Вести

Povodom različitih komentara, kako u Otadžbini Srbiji tako i u raseljenju, o mom navodnom `javljanju` i navodnom uticaju na dešavanja u Srbiji i Crkvi.

Vladika Damaskin (Davidović), b. zapadnoevropski, 06.11.2008

+++

Krajnje me iritiraju i iznenađuju komentari, o kojima saznajem, a koji su počeli da se povlače po štampi, internetu i Srbiji da je sada zbog tog pisma (koje nije moje) došlo do nekih promena (ili se razmišlja) u pristupu izbora novog srbskog Patrijarha. Pojavljivanje pisma sa naslovom „Cilj opravdava sredstva„ i „Vladika Damaskin poručuje„, gde se navode neki delovi iz mojih pisanija, sigurno ne bi smelo da poremeti `predizbornu kampanju za patrijarha srbskog`, koju 10-ak mitropolita i vladika SPC sprovode, skoro svakodnevno, na svim kontinentima.

Sećam se ovom prilikom mudrih reči našeg proslavljenog Andrića, koje je neko negde nedavno citirao: ‘Dođu, tako vremena, kada pametan zaćuti, budala progovori a fukara se obogati’ . U ovim teškim vremenima za svekoliki Srbski narod treba da se pokajemo i vratimo na naš, vekovima utabani, SVETOSAVSKI PUT. Milton je napisao `IZGUBLjENI RAJ`, dok mi Srbi izgleda u poslednje vreme pišemo svoj sopstveni `IZGUBLjENI PUT`. Svako, s predumišljajem, rušenje naše narodne Svetosavske Crkve, PRAVOSLAVLjA I SVETOSAVLjA, kao i naše Srpske Države (ono što je i koliko od njih ostalo danas?!), treba da bude osuđeno, još u teškom vremenu svakodnevne borbe za Srbinovo Srce i našu srednjovekovnu Kolevku – Kosovo i Metohiju (a sada vidimo i Vojvodinu), kada je naš Srbski narod sveden na puko preživljavanje, patnju i izumiranje.

Jedan grčki mudrac, dok je u Grčkoj još trajalo tursko ropstvo, rekao je `AKO ŽELIŠ DA SATREŠ I UNIŠTIŠ JEDAN NAROD, UNIŠTI MU NjEGOV JEZIK` a ja dodajem: I SRBSKU REČ! Mnogi to upravo danas pokušavaju i sa našim Srbskim narodom, omladinom, školom, VEROM – SVETIM PRAVOSLAVLjEM, sa našim svetinjama – crkvama, manastirima, grobljima, našom divnom ćirilicom i našom vascelom kulturnom baštinom i vekovnim srbskim duhovnim nasleđem. S toga razloga, Srbi i Srbkinje prinuđeni su da, krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka, osnivaju udruženja za ZAŠTITU SVOJE ĆIRILICE i svoje REČI, Odbor za očuvanje Novogračaničke mitropolije u Americi, mnoga udruženja za unapređenje nataliteta kod našeg Srbskog naroda, zatim ekološka razna udruženje i organizacije za očuvanje životne sredine, srbske netaknute prirode – brda i dolina, reka i planina, lekovitih banja i odmarališta širom Srbije i drugih vekovnih srbskih oblasti i pokrajina.

Iz svakodnevne štampe i posredstvom najsavremenije računarske tehnologije, saznajemo da ima 35 kandidata koji ispunjavaju uslove za budućeg novog po redu 45-og patrijarha, vrhovnog poglavara Srbske Svetosavske Crkve. Ima i takvih koji sami sebe kandiduju za taj visoki položaj, na žalost , čini se, ne birajući sredstva za postizanje tog svog cilja. Takođe, konstatuju da treba da za njih glasaju 20 arhijereja – mitropolita i vladika. Skoro svi su završili visoke bogoslovske i druge škole (neki `zapadne`, neki `istočne`) , a zaboravili da su nekad učili da nije pohvalna simonija (kupovanje blagodati Božje, poput Simona iz N.Zaveta), ili krajnje nedozvoljenim sredstvima – osvajanje visokih zvanja i položaja u Svetoj Crkvi Hristovoj Pravoslavnoj.

Istorijska dokumenta svedoče da su pri izboru trojice poslednjih srbskih patrijarha umešali prste vlastodršci i moćnici ovoga sveta i veka. Sve to nekako nas prati kao Božija kazna i to da nam poslednja dva patrijarha završavaju svoje poslednje dane i živote na beogradskoj VMA. Jedino Bog Sveti zna zašto je to tako …?! Sadašnji srbski vlastodršci podvlače i kažu da se neće mešati pri izboru novog poglavara naše Srbske Crkve. Živi bili , pa videli … ako ne bude po onoj narodnoj `ispod žita`?! A upravo dva poslednja srbska patrijarha, blaženopočivši German i već godinu dana bolesni Pavle, izabrani su za poglavare Srbske Crkve upravo sa Kosova i Metohije.

U ovim teškim vremenima za vasceli srbski narod ja se molim Bogu i Sv.Savi za vladiku Raško-prizrenskog i Kosovsko-metohijskog ARTEMIJA, zajedno sa njegovim sveštenstvom, monaštvom i narodom, koji su živi raspeti srbski velikomučenici. On je Justinovac koji nije izneverio put i učenje svog duhovnog oca Prepodobnog Justina Ćelijskog, sv. Vladiku Nikolaja Srbskog, svoga velikog zemljaka – Lelićanina, i mnoge druge svete Srbe.

U ovom trenutku i moje puko preživljavanje, koje sa ponosom delim sa mojim Srbskim narodom, me sprečava da budem više uključen i obavešten o svim dnevnim dešavanjima i izjavama kojih, kako sam obavešten, ima dosta ovih dana. Takođe bih zamolio da se moje ime izostavi iz svih tamošnjih dnevno-političkih dešavanja jer sam ne svojom voljom zaobiđen od braće-arhijereja srbskih, već evo dosta godina.

Ipak, neka je za sve SLAVA I HVALA GOSPODU BOGU! Danas – jesmo, sutra – nismo?! Najvažnije je ko bude vladika ili patrijarh u večnom zagrobnom životu u Nebeskom Carstvu Hrista Boga našega.

Vladika Damaskin (Davidović), b. zapadnoevropski

06.11.2008