Вести

Сваке ноћи крај прозора стојим
у мраку плачем и сузе бројим,
суза сузу сустиже, о муко моја докле више?

Јована Радовановић, 11 година; енклава Ораховац, Косово и Метохија

+++

Девет лета од страшног гета прошла су,

мени ништа доброг донеле нису.

У моме дворишту више нема цвркут птица

умосто тога стоји бодљикава жица.

И све је одавно престало да цвета,

последњи сам цвет убрала пре девет лета.

И сунце је одавно престало да сја

често се питам дал се и оно боји као и ја?

И дуга одавно моје небо не краси,

дал је све боје потрошила ил се бодљикаве жице плаши?

Ни реке у мом крају више не теку

због тога моје ме пеку,

па поглед лута на ливаде и пољане

ни оне више нису зелене.

Ни небо више није плаве боје

одавно око мене све црно је.

Страх , бол и туга

то су моја три најбоља друга!

Дружимо се много година

иза жице овог савременог логора!

Понекад украдем од живота по неки осмех

па се питам, Боже дали је то грех?

Или је можда тако суђено

да детињство моје буде бодљикавом жицом ограђено!?

Јована Радовановић, 11 година; енклава Ораховац, Косово и Метохија

http://jovanakosovka.blog.co.yu/blog/jovanakosovka/generalna/2008/11/14/devet-leta-strasnog-geta