Вести

“Када нам кажу да се оканемо прошлости и гледамо у будућност то значи затворите очи пред“ некадашњим “злочинима, па ћемо сад и преко ових некако прећи“.

Часлав М. Дамјановић, 23.03.2009

+++

То је био коментар Др Смиље Аврамов на изјаву Карлхајнца Дешнера да “прошлост уопште није прошлост“, приликом промоције његове књиге “Политика римских папа у XX веку“.

Диктатура над историјом

Данас је одвратније од јуче… данас многи одлучише да савест значи баш нас брига за Дикатуру над Историјом. А Диктатура над Историјом не животари ни у каквом буџаку, него напротив, буја, цвета, усавршава се, од некадашњег фалсификовања и прикривања истине она данас процветала у измишљање, и то у измишљање строго контролисаних фатаморгана… како веле, постаде Историја “Херодотова ванбрачна ћерка“, копиле значи…

Али… како год да је, жртве су неминовне…
Па тако и наша савест… ћушнусмо је нехајно на ражањ жртвени.
Али… нема везе… баш нас брига.

“Српска историја  сходно увреженом и владајућем  мишљењу о нама“

Косово је земља “која изазива предивни космополитички осећај“.
Косово, та “најмлађа европска држава“ је “у XI, XII и XIII веку“ – дакле у доба Немањића – “било или бугарско или византијско.“

“Србија се нигде не помиње“.
А докле се све то Србија не помиње? Не помиње се Србија све “до броја плаћеног новцем њених фирми.“ (И. Козарски – Д. Декић, Извор: Вести, 19/03/09) “Број“ се односи на лондонски часопис “Јуропијен Тајмс“.

Дакле, “у претходном броју “Јуропијен тајмса“, у истом тексту у којем се “могло сазнати да су Црна Гора и Србија биле у рату пуних осам година, од 1918. до 1926“, сазнајемо такође и да су “преци Црногораца, Велети и Одобрити, живели су у “Славији“ између Балтичког мора и данашњег Хановера, а онда су се у првом таласу словенских сеоба населили ту где су сада и саживели се са прецима Албанаца.“

Па пошто савест зависи од онога за шта су платиле фирме Србије, тек “стотинак година касније, на исти простор“ – то би требало да значи на балканске просторе “где и сада живе“ – “стижу Срби и Хрвати“!

Очигледно је да тврдње да су Црногорци – Црногорци не Срби – први стигли из Западне Европе ту “где и сада живе“, и да су се ту “саживели са прецима Албанаца“ – иако су Илири, за које се данас тврди да су “преци Албанаца“, нестали са светске позорнице два или три века пре почетка нове ере – и да су се Црногорци, који наводно нису били Срби, “саживели са прецима Албанаца“ а не са Србима, који су “стигли тек стотинак година касније“ – а да и не спомињемо “Законик попа Дукађина“ из XIV века који је прво првцато спомињање “Синова орла“, заправо Шиптара на територијама српских држава – дакле, очигледно је да су те тврдње смишљене да ликвидирају српску историју од досељавања на Балкан па све до Немање – и да је замене историјом Црногораца и њиховог суживота са Албанцима.

А шта се догађа истовремено овом бујању нове Историје?

Истовремено – албанско-ЕУ-ва пропгандни инџиниринг тврди да Немањићко косовско наслеђе уопште није српско – него напротив, да је албанско-византијско наслеђе!

Истовремено – високопреосвештени Митрополит црногорски Амфилохије тврди да је Косово Црна Гора.
Истовремено – у Подгорици, на прослави Немањиног рођења, којом је чинодејствовао исти Митрополит, чувени црногорски академик тврди да српска државност почиње тек од Немање. То значи да сходно ЕУ-овом “увреженом и владајућем мишљењу“ о Србима и Србији, које се смиловало на “неколико немуштих и шкртих реченица о српској древној историји“ – прво, да српска пре-немањичка историја не постоји, и друго, да Немањићка и пост-Немањићка историја државотворности – пошто пре тога српска државотворност није ни постојала – а пошто је Немања рођени Црногорац – да је дакле то историја Црне Горе а не Србије – и то Црне Горе која се саживела са Албанцима а не са Србима.

Истовремено – када се томе дода да је у исто време на “званичној веб страници Мисије БиХ при УН, коју је креирала и објавила америчко-босанска фондација за културу, БиХ представљена као земља са пет регија“ – без Републике Српске – и што је још чак и грозније – “у краткој историји БиХ, објашњено је како су у БиХ живели староседеоци Илири који су имали своју цркву“ – Илири не Богумили (Катари), значи Илири који су били незнабожци па имали цркву! Какву су то цркву могли да имају? – а онда су наводно тек доцније “дошла славенска племена (не Срби него “славенска племена“) и покушала наметнути католичанство и православље“.

А Срби су – не као никаква “славенска племена“ – него баш као Срби – примили Хришћанство вековима раније, а Хрвати, који су једини могли на истој територији ширити католицизам, нису ни примили хришћанство – него директно римокатолицизам – и то тек вековима доцније.

Упркос тој смућености и приличној слуђености ко кога и ко шта, јасно је да се тако брише траг древном Спрству.
Којем древном Српству?

Оном државотворном древном Српству чија се држава већ у доба Великог жупана Часлава Клонимировића, у раном VIII веку, простирала од старе Јужне Србије, Рашке, и Зете па чак до Тузле и Зворника и од Мостара све до обале… а да и не спомињемо да се Илирима брише сваки историјски траг постојања већ два или три века пре почетка такозване нове ере.

Истовремено – када се томе дода да се у водећем избегличком листу тврди да “ћирилицом Срби пишу од Стефана Немање, и брата му Мирослава, па до Светог Николаја Велимировића“ – што значи да су и ћирилица и писменост почели такође тек од Немање рођеног Црногорца – а не од Кирила и Методија, па чак не и пре њих, јер су њих двојица средили српску глагољицу-ћирилицу на основу писмености донете још из Западне Европе у којој су Срби а не Црногорци били староседеоци – све то значи су српска државнотворност, писменост и култура били црногорски – а не српски – али и албански јер су се Црногорци “саживели“ са њима…

Испада према томе да се из Западне Европе Срби нису ни доселили на Балкан – доселили су једино Црногорци.
А да јесте тако потврђују “чињенице“:

“Пошто прескочи пола миленијума историје и претрчи преко династије Петровић, читалац упада усред осмогодишњег рата са Србијом и доминације (Срба) која траје до референдума о отцепљењу.“ (Извор: Вести, 19/03/09)

А пошто “број посвећен Хрватској тек предстоји“, зар није онда логично да ћемо у том следећем броју прочитати “старчевићевско-усташко-хадезеовску хипотезу да су Срби са простора Хрватске и Босне и Херцеговине у ствари посрбљени православни Хрвати“? (Владислав Б. Сотировић, у “Русофобија – основа свеевропске солидарности“, Новинар.де, 21/03/2009)

А пошто нам је већ речено да су “стотинак година“ послије Црногораца Срби и Хрвати стигли иствријемено – истовријемено – ту “где сада живе“ – јасно је, зар не, да нам је зато и речено да су стигли иствријемено да би се та теза коначно могла и умјетно доказати у збиљу…

Према томе… нема Срба и нигда их није ни било.

И тако, кажу нам даље да већ у уводном делу ЕУ-овог “увреженог и владајућег мишљења“ о Србима и Србији пише да је “Први светски рат почео када је српски националиста убио надвојводу Фердинанда, па је коју годину касније формирана Краљевина СХС у којој је краљ Александар био “виртуални диктатор“, а Срби доминирали другим народима који су због тога протестовали. Прича о тој доминацији протеже се и кроз реченице о следећим Југославијама, што је по аутору био и разлог за коначни распад.“ (И. Козарски – Д. Декић, Извор: Вести, 19/03/09)
“Следи затим драматична тврдња, коју није усвојило ни Хашко тужилаштво, да је са “мањинским Србима“ ЈНА напала Босну. Све наравно у контексту етничког чишћења које је НАТО наводно прекинуо.“ (Исто)

“У пасусу о Косову, које је по аутору 1999. године “још било југословенска провинција“ (сада ваљда више није српска), масовни масакри поново су натерали НАТО да се умеша и спасе ствар. Помиње се и погром из 2004. године, али нема ни речи о томе да је почињен над Србима. И све то, уз опаску да Влада Србије “још није признала Косово.“ (Исто)

Али… аман, нема бре ни али, ни леле, ни алија, ни ловорике – платиле то, бре, фирме Србије! Према томе, брале, не постојиш и то ти је!

И ето тако… пошто нам Тајм Магазин већ дуго вели да не постојимо, зато и кажем баш нас брига.

Када сте задњи пут били на санкању?

Ово поглавље није баш о санкању али ту је, о насанкавању.
Насупрот “часним намерама да у позитивном светлу представе Србију и њене привредне могућности“ ни београдске фирме које су “дале новац да лондонски часопис представи земљу кроз разговоре са министрима и бизнисменима“ па чак ни министри Владе – “нису знали да уз то иде и пропратни текст који државу терети за окупације, убиства и угњетавање.“

“Насанкани“ значи… баш шаљивџије.
Свашта пише о представљању овог “издања “Јуропијен Тајмса“ 17. децембра 2008. у београдској градској Скупштини“! Заменик директора Агенцие СИЕПА Бојан Јанковић “нахвалио“ издање – “честитам “Јуропиен тајмсу“ на добро обављеном послу. Актуелни извештаји делују врло репрезентативно. Важне особе научиће више о Србији.“ Свечаност у Скупштини “својим присуством увеличала и Јасна Матић, министар телекомуникација, која је подвукла “важност ове новине у грађењу имиџа Србије“! А пошто је и Борис Тадић “незванично, с пројектом био упознат“ – “као и увек када неко жели да напише нешто лепо о Србији, позвана је СИЕПА да помогне као посредник.“

“Јуропијен тајмс“ је специјализована новина, луксузно опремљена, која се у сваком броју бави другом земљом. Објављује промотивне текстове о државама и њиховим привредама. Концепт је једноставан, одређена држава или њене компаније плате колико треба и “Јуропијен тајмс“ дели се бесплатно на местима где има много бизнисмена или других важних људи: на лондонском аеродрому Хитроу и париском Шарл де Голу, али и у привредним коморама Велике Британије, Француске, Немачке и Белгије, канцеларијама Светске трговинске организације, Светске банке, Европске банке за обнову и развој, Европској комисији и Парламенту.“

“Јуропијен тајмс“ је са министрима повезала владина агенција СИЕПА, па је у Београд стигла Дезире Брауерс са сарадником и интервјуисала министре.“ Наводно “агенција није имала увид у текстове.“ Али, пошто је све то било толико непријатно, “захтевано је повлачење тиража с тржишта“, наводно “око пола милиона примерака“ и наводно – “тираж је повучен из дистрибуције, осим неколико стотине примерака.“

А шта је то било толико непријатно?

По свему судећи испада да Влада сматра да је “насанкана“ зато што је у “промотивном броју посвећеном Србији “сазнала да још није “признала Косово“ – па чак испада и “као да намерава да то учини после првог викенда“! (Под наводницима, И. Козарски – Д. Декић, Извор: Вести, 19/03/09)

А о историји… из доступних нам извештаја испада да у градској Скупштини града Београда… пошто о историји ни речи… да шаљивџијама о историји и није баш било непријатно.

Ко је The European Times?

Одговор на горње питање, бар у односу на нас Србе, може се сажети у свега пет речи – Times је лаж о нама.

Фантазије “Времена“ и “Живота“

Амерички часопис Тајм (Time-Време) објавио је 1942. године напис о Четницима хвалећи их као једине браниоце слободе у Европи окупираној од нациста.

Tако je заиста и било у стварном Другом светском рату од 1941. до 1945.
Међутим, доцније ће лаж тог истог часописа бити пресудна за издају Равногорства:
Тајмов часопис Лајф (Life-Живот) је 1943. фалсификовао немачку потерницу за Дражом и Титом:
Тајмов Лајф избацио је Дражу из потернице и објавио само Тита!

Иако бесрамна лаж, огромни публицитет Лајфовог фалсификата покренуо је моћну кампању стварања лажне репутације лажног “Маршала Тита“!
О Титу западно јавно мњење до тада није имало појма.

Циљ наметања лажне репутације лажног “Маршала Тита“ био је да се на Западу оправда издаја Равногорства.
Пре неколико година сврха Тајмовог спомињања похвалног написа о Дражи из 1942. био је покушај да се Тајмов приступ историји прикаже као да је објективан часопис и да се тако сакрије фалсификат из 1943. године.

Међутим, Тајмов фалсификат истовремено открива и један запрепашћујући апсурд – зашто је немачка потерница за Титом (и Дражом) уопште објављивана у Србији кад Тито од октобра 1941. није био у окупираној Србији све до 1944. године? Зашто потерница за Титом није објављена на територији неокупиране НДХ где је Тито заиста био? (Запис из ђедове колибе, аутор) Ако су Немци заиста хтели да гоне Тита објавили би потреницу тамо где је био, а пошто су је објавили тамо где није био, то значи нису уопште намеравали да га гоне. Према томе, видећемо доцније, објављивање потренице у Србији била је пропаганда у корист… веровали или не… у корист Савезника!

Део објашњења је Американац Ц.Д. Џексон (C.D. Jackson), који је био активан агент америчког ОСС (Overseas Strategic Services) током Другог светског рата.

Када је створена ОСС-Геленова ЦИА – Ц.Д. Џексон је постављен за директора одсека ЦИА за такозвани психолошки рат (psywar)! На том положају Џексон се задржао дуги низ година током такозваног Хладног рата. (Исто)

“Психолошки рат“ су уствари подвале и обмане!

Исти тај Џексон био је један од свемогућих извршних директора часописа Тајм у доба када је Тајмов Лајф починио фалсификат који је уништио наш слободни живот после Другог светског рата, и чији данашњи изданак, “Јуропиан Тајмс“, истоветним обмањивањем насрће да уништи наше историјско постојање.

Међутим, иако још од Сутјеске, територија Југославије више није била поприште рата већ поприште антисрпских лажи, обмана и подвала, Равногорство је наставило рат.

Насупрот фалсификату часописа Лајф, Немци су августа, 1944. године, издали потерницу за Дражом Михаиловићем. Као и Лајфов фалсификат и оригинална потерница од које је Лајф направио фалсификат, и та потерница из 1944. године такође je “Уведена као доказни материјал пред Истрaжну комисију њујоршког паралелног процеса. Немачку потерницу за Дражом Михаиловићем донео је из Србије и представио комисији њујоршки Јеврејин Ричард Фелман, тада поручник, који је потерницу нашао изложену близу Прањана“! (Исто)

Ту истину Равне Горе, исто као и данас истину наше историје – Тајм наставља да ликвидира.

Данас Холбрук – јуче Меклин

На дан 21. марта ове године, озлоглашени америчко-блискоисточни и римско-бечки “задуженик“ за “сређење српског питања“, Ричард Холбрук, изјавио је на конференцији форума у Бриселу да је да ултиматум који је пре десет година поставио Слободану Милошевићу да се или Србија покори његовим захтевима или ће издати наређење да бомбардује Србију – он и дан-данас сматра не само исправним, него, да је данас, десет година касније, још убеђенији да је та одлука била исправна! (NATO bombing over Kosovo ‘right thing to do’: US envoy, Brussels (AFP) 21/03/09, 17:46:34) Као што је у Клинтоново име, фанатик заслепљен аустроугарском мржњом Срба, Ричард Холбрук лажно оптужио Србе да су у Босни и на Косову побили стотине хиљада тако је Черчилов егзекутор Фицрој Маклеан лажно прогласио да Маршал Тито располаже армијом од 200.000 војника!

Злочиначко измишљање громопуцатељних бројки и њихово апсурдно преувеличавање може се упоредити само са злочиначким умањивањем броја Срба покланих од усташа, анулирањем Срба убијених у Јасеновцу, анулирањем поклане српске деце у Градишки, и наравно, анулирањем Срба убијених у БиХ и на Косову у наше доба.
Али… тако је у наш живот уведена Диктатура над Историјом.

Фашистички анти-фашизам

Пропагандна “анти-фашистичка“ “дрека“ такозваних комуниста и њихових праведничких подржавалаца – јер заиста није била ништа друго до пропагандна “дрека“ – одвијала се “где год није било Немаца!“

Потсетимо се само како је почео Титов такозвани устанак у Србији?
На сеоском вашару у Белој Цркви Жикица је убио два жандарма!
Немци нису били на вашару!

Два жандарма свакако нису одражавала Нацизам против којег се водио Други светски рат!
Заиста… како је “анти-фашизам“ почео тако се и наставио – лагањем – данашње измишљање некакве историје, да су у рату западне цивилизације против Нацизма, Хрвати први почели и једини водили некакав “анти-фашизам“ до некакве “победе“ – заправо доказује да тај и такав “анти-фашизам“ уопште није био ратовање против Нацизма и окупатора – већ суманути крсташки поход против православног српског народа. Ти који су себе именовали “анти-фашистима“ прогласили су Србе за оличење њиховог измишљеног фашизма, а сопствени фашизам и мржњу сакрили су под лажним називом – “анти-фашисти“!

Упитајмо се шта заиста “оправдава“ та злочиначка лаж?
Као и сваки расизам та лаж “оправдава“ хрватску мржњу “српских шизматика“, “оправдава“ хрватски усташки злочин, “оправдава“ Титов геноцид Србије, “оправдава“ расистички став да су Срби нижа раса која нема право на државу, “оправдава“ да Срби немају право да се бране…

Данашњица доказује да се у прошлости баш то догодило:

Јасеновац збрисан. Косово отето. Равногорство се сматра четниковањем. Четниковање фашизмом. Светосавље национализмом. Српство шовинизмом. Чињеница да су приликом усташког концерта у сред Њујорка жалбе Јевреја против концерта завршиле у канти за смеће… доказ је наступајућег неонацизма под маском глобализма –’‘средином XI века папа римски је отпао од Цркве, а већ после пар деценија Ватикан креће у рат против православног Истока. И тај рат се не прекида до дана данашњег, ево већ хиљаду година.“ (Савест, “У дивљака лук и стрела“, 5. део) И заиста, синхронизован са Меклиновом измишљотином апсурдне армије од 200.000 на територији НДХ Тајмов фалсификат био је почетак индоктринације Запада подвизима “Маршала Тита“ у рату у којем уопште није учествовао.

Некакво савезничко “oдлучивање коме да се помогне“, некакву Меклинову “импресионираност“ “војном снагом“ “независних партизана“, некакав његов “закључак“ да уместо Драже треба подржати Тита, некаква Черчилова сагласност да се “помогне ономе ко највише доприноси ратном напору“ – које је својевремено Тајм лансирао – све је то злонамерно замазивање очију Историји!

Тајна одлука да се изда Равногорство донета је већ крајем 1942. године.
У односу на Србе и на територију Југославије том одлуком се рат потпуно променио – уместо ратовања на уништењу Нацизма, што је био стварни циљ стварног Другог светског рата – циљ рата је преокренут у наметање Титове диктатуре под маском “анти-фашизма“.

Преокретањем циља рата није био изневерен само циљ рата!
Изневерена је послератна будућност – а да будућност јесте изневерена нема бољег доказа од данашњег Тајмовог покушаја да ликвидира постојање Срба у историји.
Тито није био никакав “уступак“ Запада Стаљину.
Тајни манипулатори Коминтерном били су најобичнији посредници.

Постављање Тита на власт над послератном Југославијом био је уствари резултат здружене завере тајних закулисних манипулатора са обе стране – нацистичке и савезничке! Зато је западном рекламном надувавању Титових ратних подвига највише допринела нацистичка пропагандна машина објављивањем потерница за Титом – у Србији – иако Тито уопште није био у Србији! А пошто је “анти-фашизам“ “дречао где год нема Немаца“ – логично је да потерница није објављивана у НДХ – него у Србији са наменом да је виде амерички дописници!
По истој шеми, уместо да воде рат против Нацизма, ницале су као печурке “анти-фашистичка већа“ “чувених герила“ будућих “источно-европских земаља“! “Право“ тих “већа“ биће после рата проглашено за једино званично признато “право на владање“ јер су наводно била “ослободилачка“ – а заиста њихово “право“ било погром, убиство, отимачина… као и “право“ сваке диктатуре.

Баш због те савезничко-нацистичке здружености у издаји циља рата не чуди да су “сви заговорници Католичке цркве који су били за Хитлера постали заговорници евроатлантских интеграција.“ (Др. Смиља Аврамов)
Победнички народи изиграни.

Жртве рата преварене.
Идеали рата изневерени.

Под маском “анти-фашизма“, као победник рата, у послератни свет ушлеповало се насилно преузимања власти, правде, историје, културе, образовања – ушлеповало се све што је заиста најзлочиначкији фашизам, све против чега се заиста водио стварни Други светски рат.

Папа Бенедикт XV: “Срби православни и Србија има да нестану са лица земље!“

Тек данас је јасно да је у Другом светском рату издаја послератне будућности почињена зато да би кроз дестабилизацију и дезоријентацију цивилизације, такозваном данашњом интеграцијом, човечанство било доведено под јарам Зла побеђеног у Другом светском рату.

“Још је Бенедикт XV тражио 1914. године тотално уништење Србије…“, а Папа Пије XII сматрао је да усташки “геноцид над Србима мора бити избачен из светске историје. То су биле његове речи“. (Др. Смиља Аврамов, на промоцији књиге Карлхајнца Дешнера, Политика римских папа у XX веку)

А западни савезници прекинули су односе са Равногорством баш у тренутку када су се Срби несебично жртвовали за будућу јеврејску државу!
Које су ту везе у питању?
Чудно. . . зар не?

“Идеја европске интеграције у ствари је чин свједочења јеванђеља “да сви буду једно“. Народи и нације треба да се окупљају у једну велику заједницу у којој ће поштовати достојанство сваке личности и сваког народа.“ (Митрополија црногорско-приморска, Комисија Црква и друштво уредила сусрет делегације Митрополије Црногорско-приморске СПЦ са званичницима ЕУ, Цетиње, 28/02/09)

Ти који заступају да наводно “сви буду једно“ још од средине VII века сматрају Србе нижом расом.
Данашње злочиначко резоновање “Јуропијен Тајмса“ усаглашено је и са Митрополитовим резоновањем, и са захтевом папе Бенедикта XV, који је за време Првог светског рата 1914. године наследио папу Пија – да “Срби православни и Србија има да нестану са лица земље!“

То је тачно онај злочин који данас почињава ЕУ – ликвидација последњег бастиона Православља:
Ликвидација Светосавља и Срба:  По речима папе и спомен им мора “нестати са лица земље“.

Прошлост заиста није прошлост

У свему овоме нема ничег чудног… “они који раздиру организам српскога народа, цепају Српство и разбијају Христа у ситно паперје“ немају ничег заједничког са Православљем… јер, упркос многим српским трутовима којима се савест омлитавила… савест Србинова нема ничег заједничког са Антихристом.

Часлав М. Дамјановић, 23.03.2009

Детаљније о издаји Равне Горе у Другом светском рату  у ауторовој књизи “Запис из Ђедове колибе“.
www.ravnogorskivenac.com