Вести

Odgovor iz Mitropolije crnogorsko-primorske na pismo vladike Grigorija. To pismo nije pisao vladika Grigorije, već vlast u Beogradu koja želi „mekšeg patrijarha“ kome bi „pitanje Kosova bilo manje interesantno od nekih drugih tema“.

+++

Vlasti u Srbiji inicirale su pismo koje je episkopima Srpske pravoslavne crkve uputio episkop zahumsko-hercegovački Grigorije jer bi im njegov izbor za novog srpskog patrijarha pomogao da se u narodu smanje tenzije koje će izazvati neizbežna odluka Srbije da prizna nezavisnost Kosova, tvrdi izvor Pressa nedelje blizak Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

On ističe da bi vladika Grigorije, kao pripadnik „mekše struje“ u SPC-u koji je i pokazao da ga „pitanje Kosova manje interesuje od nekih drugih tema“, bio pogodniji saveznik vlasti u trenutku kada Srbija više neće moći da izbegava priznanje južne pokrajine od mitropolita Amfilohija, koji se takođe pominje kao kandidat za novog patrijarha.

– Pismo vladike Grigorija očigledno je upućeno javnosti, a ne onima na koje je navodno adresirano. Zašto bi on vladikama, koje su bile prisutne na Saboru, govorio o onome što one već znaju? Jasno je da mu je namera bila da to izađe u medije. Iako je kazao da objavljivanje pisma internog karaktera bez saglasnosti predstavlja najgrublju povredu prava na privatnost, on je prvo optužio medije koji su preneli pismo, a onda u „Hajatu“ na ručku s glavnim urednikom novina koje vode celu ovu akciju dogovarao dalje poteze – napominje naš izvor.

Patrijarh po meri

On dodaje da je priznanje episkopa Grigorija da je ministar vera sugerisao vladikama kakve osobine bi trebalo da ima novi patrijarh samo još jedan dokaz da država želi da izabere poglavara crkve „po svojoj meri“. Svoje tvrdnje vladika Grigorije trebalo je, ističe naš izvor, da saopšti na Saboru i da od predsedavajućeg zatraži da se o njegovim predlozima glasa jer na to ima pravo.

– Niko nije naivan da poveruje kako se odluke donose bez prava glasa. On nije vladika od juče, nego taj čin ima već 10 godina. Vladika Grigorije je o svemu mogao da govori i neposredno nakon Sabora, ali nije. Jasno je da je država želela da nametne da se patrijarh bira relativnom većinom glasova – ko dobije najviše. Tako se ne bira ni predsednik mesne zajednice, a kamoli poglavar Crkve! Država je tražila da se usvoji patrijarhova molba, a onda da se pristupi utvrđivanju načina izbora. Njihova namera je bila da promene ustav u onom delu koji se tiče izbora patrijarha, a u kome se navodi da nema izbora novog patrijarha za života sadašnjeg. Zašto vladika nije ranije skrenuo pažnju i na ostale probleme o kojima sada govori – objašnjava izvor Pressa nedelje.

On ističe i da nikada u Sinodu nije čuo vladiku Grigorija da pominje, na primer, slučaj vladike Pahomija (koji sada naziva pilatovskim pranjem ruku), niti je ikada imao primedbe na vladiku Filareta mileševskog, kome se sada podsmeva zbog štrajka glađu.

– Sumnjivo deluju i vladičina nastojanja da dokaže da nije pod kontrolom Udbe ili BIA jer je očigledno da upravo njegova struja zastupa stavove koji su bliski establišmentu – kaže naš izvor.

Prema njegovom mišljenju, cela ova situacija neće stvoriti raskol u Crkvi i među vernicima, ali napominje da najveća odgovornost za eventualne posledice ne pripada vladiki Grigoriju, već vlastima Srbije.

I pored upornih pokušaja da stupimo u kontakt s nekim od crkvenih velikodostojnika koji bi prokomentarisali ove tvrdnje i navode koji se mogu čuti u javnosti – da je SPC suočen s jednim od najozbiljnijih raskola u svojoj istoriji – najveći broj njih nije bio spreman da o tome javno govori.

Većina se i dalje ne javlja na telefon, vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) kaže da ima „zabranu da razgovaramo s medijima“ (nije jasno od koga), a vladika Artemije, koji je optužen za „građenje raskolništva“, saslušao je sva naša pitanja i rekao: „Bez komentara“.

Od pojedinih sveštenika mogli smo da čujemo da je to „kao i u svakoj kući, razilaženje u mišljenjima mladih i starih“, ali oni i dodaju da takve rasprave neće naškoditi Crkvi. Verski analitičar Živica Tucić kaže, ipak, za Press nedelje da u Crkvi postoje velike razlike u mišljenjima, a da će budućem patrijarhu biti najvažniji zadatak da ih nekako prevaziđe.

– Pobede ili porazi nekog dela Crkve nisu zdrava osnova budućnosti. U Crkvi mora da bude dominantan princip sabornosti, koji podrazumeva i jedinstvo u razlikama. Podele nikada nisu dobre, pogotovo ako ih prate emocije ili označavanje nekoga jeretikom – govori Tucić. On ističe da novom patrijarhu, ma kada bude izabran, neće biti lako da postigne punu sabornost ako se zadrže sadašnje razlike među sveštenicima. A, trenutni sukob u Crkvi očigledno je samo početak borbe za tron svetog Save. Jednu struju predvodi Amfilohije Radović, drugu od sada očigledno Grigorije Durić.

izvor: PRESS, 14.12.2008