Вести

Ni crkva nije pošteđena delovanja ekstremnih grupa. Ima li u Srbiji pravoslavnih vehabija? Ko su mlade žene čiji se bledi likovi jedva naziru ispod marama?

izvor: BLIC,18.01.2009
+++

Zabrađene više nego muslimanske. Muškarci, ne svi, ali često nose brade i malo dužu kosu. Svi odreda drže brojanice. Valjda, da svima upute znak: „Ja sam jedini ispravan. Stalno sam u molitvi.“

Ovi mahom mladi novotarija su u srpskom društvu i smatraju sebe jedinim „pravim pravoslavcima“, a prozvali su se „revnitelji“. Ubeđeni su da, protivno svim teološkim tumačenjima, postoje „stari“ i „novi“ način bogosluženja i tvrde da im je jedini cilj delovanja služenje liturgije u SPC na „stari način“. Njihov angažman nije samo privid crkvenosti, već su usko povezani sa neonacističkim pokretima koji smatraju da su jedini ispravni Srbi. Zbog takvog pravoslavlja je više puta delovala i policija. Ove grupe međutim, nisu crkveni, već prvenstveno sociološki fenomen, kojim se nijedna ustanova nije ozbiljnije bavila.

Vera i nacija

„Revnitelji“ su organizovani u udruženja ili bratstva s imenima svetitelja ili kodeksima davne srpske države. Protivnici su komunikacije s drugim veroispovestima, smatraju to prljanjem ili napadom na pravoslavlje. U to ime organizuju upade u crkve pojedinih eparhija čije vladike ne vide opasnost od dijaloga s drugima, nose transparente, prekidaju liturgije i ometaju i vernike i sveštenike. U Patrijaršiji kratko ocenjuju da „ti ljudi liturgiju doživljavaju kao ritual, vera im je isto što i nacija, što je zapravo netačno, a Crkvu vide fundamentalistički“.

– Zakočili su se u vremenu za koje su se uhvatili kao jedino ispravno i za to im je podloga nacionalna priča, a nikako bogoslovska. Nisu dovoljno teološki potkovani i ne znaju da nema starog ili novog načina bogosluženja, plaše se bilo kakvog dijaloga sa nepravoslavnima jer nemaju dovoljno obrazovanja da odstoje svoj stav – kaže „Blicov“ sagovornik iz Patrijaršije.

Njihova konstantna meta su eparhije žička, šumadijska i braničevska, te vladike Hrizostom, Jovan i Ignjatije. Iako ne upadaju u crkve u Bačkoj, na internet forumima kritikuju i episkopa Irineja, a posebno su ustremljeni na umirovljenog vladiku zahumsko-hercegovačkog Atanasija. Reč je vodećim srpskim teolozima, profesorima uvaženim i u svetu. Najžešći napadi u poslednjoj godini bili su u žičkoj eparhiji, najviše ih je bilo u šumadijskoj, a predavanja i tribine najčešće održavaju u braničevskoj.

Ali „revnitelji“ gotovo nikada nisu istureni igrači. Oni, najjednostavnije objašnjeno, podbunjuju neuk narod po selima i manjim mestima koji dolazi u crkvu. Govore im da su im vladike „izdajnici srpstva“, da će ako su na takvoj liturgiji postati katolici, da je to „čemu prisustvuju protiv naše srpske crkve“. Isturaju često starije, ali i decu koja drže ikone i onda se doslovno dogodi lom na liturgiji, poput događaja iz sela Duškovci kod Požege. Kao što pokazuju snimci prekida liturgije, vladiku žičkog Hrizostoma sveštenstvo bukvalno spasava, „evakuiše“ iz crkve pred naletima naroda. Prepadnuta starica plače, „više neće davati pare za Vatikan“, jedan od sveštenika maše rukama kako bi zaštitio vladiku. Ali, biraju se pogodni delovi snimka, stavljaju na forum i potpisuju: kako sveštenik bije narod.

Da su svi upadi „revnitelja“ smišljeni, svedoče upravo snimci na internetu. Na jednom od njih ometaju i vladiku Jovana. Kamera sve snima, a posle na internet stiže deo gde je vladika zbog ometanja liturgije eventualno povisio ton. Ometači u ovom slučaju su istureni vremešni ljudi, ali se u pozadini čuju instrukcije mlađe osobe. Na vladikina pitanja „ko ste vi, ljudi, odakle ste“, odgovaraju mu da se liturgija ne služi tako ili navode da su iz sela u kojima ih sveštenici ne poznaju.

Uporište u Banatu

Kada se „revnitelju“ uputi kritika da je kao islamski vehabija jer radi i misli na isti način, on se naljuti, ali razlike u načinu delovanja gotovo da nema. Islamske vehabije takođe upadaju u džamije, napadaju hodže pod plaštom očuvanja izvornog islama i insistiraju na krajnje konzervativnom načinu oblačenja. I „revnitelji“ su krajnje neprijateljski raspoloženi prema svemu sa Zapada. Ekstremne verske stavove u politici manifestuju kroz ekstremni nacionalizam koji se graniči s neofašizmom i mržnjom prema svemu što nije pravoslavno. Delovanje pravoslavnih vehabija može se lako pratiti po raznim forumima na kojima „duhovne“ ideje aktivno vezuju za političke. Govore i pišu protiv „petokolonaške vlasti u Srbiji“. U delu SPC nije tajna da su pravoslavnim vehabijama najbliže ultradesničarske snage i da se sve više se povezuju sa „Obrazom“ i sličnim organizacijama koje su podržavale i nerede protiv pojedinih episkopa.

„Revnitelji“ imaju i pozadinu u SPC, u pojedinim vladikama, čime je ozbiljno uzdrmano jedinstvo Sabora. Te grupe za jedine njima prihvatljive vladike ističu banatskog Nikanora, kosovsko-metohijskog Artemija i banjalučkog Jefrema. U SPC je javna tajna da je najisturenije uporište ovakve misli eparhija banatska i episkop Nikanor, a vladika Artemije je na Sinodu morao da se ograđuje od sektaških foruma na koje se uključuju njegovi monasi i vređaju druge vladike.

U Patrijaršiji kažu da se za Nikanora zna da je povezan s pojedincima iz „revniteljskih grupa“. Navode da je u jednom video zapisu Nikanor najvećim zlom u SPC nazvao vladiku Atanasija za koga je rekao da „služi đavolu“. Istovremeno u manastiru Vojlovica i drugde u Banatu počeli su da se okupljaju sledbenici „revnitelja“.

Osim brojnih napada na pojedine vladike SPC, na forumima se poslednjih dana oglašavaju i protiv jednog mogućeg ruskog patrijarha, mitropolita Kirila Smolenskog. I on im je „izdajnik pravoslavlja“.

Ljudi poput španske inkvinzicije

Psihoanalitičar dr Aleksandar Vučo kaže da „revnitelji“ podsećaju na talibane. „Zastrašujuće je da se ovde počinju pojavljivati ljudi tipa španske inkvizicije i još samo fali da počnemo da lovimo veštice, mada je poslednja i spaljena na tlu Srbije.“

– Ti ljudi kao da se identifikuju sa božanskom moći, što je jako opasno po ljudski mozak i dovodi do osećanja ničim zaslužene pravednosti i veličine. Ne mogu da vide da je rešenje uvek razgovor. Očito je nešto jako pogrešno sa njihovim identitetom, kada mogu da podlegnu manipulaciji za koju sam siguran da i potiče od nekoga u SPC – kaže Vučo. On dodaje da su očito nesposobni da nađu sreću sa drugima, već moraju stalno da iskazuju nadmoć.

– I to čine ne bi li pokrili sopstvenu bedu. Sve takve grupe imaju isti psihološki način ponašanja: stalno moraju da imaju neprijatelja da bi uzvisili sebe – zaključuje dr Vučo.

Zna bolje od episkopa

Ljubomir Ilić iz Pravoslavnog bratstva „Sveti Luka“, iz Smedereva, čiji je telefon na jednom od foruma (kako bi se uputila materijalna pomoć bratstvu), kaže da se već godinama „bori za pravilan način služenja, način od vremena svetog Save“. Na pitanje kako zna koji je to način, odgovara pitanjem „kako otkud znam“ i dodaje da je svako „drugačije služenje izdaja pravoslavlja, onoga što su nam preci ostavili u nasledstvo i da mi to prenosimo u nasledstvo“. Njemu, kaže, smeta ako se molitve na liturgiji čitaju naglas ili drže otvorene dveri. Na pitanje da li je završio teologiju, pa možda bolje zna od episkopa, kaže da nije, a da se bavi raznim stvarima, trgovinom, stočarstvom… Ali, primere „pravoga“, kaže, možemo videti u beogradskim crkvama i banatskoj eparhiji, gde se služi kao što je „zapisano u knjizi“. Na pitanje da li se, možda, za sve ove vekove služba menjala kaže: „A, pa to sad… Ma, ja sam običan. Otkud ja to znam?“

Pa šta rade ti drugi episkopi? Što smeta da se molitve čitaju naglas i da se otvore dveri?
– Ma, oni služe neku službu da nas približe katolicima. To što oni rade je već viđeno u zemljama koje su prišle Uniji. To je početak razvodnjavanja srpstva.

Da li je u redu da ometate liturgije?
– Ti ne razumeš neke stvari. Oni služe protiv svojih predaka. A ja sam tamo u crkvi kao opomena njima da naš narod ne skrene s puta. A to što se snima je da se vidi kako smo ušli, šta uradili, pogledaš, i to je to…

Autor: Željka Jevtić | Foto:N. Kojadinović | 18.01.2009. – 00:0:

izvor: BLIC