Вести

Опасно разјарене, крвожедне птице грабљивице још од Косовског боја круже над распетим Косовом и Метохијом. Данас је њихов лет злокобнији, њихови крици језивији, њихови уједи болнији.

Други дан по Васкрсу 2009. г. Милица Српкиња (извор: ГРАНИЧАР)
+++

Над колевком Српства, над духовним извором Светосавља, надвило се јато горопадних, глобалистичких и безбожничких насилника над здравим разумом, насилника над Правом и Правдом.

Свака генерација Срба, носећи свој крст, војује с највећим моћницима овога света. Како онда, тако и данас.
Беззаконици и безумници нападају све часно, све православно и Српско. Умрли душом, помраченог ума, покушавају да и нас, Христов и Савин род повуку за собом у наручје Антихриста и да нас одвуку у амбис лажи… Проповедници глобалистичке идеологије “убачени у све институције“ истрајно и неуморно “раде“ на поништавању националних вредности народа из кога су потекли, (како им њихова идеологија налаже), припремајући долазак нечастивог чије су одане слуге.

Брину о својој слави, својој сујети, o своме положају. Бога се не боје, јер у Њега и не верују, већ се обманама, насиљем и лажима служе. Помраченог ума вуку и народ у безумље служећи се јеретичком подлошћу: “Наша садашњост је наша будућност“.

“Осим што се садашњост своди на петоколонаштво и роптање под најужаснијом антиправославном и антисрпском индоктринацијом – садашњост није будућност – будућност је прошлост – само плиткоумни не уче из прошлости!“, мудро је написао Ч. Дамјановић.

Организују међуверску конференцију у највећој српској светињи, Пећкој Патријаршији, где окупљају иновернике! Са њима моле, кршећи Каноне и рушећи чистоту изворног Православља. Штампа је стидљиво забележила да су “црквени великодостојници прошли кроз Пећ под будним оком карабињера и полицајаца“ потврђујући тиме да је “безбедност свих на завидном нивоу“. Новинари су стидљиво објавили да су их Шиптари провоцирали, да су црквени великодостојници у страху утрчавали у аутобус, да је аутобус каменован… Па ипак, они не престају да, кријући истину од народа, обманама и преварама покушавају да Српске светиње и српску баштину претворе у некакву “косовску“, тј. белосветску.

Али, ово је народ Светога Саве и Светог владике Николаја, народ кога је предводио часни патријарх Варнава, који је изродио Кнеза Лазара, Милоша Обилића, Карађорђа, Његоша, Дучића… Овај народ их “по плодовима њиховим“ препознаје.

Ближи се мај. Месец када се одржава Сабор СПЦ. Месец када, већ годинама, екуменисти и глобалисти, послушници из редова владика СПЦ, нападајући владику Артемија, и непоколебљиве следбенике св. Владике Николаја и аве Јустина, покушавају да се додворе белосветским моћницима и нашим политичарима који су слепи послушници и бескичмењаци, незналице и среброљупци. Неколико година за редом владики Артемију је покушао да “лекције дели“ АЕМ. Видео је да је “тврд орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи“. Свакојаке је методе овај члан Европске експертске групе и “председник Синода“ примењивао. Од разноврсних понижења Патријарха Павла наговарањем да потпише први документ са непризнатим тзв. “косовским институцијама“, када је патријарх повлачењем свога потписа са срамног Меморандума о “разумевању“ безуспешно покушао да се одупре “моћном лобију“, преко уплитања у послове епархије рашко-призренске за коју није надлежан, преко наметања и прихватања да обнову српских светиња врше њихови рушитељи… пронашао је “јунака “ да удари на ововременог косовско-метохијског мученика. Братски и хришћански, нема шта.

И, учини то, његова “десна рука“, његов одани глобалиста који се лажно претставља као српски владика. Осилила га “функција у Синоду“, па се разгоропадио да се додвори онима на власти, и сам жељан ње… Расписао се “послушни Синодалац“. Пише, држи глобалистичке лекције о томе како није разумно бити привржен исконским Божанским вредностима, проповеда унижене представе о Богу, ширећи екуменистички атеистички нихилизам. Није ли Ђилас признао да “нема веће страсти од власти“ и тако оголио суштину данашњег безумља у Србији.

Прави српски владика никад не би на то пристао нити би своме “брату у Христу“ писао таква писма. Али, кад је лажни владика и лажни “брат у Христу“ онда све може…

Најпре, лицемерно и лажно пише: “саосјећамо са вама све муке и невоље и дијелимо мучеништво“, па пише о нападу на себе, “док га је чувао Србин“, и о својој “безбједности данас“, када га чувају муслимани са којима је “успоставио диван контакт“ и “они су му вјернији него онај који га је “чувао“ док су га криминалци давили“.
Народу се неминовно намећу питања: Ко је овај човек? Где живи? Где је био за време рата? Да ли је напуштао своју епархију? Није ли био у Београду? Да ли је икада био на Косову и Метохији? Какве су му намере? Да ли сам наступа? Или, кога то он слуша и зашто? За колико сребрењака је продао свог “брата у Христу“ – мученика косовско-метохијског и свој страдални народ?

Зашто је све вредности на којима су Срби духовно узрастали, све мученике и свеце одбацио, или никад душом није ни припадао народу чији су они звезда водиља? Зар се “синодалац“ овим не одрече Светог Кнеза Лазара и свих јунака и мученика који своје животе и своје душе уградише у темеље српске државе и српског народа?

Зна ли “обездуховљени Синодалац“ за Јасеновац и 750.000 Јасеновачких новомученика које он и њему слични бришу српском народу не само из календара, него и из сећања многостуко умањујући број невиних жртава? Зна ли за јаме, вртаче и логоре у којима су усташе наш српски народ затирале? Није ли он надлежни “владика“ на подручју где је подигнута спомен костурница (у Ливну), где је августа 1991. године патријарх српски, Павле, служећи опело, рекао:

“А ми овдје стојимо пред гробницом наше браће и сестара, жена и недужне дјеце који су прије 50 година осуђени на смрт такву какву нико није могао замислити, и због кривице коју само нељуди могу измислити. Кривица им је била што се нису родили у народу оних који су их убијали и бацали у јаме, што су били друге вјере и другога писма, него они што су их на смрт осудили и оних који су нечовјечну осуду нечовјечно извршавали.“

Нису ли ову спомен костурницу злочинци истих имена и презимена минирали 1995. године, па су тако по други пут у једном веку убили своје невине жртве?

Зар “владика“ није са неправославнима у својој епархији успоставио “диван контакт… и нису ли му они вјернији него ‘онај који га је чувао’ док су га криминалци тукли?“

Да ли је сигуран да “његови епархиоти не живе у страху и трепету, да њихове светиње нису у опасности да “поново буду жртве мржње и безумља“ када владики Артемију замера што одбија да српске светиње чувају они који су их рушили и палили?!

Ни народне мудрости, ни светоотачке речи, ни искуствене поуке нису довољне да разувере “глобалисту“ да је на странпутици и да спас није у “свејереси“ како је авва Јустин проповедао.

“Ви знате да је свијет, па чак и Хашки трибунал, прихватио принцип индивидуалне одговорности, а одбацио модел колективне одговорности по којој би народи и државе, а не појединци, били одговорни за злочине учињене у Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији“, пише овај “Синодалац“.

Заборавља “Синодалац“ да каже да је само Српском народу досуђена колективна кривица, да само Српски народ нема права на своју историју, своју веру, своје светиње… да је само Србима наметнут протекторат! Само Србе лове и отимају и некажњено им узимају органе и пресађују их у њихова трула тела. Нечувено! И људским законима некажњено?! Тај “свијет, па чак и Хашки трибунал“ уништава доказе, сакрива и помаже злочинце над Србима. Да ли су сви “синодалци“ – “свијет“ – и говори ли он у име “свијета“ и свих њих?

Ми, Срби смо по свим основама дискриминисани, обесправљени, окупирани… Посебно ми рођени у Србији. Ми, који смо све зулуме сурових освајача издржали, ми који никада нисмо своја огњишта остављали, јер знамо да немамо куда, који смо своју прогнану браћу дочекивали и са њима све муке и недаће делили и, уздајући се само у Господа, опстајали. И данас, док нам уништавају душе и сећања, једина узданица нам је наш Васкрсли Спаситељ.

Правно и свако друго насиље врше над нама свакојаки безаконици и бездушници. Глобалисти, екуменисти… вазда и сви исти…
Пријатеља нема, а непријатељи се множе. Многе захвата апатија, агонија, незаинтересованост. Клонулост духа опасно прети.

Но, привремено је то. Неисцрпну снагу улили су наши прави духовни предводници, наше путовође на путу спасења у Христу. Молитвама својим измолили су од Господа благодат која снажи, чува и штити. Имамо и данас духовнике који снагом своје вере крче трновит пут и воде ка Господу.

Владика Артемије бори се витешки: бритком и мудром речју заснованом на земаљским законима, а оснаженом Божанским: непресушном и искреном вером у Господа.

Где је и шта је данас “тај свијет и Хришћанска Европа?“
Данас, када нас тако мађијају лажима и подвалама, када нас обмањују лажним вредностима, као некада Индијанце ђинђувама и огледалцима… Нигде краја подвалама. Силовању разума. Убијању душе. Док нам чупају срце из груди, док нам отимају све што вредно имамо, док нас немилице поништавају, обезбожују и покрштавају, док нам ваде органе и пресађују их у своја обездушена тела која се распадају, “владика“ шири “братство и јединство“ подржавајући злочине и злочинце… Аферим “владико“! Представљаш Синод, сила и власт си ти!

Као да је Србима мало што су расељени из својих земаља, из својих кућа, што су им отета имања и гробови, што су сами, оклеветани и напуштени. Као да је нама Србима са Косова и Метохије мало што су нам земљу отели, светиње порушили и попалили, светилишта оскрнавили, што нас убијају, што живимо у жицама и гетоима, што смо сужњи новога светскога поретка, него нам натурају да прихватимо “ОВК“ као своју војску и полицију! Нису ли српске светиње, цркве и манастире, српске куће и имања исти они “чували“, односно рушили и палили и 17. и 18. марта 2004.г.?

Замислимо: синагоге које чувају припадници СС дивизија, амбасаде САД и Велике Британије у Ирану, Ираку и Авганистану које чувају припадници Ал Каиде…

Неизбежно је питање: “да ли је злонамеран или глуп и наиван онај који верује да ће КЗК да чува и сачува српске манастире и светиње?“

Од кога треба Шиптари да чувају српске светиње?
Од Срба или од њих самих?

Господе, смилуј се, на нас грешне и недостојне и помози да сачувамо здрав разум и да издржимо сва безумља којима нас затрпавају, којима нам мозак “испирају“. Сачувај нас, Господе, и од оваквих “душебрижника“.
Господе, помози владики Артемију и српским светосавским владикама! Помози им Господе, да сачувају своје стадо од сурових вукова одевених у јагњеће коже којима ништа није свето, па разграђују све чега се дотакну: мењају литургију, нападају вернике, скрнаве светиње, унијате… Инквизиција је у току. Шта је следеће? Можда нам, похлепни и грамзиви, спремају продају опроштајница?

Црквени поглавари, угледајући се на своје узоре из Ватикана, воде међусобну сурову борбу, подмећу једни другима… све то скривајући од верног народа …

Хвала владики Артемију што је ова писма дао “на суд народу.“

И, не могу а да не цитирам “епископа бихаћког“:

“Ко више има жељу и потребу да слуша то ваше истрошено и изанђало тричарење“, пише он следбенику владике Николаја и авве Јустина, чувару најсветије српске тапије. Да људској глупости нема краја, да су се у СПЦ “инфилтрирали безбожници и јеретици“ потврђује својим писањем и деловањем “Синодалац“, председник Синодске комисије за пријем обновљених објеката СПЦ у Призрену.

“Да ли је могуће да један епископ, који би требало да има просвећен ум, са толико острашћености и отсуства саборне свијести, збуњује и себе и све око себе?“ – написао је речи које се у пуном смислу односе искључиво на њега.

И знам, као што знају и сви који данас “србосек“ о појасу носе:

Распето Косово ће васкрснути! Српски ће се народ вазнети у висине којима стреми и којима га воде његови свеци, његови духовни великани, Божији угодници. Зна се и знаће се само за постојане и велике. Време поништава деловање колебљиваца и слабића, јер Божијом руком вођени вазда побеђују!

Сачувај нам Господе владику Артемија и све часне, праве српске владике и дај им снаге да се изборе са отпадницима од вере и од народа. Оснажи их Господе, да издрже трновит пут којим иду Праведници и који си Ти Господе, својим животом обележио…

Господе, уразуми неразумне…

Други дан
по Васкрсу 2009. г. Милица Српкиња

извор: ГРАНИЧАР