Вести

– Patrijarh Pavle je ozbiljno bolestan. A crkvu ne čini samo patrijarh, iako je njen poglavar, već narod, sveštenstvo sa episkopatom i monaštvo. Crkveni život se zato ne prekida – kaže verski analitičar Živica Tucić, urednik lista Pravoslavlje i direktor Zadužbine Sveta Jelisaveta Fjodorovna.

izvor: serbiana.com (Marko Lopušina)

+++

Stanje u jednoj crkvi može se označiti „dobrim“ samo kad ona udovoljava svojoj božanskoj i zemaljskoj misiji. Kod nas, po svim ovim segmentima, iz raznih razloga, ima nedostataka, inertnosti, ali i neshvatanja koliko se svet brzo menja, a samim tim i vernici. SPC mora da promisli i o tome.

Ovo tvrdi verski analitičar Živica Tucić, urednik lista Pravoslavlje, koji je dve decenije služio u kabinetu patrijarha Pavla i, kako sam kaže, uvideo da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi danas, više nego ikad ranije, potrebna hitna reforma. Pitamo ga šta misli o sukobu episkopa Artemija i mitropolita Amfilohija?

– Ne mislim da je u crkvi prisutan sukob između episkopa Artemija i mitropolita Amfilohija, već se sam Artemije sukobljava sa Sinodom i većim delom crkve. Izjavio je ovih dana da će se boriti do kraja s mitropolitom Amfilohijem. Pitam se oko čega? Čudi me ta borbenost episkopa Artemija na štetu njega, a i cele crkve. A to stvara nove podele i polarizacije. Nijedan episkop nije autokefalan, deo je saborne crkve i treba da usaglašava svoje stavove sa Sinodom i Saborom, pa i Artemije. Episkop Teodosije, koji se suprotstavio Artemiju, za svoj rad ima podršku većeg dela crkve, a takođe i države. Teodosije je i te kako potreban Kosovu i Metohiji, isto tako i manastiru Dečani. Ne želim da zamislim situaciju da episkop Teodosije ne bude u tom manastiru i da se dogodi da s njim manastir napusti i celokupno bratstvo Dečana. U ovom aktuelnom slučaju ne radi se samo o obnovi porušenih i oštećenih crkava i manastira na KiM ili o (ne)saradnji s političkim faktorima koji tamo deluju.

Sučeljavanja episkopa

Šta mislite o vladiki Artemiju?

– Episkop Artemije se i ranije, dok još nije bio episkop, sukobljavao s vladikama, jer im je pisao kritična pisma. I s patrijarhom Pavlom je polemisao. Godinama kritikuje navodni preterani ekumenizam srpske patrijaršije, svaki susret ma kog episkopa s predstavnicima nepravoslavnih crkava ili učešće na međucrkvenim konferencijama. Carigradska patrijaršija, prva u pravoslavlju, upozoravala je episkopa Artemija zbog kontakata s grčkim starokalendarskim raskolnicima. Pre više meseci i u Moskvi je nastao problem s nekima koji su imali Artemijev blagoslov. Episkop Artemije, jednostavno, želi da se svuda angažuje.

I oko liturgijske reforme postoji veliko sučeljavanje episkopa?

– Neki liturgiju shvataju veoma statično, iako se ona tokom cele istorije hrišćanstva prilagođavala životu. Današnja liturgija SPC pokazuje odvojenost naroda od oltara i klira, ne samo zavesom na dverima već i „tajnim“ molitvama. Pitam se otkud potrebe da nešto bude „tajno“? Verujući narod ne učestvuje u liturgiji, jer je postao posmatrač i statista. U crkvi horovi pevaju, a ne vernici. Kod mnogih vernika vlada velika nejasnoća oko ovog pitanja i traži se obnova liturgije. I u Rusiji i u Grčkoj se decenijama piše i diskutuje o liturgijskoj obnovi. Neki episkopi se tome protive, jer im odgovara klerikalna crkva. Skoro polovina episkopata se optužuje da menjaju liturgiju, da su „novotorci“. Zato se sastavljaju „crne liste“ episkopa, a nekima se čak i preti. U ovaj sukob su, meni tako izgleda, uključeni i drugi interesi.

Posetili ste više puta Njegovu svetost. Kako je patrijarh?

– Naš patrijarh Pavle je ozbiljno bolestan. A crkvu ne čini samo patrijarh, iako je on njen poglavar, već narod, sveštenstvo sa episkopatom i monaštvo. Crkveni život se zato ne prekida. Moraju se donositi crkvene odluke, rukopolagati sveštenstvo, predsedavati Sinodom. Imam utisak da patrijarhov zamenik, arhiepiskop Amfilohije, svoj posao obavlja dobro. Amfilohije rukopolaže, svakodnevno služi, prima domaće i strane posetioce, kontaktira s državom. Crkva jednom rečju „dobro funkcioniše“ i nije u „vanrednom stanju“. Ipak, zbog bolesti patrijarha Pavla ja sam za to da se izabere novi poglavar SPC što pre. Sličnu situaciju smo imali i kad je blaženopočivši patrijarh German dugo bolovao.

Da li se u SPC zna ko bi mogao da bude novi patrijarh ?

– Svakako da ima episkopa koji misle da mogu i treba da budu na tronu patrijarha. Dobro bi bilo da to i otvoreno kažu i iznesu svoj program rada, jer tako se radi u nekim pravoslavnim crkvama. Oni koji koji žele da postanu poglavari SPC trude se da u Episkopatu steknu što veću podršku. Ali neki zaboravljaju da patrijarh ne samo da vodi crkvu, već je reprezentuje pred svim državnim institucijama i prema svetu. Dakle, svaki episkop koji želi da postane patrijarh treba da poseduje dosta raznovrsnih kvaliteta. Kandidati za patrijarha, kojih prema ambicijama ima desetak, treba iskreno da razmisle da li bi zaista bili u stanju da ispune velika i mnogobrojna očekivanja Crkve, države i vernika. Za to nisu dovoljne samo ambicije episkopa. A kako je izbor patrijarha tajan, uvek su moguća razna iznenađenja.

Svađe u dijaspori

Priča se da su pojedine vladike dosta imućne, iako je to protivno kanonima crkve?

– Ne znam koji vladika ima lično „bogatstvo“, ali nekima u javnosti smetaju njihovi skupoceni automobili. I ne mislim da treba da se objave „imovinski kartoni“ episkopa, jer to nije glavni problem crkve. Važnije je, naime, kako vladika radi, ne samo koliko crkava gradi, već koliko suzbija praznoverje, unapređuje verski život ljudi, i manastire usmerava ka duhovnom, a ne materijalnom životu. Srpske vladike i mitropoliti nekad slavne Karlovačke mitropolije bili su bogati ljudi. Setimo se vladike Letića, braće Anđelića i Stratimirovića. Oni su imetak zaveštali svom rodu, gradili škole i druge ustanove. Po smrti vladike, ono što je posedovao ostajalo je crkvi, a ne rodbini u nasledstvo.

Šta mislite o sukobima vernika sa episkopima?

– Naši vernici, pogotovo u inostranstvu, katkad misle da treba ne samo da učestvuju u životu crkve, već i da ga diktiraju. U Australiji, na primer, ima neprimernih uvreda vernika upućenih episkopu Irineju (Dobrijeviću). Izgleda da se tamo i jedna parohija odvojila i zato mislim da je u Australiji najteže biti srpski vladika. U Americi pak, prisutna je sklonost vernika ka podelama i sumnjičenjima, i ka oživljavaju nekih problema oko crkvenog raskola za koje se mislilo da su utihnuli.

Crkva kasni za društvom

Kakve su promene potrebne Crkvi?

– Srpskoj pravoslavnoj crkvi su potrebne korenite reforme. U crkvi deo episkopata podržava liturgijske, misionarske, organizacione promene, što je dobro, no oni još nemaju prevagu. Neki episkopi pak misle da nije bilo vremena i prilike da se razmišlja o „reformama“. Arhiepiskop Amfilohije kao zamenik poglavara je pre obnovitelj nego reformator. Ali, sigurno je svestan stanja u crkvi i u društvu, kao i potreba da se ne stoji u mestu, već da se crkva kao i društvo menja, unapređuje i obnavlja. I kada bude izabran novi patrijarh, biće to prilika da se osmisli šta treba hitno da se uradi, jer u nekim oblastima crkva znatno kasni iza društva.

Kakva nam Crkva treba?

– Nama treba i jaka država i jaka Crkva. A jake su ako i država i crkva dobro funkcionišu i ako ih krasi pravdoljublje. Među njima treba da postoji partnerska saradnja, a ne dominacija ma koje strane. Uz to, crkva treba više da se izjašnjava o mnogim državnim temama, više da se sa etičkog aspekta „meša“ u društvena pitanja. Treba da se čuje glas crkve o porodici, o deci, o nezaposlenosti, siromaštvu, Evropi, o integracijama i privatizaciji. Kako neke naše demokrate misle da je poželjno da crkva bude samo u božjem hramu i u porti, mislim da država treba da pomogne crkvi da neometano obavlja svoju društvenu misiju – zaključio je verski analitičar Živica Tucić.

Marko Lopušina

izvor: serbiana

Podebljanja, format teksta, veze i ilustracija -novinar.de

 +++

Redakcijski komentar

Zanimljiva, i to veoma zanimljiva pitanja postavlja g. Lopušina a na ta zanimljiva pitanja g. Tucić daje još zanimljivije odgovore. Zlobnici iz rasejanja bi rekli -dobro uigrano i usaglašeno, po potrebi. Urednik lista „PRAVOSLAVLJE“ direktno iznosi tvrdnje koje su dijametralno suprotne i Ustavu SPC i pravoslavnim Kanonima. Naravno da se G. Tucić odlično uklapa sa stavovima i sa delanjem novotaraca i papista u SPC. Tako urednik Tucić tvrdi i pita se:

 „Današnja liturgija SPC pokazuje odvojenost naroda od oltara i klira, ne samo zavesom na dverima već i „tajnim“ molitvama. Pitam se otkud potrebe da nešto bude „tajno“?

Pa onda kaže:

„Kod mnogih vernika vlada velika nejasnoća oko ovog pitanja i traži se obnova liturgije“

Oni vernici koji ne razumeju ovo pitanje traže obnovu liturgije!? Dragi gosn Tuciću gde proćerdaste sve ove godine…. Aha, pored Patrijarha Pavla a sada pored vladike Lavrentija. Baš lepo. Nego da vas pitam šta stvarno mislite o dolasku Pape u Srbiju…

Preporučujemo da pročitate ovaj članak: „Živica Tucić protiv pravoverja u SPC“ (preuzeto sa borbazaveru.com)

urednik