Вести

NATO je mirovna organizacija koja uvodi demokratski poredak u nestabilne regione. Nato se bori protiv međunarodnog terorizma i diktatorskih režima koji mogu da zloupotrebe nuklearnu bombu.

izvor: savest.org

+++
Briga za jedinstvo celoga sveta – eto, to je osnovna briga Nato Alijanse.

Međutim, mračne sile iz civilizacijskog podzemlja gledaju na Nato Alijansu kao na globalnu zločinačku i terorističku organizaciju, i navode masu kojekakvih primera, ne bi li nekako potkrepili to svoje gledište. Često kao primer navode bombardovanje Srbije i kolateralnu štetu, a u svojoj zaslepljenosti zanemaruju činjenicu da je mnogo vojnika Alijanse nastradalo u mirovnim vojnim operacijama širom sveta, i da su njihove porodice unesrećene, a prijatelji ožalošćeni.

Napred napisano nije naša ironija, nego uobičajena propaganda Nato Pakta. Alijansa nije neka izolovana organizacija, nezavisna od unutrašnje i spoljne politike zemalja-članica. Alijansa upravo i jeste ovaploćena unutrašnja i spoljna politika moćnih evro-atlantskih država. Zato možemo slobodno postaviti znak jednakosti između moćnih zapadnih država i njihove moćne organizacije. Nato sprovodi politiku Vašingtona i Brisela, i jednačina je vrlo prosta:

Vašington + Brisel = NATO

Zato smo mi i dali ovakav naslov našoj temi. Najmoćnije zemlje Alijanse delegirale su svog kandidata na izborima za srpskog patrijarha.

Irinej Dobrijević jeste njihov apsolutni favorit, ali pet godina episkopskog služenja je minimalni uslov za kandidaturu, a to je u ovom trenutku teško premostiva prepreka. A mnogo je da se čeka još tri godine, dok Dobrijević ispuni taj uslov. Sad je pogodan trenutak. Sada srpska patriotska elita nema nijednog predstavnika na vlasti, sad treba delovati. Dovoljno je samo da se izvrši pritisak na onoliko pravoslavnih arhijereja, koliko je potrebno da se dobije natpolovična većina.

Vremena nema za odlaganje, i zato, kad već ne može da bude istaknut kandidat broj jedan, Irinej Dobrijević, istaknut je kandidat broj dva – Grigorije Durić.

Kako je istaknut kandidat Nato Alijanse? Ko ga je istakao?

Istakao ga je čovek Evropske Unije, koji je u ovim povoljnim okolnostima postavljen na odgovarajuću funkciju u Vladi Srbije. Taj čovek je ministar vera Bogoljub Šijaković.

Bogoljub Šijaković je postavljen za ministra vera u Vladi Borisa Tadića, iako nije bio član političke stranke Borisa Tadića, niti i jedne stranke iz koalicije Borisa Tadića. Kažu da je Šijaković Crnogorac, kao i Tadić, pa je zato Tadić progurao svog zemljaka. To bi bila velika novost u politici. U višestranačkom sistemu Vlada se nikad ne formira od zemljaka i komšija, nego od najistaknutijih članova stranke ili koalicije koja je pobedila na izborima. Zašto Tadić nije i ostale svoje zemljake, kojih je Beograd pun kao prekookeanski brod, postavio za ministre u Vladi Srbije? I kako to da se niko od Tadićevih kolega, ni iz stranke, ni iz koalicije, nije bunio zbog ovog dodeljivanja ministarske fotelje „zemljaku iz susednog sela“? Zar je Ivica Dačić zato obmanuo sve svoje birače i praktično izvršio odloženo političko samoubistvo, da bi sada Tadić davao ministarska mesta svojim zemljacima koji uopšte nisu politički angažovani? Zemljaku iz susednog sela može da se dodeli mesto u kontroli leta, kao u tv-seriji „Crnogorci u Beogradu“, ali ministarska fotelja – to je apsolutno isključeno.

Sve ovo nam govori prosta logika i prosto iskustvo, ali mnogima to nije dovoljno. Da vidimo onda postoji li neki opipljiviji dokaz da Šijaković nije „zemljak“ i „komšija“, nego čovek Evopske Unije, koga je Tadić po direktivi postavio za ministra vera. Evo šta je agencija Beta javila pre par meseci (ne mari što je citat malo duži, čitajte pažljivo – iz citata se mnogo toga može saznati):

NOVI SAD, 24. oktobra 2008. (Beta) – poslednji mesečni izveštaj Evropske delegacije u Beogradu o procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji veoma je negativan, piše sutrašnji novosadski „Dnevnik“.

Kako se navodi u izveštaju u koji je Dnevnikov izveštač imao uvid, problem korupcije u Srbiji je sve veći, vladajuća koalicija želi da zadrži politički uticaj na sudije, a stanje ljudskih prava i položaj malih verskih zajednica je zabrinjavajući.

„Stepen korupcije u Srbiji sve više zabrinjava jer se u prethodnom periodu situacija značajno pogoršala u oblasti finansiranja političkih partija, javnih nabavki, slobodnom pristupu informacijama i konflikta interesa. Kašnjenje reformi u pravosuđu i izostanak poboljšanja poslovnog ambijenta su doprineli da slika bude veoma negativna“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju je kritike pretrpela ministarka pravde Snežana Malović zbog insistiranja da reizbor sudija obavlja parlament.

„Glavni problemi za sudije i tužioce proizilaze iz činjenice da ne postoje adekvatne garancije za njihovu nezavisnost zbog ustavnih ograničenja i odsustva jasnih kriterijuma za imenovanje, napredovanje u karijeri, disciplinske mere i otpuštanje iz službe“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da Vrhovni sud nije uzeo aktivnu ulogu u tekućoj reformi zakonodavstva u oblasti pravosuđa zbog anticipiranih personalnih promena.

„Ministarka pravde ostaje tvrdokorno na svom stavu da Skupština Srbije treba da reizabere sve sudije na osnovu nejasnih ustavnih odredbi. To insistiranje jasno pokazuje želju da se očuva uticaj političkih partija na sudije, što je u suprotnosti sa savetima koje su dali međunarodni eksperti“, napisano je u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je uloga tužilaca „ključna u borbi protiv kriminala i korupcije, ali da nema dovoljno garancija da će oni biti nezavisni u svom radu“.

„Novo zakonodavstvo može da bude dobra baza za to, ali je potrebno da ono bude implementirano brzo i u potpunosti. Zakon o krivičnom postupku je preduslov za uspešnu implementaciju, a njegova primena najavljena za 1. januar 2009. mogla bi da bude odložena budući da su u toku popravke teksta koji je usvojen 2006. godine“, piše u izveštaju.

U izveštaju koji prenosi novosadski Dnevnik navedeno je da poslednji incidenti i napadi na aktiviste koji se bave zaštitom ljudskih prava, navode na zaključak da je garantovano ustavno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja u Srbiji ozbiljno povređeno.

Odluka policije da zabrani skup neonacista u Beogradu je ocenjena pozitivno, uz zapažanje da je zabrana okupljanja koja mogu da ugroze građanske slobode mera za jednokratnu upotrebu koja, u svakom slučaju, mora da bude propraćena širokom lepezom akcija koje uključuju oblasti obrazovanja, medija i seriju antidiskriminacionih mera.

Grafiti koji su se u Vojvodini pojavili protiv Adventističke crkve izazvali su oštru ocenu predstavnika EU, ali i pohvalu na račun novog ministra vera Bogoljuba Šijakovića jer se nije zadržao samo na retoričkoj osudi, već je obećao da će rešiti problem.

Na udaru kritika našla se i Skupština Srbije, a po mišljenju EU dugotrajni problemi u radu parlamenta su posledica proceduralnih nedostataka u radu i izostanka političkog konsenzusa oko ključnih državnih prioriteta.

„Novi Poslovnik bi trebalo da reši postojeće probleme u radu parlamenta, ali će njegovo usvajanje i puna implementacija zavisiti od toga koliko će parlamentarnih stranaka raditi na tome da novi Poslovnik bude uspešno primenjen“, navodi se u izveštaju.

Delegacija eksperata Evropske Unije došla je u Beograd da oceni proces pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, i ocenila ga je izuzetno negativno po svim mogućim pitanjima i na svim mogućim nivoima. Čak i zabrana skupa neonacista je samo uslovno pozitivna, tj. samo kao jednokratna mera, propraćena širokom lepezom društvenog delovanja svih mogućih vladinih i nevladinih organizacija na našoj teritoriji. Ako nije jednokratna, i ako nije propraćena pomenutom lepezom, čak je i zabrana neonacističkog skupa negativna (posebno je pitanje koga oni tretiraju kao neonaciste). Sve je, dakle, negativno – od vrha do dna. Samo je jedan čovek pozitivan – ministar vera Bogoljub Šijaković. Samo je njega pohvalila zvanična delegacija eksperata Evropske Unije. Da je bar nešto uradio, pa da razumemo njihovu pohvalu. Ali on ništa nije uradio, samo je obećao da će „rešiti problem“, iako se radi o problemu koji uopšte nema veze sa njegovim ministarskim resorom. Ako je neko napisao preteći ili uvredljivi grafit protiv verskih, nacionalnih i drugih manjina, i ako je to zakonom kažnjivo, onda taj problem može da reši ministarstvo unutrašnjih poslova, jer ono ima sva neophodna ovlašćenja i sva neophodna sredstva za borbu protiv takvih prekršaja. Ne može ministarstvo vera loviti delinkvente po Novom Sadu, niti ih može zastrašiti da ubuduće to ne čine. Potpuno je besmisleno obećanje Bogoljuba Šijakovića da će „rešiti problem“. Kako će on to rešiti problem? Zar su evropski eksperti toliko glupi da javno pohvale Šijakovića samo na osnovu jednog kretenskog obećanja? Zar drugi ministri nisu mogli ništa da im obećaju? Njihov posao je da obećavaju. Ili je možda Šijaković demonstrirao svoje natprirodne sposobnosti, pa u staklenoj kugli prikazao lica koja su pisala taj grafit, a onda iglama isprobadao njihove fetiše, posle čega su dotični izdahnuli u najgorim mukama, što su zgranuti eksperti lepo mogli da vide kroz staklenu kuglu? Ništa od toga nije bilo, naravno. Oni su pohvalili Šijakovića da bi svima stavili do znanja ko je tu glavni, i kome Evropska Unija čuva leđa. Nije Šijaković došao na to mesto po zemljačkoj ili komšijskoj liniji, nego po diktatu Evropske Unije.

Sasvim je normalno što preko svog čoveka Evropska Unija ističe kandidata za mesto srpskog patrijarha. Vest o tome da je ministar vera Bogoljub Šijaković lobirao najpre za Irineja Dobrijevića, a zatim za Grigorija Durića pojavila se uoči jesenjeg Sabora u dnevnoj štampi. Ali niko normalan ne bi bezrezervno verovao dnevnoj štampi, pogotovu kada se poziva na „dobro obaveštenje izvore iz vrha SPC“. Međutim, sada je sam Grigorije Durić pismenim putem posvedočio ovu vest. Više nema nikakve sumnje da je nato-ministar lobirao za nato-patrijarha.

Grigorije Durić već odavno sprovodi politiku Nato Pakta u SPC, ne samo u pogledu Ratka Mladića i Radovana Karadžića, nego i u pogledu Ramuša Haradinaja i Agima Čekua. Koga goni Evropska Unija, toga goni i Grigorije Durić. I obrnuto – koga hvali Evropska Unija, toga hvali i Grigorije Durić. Znamo da su svi već pročitali Grigorijevo pismo, ali vredi još jednom pogledati kojim rečima Grigorije hvali Šijakovića:

„Naš ministar je sa ponekim od vas razgovarao o ovom pitanju, kao zreo i ozbiljan čovjek, koji kao hrišćanin i čovjek na odgovornom položaju u društvu ima uvida u istorijski trenutak u kome se nalazimo i sagledava kao pronicljiv um svu širinu i dubinu situacije u kojoj smo. Predložio je da taj koji će da bude prvi ima vitalnost i energiju, da bude mlađi čovjek koji će imati snage da se sa pomenutim nosi i mnogi su mu to uzeli za zlo“

Ovo valja još koji put ponoviti: Šijaković ima uvida u istorijski trenutak i kao pronicljiv um ni manje ni više – sagledava svu širinu i dubinu situacije u kojoj smo! Na osnovu kojih parametara i pokazatelja je Grigorije došao do ovih saznanja? Da nije Šijaković i njemu obećao da će „rešiti problem“ sa grafitima? Ne, nije to u pitanju. Grigorije s vremena na vreme otputuje u London, i tamo je imao prilike da iz prve ruke sazna ko je Šijaković. U svakom slučaju, sigurno ga ne hvali po zemljačkoj liniji.

Kad bi zemljačka linija igrala bilo kakvu ulogu, Šijaković i Tadić bi lobirali za svoga zemljaka Amfilohija (ili za Joanikija, ako je potreban mlađi), a ne za Irineja Dobrijevića i Grigorija Durića.

Zemljaku Amfilohiju nije preostalo ništa drugo nego da sam sebe kandiduje za patrijarha. Međutim, Amfilohije očigledno ne može da računa na podršku vladajućih krugova Evropske Unije, ne samo zato što je već zašao u pozne godine, nego i zbog jedne vrlo važne okolnosti. Naime, Amfilohije je odrađivao poslove „vo vremja ono“, kada je radi popularnosti trebalo nastupati sa patriotskih pozicija. Sada, „vo vremja ovo“, Amfilohije može da se upinje iz petnih žila u antisrpskom delovanju, ali iz istorijske građe nikada neće moći da izbriše svoju prošlost, u kojoj je jedno vreme gajio patriotski imidž. Pa čak i sada je Amfilohije sklon da dobije poneki patriotski poen u javnosti, kao u slučaju pohvale Radovana Karadžića. Osim toga, njegova prevrtljivost je već postala poslovična. Sa jedne strane, Amfilohije je više puta oberučke blagoslovio udžbenik Zdravka Pena u kome piše da duša umire zajedno sa telom, a sa druge strane Amfilohije daje intervju za ruske medije i kaže da je duša besmrtna i ne umire. Za našu javnost jedno, za rusku – drugo. U jednoj situaciji ovako, u drugoj onako. To Evropskoj Uniji ne odgovara. Alijansi je na mestu srpskog patrijarha potreban episkop čija je prošlost „čista kao suza“, čija je sadašnjost „čista kao suza“, i čija je budućnost „čista kao suza“. Drugim rečima, potreban je čovek čija se antisrpska i antipravoslavna nastrojenost ne može dovesti u pitanje ni u vremenu ni u prostoru, ni pred Srbima, ni pred Rusima, ni u privatnom, ni u javnom životu. Idealan kandidat je Irinej Dobrijević, ali kad već ne može da bude on, onda je najbolje rešenje – Grigorije Durić.

Grigorijevu kandidaturu će podržati i šiptarski teroristi. Grigorije je kritikovao Mladića i Karadžića, a hvalio Haradinaja i Čekua. Time je dobio pozitivnu ocenu onih sa kojima nato-patrijarh treba u budućnosti da gradi dobrosusedske odnose. Kud ćeš bolji dobrosusedski odnos sa Šiptarima, nego da hvališ Haradinaja i Čekua? Sa druge strane, Šiptari pamte Amfilohijev nekadašnji imidž, i može on sada da se bratimi sa njima do mile volje – ništa ne pomaže.

Jadni Amfilohije! U svemu je toliko bio poslušan Evropskoj Uniji, ali kad je u pitanju bijela pana, tu je zaigralo srce u grudima, i stari evropski ekspert nije mogao sa radošću da pozdravi ovaj novi diktat iz Brisela i Vašingtona. Ekspert je u svome srcu dugo uzgajao viziju samoga sebe sa bijelom panom na glavi, usred Beograda, daleko od Cetinja, i tu viziju nedavno je pothranio doživotnim progonstvom patrijarha Pavla i zauzimanjem uloge patrijarha u našoj Crkvi. Zato sada ne može da se pomiri sa činjenicom da se njegova lična vizija (tako lepo odnegovana) ne poklapa sa vizijom državnog vrha Evropske Unije. Samim tim Amfilohije u suštini prestaje da bude evropski ekspert u pravom smislu te reči – prestaje da bude profesionalac. A pogledajte Irineja Bulovića! Šta bi njemu falilo da bude srpski patrijarh? Ništa! Dapače! Ali ne! On i ne pomišlja da svoje lične interese postavi iznad viših interesa globalizacije, nego poslušno gura mladog kandidata koga gura Evropska Unija.

Eto objašnjenja za kritiku koju je Grigorije uputio Amfilohiju. Grigorije je samo izvršilac, a naručilac je Irinej Bulović. Uoči jesenjeg Sabora postojao je sukob između Irineja i Amfilohija po pitanju izbora patrijarha. U tom sukobu Irinej Bulović izražava ambicije Evropske Unije, a Amfilohije svoje lične ambicije. To se odrazilo i u javnosti. Na primer, uoči Sabora je Amfilohije na sajmu knjiga izjavio da patrijarh nije potpisao nikakvu molbu za povlačenje, a već sutradan je Sinod zvanično saopštio da patrijarh jeste potpisao molbu za povlačenje. Ili drugi primer: Irinej Bulović je preko svoga službenika Živice Tucića i njegove Verske informativne agencije (VIA) agitovao za izbor novog patrijarha, zbog čega je Amfilohije „odlukom Sinoda“ iskritikovao tu agenciju. I tako dva krupna igrača stalno odmeravaju snage. Ako Amfilohije zarad sopstvene popularnosti vrdne nekud u stranu, mimo interesa Evropske Unije, Irinej Bulović ga preko svojih službenika odmah ispravlja i usmerava na pravi put. I uvek na kraju Amfilohije popusti i kaže Irineju: „Štap tvoj i palica tvoja – oni me teše“. I čim se Amfilohije povinuje, odmah sutradan Živica Tucić pohvali Amfilohija u medijima. I obrnuto – ako Amfilohije neće da sluša, ubrzo ga neki izvršilac potkači u medijima. Uspešan egzekutor ovoga puta je bio Grigorije Durić.

Ovaj robusni napadač evropske verske reprezentacije najviše se okomio na vladiku Artemija. Njemu jedinome nije ni poslao pismo, što se vidi iz intervjua koji je dao na RTS-u, gde kaže da je pismo sigurno poslao svim episkopima, a samo vladika Artemije ima pravo da kaže da nije dobio pismo. Sa druge strane, Amfilohija kritikuje sa ljubavlju, pažljivo i nežno, kao što brižna majka kara svoje čedo. U pismu ga istovremeno i kritikuje i hvali (čaša žuči ište čašu meda), a zatim za RTS izjavljuje da je Amfilohije „čovjek Crkve“ kome je on, Grigorije, uputio reči istine isključivo iz ljubavi prema njemu, što će Amfilohije svakako razumeti.

Zašto se Grigorije toliko brine da li će Amfilohije razumeti, a nije ga briga da li će vladika Artemije razumeti? Mnogo teže reči je rekao za vladiku Artemija, pa valjda bi trebalo njega da pomene u pomirljivom kontekstu pre nego Amfilohija? Ali, kao što smo konstatovali, Grigorije revnosno sprovodi politiku Brisela i Vašingtona u SPC. Ono što o ljudima i događajima misli Stejt Department, to misli i Grigorije Durić. A vladika Artemije je veliki protivnik osvajačke politike Vašingtona i Brisela, kao i svih jeretičkih učenja koja se pod pokroviteljstvom te politike šire po našem narodu. Zato sa vladikom Artemijem Grigorije nema nameru da razgovara prijateljski. Drugo je Amfilohije – on sija na zvezdanom nebu naše Crkve kao mjesec.

Svi koji poznaju Grigorija, znaju da je njegova omiljena pesma „Zvijezda tjera mjeseca“. Ovih dana ćemo videti hoće li Amfilohije uzeti svoje sinodske gusle i zapjevati: „Mjesec kara zvijezdu Danicu“, ili će pobediti samoga sebe i povinovati se Briselu. Najverovatnije će biti i jedno i drugo, tj. prvo će malo da gusla, a onda će da okači gusle o klin i „prihvati realnost“, tj. da se povinuje Briselu. Uopšte ne sumnjamo da će se Amfilohije na kraju povinovati, jer nijedan globalista neće podržati njegovu ambiciju. Naprotiv, čak i Amfilohijevi veliki dužnici već su mu okrenuli leđa, i to ritualno – preko novina.

Naime, Grigorija su javno već podržali Savo Jović (sekretar Sinoda, koga je na tu funkciju postavio upravo Amfilohije) i Zdravko Peno (autor udžbenika, koji je i pored očigledne jeresi štampan u nekoliko izdanja upravo zahvaljujući Amfilohiju). Čak se i Ignjatije Midić oglasio u Blicu da podrži Grigorija, iako se Amfilohije svojski potrudio da Ignjatijevo jeretičko učenje ne dođe na dnevni red Sabora u odlazećoj 2008. godini. Doduše, Ignjatije više nije neki neznaveni skorojević koga mora da protežira moćni Amfilohije. Ignjatije je sada član Saveta za evropske integracije Vlade Republike Srbije.

izvor: savest.org; 12.12.2008

Ilustracija, format teksta i podebljanja -novinar.de