logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет    Аутор: новинарство    457 пута прочитано    Датум: 4.04.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Do Beograda preko JasenovcaU Srpskoj pravoslavnoj crkvi kažu da hipoteka prošlosti ostaje prepreka, dok Beogradska nadbiskupija ističe da zbog zdravstvenog stanja patrijarha Pavla Benedikt ne bi imao sagovornika svog ranga

+++

Učesnici upravo završenog 22. plenarnog zasedanja Međunarodne biskupske konferencije Svetih Ćirila i Metodija, koja je održana u Beogradu pod predsedništvom nadbiskupa Stanislava Hočevara obnovili su poziv poglavaru Rimokatoličke crkve papi Benediktu XVI da poseti svoje mesne crkve u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Verski analitičari taj poziv ocenjuju kao rutinski, visokodostojnici iz Srpske pravoslavne crkve poručuju da zbog teške hipoteke prošlosti još nije sazrelo vreme za papin dolazak u Srbiju, dok u Beogradskoj nadbiskupiji postoji mišljenje da nije momenat za Benediktovu posetu zbog zdravstvenog stanja srpskog patrijarha Pavla. A podsećanja radi, od svih većinski pravoslavnih zemalja u svetu, nijedan papa nije kročio još jedino u Srbiju i Rusiju.

- Poziv je stvar Katoličke crkve, njihovi sveštenici i vernici na to imaju pravo, kao što je i stvar države Srbije da se odredi prema pozivu. Što se tiče Srpske pravoslavne crkve, saglasnost mora dati Sveti arhijerejski sabor kao najviše zakonodavno telo i nije dovoljno da se eventualno saglasi samo Sinod ili sam patrijarh – kaže vladika niški Irinej Gavrilović.

Sporna misa u Petrićevcu

• Februara 2002. godine mitropolit Amfilohije i vladika bački Irinej su iz Vatikana od tadašnjeg pape Vojtile doneli patrijarhu srpskom Pavlu papin lični dar u vidu 100.000 dolara, kako je novinarima tad rečeno u vatikanskoj ambasadi u Beogradu.
• Jula 2002, kada je papa Jovan Pavle Drugi boravio u Banjaluci, i pored insistiranja tadašnjeg rukovodstva SRJ da patrijarh Pavle bude papin domaćin, Sveti arhijerejski sabor je ovo odlučno odbio zato što je papa držao misu na imanju katoličkog samostana Petrićevac odakle je u Drugom svetskom ratu započeo masovni pokolj Srba u banjalučkim selima.

Vatikan je nakon toga saopštio da je to mesto predložilo rukovodstvo Republike Srpske, ali SPC nije popustila. Zanimljivo je takođe da su Vojtilinu posetu Srbi u Banjaluci ignorisali, a plakati sa njegovim likom ispod kojeg je pisalo “Blažen čista srca” “dorađivani” su tako da se moglo pročitati: “Laže čista srca”.

On dodaje da Srpska crkva nema razloga za izbegavanje susreta sa papom, jer direktni razgovori mogu da budu od obostrane koristi, ali i napominje da je “pitanje kako bi na tu posetu reagovao srpski narod, naročito Srbi iz Hrvatske koji su u prethodnim ratovima preživeli golgotu”.

- Uoči posete Vatikanu, Svetozara Marovića, tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, Sveti arhijerejski sabor je maja 2003. godine zauzeo stav, a on je i danas na snazi, da se nisu stekli uslovi za takvu posetu i da je najbolje da se ona odloži za neko drugo vreme. Mada bi papa formalno mogao da dođe samo na poziv svojih vernika i države domaćina, on ne dolazi mimo volje domaće crkve – pojašnjava episkop niški.

Leopold Rohmes, vikar beogradskog nadbiskupa, napominje pak da “Katolička crkva i njeni vernici u Srbiji kao i u svim drugim zemljama u kojima postoje, imaju pravo da ih poseti sveti otac bez obzira na to šta o tome misli Srpska pravoslavna crkva”, a katolički sveštenik Milutin Novaković, portparol Beogradske nadbiskupije, smatra da “dok god je srpski patrijarh gospodin Pavle u bolnici ne bi bilo razborito da se realizuje papina poseta jer ne bi bilo pariteta u razgovorima”.

“Do Beograda preko Jasenovca”

U Sinodu niko ne želi da komentariše poziv papi, a u Patrijaršiji SPC-a podsećaju na reči patrijarha Pavla da on “ne bi imao ništa protiv susreta sa rimokatoličkim duhovnim poglavarom”, te da bi sa se papom “imalo o mnogo čemu razgovarati, ali i dobrano mu štošta prigovoriti”, ali da on sam nije Srpska pravoslavna crkva i da odluku o susretu mora da donese Sveti arhijerejski sabor. Takođe, tu je i Germanov stav da “pokajnički put svakog pape u Beograd vodi isključivo preko Jasenovca” i da on od njega “ne može odstupiti”. Da ni predsednik Srbije ne ignoriše stav SPC-a svedoči i činjenica da tokom svog, do sada jedinog susreta sa Racingerom septembra 2005, Boris Tadić nije papi uputio zvanični poziv da poseti Srbiju.

Živica Tucić, verski analitičar, takođe smatra da poseta pape nije u ovom času aktuelna tema ni za Vatikan ni za SPC zbog duge bolesti patrijarha Pavla.

- Smatram da je ovo rutinski katolički poziv jer papa sad ne bi imao adekvatnog sagovornika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Mitropolit Amfilohije, koji zamenjuje patrijarha Pavla, zvanično nije u njegovom rangu. Vatikan je obazriv, a takođe vodi računa o stabilnosti i raspoloženju države, o stavu javnog mnjenja i većinske crkve u onoj zemlji koju papa namerava da poseti. Mislim da mu Balkan sada nije prioritet – kaže Tucić.

Mira urgirala

Za vreme NATO agresije na Srbiju, maja 1999. godine, Benediktov prethodnik papa Vojtila želeo je da u povratku iz svoje posete Rumuniji sleti u Beograd, barem na dva sata, da tako izrazi solidarnost sa narodom i uputi apel da se zaustavi bombardovanje, ali se sa tim nije složio Sveti arhijerejski sabor SPC-a. Kako takođe podsećaju u Patrijaršiji SPC-a, još s proleća 1994. godine Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića, dolazila je kod patrijarha Pavla da urgira da i SPC pozove papu, jer bi SRJ to rado učinila, ali je tad iz sedišta srpskog patrijarha brže ispraćena nego ugošćena.

R. LONČAR; VESTI, 04.04.2009

+++

NIJEDAN PAPA NIKADA NIJE KROČIO U BEOGRAD I MOSKVU

SRBI I RUSI NEPOKOLEBLJIVI

Budući da na prostore današnje Srbije i Rusije kroz čitavu istoriju nije dolazio nijedan papa, među sveštenstvom i u ruskoj i u srpskoj crkvi odavno kruži pošalica da bi svaki papa “dao pola Vatikana da dođe u Moskvu, a drugu polovinu samo da kroči u Beograd”, jer bi tako najzad bilo potvrđeno srednjovekovno vatikansko pravilo da je “katoličko tlo svuda gde stupi papina noga”, što za Rimokatoličku crkvu, dugoročno gledano, nije bez značaja. Intrigantno je takođe da je Benedikt iz svoje zvanične titule izostavio deo koji kaže da je on “patrijarh zapada”, a ostavio deo da je “univerzalni pontifeks”, odnosno “poglavar”.

Kada je o predstojećim papinim posetama reč, verski analitičar Živica Tucić smatra da “Vatikan daje prioritet papinom odlasku u Moskvu u odnosu na Beograd”, a s druge strane, Rusija od Benedikta ima velika očekivanja i iskazuje otvorenost da zajedno porade na očuvanju moralnih vrednosti hrišćanske civilizacije.

- Već se radi na tome da se patrijarh Kiril i papa Benedikt XVI sastanu, ali na neutralnom terenu. Svi detalji nisu još poznati, osim da bi susret mogao da bude u Belorusiji, a Lukašenko se već ponudio da bude domaćin. Osim toga, za razliku od Jovana Pavla Drugog, papa Benedikt XVI je daleko bolje prihvaćen u čitavom pravoslavlju, čak i sa preteranim očekivanjima koja možda i nemaju osnovu – kaže Tucić.

Zanimljivo je i to da je na skupu u Raveni 2007. katoličkom papi priznato da bude “prvi među jednakim” poglavarima u hrišćanstvu. To su priznali svi predstavnici pravoslavnih crkava, osim Rusa, koji su napustili skup.

Zatišje posle rata

- Zbog uloge Vatikana i sprege katoličkog sveštenstva u Hrvatskoj sa ustašama u Drugom svetskom ratu, posleratna SFRJ sve do 1966. godine nije imala diplomatske odnose sa Svetom stolicom. Te godine potpisan je protokol, odnosno međudržavni ugovor koji nikada zvanično nije objavljen, a posrednik u pregovorima o normalizaciji odnosa bio je Mitja Ribičić – dodaje Tucić.

R. LONČAR ; VESTI,04.04.2009





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo