Вести

Велика већина црквеног народа као уосталом и многи клирици РПЦ исказују своју забринутост за даљу судбину наше помесне цркве у вези са избором Високопреосвећеног Кирила, митрополита Калининградског и Смоленског.

Григориј Полиновски, 10.01.2009.

+++

Чиме је то изазвано? Одговор на то питање није једноставан, јер личност м.Кирила је еминентна и његова делатност је многозначна. Према томе говорити о њему искључиво у тамним или светлим тоновима било би неразумно.

Пре свега желили би смо да се задржимо на самом избору м.Кирила на место чувара трона. Он је на то место изабран тајним гласањем, иако је предходни чувар трона био најстарији по хиротонији епископ РПЦ.

Чиме је изазвана ова промена поредка у избору чувара трона Патријарха?

Узрока је неколико. Један од њих је узраст (старост) и лоше здравље старијих Јерарха Свештеног Синода. Осим тога инертност и фактичка неспособност да управљају помесном Црквом. Нужно је одати признање м.Кирилу да је енергичан и талентован и да је много урадио и ради за Цркву. Он је не само паметан и писмен црквени политичар него је и жесток администратор. Што безусловно може довести до даљнег уништавања једног од основних принципа на којима почива Православна црква -а то је саборност!

Узрок неразумевања природе и суштине црквене саборности треба тражити увек у унутарњем устројству човека и пре свега Представника Помесне Цркве, коме је промислом Божјим поверено кормило црквеног брода. Слабљење саборности је последица обамрлости духа која неизбежно води црквени организам у обамрлост такође.

Да се то не би догодило, сваки хришћанин а поготову Представник Цркве дужан је да стреми пре свега стварању унутрашњег човека. За човека који није очишћен од страсти, његово страсно срце и страсна воља постају фундамент за лажну добродетељ. О томе је много писао св.Игњатиј (Брјанчанинов). О овоме треба да размисле они који за главни квалитет м.Кирила сматрају његову неуобичајену делатност. На пример под његовим непосредним руководством је састављен општецрквени документ “Социјална концепција“ и који захтева озбиљно и дубоко преиспитивање.

Исто се важи и за документ који је саставио тада помоћник м.Кирила а данашњи епископ Бечки Иларион, “Основи став односа РПЦ ка инослављу“.Тај документ предстаља тотални догматски хаос и збрку. Пре свега у њему се проповеда неправославна еклезиологија, у њему се као Једина Саборна и Апостолска Црква не признаје само Православна него и Римо-Католичка, могућност општења са Правасловном црквом монофизитске и несторијанске деноминације. Није случајно Високопреосвећени митрополит Навпакта у свом аналитичком тексту “Екуменизам на делу“ посвећеном утицају екуменизма на православно богословле , нагласио да међу “православним екуменистима царује збрка у богословском разумевању термина и појмова“.

Други карактеристичан пример у прилог те “екуменске збрке“ у догматима вере је отклон Свештеног Синода на наговор м.Кирила, у закључку Богословске комисије по питању Евхаристије. Све богословске школе РПЦ признају православно учење о Евхаристији како је оно било изложено на Константинопољском сабору (1691г) али за м.Кирила ти закључци су се показали као неосновани. Линија м.Кирила је та, да учење Цркве и саборни глас Цркве нису обавезни. Тако се предност не даје истини него собственом мишљењу и партијским интересима. Лични развитак те линије и притисак партијске користи и личног мишљења упркос саборном разуму Цркве пројавио је он и на Архијерјском сабору 2008. Тада је због осећања личне увреде решио упркос закључку канонске Комисје у случају еп.Диомида, да донесе отворено антиканонско решење. Ми не расправљамо о томе дали је еп.Диомид крив или није крив. Нас у овом случају интересује ступањ канонског становишта у решавању овог питања.

Са дубоким жаљењем примећујемо да је ово питање “решено“ грубим нарушавањем канонског права, забраном, независно од околности, без предходних излазака оптуженог архијереја на црквени суд ниже инстанце. У његовом одсуству виша инстанца црквеног суда доноси решење о рашчињењу. Самим тим створен је реалан основ за црквени раскол. На Архијерејском сабору 2008 Високопреосвећени Кирил прокламовао је тезу, која изражава суштину његовог схватања управљања црквом: “МИ СМО САБОР- МИ СМО И КАНОНИ“.

Овакво гледиште је по својој суштини не само неправославно, него је чисто реформаторско и протестантско.

Одломак из текста објављеног на њњњ.апологет.спб.ру

Григориј Полиновски, 12.01.2009

***

Уместо коментара

19 маја 2006 године у Риму је Високопреосвећеном Кирилу, митрополиту Калининградском и Смоленском уручена „сребрна ружа св. николауса“ римокатоличке цркве.

Митрополит Смоленский и Калининградский Кирилл удостоен Серебряной Розы Святителя Николая

Ко дню памяти Святителя Николая, Мирликийского Чудотворца, 6 декабря, Институт Экуменических Исследований Фрибургского Университета, Швейцария, объявляет об учреждении награды «Серебряная Роза Святителя Николая Чудотворца во Фрибурге». Совет учредителей состоит из сотрудников Экуменического Института: монсиньор доктор Николаус Вирволь, Ответственный Представитель Института Восточных Церквей в Регенсбурге, Германия, профессор отец Гвидо Фергаувен о.п., директор Института Экуменических Исследований Фрибургского Университета, вице-ректор Фрибургского Университета, профессор доктор Барбара Халленслебен, Декан Богословского факультета Фрибургского Университета, член Папской Богословской Комиссии и Комиссии по диалогу между Православной и Католической Церковью.

Прообразом для новоучрежденной награды послужила древняя церковная традиция, берущая начало в 11-м веке, согласно которой Римский епископ, в третье воскресенье перед днем Святой Пасхи (по римскому литургическому календарю «Летаре, Розовое воскресенье») освящает Золотую Розу и вручает ее лицам или городам, особым образом послужившим Церкви Христовой. Серебряная Роза святителя Николая вручается тем, «кто в жизни своей, подобно святителю Николаю, отобразили пример человеколюбия Божия к людям». Необходимым условием для носителей награды является «укорененность в церковной традиции, свидетельство в Духе Святом о миссии Церкви в целом мире, в служении примирению и общению Церкви, Человечества и творения Божия». Серебряная Роза является, одновременно, и церковной и академической наградой, выражая собой плодотворное единение богословского размышления и личного подвига в полноте Церкви.

Роза изготовляется в особой ювелирной мастерской бенедиктинского монастыря Мюнстершварцах. Сделанная из серебра, единством трех лепестков, растущих из одного стебля, роза символизирует тайну Пресвятой Троицы. Рубин в средоточии цветка обозначает Любовь Бога Отца, сапфир – Жертву Сына Божия, а смарагд – животворящую силу Святого Духа. Лепестки наполнены благоуханием, в знак «благоухания познания Христова во всяком месте» (2 Кор.2,14). Перед вручением, Серебряная Роза освящается на гробе Святителя Николая в Бари и благословляется епископом Рима.

Первым лауреатом Серебряной Розы святителя Николая является митрополит Смоленский и Калининградский Кирилл, Председатель Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата. Митрополит Кирилл родился в 1946 в Ленинграде (ныне Санкт-Петербург). Неся послушание секретаря митрополита Никодима (Ротова), посвятившего всю свою жизнь единому христианскому свидетельству Церкви Христовой и скоропостижно скончавшегося на приеме у Папы Римского Иоанна Павла I, митрополит Кирилл принял монашеский постриг и был рукоположен в священный сан. Епископ с 1978 года, а с 1991 – митрополит Смоленский и Калининградский, владыка Кирилл продолжает служение делу приснопамятного митрополита Никодима.

Русская Православная Церковь, обнищавшая и разрушенная в результате преследований и гонений, неизмеримо богатая свидетельством исповедников и новомучеников, глубочайшей литургической, иконографической и богословской традицией, призвана, по мысли митрополита Кирилла, свидетельствовать о Христе в новых общественно-политических условиях.

Принимая участие в Библейской и Богословской Комиссиях Московского Патриархата, митрополит Кирилл внес решающий вклад в подготовку Юбилейного Архиерейского Собора Русской Православной Церкви 2000 года, канонизировавшего тысячи новомучеников и исповедников российских, Собор утвердил ряд программных для жизни церкви и общества документов, судьбоносное значение которых еще предстоит осмыслению. Особенно важен вклад митрополита Кирилла в разработку принятой Собором «Социальной концепции Русской Православной Церкви». Будучи главным редактором журнала «Церковь о Время», основанного в эпоху политических перемен в 1991-м году, митрополит Кирилл целым рядом публикаций, затрагивающих социальную и общественную тематику в тесной взаимосвязи с богословским видением проблемы, подготовил почву для принятия Церковью важных соборных документов. Список публикаций владыки Кирилла содержит более 600 названий.

Митрополит Кирилл олицетворяет собой общение, диалог и братолюбие. Неустанно проповедуя Слово Божие, он является внимательным и вдохновляющим собеседником. Нередко становится очевидным, что православный митрополит напоминает католикам запада об основах их исповедания, когда, к примеру, постановления Второго Ватиканского Собора рассматриваются как основа для взаимного признания православной и католической церквей, как Церквей-Сестер. В вопросах канонической территории митрополит Кирилл постоянно указывает на то, что, согласно общей церковной традиции Востока и Запада, местный епископ является свидетелем христианской церковной истины. При взаимном признании Церквей-Сестер создание параллельной иерархии там, где уже находится канонический епископ, является излишним.

Вручение Серебряной Розы Святителя Николая митрополиту Кириллу состоится 20-го марта 2006 года, в понедельник, во Фрибурге. Митрополит Кирилл посетит Кафедральный Собор во Фрибурге, чтобы поклониться частице мощей Святителя Николая Чудотворца. На торжественном заседании владыка Кирилл выступит с докладом о значении «Социальной Концепции Русской Православной Церкви» в экуменическом диалоге.

izvor: http://www.oki-regensburg.de/kiri_r06.htm