Вести

Ugroženi srpski narod od strane Mirka Dobijevića, članovi Properti Trasta Novi Kalenić, pripadnici Slobodnih CŠO, naše nacionalne i rodoljubive organizacije i svi oni koji su „PROGNANI PRAVDE RADI“ iz svojih CŠO,

+++

NAJSTROŽIJE I JAVNO OSUĐUJU njegov napad na Vladiku Damaskina (Davidović), koji je se pojavio u elektronskim i štampanim medijima, kao i njegove makijavelističke manipulacije, kojima se bavi u cilju da zavadi i proganjanja srpki narod u Australji.

Najbolji odgovor Mirku Dobrijeviću je dao sam Vladika Damaskin, a koji se može sažeti u samo nekoliko reči, gde mu kaže: „Oprosti im Bože, jer neznaju šta rade“. Ovo pokazuje da je izmedju ova dva srpska episkopa ogromna razlika. Dobrijević bezdušno blati i napada svoga brata u Hristu, isteruje verni srpski narod iz Crkve, a Vladika Damaskin, kao pravi srpski rodoljub, moli Boga da mu oprosti, jer nezna šta radi.

Zahvaljujući g. Predragu Vučiniću na njegovom opširnom odgovoru Mirku Dobrijeviću preko Novinara de, od 30/12/2008. u kojem je izneo i otkrio Mirkove manipulacije, videli smo da pokušava da srpskom narodu lažno predstvi stvari za koje nema dokaza, dok svoju bruku i svoje očigledne mane i slabosti pokušava da od naroda sakrije.

Ovde citiram nekoliko tih delova iz pisma g. Vučinića, gde se pronose glasovi da je homoseksualac, o čemu su i jedne beogradske novine ranije pisale, da su eparhije potpuno financiski propale, da su Manastir Elain zauzeli neki suspendovani monasi iz Amerike, da je Koledj najveća prevara a ne najveći projekat… Još niko nezna šta krije Mirko u njegovoj biografiji za skoro 20 godine. Gde je bio i šta je radio od 1975. do 1994 godine. To su glasine za koje srpski narod očekuje Mirkove odgovore.

Na drugoj strani biografija Vladike Damaskina može da se vidi cela i u svako vreme i u njoj nema ništa sakriveno od svoga srpskoga naroda.

Prota Dragan Saračević u svome odgovoru Mirku Dobrijeviću citira svete oce koji kažu da postoje i episkopi koji nemaju blagodat i kako je Mirko ljubav koju treba da gaji prema svome narodu zamenio mržnjom. Nema sumnje u to da Mirko Dobrijević gaji ogromnu mržnju prema eparhijotima Slobodne – Novogračaničke Eparhije. Neka ove činjenice posluže kao živi dokaz:

• Koliko je u Eparhiji Novogračaničke Mitropolije Srba graditelja i crkvenih dobrotvora uvredama prozvao i iz crkvenog članstva izbacio?
• Koliko je od Crkve naroda odlučio i koliko čestitih srpskih familija ovime ojadio?
• Koliko je javnih otpužba i uvreda na ljude uputio i koliko pretećih pisama i javnih saopštenja razaslao?
• Koliko je naroda zavadio?
• Koliko je punopravnih crkvenih odbora poništio?
• Koliko je puta na Srbe australijsku policiju pozivao i na crkvene kapije debele lance stavljao?
• Koliko je puta Manastir Novi Kalenić za vreme posta zaključavao i služenje svetih liturgija sveštenicima iz ^ISTE MRŽNJE zabranio…

Sve to samo po sebi govori da Mirko nema ni trunku ljubavi prema srpskome narodu a pogotovu prema nama pripadnicima Slobodne Novogračaničke Eparhije.

Naša je Eparhija 1993. godine po Ustavu Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, sazvala Crkveno-narodni Sabor. Sazvao ga je i otvorio sada blagoupokojeni Mitropolit Irinej Kovačević kao predsednik Episkopskog Saveta i to sa blagoslovom predsednika Svetog arhijerejskog sinoda SPC, NJegove Svetosti Patrijarha G. Pavla.

Na tome saboru je Vladika Damaskin jednoglasno izabran za Episkopa Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve – Novogračaničke Eparhije za Australiju i Novi Zeland i tu činjenicu niko ne može danas da pobije.

Sve druge manipulacije gde se Mirko prestavlja kao glava naše Novogračaničkke Eparhije su protiv Kanona i crkvenog Ustava i protiv zakona ove države, što je do sada i potvrdjeno na nekoliko civilnih sudova koje je on sam izazvao.

Dovodjenje Vladike Damaskina za Episkopa naše Slobodne Eparhije u Australiju nije ništa ni novo niti je protiv Ustava, koji je još i danas registrovan kod ove države i po kojim se još i danas naša Slobodna Eparhija vodi, bez obzira što Mirko hoće da prestavi to drugačije. Hvata se samo za nekoliko reči iz Predloga o Pomirenju kao pijan plota, tvrdeći da više nema „Slobodne“ crkve, nego kako on to navodi – „ima samo Novogračanička Eparhija.“

Ako je tako, da upitam Mirka Dobijevića, zašto se onda eparhiski bankovni račun još i dalje vodi pod imenom „Free Serbian… – Slobodna Srpska..“, gde je i on jedan od podpisnika pod tim imenom?

Zašto se u tome novome ustavu, kojega on svom silom natura Srbima Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, nigde ne pominje umesto Slobodne, ni Novogračanička Eparhija? A ako je jedan ustav za celu Australiju, onda se u njemu trabaju navesti imena tih Eparhija koje taj ustava predstavlja.

Ovo je još jedan dokaz kako da se ime Novogračanička Mitropolija iz Ustava izbaci i time naša istorija, odnosno cela crkvena prošlost za poslednjih 40 godina potpuno uništi kao da nismo ni postojali.

Koliko je klauzula u tome ustavu promenjeno od onih koje su legalno od Sabora izabranog Zakonodavnog Odbora trebale da se dostve CŠO na njihovo razmatranje? Najočigledniji primer je institucija „Crkveno Narodni Sabor“, koje nema u Mirkovom ustavu, u vezi sa čime smo posle diskusije koja je trajala puna dva sata doneli odluku da ta institucija ostane i dalje i u potpunosti kako je i do sada bila!

Potrebno je da ovde iznesem nekoliko značajnih činjenica koje su mi ostale u sećanju iz prošlosti o Mirku Dobrijeviću. Prvi put sam to ime čuo od Visokopreosvećenog Mitropolita G. Irineja Kovačevića kada je poslenji put bio u poseti nama Srbima u Australiju u pratnji njegovog djakona Milovana Gogića, bili su smešteni nekoliko nedelja na Zlatnoj Obali u Kvinslandu da bi se mitropolit tu malo odmorio, pošto je bilo očito da je bio mnogo zdravstveno oronuo.

Moje je pitanje bilo: dali Mitropolit sprema nekog mladjeg čoveka koji bi mogao da ga nasledi i da nastavi da nas vodi kao što nas je on toliko godina vodio? Onda mi je mitropolit počeo pričati: „Imao sam veliku nadu u jednog mladog čoveka, pa je za njega i još nekoliko njih naša eparhija plaćala školovanje. Mirko je čim je završio školovanje od nas otišao i napustio našu Eparhiju. To je strašno pogodilo Mirkovog oca jer je bio odan Slobodnoj Crkvi a mene je mnogo iznenadilo. Ali bolje što nije imao strpljenja i što je na vreme otišao jer da je ostao nebi nas samo izdao, zavadio i rasutrio nego bi nas još i osramotio“.

Pričao mi je još dosta toga što ću ovoga puta zadržati za sebe. Mnogo puta sam o tome razmišljao, i baš to što mi je Mitropolit pričao, baš se tako Mirko Dobrijević i ponaša prema svome srpskom narodu.

Drugi put sam za to ime čuo, kada je po nalogu američke vlade kao Amerikanac srpskog porekla i monah učestvovao u delegaciji sa protestantskim sveštenikom Džesi Džeksonom u oslobadjanju američkih vojnika – pilota, koje su srbi bili zarobili za vreme bombardovanja Srbije.

Dosta je da samo pomislimo koliko su Američki piloti bombardujući Srbiju nevinog srpskog naroda a posebno nevine dece njihovim bombama pobili. Zapitajmo se isto koliko srpskog naroda još i dan danas umire od uranijumskih bombi dok je se našao jedan srpski sveštenik i monah iz Amerike da te ubice iz zatvora spašava. Neko je negde Mirka povodom toga upitao a njegov odgovor je bio: „Moramo da svetu pokažemo da smo mi Srbi narod koji oprašta.“

Znači Američkim ubicama koj nam narod poubijaše, zemlju raznim otrovnim gasovima zatrovaše, srpsku državu rasturiše, vekovna ognjišta, groblja, manastire i crkve prodadoše da ih muslimani, hrvati i šiptari rasturaju i na našim otetim imanjima uživaju. Po Mirkovom njima on sve to prašta a Srbima u Australiji, crkvenim graditeljima i dobrotovorima, staviti nogu zavrat i oduzeti im svako crkveno pravo. Izgleda, da kada bi imao i neko pravo ili svoju vojsku i policiju, po onome šta je do sada pokazao, možda bi nas sve i poubijao.

Da bi još i više srpski narod zavadio i pocepao, počeo je naokolo preko svojih emisara da manipuliše, kako će svima koji su od njega iz Crkve izbačeni oprostiti ako poste 40 dana i dodju kod njega da se ispovede i pričeste, ali da samo Ratku Nešiću neće oprostiti. A ja mu odgovaram, da ono što mi nije dao ne može mi ni oduzeti.

Imao sam priliku sada kada sam 27. decembra bio u našem Manastiru Novom Kaleniću sa mojom braćom i sestrama, da im i o tome kažem neku reč: „Svaki onaj koji se oseća da bi trebao da postupi po Mirkovim manipulacijama neka slobodno to i učini. Niko me neće uvrediti niti naljutiti, a nikome neću ni zameriti.“ Ali kako sam čuo, niko mu toga dana nije ni blizu prilazio iako je bio u Manastiru, a još manje da mu je oproštaj tražio.

Pa kad mu je i taj plan propao, onda se odao preko vojih poslušnika da po svaku cenu pronadje nekoga ko bi IZDAO Properti Trast i pristao da sa njime pregovara, da bi time pokazao da u Trastu postoji podela, grupašenje i cepanje.

U stvarnosti taj Mirko uopšte ne poznaje srpki narod a posebno ne poznaje eparhijote Slobodne Srpske Pravoslavne Eparhije, nego veruje njegovim doušnicima i poslušnicima da će mu oni pronaći i izdajnike u Properti Trastu, u čemu su se grdno prevarili.

Oni koji nisu marili za Properti Trast, oni koji su podlegli njegovim manipulacijam i pretnjama, a ima ih i u njegovom Eparhiskom Savetu, sami su se povukli iz Properti Trasta, pošto ga njihov sadašnji gazda Mirko ne priznaje. Ovo što je ostalo nisu beskičmenjaci, već odani vernici i svetosavci i pravi srpski eparhijoti koji su se opredelili da sačuvaju svoju istorisku prošlost i svoju vekornu veru Pravoslavnu da ne pokvare, da se o nju ne ogreše, a da se ne ogreše ni o one svoje predke, koji su za tu istu Srpsku veru i naciju živote svoje položili.

Bratski i srpki pozdrav verujućem srpskom narodu
Za Properti Trast
Ratomir Ratko Nešić

12. januar 2009.