Вести

Sa postavljanjem mitropolita Kirila za Patrijarha RPC počinje novi period u životu ne samo crkvenom, već i društvenom. Kakav se ravitak događaja može očekivati znajući, da je

izvor: rusfront.ru; 31.01.2009
+++

mitropolit Kiril ekumenista, obnovljenac, okoreli narušitelj kanona, filokatolik, i najverovatnije tajni kardinal?

Čak i ne upuštajući se u detaljno objašnjenje svih nabrojanih karakteristika, možemo primetiti, da je nepodobnost mitr. Kirila za tako visokog čina očevidna čak i za ljude necrkvene: po podatcima statističke agencije „Rus-info“ više od 90 % ispitanika nisu hteli da vide Kirila kao Patrijarha.

No drugačije su rešili učesnici Pomestnog sabora. Njihov izbor je pao upravo na njega – kriznog menadžera i lukavog biznismena u rasi. O čemu to govori ? Odgovor je jedan: među učesnicima Pomestnog sabora nije bilo predstavnika naroda. Ko to može da tvrdi, jer eno, spiskovi mirjana svedoče obratno … No kao prvo baš ti spiskovi i otkrivaju antinarodni karakter proteklog sabora. Zar su biznismeni sumnjive prošlosti, fotomodeli, direktori raznih sumnjivih organizacija i činovnici mogli izraziti volju naroda Božijeg na Pomestnom saboru?

Arhijerejima i ostalom duhovništvu, nesaglasnim sa tim, što mitropolit Kiril silom svojih „isključivih“svojstava može biti Patrijarh – otac verujućih, preostalo je tek da glasaju za drugu kandidaturu – jedinu u slučaju nesaglasnosti sa varijanrom „Patrijarh Kiril“ – kandidaturu mitr. Klimenta. Takvih je bilo 169 ljudi (protiv 508 glasova, datih mitr. Kirilu). I ne tako malo, imajući u vidu, taj pažljivi odabir, koji su prošli svi delegati sabora.

U mnogima, usled okolnosti nastalih izborom mitr. Kirila, nastaje pitanje: šta nam je delati ? Hteli bi da odgovorimo na sledeći način:

Danas Crkva praznuje sećanje na svetitelja Atanasija Aleksandrijskog. Ovaj sveti muž živeo je u vreme, kada je nečastivi Arije još širio svoju bezumnu jeres i svojim štetnim učenjem kolebao svu Crkvu. Svetitelj Atanasije, shvatavši, za razliku od cara, da jeretik sablažnjava duše hrišćana na pogiblje i da huli samog Gospoda, pratio ga je kao „prikradenog u Crkvu, podobnog vuku, izobličavajući njegova zloumišljanja i pisanjem svojim i propoveđu“ .

Kako je poznato, Arija je stigla nečastiva i teška smrt: prosula mu se utroba, o čemu su saznali svi. Nečastiva smrt – nezaobilazni je udeo svih, koji hule Gospoda: počev od jeretika-mitropolita pa do običnih bezbožnika i bogoboraca, koji su rušili hramove u sovjetsko vreme i koji prave antipravoslavne „izložbe“ u naše vreme.

Zato ne brinimo o udelu savremenih jeretika i bogoboraca i ne tugujmo, već se starajmo da podržavamo svetitelja Atanasija: ne saglašavati se sa nečastivim učenjem jeretika, već svedočeći istinu Hristovu.

Postarajmo se, sledeći učenje crkveno, da razlikujemo, po reči aleksandrijskog svetitelja, „koga treba odbaciti a koga primiti, kao drugove i jednoverne.

izvor: Olga Starkova; http://www.rusfront.ru/310109/index.html

preuzeto sa: pravoslavni forum ihtus.us

Format teksta, podebljanja i ilustracija novinar.de