logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Друштво    Аутор: jovanakosovka    627 пута прочитано    Датум: 18.11.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Jovana RadovanovićKada završim sa večerom ja odem da spavam. Pre spavanja upalim kandilo i pročitam molitvu.

Jovana Radovanović

+++

U istoj sobi spavaju moje dve sestre koje su mlađe od mene.
Njima obično pročitam po neku bajku ili im ispričam neku priču i tako se one uspavaju. Kada se moje sestre uspavaju, tada ostanem sama i onda počinjem da mislim o svemu.
Strah me je, nemam sa kime da pričam, pa se bojim mraka iako je kandilo upaljeno, jer ne znam šta će mi ova duga noć doneti, a šta odneti?

-Hoću li dočekati jutro i novo sunce?

I tako sama sa sobom i sa mislima ćutim u krevetu dok moje sestre spavaju. Male su i neznaju za strah. Mislim o svemu!

  • - Gde ja živim?
  • - Kakav život živim?
  • - Da li je malo dušmanima što su nam uradili i da li žale zbog naše patnje?
  • - Da li oni razumeju moje malo nevino srce, koje se uzbudi kada čuje pucnjavu u daljini?
  • - Da li oni znaju da je život u kavezu drugačiji od života na slobodi?

Sve dublje tonem u svet mašte i kada već na javi ne mogu u mislima postanem srećna, jer znam da u mome svetu mašte nema zlih ljudi.

Na krilima mašte obiđem Svet, ali misli se zaustave na Kosovo sveto.
Obiđem sve porušene crkve i manastire. Razmišljam o ostavljenim svetinjama. Maštam da celivam ikone, palim sveću i molim se. Prevrćem kamenje po zgarištu i pronalazim stare ikone u ruševinama pa ih sve lepo slažem na zgarištu porušene svetinje. Zapalim kandila i očistim ikone od prašine…a oreol obasjava oko glave svakog svetitelja i lik njihov je tako čedan, pogledi nam se spajaju, kao da su radosni što sam na zgarištu došla i pronašla ih u gomili kamenja.

Maštam kako slažem ikone… Prvo je Gospod Isus Hristos, do njega majka Mu Prečista Bogorodica, tu su Besrebrenici Kozma i Damjan, pa Sveti Jovan, Sveta Petka i još mnogi sveci, sve ih slažem i Dečanskim tamjanom kadim. Tamjan širi neopisivi miris kojim miriše Metohija.

Na kraju se poklonim svetiteljima, sve ih redom celivam, a one su pomalo tužne jer ih ostavljam opet da same na zgarištu čuvaju kamenje njihovog doma-manastira.
Moja mašta nastavlja dalje…

Prolazim kroz razna mesta, obilazim poljane, pašnjake i livade pune cveća, od kojeg se jedan najviše vidi, stoji tako gordo i ponosno a to je Kosovski Božur…

Napravila sam venčić od cveća pa sam kosu okitila i tako lebdim nad mojim Kosovom i Metohijom.

Dalje…ali…već se bliži kraj, na ivici sam provalije nemogu dalje, čak ni moja mašta ne može preći preko…ako se drznem da na drugi kraj pređem, bojim se upašću u jamu gde me čekaju neopisivi gadovi…okrećem se natrag i gledam moju Metohiju…

Vidim manastir Visoki Dečani kako ponosno stoji i Gračanicu što kao zlatna jabuka sija.
Moju maštu prekide pucanj nedaleko od bodljikave žice sa druge strane moga grada .
Tada se drznem i vratim se u realnost.

Hvata me panika i strah je još jači od onoga pre nego što sam uplovila u svet mašte..
O Gospode…da li će nekada doći vreme kada neće biti zlih ljudi, pucnjave, ratova i svega što mi uskraćuje zdravo detinjstvo.

Zamišljam Orahovac kao jedan veliki grad gde ima puno Srba kao što je ranije bilo, želim da ima više dece, da nas je više u školi, da imam još više drugova i drugarica. Moji drugovi koji su se odselili sa Kosova možda su daleko od mene i od mog kraja, ali od moga srca nisu.

U mojoj glavi je samo jedna slika, a ta slika predstavlja život bez žica i ograda koje me čuvaju od smrti, život sa puno dobrih i plemenitih ljudi i sa puno drugara i drugarica.
Volela bih da živim kao i ostala deca u svetu, bez tereta na mojim nejakim leđima.
Otkako znam za sebe živim izolovana i lišena od svega što krasi život normalnog čoveka . Ponekad poželim da sa nekim popričam i podelim ono što me muči i boli, ali malo je ljudi koji će razumeti i saslušati jedno dete.

Prerano sam odrasla, iako je na meni još uvek lik deteta.

Želim da zavlada mir u celom svetu. Kad porastem biću pravnik i braniću nejake a moja zemlja je nejaka, braniću je od onih koji žele da nas unište. A danas je branim molitvama.
Jednoga dana će moja mašta postati stvarnost, svi ćemo biti kao braća i sestre volećemo se i poštovaćemo se, jer mi smo ROD U HRISTU!


Jovana Radovanovic, zBogom.

Jovana Radovanović, 11 godina; enklava Orahovac, Kosovo i Metohija

izvor:http://jovanakosovka.blog.co.yu/blog/jovanakosovka/generalna/2008/10/31/moja-masta





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo