logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    646 пута прочитано    Датум: 15.10.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Živice, Živice gde ti ode.....Tekst „Hitno izabrati novog patrijarha“ traži od mene da i ja dam komentar na isti. Verski analitičar Tucić govori kao istoričar. U govoru ima sugestiju da reklamira mitropolita Amfilohija Radovića. Još u svom govoru pokazuje da mu više leži uloga političara a manje uloga analitičara.

 Antistatista, 14.10.2008

+++

Politički se ophodi prema problemu u srpskoj Crkvi i politički se krije iza naroda. Zatim svojim opisom episkopa Artemija pokazuje da mu je želja da Artemija pred narodom predstavi kao kavgadžiju u srpskoj Crkvi. Navodi da je (uvek) u lošim odnosima i sa vladikama i sa patrijahom Pavlom. Još kaže da je godinama kritikovao „navodno“ preterani ekumenizam srpske patrijaršije. Zatim daje tvrdnju da je (vikarni) vladika Teodosije nezamenljiv elemenat manastira Dečana i tako srpskog naroda na Kosovu. Pa još kaže da će celo monaštvo manastira Dečana napustiti isti ako (vikarni) episkop Teodosije ne bude u tom manastiru.

Iznosi da je patrijah ozbiljno bolestan, ali ujedno dodaje da crkvu ne čini samo patrijah. O svađama u dijaspori isto ima svoj „analitičan“ stav, pa tako preskače odgovor koji se od njega traži i sagovornika, ujedno i čitaoce udaljava od očekivanog odgovora i dovodi ih do velikih likova iz srpske prošlosti.

Na pitanje o sukobima vernika sa episkopima ponovo ne daje potreban odgovor, već daje osudu koja se pitanjem od njega nije tražila. Naravno u davanju osude spremno i bez docnenja osuđuje verujući narod. Problem raskola u dijaspori ponovo pripada samo jednoj strani, a to je strani vernika. Vernici su ti koji svađaju dijasporu i stvaraju problem u crkvi koja se nalazi u dijaspori.

Pe nego što je osudio narod za neposlušnost episkopima, i za probleme koji su u dijaspori, o tom narodu je pričao brižnu priču. U toj priči je pokazao da ceo crkveni aparat brine samo o verskim „interesima“ naroda i da se sve promene u crkvi dešavaju na korist naroda. Prvo je bio majka koja voli svoja čeda, a kasnije pokazuje da je majka koja je razočarana u svoja čeda.

Da krenemo od početka.

Novinar pita:  -„Šta mislite o vladiki Artemiju“?

Verski analitičar Tucić odgovara:

„Episkop Artemije se i ranije, dok još nije bio episkop, sukobljavao sa vladikama, jer im je pisao kritična pisma. I s patrijahom Pavlom je polemisao. Godinama kritikuje navodni preterani ekumenizam srpske patrijaršije, svaki susret ma kog episkopa sa predstavnicima nepravoslavnih crkava ili učešće na međucrkvenim konferencijama“.

KOMENTAR AUTORA

Gospodine analitičaru, Vaš odgovor na novinarsko pitanje je skroz neprofesionalan. Liči na trač žene usmeren ka ljubavnici njenog muža. O toj ljubavnici svog muža žena će uvek iznositi priču o njenom nekvalitetu. Prema tome, Vaša profesionalnost od Vas traži da se odgovor na pitanje „Šta mislite o vladiki Artemiju“, dali odgovor „moje lično mišljenje je…“ , pa ispričali ono što ste ispričali pod titulom verskog analitičara. Kvalitet Vašeg odgovora ne priliči Vašoj tituli, već upravo ličnom mišljenju čoveka ka nekome, ili nečemu koga on ne voli (u Vašem odgovoru se upravo vidi da ne gajite simpatije prema vladiki Artemiju).

 

+++ 

 

Novinar pita: -„I oko liturgijske reforme postoji veliko sučeljavanje episkopa“?

Verski analitičar Tucić odgovara:

„Neki liturgiju shvataju veoma statično, iako se ona tokom cele istorije hrišćanstva prilagođavala životu. Današnja liturgija SPC pokazuje odvojenost naroda od oltara i klira, ne samo zavesom na dverima već i „tajnim“ molitvama. Pitam se otkud potrebe da nešto bude „tajno“? Verujući narod ne učestvuje u liturgiji, jer je postao posmatrač i statista. U crkvi horovi pevaju, a ne vernici. Kod mnogih vernika vlada velika nejasnoća oko ovog pitanja i traži se obnova liturgije“.

KOMENTAR AUTORA

Gospodine analitičaru, Vaš odgovor na novinarsko pitanje je ponovo neprofesionalan. Liči na versko tumačenje čoveka koji ne poznaje ni reči očenaša, pa tako ni celokupne veličine duhovnosti koja se zove vera, samim tim ni nauke koja sačinjava veru. Kažete da neki liturgiju shvataju veoma statično. Slažem se sa Vama. Statičnom je gledaju analitičari poput Vas, oni koji su se za tu nauku opredelili vođeni ambicijom a ne verom u Boga i verom u Božiju nauku. Iz ovakve Vaše rečenice može se postaviti pitanje (moj komentar) da li ste Vi poznavali oče naš kada ste upisivali fakultet. Zatim kažete da se liturgija, tokom cele istorije hrišćanstva prilagođavala životu. Tu se sa Vama slažem. Ali se ne sme preskočiti istina da je velika razlika između onih iz istorije hrišćanstva i ovih iz sadašnjosti hrišćanstva. I srpsku istoriju su nekada kitili srpski vitezovi, a danas srpsku stvarnost pokazuju srpski antivitezovi. Tako da je neprimereno uporediti prvobitne hrišćane, koji su „dorađivali“ liturgiju, sa današnjim hrišćanima koji reformišu liturgiju. Nekadašnji hrišćani, koji su radili na stvaranju liturgije su živeli za Boga, a današnji reformatori liturgije žive za sebe i svoje životne interese. Njihovi životni interesi nisu okrenuti svom verujućem narodu već graditeljima svetske globalizacije.

Drsko kažete, ili u nepoznavanju vere, u nemanju odanosti pema Bogu i nauci Njegovih apostola da „Današnja liturgija SPC pokazuje odvojenost naroda od oltara i klira, ne samo zavesom na dverima već i „tajnim“ molitvama“. Pitate se „otkud potrebe da nešto bude „tajno“? Ponovo pokazujete svoj neprofesijalizam, tačnije ateizam. I ovaj put se niste ogradili i rekli da je ta rečenica odgovor Vašeg znanja i Vašeg vrednovanja vere, a ne „naučno“ dokazana tvrdnja, kroz pitanje, odakle nešto tajno u liturgiji. Ako anđeli nisu pitali Boga kada će nastupiti vreme kraja, ako znate da je Adam zbog svoje znatiželje proteran iz raja, kako se onda na svom fakultetu niste naučili da čovek ne odlučuje, odlučuje Bog. I kako se niste naučili da Gospodnji apostoli nisu bili politički poslanici tog vremena, pa da mi danas imamo pravo da ne verujemo u njihovu stručnost i pravo da sumljamo da su se apostolima nazvali tako što su imali novac da potkupe glasače.

Ako se Vi pitate „otkud potrebe da nešto (u liturgiji) bude „tajno“?“, to ne znači da se pita i verujući narod. Verujući narod veruje apostolskom učenju i veruje onima koji su stvorili liturgiju, ali sa pravom sumlja u dobre namere ovih koji danas reformišu liturgiju. I profesor za katedrom mora bidi dosledno vaspitan, moralan predavač pred učenicima, pa tako i dosledno vaspitan i moralan kada se podigne protiv nauke koju treba (kao takvu) da predaje. Koliko li tek treba da budu dosledno moralni oni koji daju sebi pravo da menjaju liturgiju.

Dalje dajete sebi pravo da vređate verujući narod i da kažete „Verujući narod ne učestvuje u liturgiji, jer je postao posmatrač i statista.” Mislim da treba da Vas je sramota zbog drskosti sa kojom tumačite narod koji stoji na liturgiji. Niko, ili skoro niko, ne ustaje Nedeljom (kada mu je neradan dan i kao takav daje mu pravo da spava duže) rano da bi otišao u hram na liturgiju. Niko, ili skoro niko, ne troši novac za put do hrama, za prilog koji ostavi u hramu da bi bio posmatrač ili statista u hramu dok se služi liturgija. Iz nedelje u nedelju sve je veći broj naroda koji dolazi u hram na liturgiju, i to je tako u skoro svim srpskim hramovima. Zar se zaista ne stidite pred sobom, i pred narodom, kada smatrate da je toliki narod u hramu radi statiranja?

Da li znate da narod kojeg vi predstavljate kao posmatrače i statiste na liturgiji, ostavi suze i emocije na toj liturgiji, ostavi svoju otvorenu dušu. Da li znate da u narodnim dušama postoje nagomilani problemi nemanja, nezaposlenosti, bolesti, problema sa decom, da takve narodne duše, kada stoje na liturgiji, ne mogu biti ni duše posmatrača, ni statista.

Što se tiče horskog pevanja u crkvi, ni to nema veze sa narodom i liturgijom. Taj hor su dozvolili upravo oni koji sada reformišu liturgiju. Ako je horsko pevanje problem u liturgiji (a smatram da nije problem, već samo smetnja) onda ne vidim zašto bi zbog tog hora trebalo menjati liturgiju. Taj „problem“ se rešava tako što se hor udalji i liturgija se služi sa pojcima za pevnicom. Te pojce će pratiti narod i tako će svi učestvovati u liturgiji. To se i sada radi u hramovima na liturgijama, upravo onim hramovima u kojima se osuđuju revnitelji i odani sveštenoslužitelji praotačke vere.

Kažete „Kod mnogih vernika vlada velika nejasnoća oko ovog pitanja i traži se obnova liturgije“. Stil u ovoj rečenici Vam je latinski stil. A znamo da su Latini poznati po lukavom izražavanju. Eksperti lukavstva su ti „veseli“ Latini.

Istina je da kod vernika vlada nejasnoća oko onog što se sada dešava u pravoslavnoj veri, tačnije temi LITURGIJE. Ali verujući narod nije u dilemi oko liturgije, već je u dilemi koga da sluša oko problema koji je veštački stvoren kada je liturgija u pitanju. Da li da sluša liturgiju praotačku ili da se udalji sa liturgije u kojoj su napravljene izmene. Taj narod nije u dilemi zbog neznanja, već u dilemi kako da svoj hram ignoriše zbog ljudi koji se u njemu baškare po svojim ambicijama. Narod se plaši da se ne ogreši od Boga i od hram kome po mestu stanovanja pripada. Verujući narod traži odgovor zašto se sada menja liturgija. Ne traži ga iz nevere prema onima koji su nam ostavili liturgiju, već ga traži iz neverovanja da se neko usuđuje da menja poredak bogosluženja.

Dalje kažete „i traži se obnova liturgije“. E u ovom delu rečenice ličite na Latina. Ko traži obnovu liturgije? Zašto taj deo rečenice poturate uz prvi deo rečenice u kojem opisujete narodnu nejasnoću prema veštački stvorenom problemu oko liturgije? Narod zna da reformu (znači reč reforma je udaljena po značenju od reči obnova) liturgije traže današnji reformatori i onaj deo naroda koji iz svojih ličnih interesa služi (kao pristalica) tim reformatorima. Vi ne obnavljate liturgiju, već je u delovima menjate, reformišete i prilagođavate tvorcima svetske globalizacije. Kada učitelj kaže đacima da obnove lekciju, đaci onda znaju da treba da postojeću lekciju obnove, tim obnavljanjem utvrde u postojećem značenju.

Kada ste tako dušebrižni prema narodu, pa Vam teško što na liturgiji stoji kao posmatrač i statista, zašto onda ne čujete glas tog naroda i ne postupite po onome što nosi narodni glas.

Zašto govorite neistinu u ime naroda? Zašto se kao političari krijete u ime naroda? Zašto ne stanete ispred naroda i ne kažete narodu da ste to vi i da su to vaše želje, ambicije, zašto stajete iza naroda pa mu zabadanjem noža u leđa govorite da ste to vi i da su to vaše želje, ambicije?

Veliki broj naroda je potpisao peticiju protiv vaših reformi u liturgiji. Kad bi danas ponovo krenula peticija kroz narod broj bi bio još veći. Zašto o toj narodnoj peticiji ne pričate?

 

+++ 

 

Novinar pita:  - „Posetili ste više puta Njegovu svetost. Kako je patrijah?”

Verski analitičar Tucić odgovara:

„naš patrijah Pavle je ozbiljno bolestan. A crkvu ne čini samo patrijarh, iako je on njegov poglavar, već narod, sveštenstvo sa episkopatom i monaštvo. Crkveni život se zato ne prekida. Moraju se donositi crkvene odluke, rukopolagati sveštenstvo, predsedavati Sinodom. Imam utisak da patrijarhov zamenik, arhiepiskop Amfilohije, svoj posao obavlja dobro…ipak, zbog bolesti patrijarha Pavla ja sam za to da se izabere novi poglavar SPC što pre“.

KOMENTAR AUTORA

Gospodine analitičaru, Vaš odgovor na novinarsko pitanje pokazuje da ste Vi već umorni od čekanja da se patrijarh Pavle skloni sa trona poglavara. Da li da ga sklone nestrpljivi episkopi ili da ga skloni Bog uzimajući ga sebi. Ali Vas moram razočarati. O tome ne odlučuje Vaša želja već sila Gospoda. Ako i dopusti Gospod da ga episkopi udalje sa mesta poglavara to će biti zato što će Bog dozvoliti narodu da vidi ko su episkopi SPC. Duhovna veličina patrijarha Pavla je velika i teško da se možemo usuditi da ga poredimo sa bilo kim (uz dužno poštovanje prema svakom poređenju). Naši episkopi treba da imaju poštovanje prema patrijarhu (bar u tom delu) i da ne zaborave da je on uvek strpljiv bio prema njihovim sagrešenjima, da nikoga nije rasčinio zbog težih sagrešenja, da je kao jagnje Božije smireno na sebe preuzimao stid onih koji su trebali sami da se stide zbog nedoličnog nošenja episkopskog poziva.

Ako već tvrdite da „arhiepiskop Amfilohije (patrijarhov zamenik) svoj posao obavlja dobro“ zašto Vam onda smeta da patrijarh Pavle do svog poslednjeg životnog trenutka ostane poglavar SPC? Ako u tom Amfilohijevom vođenju obaveza SPC (kako i sami kažete da nesmetano monaši, rukopolaže, obavlja razgovore i u državi i van države) nema nikakvih problema (kako tvrdite) zašto Vam onda smeta što patrijarh Pavle još živi i što je još uvek živi poglavar SPC? Pustite tog smirenog zatočenika (hvala svima na VMA što sa iskrenom ljubavlju o njemu brinu, što njima ne smeta njegovo zatočeništvo kod njih) da svoju smrt dočeka kao poglavar SPC. To mu duguje sav srpski narod, po najviše mu duguju oni nestrpljivi koje je on sve godine svoje snage štitio i kojima je uvek nesebično praštao.

To što Vi lično mislite i želite da se izabere novi poglavar SPC ŠTO PRE, to mi kao narod možemo (iz kulture) da saslušamo, ali ako nas pitate šta mislimo na tu vašu želju da se ŠTO PRE IZABERE NOVI POGLAVAR SPC, mi Vam iskreno odgovaramo DA NAS NIJE BRIGA ZA VAŠE MIŠLjENjE. I molimo Vas da svoje mišljenje o srpskom poglavaru patrijarhu Pavlu komentarišete u krugu svoje porodice, svojih pristalica, da to ne iznosite javno i tako budete mamac za one koje je Bog nazvao blaženim u svom neznanju. U veri je nehrišćanski u ateizmu neljudski obmanjivati neuke.

Što se tiče novinarskog pitanja „Da li se u SPC zna ko bi mogao da bude novi patrijah“?, neću dati svoj komentar jer ste samo na ovo pitanje dali profesionalan odgovor. Samo ste u odgovoru na ovo pitanje bili realni i niste ličnom sugestijom uticali na javnost.

 

+++ 

 

Novinar pita:  - „Priča se da su pojedine vladike dosta imućne, iako je to protivno kanonima crkve“?

Verski analitičar Tucić odgovara:

„Ne znam koji vladika ima lično „bogatsvo“, ali nekima u javnosti smetaju njihovi skupoceni automobili. I ne smatram da treba da se objave „imovinski kartoni“ episkopa, jer to nije glavni problem crkve. Važnije je, naime, kako vladika radi, ne samo koliko crkava gradi, već koliko suzbija praznoverje, unapređuje verski život ljudi, manastie usmerava ka duhovnom, ane materijalnom životu. Srpske vladike i mitropoliti nekada slave Karlovačke mitropolije bili su bogati ljudi. Setimo se vladike Letića, braće Anđelića i Stratimirovića. Oni su imetak zavešavali svom rodu, gradili škole i druge ustanove. Po smrti vladike, ono što je posedovao ostalo je crkvi, a ne rodbini u nasledstvo“.

KOMENTAR AUTORA

Ah, gospodine Tucić, umorili ste me dok iscitirah Vaš odgovor u celini. Bar jednu rečenicu da ste dali u ovom odgovoru a da ne podleže latinskoj veštini.

No vratimo se na Vaš odgovor. „Ne znam koji vladika ima lično „bogatstvo“…tipična latinska prevara. Pa sve što episkop ima u izobilju lično to izobilje koristi. Ima vlast nad tim izobiljem, ne treba mu tapija za to. Dalje nastavljate „nekima u javnosti smetaju njihovi skupoceni automobili“. Nije nekima, to smeta celokupnom verujućem narodu. Ali tom verujućem narodu ne smeta kada ta skupocena auta voze oni episkopi, monasi i sveštenici iza kojih stoji lični naporan rad u izgradnji manastira, u pomaganju izgradnje drugih manastia, crkava, kada postoji nesebično pomaganje naroda, narodnog nemanja, narodnog lečenja. Takvih je danas (nažalost) malo. Imamo danas sliku sveštenika da naplaćuju narodu svaki verski obred i da se ne osvrću da li to domaćinstvo može da plati ili ne. Imamo sliku svešenika da kod svojih parohijana ulaze samo o danima kada svete vodicu. Mimo tih dana ne ulaze da vide kako im žive parohijani, pogotovo ne ulaze kod siromašnih parohijana i tim ulaskom im donose namirnice kojima će bar dva dana u mesecu pomoći svoje parohijane. Imamo sliku da današnji sveštenici ne pokreću humanitarne akcije u krugu svoje parohije, ne misionare po kućama svojih parohijana da bi se skupio prilog za brata (iz parohije) čiji problem treba da se reši.

Imamo sliku mladog monaštva (starešina manastira) da žive u pola osposobljenim manastirima (obnovljenim), da veliki delovi manastira propadaju, da oni na tom problemu ne rade, ali se voze u skupim automobilima, ili skupim džipovima. Koliko god da narod priloži ne odlazi na obnovu manastira već na skupljanje novca da se obnovi automobil, da se putuje. Današnji monasi, koji žive u „slici“ nemaštine manastira, ne bave se rukodelanjem i tako sami stvaraju sredstva za manastir, ne misionare po narodu i ne skupljaju prilog za obnovu svetinje. Posećuju narod radi „ubijanja“ vremena, jer ako se monah u manastiru ne posveti radu i molitvi vremena ima na pretek. U tom „ubijanju“ vremena pričaju se svetske priče, pričaju se verski abrovi, a neretko se u velikoj količini poteže i za čašicom.

Imamo sliku episkopa koji se ponašaju kao rimski poglavari. Ni prići mu, ni pozdraviti ga, ni požaliti mu se.

Kažete „i ne mislim da treba da se objave „imovinski kartoni“ episkopa“. Pa narod to i ne traži. Narod veruje svojim očima i ne vidim zašto bi mu trebao papir da bi potvrdio veru u ono što vidi.

Dalje kažete „jer to nije glavni problem crkve“. E tu grešite, tačnije pravite se nevešti kod gledanja problema srpske Crkve. Upravo iz tog materijalnog imanja, u kome su se današnji predstavnici pravoslavne vere razbaškarili kao i mačka na suncu, izlaze svi problemi. Zbog tog materijalnog imanja raslabila je vera episkopa, monaštva i sveštenstva. Čovek je čovek, već rečeno „kvarljiva roba“, tako da novac kvari svakog čoveka. Iz tog razloga Kanon Crkve zabranjuje materijalno sabiranje onih koji su se odlučili na nošenje mantije. Graditelji tih kanona su želeli nosioce mantije da sačuvaju od te kvarljivosti, zato su i ostavili zabranu sabiranja materijalnog bogatstva. Zato i u tom delu polažu zakletvu kada se monaše (da neće sabirati ovozemaljsko blago).

Kako je sa jedne strane to materijalno imanje iskvarilo crnorisce, tako sa druge strane narod gubi veru u crnorisce zbog tog materijalnog imanja, a njihovo imanje bi trebalo da bude od priloga vernika. Verujući narod nema za sebe, nema za svoje ukućane, za svoje domove, za svoj lagodniji život, od tog nemanja odvaja i prilaže hramu, kroz taj prilog se moli Bogu. Na kraju vidi da se njegov prilog kroz molitvu nije umnožio, da se umnožava samo kod crnorizaca.

Čovek kada ima mnogo, kada ima previše, kada nije željan ničega, počinje da se dosađuje. U toj dosadi počinje da fantazira čime to može da popuni svoju dosadu. U tom fantaziranju nikada ne donese prave odluke, i nikada ne doskoči svom dosađivanju.

Tako se narod pita da li su naši episkopi, igumani, sveštenici, počeli da se dosađuju u svom imanju, u gubitku osećaja da su nečeg željni, sem što su željni da nekako doskoče svom dosađivanju, pa iz tog dosađivanja menjaju liturgiju, ili je menjaju zato što moraju da ispune obećanje dato onima od kojih su to imanje primili?.

Danas u srpskom narodu vlada velika nezaposlenost. Bez posla ostaju nekada radno aktivni građani, a posao nemaju ni njihova deca koja su stasala da budu radno aktivna. Utehu i nadu traže u ckrvi. Nadu ne mogu da traže u svojim političkim vođama, jer odavno znaju da im upravo te političke vođe uzimaju radna mesta, ne otvaraju za njihovu decu nova radna mesta, da im ti političari uzimaju kroz državni danak i poslednje parče iz ruke, i sve to uzimaju radi svog imanja. Narod beži od državnih političara, beži od istine kako se danas služi državi i narodu i u tom bežanju utehu traže u Crkvi, traže među crnoriscima.

Kad tamo, novi sjaj i raskoš. Nova razlika u imanju između naroda i onih koji su za narod „vlast“ crkve.

Narod daje i državi, daje i crkvi. I razočarano vidi da ni država ni crkva (ljudi koji predsavljaju crkvu) nemaju sažaljenje za narod. Da niko nema ni patriotsku ni hrišćansku ljubav nesebičnosti da od svog imanja podeli da ima i narod.

Dalje kažete „Važnije je, naime, kako vladika radi, ne samo koliko crkava gradi, već koliko suzbija praznoverje, unapređuje verski život ljudi, i manastire usmerava ka duhovnom, a ne materijalnom životu“. E gospodine, uz dužno poštovanje, ali ovde moram da citiram narodnu izreku „lupio, pa ostao živ“. Da nije tužno (ovakav Vaš odgovor) bilo bi smešno. Kakvo suzbijanje praznoverja, unapređivanje verskog života ljudi, usmeravanje manastira ka duhovnom, a ne materijalnom životu? Pa narod se i buni, narod u svoje crnoristce više ne veruje upravo zato što ne rade ono što ste Vi naveli da rade. Srbija je puna praznoverja, duhovni život ljudi je manji danas nego što je bio za vreme komunizma (onda je bio broj u kvalitetu, danas je broj u kvantitetu-moraćete i Vi da se složite da je uvek priznatiji broj kvaliteta (pa da je i 10), nego broj kvantiteta (pa da je i 10.000), manastiri su upravo danas otišli od duhovnog a priklonili se od materijalnog (zato što su ka tom materijalnom prvo otišli episkopi, pa za njima monaštvo, za monaštvom sveštenstvo)…i ko to još seče granu na kojoj sedi?

Onda odlazite u prošlost, tu prošlost spajate sa sadašnjošću. Pa gospodine, nije uvek sve podložno spajanju. Srpska gospoda iz prošlosti, tačnije iz slavne Karlovačke mitropolije (kako sami primenjujete) u onom bitnom (to je odanost veri, ljudskosti i srpskom narodu) nemaju niša zajedničko sa radom današnjih srpskih „velikih“ imena (bilo u državi, bilo u crkvi).

  • Pokažite mi Crkvu koju je celokupnu izgradio jedan episkop, jedan iguman, jedan starešina crkve.
  • Pokažite mi jednu školu koju je izgradio neko od današnjih episkopa, igumana, sveštenika.
  • Pokažite mi jednu zdravstvenu ustanovu koju je izgradio neko iz crkvenog klira i omogućio siromašnoj populaciji da se leči.
  • Pokažite mi i jedan objekat koji pripada SPC u nekoj banji a da je namenjen za besplatan boravak siromašne populacije.
  • Pokažite mi jedno obdanište koje je izgradio neko iz ckrvenog klira i namenio deci samohranih majki, koje namaju sredstva da plate čuvanje deteta dok su na poslu.
  • Pokažie mi i jednu narodnu kuhinju koju su izgradili današnji episkopi (u Srbiji) i u kojoj kuhinji oni obezbeđuju svakodnevno obroke za siromašnu počulaciju.
  • Pokažite mi spisak imena onih izbeglica kojima su episkopi SPC kupili po garsonjeru (a morate priznati da se za jednu episkopsku limuzinu može kupiti stan).

Dalje kažete „Po smrti vladike, ono što je posedovao ostajalo je crkvi, a ne rodbini u nasledstvo“…opet Latinska veština.

Gospodine, ne govorite istinu, bar ne jasnu istinu. Svi znamo da po smrti vladike, crkva, vladičanski dvor, ili bilo koji manastiski objekat u kome boravi vladika, to ostaje i dalje za nekog drugog vladiku, a ne ostaje njegovoj rodbini. To je nešto u čega je on došao i iz čega je izašao. A ono što je on posedovao (materijalno imanje) ne ostaje nikome. To je potrošeno i iz tog razloga nije ni ostavljeno. Ostaje samo ona svota koja se „mora“ čuvati u eparhijskoj kasi.

Imamo episkopa koji je na manastirskoj slavi odbio da bude poslužen tortom ili kolačima (ne znam tačno koji je desert bio u pitanju) i tražio da se posluži sladoledom jer on jedino jede sladoled.

Imamo episkopa koji je u vreme inflacije (1993. god.) dobijao pakete (iz inostranstva-pomoć za srpski narod koji je tada trpeo sankcije) sa najkvalitetnijom hranom, slatkišima, suvim voćem. Ti kvalitetni sadržaji nikada nisu izašli pred srpsku decu (koja su u toj inflaciji bila željna i čokolade i parizera), sve je to ostalo u okviru episkopske kuhinje.

Imamo još mnogo primera, da se ne zadržavamo na njima. Napred pomenuti (imenom ne označeni) episkopi zasigurno su oni koji podležu Vašoj proceni da su i oni jedni od zaslužnih da naslede tron patrijarha.

 

+++ 

 

Novinar pita: - „Šta mislite o sukobima vernika sa episkopima“?

Verski analitičar Tucić odgovara:

„Naši vernici, pogotovo u inostranstvu, katkad misle da treba ne samo da učestvuju u životu crkve, već i da ga diktiraju. U Australiji, na primer, ima neprimernih uvreda vernika učućenih episkopu Irineju (Dobrijeviću). Izgleda da se tamo i jedna parohija odvojila i zato mislim da je u Australiji najteže biti srpski vladika“.

KOMENTAR AUTORA

E sad ličite na episkopa Atanasija Jevtića. Čim nešto ne učvršćuje njegove brke, štetno je i podleže osudi.

Kod ovog pitanja više niste simpatizer naroda (onog istog na koga ste sa početka ove teme gledali sa žaljenjem, žalili njihovo posmatranje i statiranje u hramu i propagirali da narodu treba pomoći da ga dveri ne odvajau od oltara i da mu ste „tihim“ čitanjem molitve ne potura neko „šurovanje“ sa Bogom). Ovde sad narod nije dobar elemenat. Pa u toj mrzovolji prema narodu pravite grešku i kažete „i zato mislim da je u Australiji najteže biti srpski vladika“, a da niste mrzovoljni znali bi ste da je u Australiji najteže biti SRPSKI VERNIK.

 

+++ 

 

Novinar pita:  -„Kakve su promene potrebne Crkvi“?

Varski analitičar Tucić odgovara:

„Srpskoj pravoslavnoj crkvi su potrebne korenite reforme. U crkvi deo episkopata podržava liturgijske, misionarske, organizacione promene, što je dobro, no oni još nemaju prevagu. Neki episkopi pak misle da nije bilo vremena i prilike da se razmišlja o „reformama“. Arhiepiskop Amfilohije kao zamenik poglavara je pre obnovitelj nego reformator“.

KOMENTAR AUTORA

Gospodine, o gospodine, pazite, sad ste se sapleli od nešto što ste na početku ove teme rekli, ali rekli suprotno od onoga što sada govorite. Pa vidite da je istinita tvrdnja da se samo metodom dugog ispitivanja može ispitanik naterati da kaže istinu, kaže ono što na početku ispitivanja negira kao istinu. Tako i Vi. Prvo ste rekli da se u SPC ne dešavaju reforme već obnove, a sada kažete „Srpskoj pravoslavnoj crkvi su potrebne KORENITE REFORME“.

Dalje kažete „U crkvi deo episkopata podržava liturgijeske, misionarske, organizacione, promene (znači priznajete da se episkopat bavi promenama, a ne obnovom), što je dobro (opet nam namećete svoje gledište Božije sile), no oni još nemaju prevagu“.

Šta znači „NO oni još nemaju PREVAGU“? Da li je to SPC sportski poligon na čijem terenu se nalaze dve sportske (rivalske) ekipe. Disciplina im je natezanje konopca (demonstracija snage), a Vi kao strastven navičaj tipovali ste na one koji su pomoću sintetike (dopinga, ili samoljublja u crkvenom rečniku civilnog dopinga) napravili organizaciono, misionarske promene u svojoj snazi.

Pa se onda polako „čupate“ i ispravljate pa kažete da je arhiepiskop Amfilohije kao zamenik poglavara (naš patrijarh Pavle je pre svega monah-patrijah, pa tek onda u celokupnoj crkvenoj instituciji poglavar-a kada kažete samo „zamenik poglavara“ akcenat poglavara Vam pada na sećanje prema rismkim poglavarima-zaboravljate da smo mi pravoslavci i da je naš prvoslavni rečnik mekan poput strna na guslama), pre obnovitelj nego reformator…a mi Vas pitamo šta ga to sprečava da posle „nego“ postane SAMO reformator.?

Ništa ga-njega, njih- ne sprečava. Narodu ne dozvoljavate da vas spreči u suludoj slobodi da se podignete protiv promena u liturgiji ili korenitih reformi (nema ljutnje, to ste sami rekli).

Narod pita, zašto za vreme komunizma, kada narod nije išao u crkvu (sem onog kvaliteta u broju „10“) niste reformisali, (pro)menjali, obnavljali liturgiju i korenito sve što podleže SPC? Tad ne bi bio nikakav sukob između vas reformatora (obnovitelja) i nas koji se sa reformama („obnovama“) ne slažemo. Narod tada ništa nije o pravilu litrugije znao.

Po dolasku socijalizma, socijalisti su dozvolili crvki da javno „radi“ svoj posao (i hvala socijalistima na tome). Narod je počeo da ide u crkvu. Iz godine u godinu sve više. Pravoslavna vera je počela da oživljava u srpskim domovima. Narod se crkvi vratio i upoznao svetosavsku liturgiju. Čim se narod upoznao sa liturgijom, sa pravilima verskog življenja, vi ste krenuli da zbunjujete narod, da uvodite nova pravila i drsko se dotakli najsvetijeg dela vere a to je LITU� GIJA.

Sad očekujete da narod sedi skrštenih ruku, onako kako je velika većina današnjih reformatora sedela skrštenih ruku u vreme komunizma, onda kada se mogla dobiti packa ako veru propagiraš (a šta je packa sprem borbe u koju su sa � imljanima ulazili nekadašnji hrišćani, oni koje vi spominjete samo u delu koji je vama potreban da bi opravdali ovaj današnji javašluk koji nije potekao od naroda već od predstavnika vere), onda kada je (zbog njihovog sedenja skrštenih ruku) velika većina Srba otišla u neku sektu, otišla u verski primitivizam (ono što vi
danas koristite pa kažete da je to „briga“ današnjih vladika, pa ti danas bili su i juče, onda kada se taj primitivizam zbog njihovog ćutanja korenio u srpskom čoveku) otišla u ateizam.

Iz tog ateizma narod se vratio pravoslavlju. Od ateiste je postao hrišćanih. U hrišćanstvo ga nije uvelo njegovo posmatranje, ili njegovo statiranje, već ga je uvela svetosavska liturgija, upravo ona koju vi danas reformišete.

Pošto je istina na strani naroda i onih verskih duhovnika koji verno služe Bogu, svetosavlju i zavetu koji su dali kada su mantiju na sebe oblačili, a neistina na strani vaše današnje reforme, i pošto ste vi svesni kod koga je istina a kod koga neistina ZATO VI I ŽELITE DA ŠTO PRE NA MESTO PATRIJARHA SPC DOVEDETE POGLAVARA SPC.

Tu prednost dajete arhiepiskopu Amfilohiju kao zameniku poglavara. Navodite njegove kvalitete u obavljanju zameničke dužnosti (da li služi patrijahu ili (nekom) poglavaru to će istorija SPC pokazati), hvalite njegov rad kako u državi tako i van države. Sad se ja pitam kako mitropolit Amfilohije nije bio na Kosovu sa srčskim kosovskim narodom na dan proglašenja „nezavisnosti“ Kosova? Posle služenog molebana pred hramom Svetog Save, mitropolit Amfilohije je istupio ped narod i održao nekakav politički govor, a od njega se očekivalo da se besedom obrati narodu. Zatim je krenuo najtužniji folklorni deo jednog naroda, jednog dela srpske teritorije, izašlo je dete da izrecituje Kosovsku pesmu. Borbenost u glasu i očima te male devojčice izazvala je suze na mnogim licima, ali tim uplakanim narodnim očima nije promaklo da vide da se mitropolit Amfilohije, i sav crkveni klir koji je sa njim stajao na bini pred hramom Svetog Save, skidaju (odežde) šetaju tamo-ovamo po bini, silaze sa te bine, onda kada su svi tebali da stoje mirno i predano slušaju ono što je neko imao da kaže o Kosovu i
kosovskoj kulturi…toliko su bar dugovali onim napaćenim Srbima čija se teritorija otela.

Zatim kažete „I kad bude izabran novi patrijarh, biće to prilika da se osmisli šta treba hitno da se uradi, jer u nekim oblastima crkva znatno kasni iza društva“.

„I kad bude izabran novi patrijarh, biće to prilika da se osmisli“…tačnije kad se rešimo sadašnjeg patrijarha biće to P� ILIKA da se OSMISLI…znači u toj rupici se krije zečić. Patrijah Pvle vas je ometao u toj PRILICI da OSMISLITE šta dalje, tačnije da svoje osmišljeno približite OSTVARENjU i sprovedete u DELO.

Kažete da „u nekim oblastima crkva znatno kasni iza društva“. Opet ste drsko neiskreni. Današnji predstavnici crkve ni u čem ne kasne iza današnjih predstavnika društva, današnja slika (naroda) o životu predstavnika crkve, nikako ne zaostaje za slikom života predstavnika društva (države).

Pa ni u porodičnom delu se ne razlikuje. Sve više je familije uključeno u život episkopa, igumana, sve fiše familijarno dele ono što bi trebalo da bude samo crkveno (da se grade crkve, manastiri, da se obnavljaju oronuli crkveni objekti) i da služi narodu na duhovnu korist. Čak se ni u bračnosti više ne razlikuju. Pravoslavan kanon ne dozvoljava monaštvu (tu su i episkopi) da sklapa brakove, današnja politika Srbije „ne dozvoljava“ ni civilima da sklapaju brakove (velika populacija mladih je na ulici).

Gospodo episkopi, dnašnji dušebrižnici srpskog verujućeg naroda, tačnije današnji reformatori, gospodo verski analitičari, tačnije gospodine Tucić, ne uvlačite nas u svoju versku gimnastiku jer mi znamo da su te sprave za dušu pogubne, ne krijte se iza nas naroda i ne govorite „Kod mnogih vernika vlada velika nejasnoća oko ovog pitanja i traži se obnova liturgije“.

Narod sve što od vas traži to je da ne razvlačite sada vi pravoslavnu veru onako isto kako su nam neprijatelji spolja i neprijatelji iznutra razvukli Srbiju, razvukli naš srpski nacionalni integritet.

Narod sve što od vas traži to je da se ne dotičete liturgije, da je ostavite u svetosti svetosavlja kako smo naučili kada smo se veri vratili.

Narod sve što od vas traži je to da pokažete bar strah pred srpskom budućnosti, ako ga ne pokazujete pred Bogom i zavetom koji ste dali kada ste za Bogom krenuli.

Neka Bog blagoslovi vaše glave i neka sila Božija uništi tuđinca (neprijatelja hrišćanske duše) u vama.

 

Antistatista, 14.10.2008





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo