U jučerašnjem saopštenju iz srpske Patrijaršije, izdatom posle Sabora SPC, našlo se mesta i za kritiku i za pohvalu medija.
+++
Verski analitičar Živica Tucić nalazi da u tome ima – napretka! Prethodni put dominirale su samo kritike. Kakav je stvarno odnos crkve i medija?
„Sveti Arhijerejski Sabor je iznenađen ponašanjem pojedinih, elektronskih i pisanih, medija, po pitanju pomenute molbe Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla“, piše u jučerašnjem Saopštenju posle zasedanja Sabora SPC. I dalje: „Sabor zahvaljuje onim medijima koji su na objektivan način obaveštavali javnost o njegovom radu“.
Kakav je stvarno odnos crkve i medija?
„Tokom ove godine više nego ikada ranije, značajne crkveni centri u Evropi kao što su Carigrad, Rim, Moskva, Atina, temeljnije razmatraju svoj odnos prema medijima, konstatujući da postoji obostrano nerazumevanje“, piše verski analitičar Živica Tucić u članku, objavljenom u listu „Pečat“. RTS Onlajn prenosi delove teksta. (Tucićev članak je objavljen pre saopštenja Sabora – prim. ur.)
Da se protiv medija ne vredi boriti, trebalo je dugo vremena dok se shvatilo. Takođe, da „svetovni mediji“ o crkvenim događajima, ljudima i tendencijama neće izveštavati na isti način kao crkveni, koji uvek u impresumu navode da izlaze „sa blagoslovom“, a glavni urednici su im obično klirici.
Iz evropskih crkava se neretko čuje da su mediji zapravo samo delimično slobodni, da iza gotovo svakog stoji neko, određen interes, ne samo zarada, već i težnja za uticajem, odnosno postizanjem određenih „političkih ciljeva“ i „usmeravanje događanja“. Toga svakako ima, ali, to je problem celokupnog društva.
Ruska crkva najotvorenija
Među pravoslavnim crkvama, kojih ima četrnaest, neke su razradile i objavile svoju poziciju prema medijima. Najopširnije je izložen stav Ruske pravoslavne crkve (RPC), koji je publikovan pre više godina, još je na snazi, u dokumentu za koji je rečeno da ima „doktrinalan karakter“.
Moskovska patrijaršija naglašava da „uvažava trud žunarnalista“ i njihovu želju da blagovremeno izveštavaju. Odmah im se pak daje savet da nije najvažnija privrženost istini, koliko moralnost i nestavljanje sebe u službu širenja greha i poroka.
„Nedopustiva je propaganda nasilja, konflikata, nacionalnih, socijalnih i religijskih podvajanja“, niti bavljenje (niskim) čovekovim „instinktima“.
Prema medijima će se ophoditi ne generalno, već panaosob, zavisno od „konkretnog odnosa prema veri i Crkvi“. Vernik „može da radi u necrkvenom sredstvu informisanja“, ali on je prizvan da bude propovednik i da zastupa „hrišćanske moralne jevanđelske vrednosti i ideale.
Pitanje konflikta ova platforma RPC ne izbegava. Dopušta se da postoji „pravilna i korektna kritika“, ne odobrava se zatvorenost prema medijima.
Nesaglasnost treba rešavati „u duhu mirnog dijaloga u cilju odstranjenja nedoumica i produžavanja saradnje“. Hula na Boga, sistematsko izvrgavanje Crkve ruglu, klevetanje njenih služitelja, neće se tolerisati. Tu će se saradnja prekidati, a moguć je i poziv vernicima da bojkotuju dotični medij.
RPC je na neki način veoma kooperativna prema medijima. Kada se održava Sabor, govor patrijarha se unapred da novinarima, kao i nastupi predsedavajućih brojnih sinodalnih komisija. U večernjim satima, svakoga dana Sabora, objave se brojni drugi materijali. Imenuje se klirik „za vezu“, koji dan i noć stoji na raspolaganju novinarima. Ko želi da sazna stav Crkve o nekom pitanju, čak i da dobije intervju, treba da nazove oca Vsevoloda Čaplina, zamenika drugog čoveka Crkve, mitropolita Kirila.
Promena stava Grčke pravoslavne crkve
Grčka pravoslavna crkva je izmenila odnos prema medijima, nagore. „Kancelarija za odnose sa medijima“, osnovana pre tri decenije, ovih dana je ukinuta. Sa sednica će biti novinarima pročitano saopštenje, pitanja neće moći da se postave.
Deo episkopata protestuje, tako se nije postupalo ni u vreme velikih crkvenih skandala, i tada se odgovaralo na pitanja.
Arhiepiskop atinski Jeronim, poglavar grčke crkve, okupio je nedavno novinare da im ovu odluku obrazloži. Mi radimo u dvema različitim sferama, pitanjima pristupamo različito, motivi nam se razlikuju. Crkva je način života, ophođenja, razvitka – vi to ne razumete!
Uvažavamo vaš trud, spremni smo na saradnju da činimo zajedno dobro narodu. Novinari su ovo shvatili kao povredu demokratije i prava na obaveštenost. List „Adesmevtos tipos“ svakodnevno objavljuje po pitanje koje je hteo da postavi crkvi ili arhiepiskopu. Odgovora nema.
Odsustvo razumevanja
I kod nas, između crkava i medija nema poželjnog razumevanja. Crkve saopštavaju kad same procene da „je vreme“, čak i kada je neka informacija već poznata. Datum ovogodišnjeg Sabora SPC mogao se pročitati u novinama dve nedelje pre nego što ga je crkva objavila. Novinari su ga mogli saznati („ne navodeći izvor“) samo iz visokih crkvenih krugova. Slično je bilo i sa molbom patrijarha Pavla.
Kako SPC gleda na medije, moglo se saznati iz saopštenja sa ovogodišnjeg, majskog, Sabora. Ona je bila „zapanjena ponašanjem pojedinih, kako pisanih, tako elektronskih medija, čuji cilj očito nije objektivno o odgovorno informisanje javnosti, već zlonamerno iznošenje neistina o događajima iz života Crkve“.
Ova ocena je veoma generalna, što ne znači da je i sasvim netačna. Bilo je i takvog izveštavanja, no ne toliko da bi pomutili sliku o ovdašnjim medijima. Mora se razmisliti kako doći do poverenja, iskrenog, ali obostranog. Možda se ipak ne radi o „dve sfere“, kako to formuliše grčki poglavar, koje se ne mogu razumeti i približiti.
izvor: RTS, 16.11.2008
… [Trackback]
[…] Information to that Topic: novinar.de/2008/11/17/crkve-i-mediji.html […]