Вести

„Eп.Иринеј: СПЦ нема разлога да се плаши папине посете“ , па се у тексту даље каже

З.Д.; 03.04.2009

+++

„Говорећи, како каже, у лично име, владика Иринеј сматра да наша црква нема разлога да се плаши такве посете или да избегава разговор с поглаваром имокатоличке цркве, јер он може бити на обострану корист.“

Српски народ и не сматра да представници српске цркве треба да се плаше папиног доласка. Њихова дубока и одана сарадња са поглаваром латинске браће, већ дуже време показује да су нашим представницима православне цркве ближа и милија латинска браћа од браће са којом су потекли из једне верске постељице.

Епископ даље сматра …“јер он може бити на обострану корист“.

Како епископ размишља у своје име и име своје монашке браће, а не размишља у име народне браће, народ има право да закључи да су епископове речи истините када каже да ће та посета бити на обострану корист. Јер у њиховом односу не постоји истина историје, истина протераног и уништеног српског народа са својих огњишта, не постоји истина бомбардовања српских градова и српских живота, већ постоји само корист.

Корист латинске господе је у томе да уништи један верујући народ, да им уништењем верског и националног постојања да педигре покатоличене нације, а корист православних представника је у малим, ситним добитима које добијају као захвалницу за испуњење оног што се од њих тражи.

Са друге стране, ни народ се не плаши папиног доласка. Његов долазак не може бити ни болнији, ни страшнији од онога што је овај народ већ претурио преко својих душа, сваки пут када су из папиног стада кретали ка српском народу.

Зашто се још не плаши?

Зато што верује у свог Господа и веује у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву и носећи ту веру у себи нема простора за колебање да ли је Једна и Једина вера и црква ка којој је посвећен импулс његовог живота, или је једна у једном латинска вера.

У Србији се чак ни дете не плаши папиног доласка. Његов долазак, када се упореди са оним шта су из његовог стада чинили српској деци, дође као нежан додир живота српског детета.

Шта је за српско дете папин долазак, спрем свих оних зверстава која су се чинила над недужним , малим православцима?

Шта је за српско дете папин долазак, када свако дете зна да ће папа доћи, проћи и отићи, али то српско дете не зна када ће болест, после радиоактивних граната, доћи, како ће проћи и колико ће их због ње отићи.

Недавно се угасио један дечији живот због галупирајуће леукемије. Коврџице плаве косе још су носиле мекоћу паперија када је живот стао. Ни нит косе још није очврсла на малој главици а живот је утихнуо. Крик мајке је стигао до неба.

Да ли папа долази да покупи комаде раскомадане мајчине душе, или долази са јачином вере да васрксне једно уснуло дете?

Заиста, када би латини имали искрено покајање за сва злодела која су чинили мањим народима, и другим верама, када би имали људски стид за сву крв која лежи на страницама њихове историје, они би имали снагу Господа да васкрсну своје жртве, као што је и Господ васкрсао Лазара.

Али семе Цезара, Борџија, семе првосвештеника који су издали Господа, не може у пшеницу да исклија.

Да ли папа долази да би у покајању легао на јасеновачку земљу?

Да ли долази да би у покајању легао на земљу српских енклава на отетом Косову, јер земље из атласа његовог католицизма су отеле српско Косово.

Или пак долази да српском народу објасни шта ће латини добити сатанизацијом српских живота и да нас замоли за опроштај што смо као мали народ остали, јер да нас из његовог стада вековима не убијају и тим убијањем спречавају да се рађамо, данас би простор Балкана био испуњен српском нацијом?

Ако нам да ваљано објашњење, можда се одлучимо да на његову посету не окренемо леђа, већ да окренемо само главу.

Српски политичари, ходајући путањом политичких обавеза, имају оправдање за своје сусрете са папом, то народ разуме и у то се народ не меша.

Али се народ пита којом и чијом путањом ходају епископи српске цркве.

Народ се пита каква је то корист коју ће они имати од папиног доласка?

Да ли им треба новац па чекају да се окористе од папу?

Народ им поручује да се не срамоте пред туђинцем и да туђинац не мора да зна шта су њихове слабости. Тражите од народа, народ ће вам пружити, само не брукајте дом у коме сви живимо, а то је наша Црква, не брукајте нас који се од бруке чувамо и не исмевајте таквим понашањем гробове у чију хладноћу су спуштана унакажена тела од руке латина.

Да ли су гладни па траже хлеб од латина?

Не тражите га од латина. Народ ће вам пружити свој комад хлеба и скупљати мрвице које су вама преостале, само не брукајте јунаштво цара Лазара, који се одрекао и хлеба и престола када је повео свој народ пред копља османлија.

Да ли сматрају да је папа образованији од њих па траже комад тог образовања за себе?

Не тражите образовање од латина. Добићете мачку у џаку. Народ ће вас подсетити на образовање које су нам оставили Ћирило и Методије и оно шире, духовно и национално које нам је оставио монах Сава, син српског краља.

Можда корист у папином доласку видите јер сматрате да је народ коме он припада цивилизованији од народа коме ви припадате?

Не тражите лек за свој комплекс код латина, јер тим тражењем нећете осрамотити нас који по укусу вашем нисмо, већ ћете исмејати претке од којих сте потекли и који су вам са поносом дали право рођења и право да се Србима зовете.

Када папа види да олако газите по свом пореклу, оном чије душе ни тамо где мир свој носе латинима зверства опростили нису, када папа види да олако газите по вољи нас који крај вас живимо, папа ће видети да сте ви материјал лак за обраду, лак за употребу. А све што је лако за обраду, лако за употребу, нема ни своју цену, ни свој век трајања.

Бићете за папу исто оно што је за народ роба на распродаји.

Као што народ у својим рукама олако окреће јефтине производе, једне баци на гомилу испред себе, друге поред себе, а за треће се са муком одлучи да му за сада користити могу док до виших циљева не стигне, тако ће и папа поступити са вашом корисном потребом због које му у сусрет идете и због које се спуштате да пољубите скуте његове латинске вештине.

Како вам је народ и до сада опростио све ваше окоришћене грешке, тако ће вам народ и овај пут опростити корист коју видите у папином доласку. Мануће и овај пут руком на ваше истрошене слабости и окренути се ризама које у ткању своје мантије носе завет Богу, носе љубав према народу, носе сузу према народној патњи.

Када се народ све више буде окретао старозаветној оданости својих црноризаца, немојте после да судите народу на непослушности, на „дивљаштву“…немојте ужурбано да куцате декрета са наредбом да се ОДСТРАЊУЈЕ неко од оних ко не хаје за ваше слабости.

Јер таквим вашим понашањем не трпи народ већ трпи папир који у свом бесловесном стању не може да вам пружи отпор.

Папа има право да дође у посету католичком народу који живи у држави Србији, и право за ту посету може да тражи од државног руководства, народ то зна. Али народ зна и то да је много веће и заслужније право проливене српске крви, да ви као представници овог напаћеног народа, тражите од нас да припремимо црне заставе и да их, ако дође тренутак да „стамени“ гост уђе у нашу државу, на пола копља окачимо на прозорима својих домова, и тиме одамо почаст свим оним жртвама које нису поклекле пред латинима, па и оним недужним које нису могле да се бране.

Црне заставе на пола копља довољно ће рећи свету и представнику латина, шта српски народ мисли о њиховим делима и о њиховој „љубави“ према православним Србима.

Црне заставе на пола копља ће довољно рећи и о епископима српске цркве.

Народ ће коначно знати који му епископи стоје православно усправно, а који стоје на пола копља.

Ако кренемо са горчином да упућујемо негодовање за папин долазак, онда ћемо бити дивљаци и за свет и за наше домаће латине. Поново обележени као звери српског порекла, нахранићемо њихову савест да су им исправне одлуке када нас сатанизују, убијају, муче, затварају.

Али ако искораче усправне, православне мантије и обавесте нас о папином доласку, да би нам тиме дали време да црне заставе припремимо, тим црним заставама на пола копља показаћемо латинском свету да је век српског живота био и остао у црнини и у оплакивању својих жртава. У ћутњи својих уста и тужном виорењу црнине, показаћемо светским латинима да у тражењу звери не треба да гледају преко нашег полта, већ треба само да спусте главу и поглед га својим душама.

Нека „падне снег“ над Србијом пре папиног доласка, да би народ могао да види чије су стопе на путу ка папи на снегу остале.

З.Д.; 03.04.2009