Вести

Kada završim sa večerom ja odem da spavam. Pre spavanja upalim kandilo i pročitam molitvu.

Jovana Radovanović

+++

U istoj sobi spavaju moje dve sestre koje su mlađe od mene.
Njima obično pročitam po neku bajku ili im ispričam neku priču i tako se one uspavaju. Kada se moje sestre uspavaju, tada ostanem sama i onda počinjem da mislim o svemu.
Strah me je, nemam sa kime da pričam, pa se bojim mraka iako je kandilo upaljeno, jer ne znam šta će mi ova duga noć doneti, a šta odneti?

-Hoću li dočekati jutro i novo sunce?

I tako sama sa sobom i sa mislima ćutim u krevetu dok moje sestre spavaju. Male su i neznaju za strah. Mislim o svemu!

• – Gde ja živim?
• – Kakav život živim?
• – Da li je malo dušmanima što su nam uradili i da li žale zbog naše patnje?
• – Da li oni razumeju moje malo nevino srce, koje se uzbudi kada čuje pucnjavu u daljini?
• – Da li oni znaju da je život u kavezu drugačiji od života na slobodi?

Sve dublje tonem u svet mašte i kada već na javi ne mogu u mislima postanem srećna, jer znam da u mome svetu mašte nema zlih ljudi.

Na krilima mašte obiđem Svet, ali misli se zaustave na Kosovo sveto.
Obiđem sve porušene crkve i manastire. Razmišljam o ostavljenim svetinjama. Maštam da celivam ikone, palim sveću i molim se. Prevrćem kamenje po zgarištu i pronalazim stare ikone u ruševinama pa ih sve lepo slažem na zgarištu porušene svetinje. Zapalim kandila i očistim ikone od prašine…a oreol obasjava oko glave svakog svetitelja i lik njihov je tako čedan, pogledi nam se spajaju, kao da su radosni što sam na zgarištu došla i pronašla ih u gomili kamenja.

Maštam kako slažem ikone… Prvo je Gospod Isus Hristos, do njega majka Mu Prečista Bogorodica, tu su Besrebrenici Kozma i Damjan, pa Sveti Jovan, Sveta Petka i još mnogi sveci, sve ih slažem i Dečanskim tamjanom kadim. Tamjan širi neopisivi miris kojim miriše Metohija.

Na kraju se poklonim svetiteljima, sve ih redom celivam, a one su pomalo tužne jer ih ostavljam opet da same na zgarištu čuvaju kamenje njihovog doma-manastira.
Moja mašta nastavlja dalje…

Prolazim kroz razna mesta, obilazim poljane, pašnjake i livade pune cveća, od kojeg se jedan najviše vidi, stoji tako gordo i ponosno a to je Kosovski Božur…

Napravila sam venčić od cveća pa sam kosu okitila i tako lebdim nad mojim Kosovom i Metohijom.

Dalje…ali…već se bliži kraj, na ivici sam provalije nemogu dalje, čak ni moja mašta ne može preći preko…ako se drznem da na drugi kraj pređem, bojim se upašću u jamu gde me čekaju neopisivi gadovi…okrećem se natrag i gledam moju Metohiju…

Vidim manastir Visoki Dečani kako ponosno stoji i Gračanicu što kao zlatna jabuka sija.
Moju maštu prekide pucanj nedaleko od bodljikave žice sa druge strane moga grada .
Tada se drznem i vratim se u realnost.

Hvata me panika i strah je još jači od onoga pre nego što sam uplovila u svet mašte..
O Gospode…da li će nekada doći vreme kada neće biti zlih ljudi, pucnjave, ratova i svega što mi uskraćuje zdravo detinjstvo.

Zamišljam Orahovac kao jedan veliki grad gde ima puno Srba kao što je ranije bilo, želim da ima više dece, da nas je više u školi, da imam još više drugova i drugarica. Moji drugovi koji su se odselili sa Kosova možda su daleko od mene i od mog kraja, ali od moga srca nisu.

U mojoj glavi je samo jedna slika, a ta slika predstavlja život bez žica i ograda koje me čuvaju od smrti, život sa puno dobrih i plemenitih ljudi i sa puno drugara i drugarica.
Volela bih da živim kao i ostala deca u svetu, bez tereta na mojim nejakim leđima.
Otkako znam za sebe živim izolovana i lišena od svega što krasi život normalnog čoveka . Ponekad poželim da sa nekim popričam i podelim ono što me muči i boli, ali malo je ljudi koji će razumeti i saslušati jedno dete.

Prerano sam odrasla, iako je na meni još uvek lik deteta.

Želim da zavlada mir u celom svetu. Kad porastem biću pravnik i braniću nejake a moja zemlja je nejaka, braniću je od onih koji žele da nas unište. A danas je branim molitvama.
Jednoga dana će moja mašta postati stvarnost, svi ćemo biti kao braća i sestre volećemo se i poštovaćemo se, jer mi smo ROD U HRISTU!

Jovana Radovanovic, zBogom.

Jovana Radovanović, 11 godina; enklava Orahovac, Kosovo i Metohija

izvor:http://jovanakosovka.blog.co.yu/blog/jovanakosovka/generalna/2008/10/31/moja-masta