Вести

Речи пророка Исаија: „Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. Јер остависте заповест Божију, а држите се предања људскога“.

З.Д. 22.04.2009

+++

Ако ућутимо пред „учењем“ нових реформатора и сами ћемо бити уста која поштовање изговарају и срце које је далеко од оног што уста говоре.

Ако кренемо за њиховим „учењем“ и закрштавамо душу своју стојећи на литургији коју су они осмислили, остављамо заповести Божије и служимо заповестима оних који су оставили богочовечност.

Хришћанин када напусти заповести Божије, напушта и богочовечност. Без Бога у себи он у себи не носи ни човека.

Нови реформатори су дали објашњење за измене у литургији. Значи тражећи објашњење посегли су за логиком. Јеванђеље и логика не иду заједно. У Јеванђељу је вера ка не Виђеном, у логици је интерес ка виђеном.

Много пре данашњих реформатора Господ је рекао да су блажени они који не виде а повероваше. Они који следе пут Оца Његовог, а лице Оца не виде.

Тако и ја питам нове реформаторе шта добијам тим што ћу им видели лице окренуто ка мени онда када треба лицем да гладају ка Господу, и шта добијам тим што ћу чути молитву коју рецитују онда када треба да је молитвено узнесу Господу?

Мени не треба да видим њих да бих поверовала у Бога, већ ми треба да видим веру њихову да бих знала да ми вид није узалуд потрошен.

Мени не треба њихова логика јер не желим да делим интерес њихов.
Мени не треба ни њихов интерес.

У том интересу они сами немају ни поштовање ни спокој.

Један епископ, познавалац логике са којом је ушао у православље, на Лазареву Суботу је повео литију од саборног храма кроз улице града. Пролазећи тим улицама прошао је поред још једног православног храма. У порти тог храма стајао је окупљен народ. Из те народне окупљености чуле су се речи „поштовања“ према епископу. Из душа окупљених чуло се „Ево га српски папа“…“Ево га антихрист“…

Да ли је ово поштовање којим се надима тај епископ?

Не, ово је жалост једног слепила и окованост једне заблуде.

Други епископ, умотан у свој интерес, нема спокој када излази међу свој народ. Да му страх не би ометао шетњу он позива милицију као чуваре његове спокојности.

Када се у једном од манастира његове епархије прославља светитељ који је заштитник те светиње, он користи логику у одговору зашто није био ту на тај дан, па каже „Нисам био зван“.

Тим одговором потврђује да је његов интерес испред Бога и вере којој се заветовао. А колико је све то заједно испред народа од кога очекује да му се покорава.

Ја исто нисам добила позивницу од Бога да станем на пут Његовог постојања, па сам пошла за Њим.

На исти начин нисам позвана од светитеља чије се име прославља у једном од манастира, па се опет упутим ка том манастиру и у сенци своје ненаметљивости тежим да се дотакнем славског колача који се подиже у част светитеља.

По чему је онда бољи тај епископ од мене, од народа?

Бољи смо ми од њега. Позив нисмо прочитали, али смо се слави светитељској одазвали.

И слободно могу да кажем да нови реформатори треба да уче од народа, па и од оног народног детета које уме стопице свог детињства да умири док литургија траје.

И слободно могу да кажем да је народ данас образованији од њихових теолошких диплома.

Јер њихова образованост је оверена на папиру, а народна вера је оверена у народној души, у срцу које се учи кроз веру у апостоле и оно што су они својом посвећеношћу оставили за поколења која ће долазити после њих.

Пре изабраности апостоли су били обични људи. Неко је обрађивао дрво, неко је рибарио, неко је чувао стадо.

Занети у свој рад, били су занети и у своје мисли. Били су изненађени када их се дотакла рука блаженства и када су чули речи непознате њиховим ушима али жељене у њиховим душама.

И пред том руком, и пред тим речима заустављеног корака нису зауставили свој опрез.

Опрезно су примили Господа себи. Господ их је позвао и они су кренули за Њим. Слушали су речи Његове, уважавали су одговоре Његове, али су поверовали делима Његовим.

Дела Господња за њих су била чуда која до тада нису видели.

У та чуда нису веровали као што се верује у магију. Пред чудом магије се човек уплаши и неколико корака устукне.

Они се нису плашили и нису устукнули. Пратили су Господа даље.

А зашто се нису уплашили и зашто су Га пратили?

Зато што је Дух Свети био у сваком делу Господњем. И зато што је Дух Свети спајао Господа са апостолима.

И када је Господ престао човечним стопама да корача крај апостола, остао је у Духу Светом да корача крај њих, и одани Духу Светом апостоли су наставили да славе име Његово и да шире речи Његове.

Снага Духа Светог им је помогла да остану у завету и да веру прошире кроз свет.

Данашњи апостоли снагом своје логике узеше закон природе у своје руке и поделише се између себе на дан и ноћ, на Исток и Запад.

Из те западне ноћи одлучише да буду господари литургије, аранжери двери и уметници иконописања. И све зарад интереса да буду креатори народне душе и вере у тим душама. И све зарад интереса да мрачну неман у себи треба хранити спољним светом да их неман не поједе изнутра.

Љуте се и прете што народ одлази од њих и сабира се уз оне који осташе на источној страни живота и вере.

Само од нас народа зависи да ли ћемо им дозволити да ојачају у својој јарости и својим претњама, да ли ћемо им дозволити да нас креирају као храну којом ће хранити незаситу неман у себи.

А како ћемо исказати да ли желимо да будемо мамци на удици за велике и мале рибе, или одбијамо да нас на удицу каче?

19. априла/2. маја текуће нам године имаћемо прилику да искажемо шта желимо.

Једни ће своју жељу исказати одласком на Србски Светосавски Свенародни Сабор који ће у својој саборности бити у манастиру Војловица код Панчева, а други ће своју жељу исказати не одласком на тај Сабор.

Тог дана ће српски верујући народ показати лице и наличије своје вере, лице и наличије своје одлучности.

Показаће своју одлучност да траје кроз веру или да нестаје кроз неверу.

Жичком стазом корачао је и Св. Владика Николај Српски, корачао је и владика Никанор. Једног је отео окупатор, другог смо изгубили сами.

А колико смо, и да ли смо, отети и изгубљени сами од себе покзаћемо тај дан.

Жичка вера ће тај дан показати колико је светла душа у којој се она носи.

Колико ћемо се христољубиво организовати и братољубиво у саборности ка Србском Светосавском Свенародном Сабору кренути зависи од нас самих.

Само ми можемо бити отворен или затворен пут ка том Сабору. Само ми можемо бити отворена или затворена капија ка том Сабору.

За нашу одлучност не можемо питати нове реформаторе, нити за нашу неодлучност можемо кривити те исте реформаторе.

Одлуку ћемо наћи само у јачини нашег веровања, проповедања и заветовања.

Ако се чије срце уплаши, ако се чија душа узнемири, ако ли чије тело лењости попусти, прочитајмо речи Молитве српског сина, српског борца, Христовог добровољца и над речима те Молитве одлучимо где ћемо тај дан бити. Да ли на Сабору или ван Сабора. Да ли у вери или у невери. Да ли у истини или у обмани оног што ћемо говорити после тог Сабора, после не одласка на тај Сабор.

МОЛИТВА
За спас нашег православног народа од насртаја непријатеља православља

Царе и Господе наш, Исусе Христе, Боже спасења нашег, милостиво услиши и сада смирену молитву нас недостојних слугу Твојих.

Сагрешисмо Ти – опрости нам, Господе.
Падосмо у кал безакоња – очисти нас, пречисти.
Прогњевисмо Те – смилуј се, преблаги.

Ево падамо на колена пред Тобом и молимо Те са сузама покајања: не спомињи грехе наше и избриши безакоња наша, чуј и услиши вапај грешне деце Твоје. Узми нас у заштиту, о Свемоћни; заштити цркву Твоју Православну, јер ево дрски јеретици, вековни одступници од истине Твоје, подмукло саставише план и грозно ударише на народ Твој и на светињу Православну. Још једном пролише крв деце Твоје; још једном отворише потоке суза верних Твојих; још једном обукоше цркву Твоју у црнину туге и жалости и исплетоше јој трнов венац од лажи и насиља и неправдом својих.

Помози нам, Боже Спаситељу наш, ради славе имена Твојега. Ако ми нисмо достојни Твоје помоћи, сети се отаца наших који Ти кроз векове верно служише, и за име Твоје и за Крст Твој часни муке и гоњења и смрт претрпеше, па због њих, Господе, пружи помоћ своју и нама и помилуј нас.

Због праведних отаца наших и мученика за Веру праву, избави нас од напасти која нас је снашла. Посрами злоковарне непријатеље народа Твога, одби јеретике од стада Твога и уразуми и покај помагаче њихове у земљи нашој, земљи освештаној часним Крстом и мучиничком крвљу. Не допусти, да гонитељи наши ликуја над нама. Но духом уста Твојих одагнај их далеко. И ако се не раскају, суди им по вечној правди Твојој, Господе и Боже отаца наших. Цркви Твојој Светој даруј мир, уплаканој деци њеној поврати радост, а браћи нашој пострадалој у одбрани свете
народне Цркве отвори двери рајске у царству Твоме бесмртном.

Да Те сви ми на земљи славимо и хвалимо скупа са небеском црквом Твојом, Тебе, Оца и Сина и Светога Духа, сада и на век века. Амин!

Епископ Николај

З.Д. 22.04.2009