.

Na svom prošlogodišnjem redovnom (majskom) zasedanju Sveti arhijerejski sabor doneo je odluku da se izvrši njihov prijem. U odluci se ne pominje konkretno nijedan objekat koji je obnovljen, jedino se iz preporuke episkopu Artemiju da se vrati u Prizren, u sedište Episkopije, zaključuje da je obnovljena zgrada Episkopije. Druga zdanja nisu pominjana.

Radi konkretizacije saborske odluke, Sinod je doneo svoju odluku da se -15. septembra – obavi prijem dva objekta u Prizrenu: Episkopije i Bogoslovije. Od nadležnog episkopa Artemija zatraženo je da on obavi prijem. Međutim, kako vladika Artemije to nije prihvatio, zahtevajući prethodno neka pojašnjenja, Sinod je oformio tročlanu komisiju koja će obaviti taj posao. U komisiju su ušli episkop bihaćko-petrovački Hrizostom, kao predsednik, episkop lipljanski Teodosije i rektor Prizrenske bogoslovije sa privremenim sedištem u Nišu protojerej-stavrofor Milutin Timotijević.

Pošto se nije slagao sa takvim prijemom objekata u njegovoj eparhiji, vladika Artemije donosi akt kojim se ovoj trojici klirika zabranjuje ulazak u Eparhiju raško-prizrensku radi toga posla.

Članovi Komisije ipak su došli i obavili prijem, bez prisustva nadležnog episkopa.

U Eparhiji raško-prizrenskoj napominju da je ova komisija primila više objekata nego što je to bilo naloženo odlukom Sinoda. U toku tog jednog dana samo u Prizrenu primljeno je pet objekata (pored Eparhijskog dvora i zgrade Bogoslovije, još i hram Bogorodice Ljeviške i pomoćnu zgradu pored njega, kao i parohijski dom Saborne crkve Sv. Đorđa), ali i više drugih na različitim stranama Kosova i Metohije (u Prištini, Peći, Istoku, Vučitrnu, Podujevu); primili su ih, kažu, a da nisu otišli ni da vide u kakvom su stanju. Na jesenjem (novembarskom) zasedanju Svetog arhijerejskog sabora odlučeno je da ove objekte primi i nadležni episkop Artemije. Da ih primi od Sinoda. Vladika Artemije zatražio je da se formira stručna komisija koja će pre nego što on obavi prijem dati stručno mišljenje kako je obavljena obnova. Sabor je to odobrio, napominju u Eparhiji. Dat je i rok da se prijem obavi do kraja februara ove godine. Ispunjavajući saborsku odluku, Artemije već početkom decembra formira komisiju i o tome obaveštava Sinod. Napravljena je metodologija rada Komisije, a u njoj su uglavnom univerzitetski profesori i stručni ljudi iz pojedinih ministarstava Vlade Srbije.

Posle obavljenog uvida, Komisija je pripremila detaljan izveštaj, sa svojim stručnim nalazima i predala ga nadležnom episkopu. U pomenutom pismu svim srpskim vladikama episkop Artemije na to ukazuje, očekujući da se sa ovim nalazom upozna i najviše crkveno telo, Sveti arhijerejski sabor, čije zasedanje počinje danas (14. maja).

U međuvremenu nesporazumi između vladike Artemija i Sinoda po pitanju obnove srpske baštine na Kosovu i Metohiji nisu rešeni, pa će se otuda oni naći i pred Saborom.

Stav predstavnika Eparhije raško-prizrenske je da se saradnjom sa onima koji rade na obnovi srpskih svetinja faktički sarađuje sa institucijama, odnosno sa „Vladom Kosova“, koju država Srbija ne priznaje. To se, pored ostalog, dokazuje i na osnovu činjenice da se rad Komisije za sprovođenje obnove (ustanovljene na osnovu Memoranduma iz 2005) finansira iz budžeta Kosova.

Ipak, posle svega, vladika Artemije ne odbija da primi objekte, ali postavlja pitanje da li su oni zaista obnovljeni u pravom smislu te reči i da li je sve urađeno po zadovoljavajućim kriterijumima. Nalaz stručne komisije, koju je on kao nadležni episkop formirao, ne prihvata objekte na kojima se radilo kao obnovljene. Vladika Artemije traži da se ovaj nalaz predstavi pred Svetim arhijerejskim saborom, kako bi sve vladike bile upoznate sa činjeničnim stanjem, ali i što je sama ova komisija formirana na osnovu odluke najvišeg crkvenog tela.

Reč Sabora će i biti konačna. A od nje zavisi i kakav će odjek imati.

JOVAN JANjIĆ, NIN, 14.05.2009

+++

ZASEDANjE CRKVENOG SABORA

Nije patrijarh, jeste Sinod

Više se ne pominje mogućnost izbora novog patrijarha, već u kom sastavu će ubuduće Sinod obavljati dužnosti srpskog duhovnog poglavara

Odavno, a možda i nikada kao sada, tako veliku pažnju javnosti nije privlačilo to ko će biti izabran u Sveti arhijerejski sinod SPC (u „crkvenu vladu“) i da li će on uopšte biti biran na ovogodišnjem redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, koje počinje danas (14. maja).

Razlog za toliko interesovanje nalazi se u činjenici da od prošlogodišnjeg redovnog (majskog) zasedanja Svetog arhijerejskog saoora Sinod u svojoj nadležnosti ima i ingerencije patrijarha.

Sada se postavilo i jedno formalno pitanje: da li je uopšte moguće birati nove članove Sinoda, ako patrijarh nije u aktivnoj službi? Jer, članove Sinoda patrijarh predlaže, a Sabor bira.

Prema članu 58. Ustava Srpske pravoslavne crkve „Sveti arhijerejski sinod sastavljaju patrijarh, kao predsednik i četiri eparhijska arhijereja, kao članovi“.

Članovi Sinoda, prema sledećem stavu istog člana Ustava, biraju se „na dve godine i to svake godine po dvojica“.

Pošto prošle godine nisu birana dvojica novih članova (patrijarh zbog oporavka na VMA nije predsedavao Saborom, pa nije ni bio u prilici da predloži nove članove), sada je četvorici „sinodalaca“ istekao mandat. Još prošle godine dvogodišnji mandat je istekao episkopima mileševskom Filaretu i bihaćko-petrovačkom Hrizostomu, a ove godine on bi trebalo da se završi i mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju i episkopu žičkom Hrizostomu.

Kako patrijarh ponovo nije u prilici da predsedava Saborom i da predloži nove članove Sinoda, otuda i tolika dilema ko će upravljati brodom Crkve posle ovog zasedanja Sabora.

Postavlja se ona, pošto je, ipak, i pored patrijarhovog odsustva, moguće da dođe do izbora novih članova „crkvene vlade“. Jer, i među vladikama ima onih koji bi novi sastav Sinoda. Bez namere komentarisanja na ovaj način nekih odluka i saopštenja sadašnjeg sastava Sinoda, činjenica je da su neke od njih, najblaže rečeno, izazivale dosta kontroverzi i podsticale razne komentare u javnosti. Takva su, recimo, prošlojesenje saopštenje o patrijarhovoj „molbi“ za povlačenje iz aktivne službe, zatim „rešavanje“ nekih pitanja iz nadležnosti episkopa raškopri-zrenskog, ali i donošenje odluke kojom se dvojica istaknutih službenika Patrijaršije pozivaju da ne dozvole pristup kancelarijama u kojima rade za troje beogradskih novinara (o čemu će se tek čuti), i to samo na osnovu pisma jednog sveštenika.

Moguće je da i u ovom slučaju Sinod koristi ingerencije patrijarha, pa da on predloži nove članove „crkvene vlade“, koje bi potom Sabor birao.

Ukoliko bi se birali svih četvorica novih članova Sinoda, to znači da mitropolit Amfilohije, kao najstariji član ovog izvršnog organa, više ne bi predsedavao ne samo Sinodom, nego ni Saborom. Dakle, više ne bi bio u prilici da zamenjuje patrijarha Pavla. To bi umesto njega radio najstariji mitropolit, odnosno najstariji episkop u novoizabranom Sinodu. A to bi, recimo, mogli da budu mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan, mitropolit dabrobosanski Nikolaj, episkop šabački Lavrentije, episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije…

Ipak, izvesnije je, da bi se sačuvao uobičajeni i Ustavom zasnovani ritam izbora novih članova Sinoda, da će se ovoga puta birati samo dvojica novih članova, umesto onih koji su u njemu ponajduže (Filaret mileševski i Hrizostom bihaćko-petrovački). Tako bi mitropolit Amfilohije i dalje ostao u prilici, kao najstariji član Sinoda, da zamenjuje patrijarha, u svojstvu prvog među jednakima.

Tako se sada, pred ovo zasedanje Crkvenog sabora, napokon, više ne pominje mogućnost izbora novog patrijarha – jer se smatra da je to pitanje konačno rešeno na poslednjem, novembarskom zasedanju – već pitanje ko će činiti novi Sinod, ako do njegove izmene uopšte dođe.

J. JANjIĆ

Izvor: „Nin“, br. 3046, 14.5.2009.