Вести

BEOGRAD – Komemorativnim skupovima, polaganjem venaca i oglašavanjem sirena sutra u podne širom Srbije biće obeležena 10. godišnjica početka agresije NATO-a na SR Jugoslaviju.

+++

Vlada Srbije održaće posebnu sednicu, otvorenu za javnosti, posvećenu Danu sećanja na stradale u NATO bombardovanju 1999. godine, na kojoj će govoriti premijer Mirko Cvetković.

Članovi Vlade Srbije, prema utvrđenom programu, položiće vence na lokalitetima najvećih stradanja iz razdoblja NATO bombardovanja, kao i kraj memorijala koji čuvaju sećanje na sve nevino stradale civile, pripadnike oružanih snaga i Ministarstva unutrašnjih poslova.

U podne će se oglasiti sirene na teritoriji čitave Srbije u znak sećanja na sve nevino postradale. U trajanju od 60 sekundi biće emitovan znak za prestanak vazdušne opasnosti.

Vlada Srbije pozvala je sve građane da 24. marta, tokom oglašavanja sirena, u 12 sati obustave svoje aktivnosti i minutom ćutanja na radnim mestima, u školama i na javnim mestima odaju počast svim nevino stradalima tokom perioda NATO bombardovanja.

U svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji biće održani posebni programi komemorativnog karaktera.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac obići će spomen-obeležje stradalim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije u Komandi Ratnog vazduhoplovstava Vojske Srbije u Zemunu.

Ministar kulture Nebojša Bradić obići će spomen- obeležje „Zašto?”, posvećeno stradalim radnicima Radio- televizije Srbije, u Tašmajdanskom parku, dok će Spomen- obeležje, deci postradaloj tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije u Tašmajdanskom parku, obići ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić obići će spomen-obeležje stradalim civilima u Aleksincu, dok će Spomen-obeležje stradalim civilima u Varvarinu obići ministar prosvete Žarko Obradović.

Spomen-obeležje stradalim civilima u Grdeličkoj klisuri, obići će ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, Spomen-obeležje stradalim civilima u Nišu posetiće ministar za dijasporu Srđan Srećković, dok će Spomen-obeležje žrtvama ratova od 1990. do 1999. godine u Somboru obići ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.

Dan sećanja na stradale u NATO bombardovanju, između 24. marta i 10. juna 1999. godine, obeležava i nevladin sektor u Srbiji.

Beogradski forum za svet ravnopravnih obeležava 10. godišnjicu NATO napada otvaranjem izložbe fotografija i knjiga pod sloganom „Da se ne zaboravi” koje svedoče o razmerama stradanja stanovništva, uništavanju objekata i privrede.

U organizaciji ove nevladine organizacije u centru „Sava” počela je dvodnevna međunarodna konferencija sa oko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, na kojoj će biti ramotreni uzroci i posledice napada 19 zemalja zapadne vojne alijanse na našu zemlju.

Predstavnici nevladinih organizacija Aktivni centar, Dveri srpske i Fond „Slobodan Jovanović”, takođe u Centru „Sava”, organizuju „Nacionalnu akademiju” 24. marta uveče, kada su počeli vazdušni udari po Srbiji.

Na skupu će govoriti bivši predsednik SRJ i bivši srpski premijer Vojislav Koštunica, mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije Radović, akademik Matija Bećković, a očekuje se dolazak i ruskog reditelja i glumca Nikite Mihalkova koji je pre 10 godina podigao glas protiv agresije.

U Zadužbini Ilije M. Kolarca, isto veče će biti održana promocija dnevničkih beleški koje je za vreme bombardovanja NATO vodio bivši predsednik SRJ, akademik Dobrica Ćosić, s podnaslovom „Vreme zmija – mali prljavi rat protiv Srbije”.

Članovi Pokreta socijalista, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, započeli su 19. marta akciju potpisivanja peticije za ukidanje kancelarije NATO u Beogradu koja će trajati do 24. marta.

Na dan bombardovanja, 24. marta ispred Hrama Svetog Save u Beogradu krenuće 10 atletičara iz Srbije i Republike Srpske na maraton posvećen sećanju na sve nevino stradale.

Istog dana u podne, ispred restorana „Ruski car” u centru Beograda aktivisti Studentskog naprednog saveza, čiji je lider Srbislav Filipović, predstaviće građanima rezultate istraživanja o posledicama bombardovanja koje vlast, kako tvrde, „ne želi i ne sme da obelodani”.

Godišnjicu NATO bombardovanja Čačak je obeležio pomenom u Crkvi Svetog Vaznesenja za 11 poginulih civila i prigodnom akademijom u Domu kulture pod nazivom „Zar je sramota braniti otadžbinu” posle koje je prikazan dokumentarni film o posledicama agresije pod nazivom „Milenijumska greška”.

————————————————————————–

Poslanici: Najbolje da Srbija ostane vojno neutralna

BEOGRAD – Predstavnici više stranka u Skupštini Srbije ocenili su danas, uoči deset godišnjice od kako je NATO bombardovao Srbiju, da bi bilo najbolje da Srbija ostane vojno neutralna, a da bi o eventualnom ulasku u NATO građani trebalo da odluče na referendumu.

Naglašavajući da je Srbija članica Partnerstva za mir šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kazala je da je to za sada dovoljan oblik saradnje sa NATO.

Ona je navela da pitanja pristupa NATO nije aktuelna tema, ali da će se to pitanje aktuelizovati u traganju za bezbednosnim odgovorima i da će se o njemu izjašnjavati građani na referendumu.

Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić kazao je da Srbija nikada ne sme da bude u NATO ili bilo kom drugom vojnom savezu.

On je kazao da je nezamislivo da postoji političar u Srbiji koji će javno da ispolji želju da Srbija pristupi NATO i koji će takvo nešto pokušati da promoviše i sprovede pre promene odluke parlamenta po kojoj je Srbija vojno neutralna.

„Srbija nema ambicija da bude u bilo kakvom vojničkom savezu, to joj nije želja niti joj to pruža garanciju da bi mogla da bude odbranjena od nekoga ko bi je napao. Mi smo svuda okruženi NATO snagama i ko je drugi može napasti osim NATO–a”, dodao je Nikolić.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz podsetio je da je Skupština Srbije donela odluku o vojnoj neutralnosti koju su prihvatile sve stranke ističući da je to bila dobra odluka.

„Srbija treba da bude vojno neutralana ne samo zbog toga što su nas bombardovali, za šta se nisu pokajali niti nam nadoknadili štetu, nego nam novu štetu naonose nasilnim otimanjem Kosova”, rekao je Šormaz.

Kako je dodao, Srbija može biti bezbedna i bez članastva u bilo kom vojnom savezu.
Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević ocenio je da je vojna neutralnost ono što je najbolje za položaj Srbije, a da bi o eventualnom ulasku u NATO građani trebalo da odluče na referendumu.

„Deset godina je proteklo od tragedije koja je zadesila Srbiju koju građani Srbije nisu zaslužili. Za svih 10 godina od nijednog čoveka iz NATO alijasne nismo dobili ni reč izvinjenja, građani Srbije ne smeju zaboraviti 1999. godinu i žrtve nevine koje su tada pale, zbog nečije osionosti, bahatosti”, naveo je Markićević. Beta

Agencije
[objavljeno: 23/03/2009.]

izvor: POLITIKA

+++

SUTRA SE NAVRŠAVA 10 GODINA OD BOMBARDOVANJA SRJ

„ANĐEO“ UBIJAO 78 DANA

U Srbiji će nizom manifestacija biti obeležena godišnjica zločina NATO, a u Beogradu će se održati i međunarodna konferencija

Deset godina od početka NATO bombardovanja Srbije, odnosno tadašnje Savezne Rpublike Jugoslavije navršava se sutra. U agresiji zapadne vojne alijanse učestvovalo je 18 država predvođenih Amerikom, Nemačkom, Velikom Britanijom i Francuskom. Zločinačka akcija cinično je nazvana „Milosrdni anđeo“, trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine i od vazdušnih udara poginulo je 1.002 pripadnika vojske i policije i više od 2000 civila, među kojima i 90 dece. Oko 10.000 ljudi je ranjeno, od kojih su više od dve trećine bili civili, uključujući decu, žene i starce.

Dolaze nemački mirovnjaci

Godišnjicu NATO bombardovanja Srbije nemački levičari i pripadnici mirovnih pokreta obeležiće ove sedmice nizom izložbi i scenskim prikazom o zločinu nad civilima u Varvarinu kao jednoj od najpotresnijih priča sa naših prostora iz tih dana. Autor knjige „Ratne laži. NATO bombardovanje Jugoslavije“, nemački publicista Jirgen Elzeser pozvao je nedavno svoje zemljake da se pridruže međunarodnom Mirovnom konvoju koji će krenuti za Beograd kako bi njegovi učesnici bili među demonstrantima na protestima najavljenim za utorak, 24. mart.

Srbija i deceniju posle bombardovanja oseća posledice. Mnogi ljudi umiru od bolesti za koje se osnovano sumnja da ih je izazvao osiromašeni uranijum, kojim su punjene bombe. Materijalni gubici su srušeni mostovi, železničke pruge, autoputevi, fabrike, transformatori i dalekovodi, stambene zgrade, škole, bolnice, ček i 30 TV-stanica i releja, a ukupna šteta je procenjena na 100 milijardi američkih dolara.

Beogradski forum za svet ravnopravnih, nezavisna, nestranačka i neprofitna asocijacija građana, danas i sutra u srpskoj prestonici održava manifestacije pod motom „Da se ne zaboravi“, u okviru kojih i međunarodnu konferenciju „Agresija NATO na Srbiju (SRJ), ciljevi i posledice -10 godina posle“. Istim povodom manifestacije se održavaju širom evropske i prekomorske srpske dijaspore.

Račak lažni povod za udareNeposredan povod za NATO napad navodno je bio sukob policije i pripadnika OVK-a („Oslobodilačke vojske Kosova“) u selu Račak, 15. januara 1999. kada je šef posmatračke Misije Oebsa na Kosovu Vilijem Voker, pre zvanične istrage, pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedužnih civila. Dodatni razlog za bombardovanje bio je i debakl pregovora u Rambujeu kod Pariza. Odluku o napadu na SRJ tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. Prvi NATO projektili pali su u 19.45 na Prištinu 24. marta, a nekoliko minuta kasnije na Novi Sad, Beograd i druge gradove.

– Primarni ciljevi konferencije su odavanje pošte žrtvama, rasvetljavanje stvarnih ciljeva i posledica agresije i slanje poruke mira, međusobnog poštovanja i jednakih prava za sve nacije i ljude,kako bi se doprinelo jačanju atmosfere odgovornosti za poštovanje univerzalnih prncipa međunarodnog prava i uloge međunarodnih institucija koje predvode Ujedinjene nacije – najavio je u izjavi za „Vesti“ Živadin Jovanović, lider Beogradskog foruma.

Vili Vimer, poslanik Bundestaga u Nemačkoj, u svom prilogu za konferenciju naveo je između da su vazdušni napadi NATO-a na SRJ „pogodili zemlju s puno problema, ali zemlju koja je tada aktuelno živela u dubokom miru“.

Agresija još traje

U proglasu Beogradskog foruma za svet ravnopravnih ukazuje se da „ciljevi započeti agresijom NATO 1999. godine sprovode se tokom poslednjih 10 godina ekonomskim, političkim, propagandnim sredstvima, javnim i prikrivenim metodama“: „Kontinuitet politike iznurivanja i drobljenja SRJ, zatim Srbije, odražava se stalnom podrškom albanskom terorizmu i secesionizmu, čije su posedice hiljade ubijenih i otetih, etničko čišćenje 270.000 Srba i drugih nealbanaca, uništenje 150 srpskih srednjovekovnih manastira i crkava, masovni pogrom Srba u martu 2004. godine – sve do otvorene podrške ilegalnoj nezavisnosti Kosova, proglašenoj 17. februara 2008.“

– To isto je važilo i za pokrajinu Kosovo u kojoj je samo u devet od 3.500 naselja bilo sukoba. Obrazloženje za rat, „humanitarna intervencija“, već je samo po sebi prestalo da važi kada su pale prve bombe na zemlju koja je verovala da može uživati međunarodnu zaštitu od strane partnerskih zemalja u Oebsu i UN-u protiv agresije – navodi Vimer i dodaje da „sve dok je Solana zadužen za spoljnu politiku EU, ne može se očekivati da će se otuda nešto pokrenuti što bi u Evropi dalo primat međunarodnom pravu, a ne zakonu jačega“.

NATO u savezu s teroristima

– Dan početka agresije, 24. mart 1999. godine, označio je uspostavljanje najopasnijeg presedana: regionalna organizacija upotrebila je oružanu silu protiv suverene države, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. To je očigledno kršenje univerzalnih principa međunarodnih zakona, povelje UN, Završnog akta Oebsa i Pariske povelje. Agresija je preduzeta kršenjem osnivačkog akta NATO iz 1949. godine kao i ustava zemalja članica. Jedinstvenost agresije ogleda se i u tome što je izvedena u savezu NATO i jedne terorističke organizacije (OVK) – kaže Živadin Jovanović.

Pjer Galoa, francuski general, u ekspozeu upćenom pomenutoj konferenciji ocenio je da je NATO bombardovanje „akt nasilja nad međunarodnim pravom“ i „istinski crna tačka moralnosti zapadnih zemalja“. On otkriva da su u pripremama za rasturanje tadašnje SFRJ još 1976. i 1977. prednjačili Nemačka i Vatikan, ubeđujući Ameriku i Francusku da im se pridruže, kako bi se posle smrti Josipa Broza Tita „dislocirale teritorije sastavljene od različitih etničkih grupa i religija“.

– Želja Nemačke bila je da se osveti Srbima koji su tokom Prvog i Drugog svetskog rata bili na protivničkoj strani, a da nagradi Hrvate i muslimane koji su se pridružili Nemačkoj. Takođe , nemačka želja bila je ulazak Hrvatske i Slovenije u ekonomsku zonu EU kojom je tada presedavala Nemačka. Na taj način otvorile bi se mogućnosti ostvarivanja nemačkih interesa na dalmatinskoj obali i približavanje Mediteranu – između ostalog navodi general Galoa.

R. LONČAR; VESTI, 23.03.2009

+++

TUŽNO PODSEĆANJE NA AGRESIJU NATO U SABORNOM HRAMU U PARIZU

POMEN ŽRTVAMA BEZUMLJA

Zašto pobiste nevine? Šta su vam kriva deca? Čemu svetska sila iz neba na goloruke na zemlji? Sve je to indirektno kroz molitve, bol i tugu, ponosno i dostojanstveno, rečeno je u sabornom hramu Sv. Sava, gde su Parižani, srpski rodoljubi i njihovi francuski prijatelji, došli da uz pijetet prema nastradalim još jednom da kažu: „Ne nepravdi“ i zažele da dobro pobedi zlo.

U organizaciji „Udruženja Petra I“, koje veoma predano predvodi predsednik Petar Milić, okupili su se oni koji smatraju da desetogodišnjica početka NATO bombardovanja mora da ostane upisana u istoriji i da se kao gorka seta prenosi s kolena na koleno. U bogosluženju vladike Luke, prote Nikole i đakona, učestvovali su i konzul Siniša Pavić, predsednik Crkvenog odbora Kosta Hristić, iz Kosvske Mitrovice došao je Novica Sovrlić, iz Trstenika Veroljub Vukašinović, a stare francuske ratnike, u bezbroj navrata dokazane prijatelje Srba, predstavljali su Serž Kujar, Mišel Kadestra i znamanjem okićeni Žan Spotes.

Na tužno podsećanje na zločine NATO nisu došli predsednik Skupštine dijaspore Miloš Janković, poverenik dijaspore Mića Aleksić, kao ni niti predstavnici mnogih udruženja i klubova.

O. Đ. VESTI, 23.03.2009

+++

U MINHENU OBELEŽENO DESET GODINA OD NATO BOMBARDOVANJA SRBIJE

PAMTI I NE ZABORAVI!

Pod motom „Pamti i ne zaboravi, pamti i živi“ u subotu je u MINHENu u pešačkoj zoni obeleženo deset godina od NATO bombardovanja Srbije. Organizatori ovog okupljanja i podsećanja su Srpski sabor Dveri, Svetski sabor Srba i Srpska mreža. Pored info stola na kome su bili leci i pisani materijal o posledicama NATO bombardovanja Srbije koje je trajalo 78 dana, tridesetak prisutnih držalo je panoe sa slikama porušenih i popaljenih objekata tokom NATO agresije na Srbiju 1999. godine i šiptarskog pogroma nad srpskim stanovništvom 2004. godine.

Skup je počeo sviranjem himne „Bože pravde“ a onda se prisutnima obratila dr Vera Mišković-Šprajcer koja je istakla da su avioni 19 najmoćnijih zemalja NATO-a punih 78 dana i noći bombardovali Srbiju nanoseći joj neprocenjivu materijalnu štetu i ostavljajući posledice po zdravlje naroda. Prisutni su zapalili sveće, a onda im je tekst Branka Marušića o tri bombardovanja Srbije u prošlom veku pročitala Elizabet Nikolić. U tekstu se podseća da je nemačkaavijacija 6. aprila 1941. godine bombardovala Beograd i tom prilikom život je izgubilo 20.000 njegovih stanovnika. Na Vaskrs 1944. godine Beograd i druge gradove Srbije bombardovali su saveznici ubivši više hiljada ljudi. Treći napad iz vazduha Srbija je doživela 1999. godine kada je bila izložena besomučnom zasipanju bombama koje su ostavile trajne posledice.

Zbog svega toga, ne sme da se zaboravi šta se događalo u prošlosti, pogotovo 1999. godine, jer bombardovanje je bilo priprema za otimanje Kosova i Metohije od Srbije, stoji u letku koji je deljen prolaznicima. Među prisutnim na ovom skupu, bio je i protojerej stavrofor Slobodan Milunović.

B. MILIČI; VESTI, 22.03.2009