Вести

Arhijereji SPC izbegavaju svaki razgovor o sadržaju navoda episkopa zahumsko-hercegovačkog

+++

Većina vladika znala je za sadržinu pisma episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija – u kojem on iznosi teške optužbe na račun pojedinih crkvenih arhijereja – mnogo pre nego što se to pismo pojavilo u javnosti, saznaje „Politika”. Naime, pismo koje je prekjuče osvanulo u medijima poslato je svim vladikama SPC pre dve nedelje iz manastira Tvrdoš kod Trebinja, gde je sedište episkopa Grigorija. Kako smo nezvanično saznali, njegovi saradnici telefonom su zvali vladike pojedinačno da provere da li su dobili pismo, poslato i-mejlom i faksom, a oni s kojima su stupili u kontakt potvrdili su da je pošiljka stigla.

O brojnim optužbama, zamerekama na račun pojedinih vladika i problemima koje iznosi episkop zahumsko-hercegovački Grigorije niko od arhijereja kojima je pismo upućeno i dalje ne želi da govori. Vladike Irinej, Lavrentije i Jefrem nisu želele da iznose svoje mišljenje o objavljenim navodima. Episkop Jovan tvrdi da pismo nije dobio i da je o njegovom sadržaju obavešten iz štampe. Kratko je odgovorio da ne želi da komentariše tuđe pismo. Čuvši da ga zovu novinari radi izjave, vladika Filaret, koga je episkop Gligorije optužio da „nehrišćanski štrajkuje glađu”, spustio je slušalicu.

Protojerej-stavrofor Savo Jović, glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda SPC, ponovio nam je juče da pismo vladike Grigorija nije stiglo u Patrijaršiju.

– Treba pitati episkope da li je njima stiglo to pismo. Ja ga nisam video u celini, ali znam vladiku Grigorija i znam da je njemu ljubav prema Crkvi na prvom mestu i da je sve što je napisao bilo u želji da pomogne. Teško je reći kako će ko od episkopa da reaguje na njegove reči, jer svi imaju apsolutno pravo na slobodu mišljenja, ali za reagovanja crkve još je rano – kaže Jović.

On naglašava da nema govora o nekakvom raskolu ili nesreći i podseća da je episkop Grigorije čovek crkve koji će „pre poginuti nego joj nešto nažao učiniti”. Vladika koji je u svom pismu izneo teške optužbe na račun pojedinih episkopa oglasio se prekjuče dopisom objavljenim juče u „Večernjim novostima”, protestujući zbog toga što je pismo koje je bilo namenjeno samo arhijerejima objavljeno u javnosti.

Živica Tucić, crkveni analitičar, smatra da reči koje je vladika Grigorije želeo da uputi dragim ocima i braći, budući da su postale dostupne javnosti, zaslužuju da se o njima zauzme stav.

– Svako ima pravo iz svoga ugla da razmatra stanje u Crkvi, a pogotovo episkop. To treba da posluži kao početak jedne dobronamerne diskusije, a princip sabornosti iziskuje da se čuju sva mišljenja – smatra Živić.

Sadržaj pisma ne iznenađuje i izraz je podele u crkvi – smatra Mirko Đorđević, analitičar.

– Podele su duboke na šta ukazuje i činjenica da vladika Grigorije priznaje da je bio jedan od kandidata za patrijarha, ali da nije imao podršku većine, koju nije imao ni episkop Amfilohije. Ono što je najvažnije jeste niz gorućih problema koje je episkop Grigorije naveo, a na koje Crkva nije ni ponudila odgovor. Značajno je i vrlo hrabro to što je vladika skrenuo pažnju na rasipanje novca, a za šta je dobar primer Hram Svetog Save na Vračaru. Ukazivanje na probleme u Crkvi jeste i najveća vrednost ovog pisma. Ostalo je borba za vlast, koja se vodi bespoštedno – misli Đorđević.

Profesor dr Miodrag M. Petrović, stručnjak za crkveno pravo i istoriju hrišćanske crkve, smatra da je pismo dokument javnog karaktera i podložno javnom komentarisanju, te stoga njegov autor uzalud ističe da je „internog, a, u jednu ruku, i ličnog karaktera”.

– Dobro je to što je„javnost” upoznata sa postupcima i neodmerenim rečima episkopa Grigorija, jer ta „javnost” nije izvan crkve i zna da crkvu ne čine samo episkopi nego i narod. Odstupio je od svetootačke prakse bratoljubivog obraćanja sabraći arhijerejima. Umišljeno sebe vidi u ulozi spasioca srpske crkve, ne zazirući od starijih, umnijih i od njega sposobnijih arhijereja, svesnih da Crkva nije od juče i da njen život ne može biti preinačen izborom novog patrijarha – smatra Petrović, ističući da je odraz slabosti to što episkop Grigorije uporno krivce za stanje u Crkvi traži u nekim „tajnim službama” i u sabraći arhijerejima.

Naš sagovornik naglašava da je Grigorije na tron zahumsko-hercegovačkog episkopa došao na insistiranje svog prethodnika na tom mestu episkopa Atanasija Jevtića, „a crkveni oci su rano za takve nedopustive slučajeve izrekli kanonsku meru: lišavaju se i jedan i drugi arhijerejskog čina”.

– On od Atanasija nije nasledio samo episkopski tron, nego nedoličan rečnik i propinjanje iznad crkve. Prema tome, njegov početak nije dobar, a čemu početak nije dobar, po rečima svetog Jovana Zlatoustog, za odbacivanje je i sve ostalo. I sebe je, dakle, episkop Grigorije izdao, pitajući sabraću arhijereje: „… Hoćete li da stvarno otvorim usta do kraja i u rečima razvežem čvorove o čijem postojanju svi decenijama znamo?!”

Zašto je, onda, decenijama ćutao, a progovorio kada ga je obuzeo gnev što patrijarh Pavle doživotno i kanonski ostaje poglavar srpske pravoslavne crkve – pita Petrović.

Jelena Beoković –Višnja Dugalić; POLITIKA
[objavljeno: 11/12/2008]