Вести

Na duhovnoj večeri u Melburnu umesto da održi versko predavanje u duhu časnog posta protojerej Čedomir sa očiglednom namerom da stvori svadju i nered, podmuklo je iskoristio priliku da napadne

Predrag Vučinić, Melburn, 23.03.2009

+++

članove Slobodne crkve i da veliča svog vladiku Irineja (Dobrijević), a sve bestidno skrivajuci se pod temom SLOBODA Duhovne veceri se u Australiji tokom postova odrzavaju tradicionalno sa promenljivim uspesima vec godinama.

Ponekad su ta predavanja korisna i za svaku pohvalu, a po nekad, najčešće zahvaljujuci polupismenosti Ili nepismenosti svestenika predavaca su ruglo i sramota. U nedelju veče (22. mart) je Duhovno veče organizovano u crkvi Svetog Djordja u Melburnu. Služeno je prvo vecernja, a zatim su svi presli u crkvenu salu na predavanje. Za svaku pohvalu i crkva, a kasnije i sala su bili puni vernika, za melburske prilike bio je vrlo lep broj od par stotina posetilaca, a dosli su I svi svestenici iz Melburna, sto se ne tako često dešava. Ranije je najavljeno da će tema predavanja protojereja Cedomira Videkanica biti „Post i molitva“. Otac Čeda (a koji nije bio na Večernjoj sluzbi) je na iznenadjenje prisutnih najavio temu : SLOBODA.

Ispricao nekoliko promasenih primera iz svoje svestenicke prakse, nekoliko prica „rekla-kazala“, a koje nemaju ama bas nista sa „slobodom“ vec je ocigledno pokusavao sebi da napravi promociju. Onda je objasnio kako mu smeta natpis ispred crkve „Slobodna srpska pravoslavna crkva Sveti Djordje“ i kako su raskolnici stvarajuci Slobodnu crkvu „pocepali haljinu Svetoga Save“. Onda je dodao da je sramota kako su raskolnici u svoje vreme napadali patrijarha Germana, “ a cija je pododica propatila od komunista“. Na kraju je predavac (podsecam tema je Sloboda) branio lik I delo vladike Irineja Dobrijevica. Prvo je rekao : „dobili smo prvi put mladog vladiku u Australiji .“, onda dodao „da je on imao hrabrost da otvori Pandorinu kutiju u Australiji !“ I na kraju nam I objasnio je vladika Irinej cim je dosao bio primljen, od nekog iz parlamenta, dok je za to isto neki od prethodnih vladika cekao mesecima. Cim se predavanje zavrsilo usledilo je par kracih ali zestokih komentara, pa je autoritativno I ostro reagovao domacin, staresina hrama Svetog Djordja protojerej Borislav Petrovic pokusavajuci da smiri uzavrele strasti. Onda je na iznenadjenje svih protojerej Dusan Rakic rekao :

„Mi svestenici treba da se svi sada izvinimo ovom narod koji je dosao jer ovoj temi nema mesta na duhovnoj veceri u vreme casnog posta. Mi smo se ogresili zbog ovakve teme. Zar da deca koja su dosla slusaju ovako predavanje I ovakve diskusije“.

Onda je opet domacin o. Bora rekao da je po njegovom misljenju tema i dobra i izazovna, ali je onda odlucio da se naglo duhovno vece zavrsi I da se posluzi vecera. Onima koji malo bolje poznaju predavaca o. Cedomira odmah je bilo jasno da zbog njegovih I intelektualnih I obrazovnih organicenja ovu temu nikako nece moci da savlada. O slobodi su govorili I sveti apostoli, I svi sveti oci ukljucujuci i Jovana Zlatoustog, o slobodi je pisao Sveti Sava, Sveti Nikolaj Zicki, Ava Justin . Mogao je predavac da o slobodi prenese stihove srpskih pesnika Njegosa, Gundulica ili Ducica ili mozda misli svetskih umova Dostojevskog, Bulgakova , Orvela , ali naravno od toga nista culi nismo. Tacna je konstatacija o. Bore da je tema dobra I izazovna, ali slozenost I slojevitost ove teme nije ni naceta.

O.Cedomir je pokusavao da objasni sta sloboda nije, a ne sta sloboda jeste, a primere koje je koristio su vrhunac i primitivizma I nepismenosti. Sta je navelo o.Cedomira da odrzi ovako predavanje valjda samo on zna, pretpostavljam da je u zelji da bar jos neko vreme ne ode u zasluzenu penziju odlucio da se besramno polronski priblizi nadleznom mu vladici. Ono sto je on mislio da je muzika za vladikine usi, to je i pricao.

Prvo blacenje „slobodnjaka“, a onda velicanje samog episkopa, ali kao nesposoban i ne tako pametan ni to nije umeo da uradi kako treba, vec nakaradno. „Sramota je da je kritikovan patrijarh German“ je bila izjava ocigledno namenjena da izazove svadje I ostre diskusije. Ako su „slobodnjaci“ bili bar u necemu bili u pravu to je sto su zamerali otvorenu saradnju patrijarha sa komunistickom vlascu. U knjizi „Istorija SPC“, a koju je izdao Institut za noviju srpsku istoriju jasno i argumentovano se pokazuje da je German svakodnevno saradjivao sa Udbom, posetio je rodnu kucu Josipa Broza, bio glavni gost u ambasadi SSSRa a proslavi 50 godina boljsevicke revolucije, dobitnik je najveceg komunistickog odlikovanja koje su mu licno urucili Krcun, Minic i Rankovic, izvestaje o radu crkava u Americi je dobijao od ambasade I konzulara SFRJ, a ne od svojih eparhija. Cak je nedavno I mitropolit Amfilohije na poslednjem Saboru Zagranicne ruske crkve u San Francisku rekao “ da srpski patrijarsi nisu bili birani bez uticaja komunisticke vlasti“.

Konstatacija „dobili smo prvi put mladog vladiku u Australiji“ je ocigledna laž. Irinej je postao vladika kada je vec zakoracio u sestu deceniju zivota, u svoje vreme Lavrentije i Longin su bili vise od deset godina mladji kada su dolazili za vladike u Australiju, cak su mladji bili I Luka I Nikanor. „Nas vladika je hrabro otvorio Pandorinu kutiju u Australiji“ je opet budalastina svoje vrste. Za objasnjenje ocu Cedi, grcka legenda kaze da je Pandorina kutija sadrzavala sve najgore što se može zamisliti: bolesti, poplave, suše, požare, zemljotrese, glad i neimaštinu, mržnju i zavist među ljudima, bol,tugu i jad i da je tu kutiju naivno i lakomisleno otvorila Pandora i tako se zlo raširilo po celom svetu.

Kako je to o.Ceda zamislio da je Irinej sva zla otvorio i doneo u Australiju valjda on sam ume da objasni.

„Vladika Irinej cim je dosao bio primljen, od nekog iz parlamenta, dok je za to isto neki od prethodnih vladika cekao mesecima“ je receno da nam svima objasni kako je vladika Irinej cenjena i uticajna licnost kod australijskih politicara, sreca nasa. E kada je proglasena siptarska drzava, Australija je bila druga zemlja (posle Avganistana, a cak pre SAD) da tu tvorevinu prizna. Znaci australjska drzavna administracija beskonacno ceni i postuje vladiku Iirneja duhovnog oca 100.000 ljudi u Australiji, ali ne mareci ni malo za misljenje srpske zajednice ekspresno priznaje siptrsku narko drzavu. Sta onda mi kao zajednica imamo od toga sto vladika Irinej posecuje diplomatske prijeme i slika se kad moze sa politicarima. Apsolutno nista, jer nam ugled u multietnickom australijskom drustvu nikada nije bio niži nego što je danas.

I na kraju da se vratimo i na temu, a sta je to sloboda za pravoslavnog hriscanina i cime se mi odlikujemo od svih drugih vera? Time sto verujemo u Hristovo Vaskrsenje, u svoju besmrtnost i Zivot Vecni. Covek vise nije rob smrti, covek vise nije rob greha, covek vise nije rob djavola, covek je oslobodjen Gospodom Hristom i greha i smrti i djavola. To je jedina sloboda, jedina sloboda u svima svetovima za rod ljudski, prava sloboda – sloboda od greha.

Predrag Vučinić, Melburn, 23.03.2009