Вести

Dugo i u neverici utroših vreme nad tekstom „Opet o ostavci i izboru Patrijahra srpskog“. Zašto u neverici? Trudim se da poverujem, ali ne mogu, da je autor navedenog teksta imao snage da uloži sebe u sve one rečenice koje stoje u tekstu.

Z.D. 12.11.2008

+++

Da li se on razgovara sam sa sobom, ili se zaista „razgovorom“ obraća javnosti? Da li se on kroz te rečenice pravda pred sobom, ili pokušava da se opravda pred javnošću, tačnije da zavara javnost, da natera javnost da ne veruje u ono kroz čega ga gledaju? Bilo kako bilo, odocnio je sa obraćanjem i sebi i javnosti…neka ne odnocni sa obraćanjem Onom koga narod jedino brani, brani od njega i njegovih…jer ko nije uz narod nije od naroda…a narod ima pravo da veruje u Boga, ima pravo da brani svoju veru u Boga, svidelo se to njemu ili ne.

Autor navedenog teksta po svom pozivu je koren stabla…dao je zavet za taj koreniti poziv…dao je zavet svojom voljom…dao je zavet svojom ljubavlju prema Onom čijeg stabla je koren. Pravoslavna vera je stablo pravoslavnih korena. U stablu pravoslavne vere nalazi se pravoslavni narod. Da bi taj narod ostao u tom stablu, koreni stabla treba da ga napajaju pravoslavnim sokovima.

Iz kakvih korena se danas napaja pravoslavni narod? Tužnom istinom bi se dao odgovor na ovo pitanje.
Iz kakvih korena su se napajali oni koji su vikali „RASPNI GA…RASPNI GA…RASPNI GA??? Tužnom istinom bi se dao odgovor i na ovo pitanje.

Ali jedna istina ne može nikada da izbledi. Ta ne bledeća istina govori da Onaj koga su osuđivali sa povicima „RASPNI GA“, nije dao nikakvu reč u svoju odbranu. Nije se osvrtao na osude, nije pobijao osude, nije demantovao ni jednu reč izgovorenu protiv Njega. Ćutao je kao što ćuti nevino jagnje, kao što ćuti nevino dete. U svojoj nevinosti ćute jer se uzdaju u one u koje veruju…jagnje u svog domaćina…dete u svog roditelja.

Gospod je ćutao jer je vera u Oca govorila mesto Njega.
Autor teksta, koren prvoslavnog stabla, ne ćuti. Bole ga reči koje on smatra da su osuda njega i osuda onih koji su, kao i on koreni pravoslavnog stabla. Žuri da ne odocni da da demant na reči koje ga bole, koje ga osuđuju (tako on misli).
Da li tim demantom želi da se približi onima koji ga gledaju kao penzionisani koren, pa braneći njih i sebe želi da ih odobrovolji, da ih odgovori od želje da ne podižu ruku i da ga ne odsecaju od sebe? Ili tim demantom želi nešto drugo da nam poruči? Šta god da je njegova namera mi njegov demant ne možemo da razumemo.

Sve što mi iz njegovog demanta razumemo to je da on ne ćuti, a samo ćutanjem bi pokazao veru u pravdu Onog čijoj pravdi se on zavetovao.

Sve što mi iz njegovog demanta razumemo to je da on demant piše protiv teksta (osuda) g.Miodraga M.Petrovića, i piše ga na isti način kao što je pisao i onaj protiv koga on demantuje, piše kroz osudu.

Sudi g. Miodragu M. Petroviću, sudi sajtu NOVINAR.de. Isto tako sudi onima koji su „stručni kanonisti“, ili „kanonski analitira“ (a „analitičari“ i „analizatori“ danas niču ko pečurke-kaže autor navedenog teksta), a ni jednom rečenicom se nije osvrnuo na modifikovano „pravoslavno tlo“ iz koga već duži period niču episkopi, monaštvo i sveštenstvo, kao što niču i pečurke posle kiše. Ni jednom rečenicom nije objasnio zašto „piše, tj. ne prosuđuje nego presuđuje“ ( koristim njegove reči u svojoj rečenici) o monaštvu i sveštenstvu koje je niklo iz zdrave pravoslavne zemlje.

Pa kaže „Pre no što se osvrnemo na navedena, sasvim neutemeljena nagvaždanja, puna zlobnih insinuacija, g.MP, što je retka vrsta „učenog“ blefiranja (u službi kojih ili, i čijih, interesa?-svakako ne nauke crkvenog prava, a još manje Crkve Hristove) da podsetimo:“…i onda nas podseća ko se sve povukao sa arhijerejskog prestola Poglavara Crkve iz perioda kada se u rečniku nisu nalazile reči „NAGVAŽDANjA“, „BLEFIRANjA“…vraća se u period kada su svi oni koje je on naveo Bogu, veri i narodu služili isto onako kao što i noge i ruke služe telu…služe ili dušom, telom i zavetom. Pa se u tom navođenju dotiče imena Svetog Save, a pre nego što se dotakao njegovog imena nije nam objasnio zašto je spremno pred „učenošću“ Zapada podigao dva prsta (kao poslušno đače) i tim dizanjem dao glas da se slaže u izmenama svetosavske Liturgije.

Kao što verujemo u svetost imena koje je naveo (Sv.Grigorije Bogoslov, Sv.Patrijarsi Carigradski Ignjatije i Fotije, itd…Sv.Sava), tako verujemo i njemu da on teološku nauku dobro poznaje i pošto mu verujemo ne mora svoje teološko znanje da nam dokazuje kroz tekstove…sve što mi od njega tražimo je to da nam dokaže da postupa po onome što je u toj nauci naučio, da postupa po onome što se zavetom toj nauci prenosi na one koji sačinjavaju stablo pravoslavne vere. I kad se već dotakao imena Sv.Save, sve što od njega tražimo je to da nam pokaže odanost svetosavskoj Liturgiji.

Pošto je meni nepoznata njegova reč „NAGVAŽDANjA“, ako mu ta reč znači da narod, ili pojedinci iz tog naroda, ili nečiji plaćenici (kako nas on stalno sumljiči, i kad se već dotakoh tih plaćenika u koje on sumlja, da iskoristim trenutak i da mu dam odgovor istine, a on glasi „Svi smo mi plaćenici Svetog Save zato se za Njegovo Ime i delo i borimo i hvala mu za BOGATSTVO pravoslavno koje nam je ostavio, kojim nas je kupio“) naglabaju ili nagađaju, moram mu reći da narod to ne čini, da narod samo kroz svetosavsku Liturgiju pokazuje da razume reči svetosavske himne, a kroz tu himnu razume da mu je postojanje samo u veri prema Bogu, a ne u nauku na koju se on poziva. Svaka nauka bez istinitih dela te naučnosti je samo teorija nečeg.

Pa dalje kaže:

„Pošto je u nekim medijima pomenuto i moje ime (a ja moram da kažem da njegovo ime nije pominjano u nekim medijima, već se njegovo ime duži period spominje u svim medijima), kako sam, navodno „zahtevao ostavku“ Svjatješjeg Patrijarha Pavla, istina je samo to da sam mu, u sinovskoj ljubavi i poštovanju (a ja opet moram da kažem da kao dete svog oca dobih packu na „savet“ da su mu pertle na cipelama odvezane, jer tom packom otac me nauči da ne smem da sumljam da su njemu pertle odvezane zbog njegove nepažnje, već da gledam da su odvezane jer on ima znanje zašto su odvezane) predao u ruke smireno pismo saveta (pismo je pismo, ne pripada ni smirenosti ni ne smirenosti, ono samo u sebi može da nosi tekst mira ili tekst nemira), po Preobraženju 2006. godine (da li je Preobraženje birano iz želje da se i njihove namere preobraze u uspeh, a to je da već jednom smeste Patrijarha u penziju), a pre oktobarskog Sabora u Žiči (povodom 800 godina), kao postećanje Starcana na primer povlačenja Sv.Save Žičkog i Svesrpskog. A i zbog njegovog prihvaćanja mojet (zbog lomljenja vrata sebi) povlačenja-po ugledu na Sv.Grigorija Bososlova i Sv.Savu.“

Dve rečenice u ovom citatu mene mnogo zbunjuju.
Prva je „…kao podsećanje Starca na primer povlačenja Sv.Save Žičkog i Svesrpskog“...pitam se zar Patrijarh nije stariji od gospodina koji ga podseća na povlačaenje Sv.Save Žičkog i Svesrpskog i kao stariji pre njega je naučio život i delo Svetog Save i u tom učenju je upućen na povlačenje Sv.Save, pa se kroz to pitanje pitam iz kog razloga je on podsećao Starca na primer povlačenja Sv.Save Žičkog? Da li iz razloga što je sumnjao u teološko znanje Patrijarha, da li iz razloga podsmeha nad jednim nemoćnim godinama, ili iz razloga svoje lične gordosti?

Druga je „A i zbog njegovog prihvatanja mojeg (zbog lomljenja vrata sebi) povlačenja – po ugledu na Sv.Grigorija Bogoslova i Sv.Save“...pitam se zar gospodin nije nesrećnim slučajem povredio vrat, a ne kako on kaže „zbog lomljenja vrata sebi“…“povlačenja-po ugledu na Sv.Grigorija Bogoslova i Sv.Save“…pitam se gde to piše da su se Sv.Grigorije Bogoslov i Sv.Sava povukli (zbog lomljenja vrata sebi)…zar se oni nisu povukli iz drugih razloga?

Gospodin navedenog teksta dalje kaže: „…kako kaže ovaj, samo po epistimofaniji, veleučenjak (to misli na g.M.P)“…a sam je izgovorio gomilu reči u svom tekstu koje isto tako mogu da se svrstaju u njegovo izražavanje „epistimofaniji, veleučenjak“.

Gospodine, za narod je malo bitno šta ćete reći Vi, ili šta će reći oni koje Vi prozivate, optužujete, u ovom slučaju šta će reći gospodin M.Petrović.

• Za narod je mnogo bitno kako ćete sačuvati svetosavsku veru i Vi i on i oni i svi mi.
• Za narod je mnogo bitno šta će se sa njim desiti danas, sutra…kakvo će biti služenje i pojanje u svetosavskim hramovima.
• Za narod je mnogo bitno da zna ko će upravljati njegovom državom i njegovom Crkvom.
• Za narod je mnogo bitno da zna hoće li ostati na Istoku ili će služiti Zapadu
• Za narod je mnogo bitno da zna hoće li kosovski božuri i dalje na Kosovu cvetati ili će mu Zapad i Arnauti lukovice pogaziti i gaženjem rađanje izdanaka uništiti.

Za mučeničke kosti je bitno da znaju ko ih je izdao kada su ih u jame bacali i ko ih je izdao pošto su iz jama izvađene.
Za srpsku decu je bitno da znaju kako i zašto, su njihovi roditelji rađani i krštavani u svetosavskoj Liturgiji, a oni danas treba da se rađaju i krštavaju u episkopskoj liturgiji, možda sutra (da ne da Bog) u latinskoj teoriji, ili ekumenističkoj sekti.
Za nas roditelje je mnogo bitno da ne dočekamo da nas sutra naša deca popljuju što smo dozvoliti da se rađaju van svetosavlja…van slobodne svetosavske Srbije…van Jedne Saborne i Apostolske Crkve…a svi znamo da Sv.Sava nije oboleo zbog igranja fudbala, već je oboleo od teškog bremena da stvori državu Srbiju i u toj državi slobodnu srpsku pravoslavnu veru.

Ako je Vaš jedini podvig igranje fudbala, onda ću i razumeti zašto ne možete da razumete koliki je napor bio jednog carevića, jednog monaha, jednog hrišćanina Save da uloži svoju krv u podvig stvaranja Srbije i Srpske Pravoslavne Crkve…ali dozvolite i Vi nama svetosavskom narodu da ne odstupimo od podviga Svetog Save…tačnije da ne odstupimo od onoga što nam je izvojevovao On a ne Vi, a ne Vaše teološko znanje, a ne Vaša osobeno-teološka retorika, i ne oni koji su nikli iz modifikovanog pravoslavnog tla kao što niču i pečurke posle kiše.

Poštovani gospodine, ne trošite više svoje vreme na reči koje ćete uputiti preko medija nama…moli Vas srpski narod iz čije posteljice je izašlo i Vaše biće, ako se već pozivate na Sv.Grigorija Bogoslova, na Svetog Savu, onda se kroz njihove molitve molite za nas koji teološku teoriju ne poznajemo ali u svojoj slabosti odani ostajemo rečima U Ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin…i neka bude Amin na veri koju smo od verujućih nasledili.

Z.D. 12.11.2008