Вести

Problemi u crkveno-školskoj opštini u Karum Daunsu aktuelni su već izvesno vreme, a kulminirali su smenjivanjem sveštenika Nedeljka Milanovića.

VESTI; 23.09.2008

+++ 

Najavljen moleban „za spas i opstanak“ parohije Svetog kralja Stefana Dečanskog u melburnskom Karum Daunsu kod Frenkstona, ipak nije održan, jednako kao ni sveta arhijerejska liturgija koju je trebalo da predvodi vladika australijsko-novozelandski Irinej.

Vernike je dočekala zaključana kapija, a u parohijskom dvorištu i pored ograde bili su raspoređeni policajci. Inače, ovo je bila druga nedelja zaredom da parohijani nisu mogli da uđu u svoj hram, nakon što su nešto ranije na vratima promenjene brave. Pretprošle nedelje, sveštenici su za nekoliko stotina vernika održali liturgiju na otvorenom. Ove nedelje mogli su da se pomole ispred zatvorene kapije. Zbog svega, bili su pozvani da zajednički odu u susednu parohiju Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou, gde je održana služba sa vladikom Irinejem i sveštenicima te crkve.

Kako saznajemo, policija je u nedelju odlučila da crkveno imanje i objekti budu zaključani, kako bi se osigurala bezbednost vernika. Od sukoba se strahovalo i zato što je crkveni odbor angažovao drugog sveštenika.

Problemi u crkveno-školskoj opštini u Karum Daunsu aktuelni su već izvesno vreme, a kulminirali su smenjivanjem sveštenika Nedeljka Milanovića odlukom „nezakonite skupštine CŠO od 22. juna ove godine“.

– Otkaz samo dobio zbog napuštanja te skupštine, kojoj nisam mogao da prisustvujem jer je na njoj bilo vređano ume Gospodnje. Tu mi nije bilo mesto, zahvalio sam se i otišao. Zbog takve moje odluke dali su mi otkaz. Isključili su mi telefon kao parohijskom svešteniku. Takođe su odlučili da promene ime i „krštenicu“ naše CŠO i da umesto naziva srpska pravoslavna, nosi ime – slobodna.

Na zahtev episkopa Irineja, sazvana je vanredna skupština, navodi prota Milanović. „Oni, neka mi oprosti Gospod, nekontrolisani tipovi ljudi, zapretili su nam da ne možemo da prođemo kako ne bi „pala krv“. „Nebeska kamera“ tužnim pogledom zabeležila je i nedelju 7. septembra , kada je trebalo da nam dođe episkop Nikolaj. Tih 10-15 bezdušnika zabarikadirali su put do svetog hrama i zabranili episkopu, kao i drugim prisutnim sveštenicima i gostima da dođu“.
U nedelju pored crkvenog imanja nije bilo članova suprotstavljenog crkvenog odbora.

Nakon službe u crkvenoj sali u Kizborou, episkop Irinej obratio se prisutnima i izneo im tok događaja koji su kulminirali smenom sveštenika Milanovića, objašnjavajući i zašto on nije došao tamo još od Badnjeg dana.

– Došao sam do saznanja da je tadašnji predsednik vređao moju ličnost, govorio neistine, kao i užasne i prljave stvari. Zatražio sam detaljno objašnjenje. To su čuli svedoci, on je to negirao, zbog čega sam morao da ga razrešim dužnosti predsednika. Ako neko laže, ako neko ne živi u Hristu i sa Hristom, ne može da predvodi jednu CŠO. Postavio sam pitanje, zašto je došlo do rasformiranja Kola srpskih sestara, te zašto je protinici zabranjeno da formira novo? Zbog čega nemate crkvenu školu, nemate folklorne grupe? Nešto se dešavalo što nije u redu. Prethodno sam video i osetio sam u kojim mukama i bolu žive prota Nedeljko i njegova protinica. To me je jako ganulo i zabolelo, te sam teška srca izostao sa vaše slave. Na nagovor prote Nedeljka, koji me je uverio da ima dobre parohijane, odazvao sam se na Badnje veče. Na početku je bilo nelagodno. Kada sam video kako ste otvorili vaša srca, te formirali špalir od protine kuće do crkve, kada sam prolazio pored vas, čuo sam vaše poruke „tako vladiko, napred vladiko, mi smo sa vama“. Video sam da ste dobar srpski pravoslavni narod. Sa radošću sam služio. Međutim, isti taj tadašnji predsednik, koji je negirao da je išta govorio protiv mene, počeo je da me psuje u samom hramu. Da li vi želite da vas predvode jedan takav čovek i takva uprava? – pitao je episkop, i zatim dodao:

– Kao izgovor zbog čega žele da se izdvoje iz Srpske pravoslavne crkve, navode da je to zbog toga što ja ne valjam. U redu, imam i ja svoje nedostatke i mane, kao i svaki čovek, ali sam ovde postavljen kao vaš episkop i vama se radujem. Okrivljuju vašeg protu da nema služenja u vašem hramu jer je izneo antimins na kome jedino može da se služi u crkvi, on je to uradio na moju naredbu. Ne dao Bog da se taj antimins blati, jer žele da vam dovedu sveštenika DŽona Šmitsa, čoveka ruskog porekla, čiju su roditelji iz Rusije preko Srbije došli do Australije. Ne znam zbog čega je izgubio australijsko državljanstvo. Dok se Ruska crkva ujedinjuje, on se odvaja i pljuje po ruskom patrijarhu i Ruskoj crkvi. On služi samozvanog episkopa Tihona, koji živi u Sibiru.

On je bezblagodatni sveštenik, upozorio je episkop Irinej. – Da li vi to želite, da li želite da dobijete pričešće od njega, koje i nije pričešće, da bogohuli svojim služenjem u vašoj svetinji? Čuvajte se, mi smo sa vama, niko ne može da bude protiv nas.

Đuja Cvijetić želela je da u hramu u Frenkstonu zapali sveću za dušu svojih mrtvih roditelja:

 – Osećam se bedno. Ovo je prvi put u Australiji, za pet godina koliko živim ovde, da sam bila sprečena da uđem u srpsku crkvu. Nisam verovala da ću dolaskom u Australiju biti očevidac međusobnih svađa između Srba. Žalosno je što onaj koji kaže da je dao najviše para za izgradnju crkve, tvrdi da je ona njegova. Pa zašto onda nije pravio sebi privatnu crkvu? U crkvu odlazim iz verskih razloga, da me zanima politika uključila bih se u neku stranku. Crkva je Božja i verska institucija i otvorena za sav narod.

Milutin Tadić došao je u Australiju iz Hrvatske:
– Došao sam kao izbeglica, nadao sam se da sam sve ružno što sam doživeo ostavio za sobom. Nažalost, nije tako. Prošle nedelje naišao sam na zaključana vrata hrama kome pripadam i, verujte, bilo mi je teško. Morao sam da pobegnem iz Zagreba kako bih spasao živu glavu. Ali, gledati svoje ljude i duhovnu kuću u koju ne mogu ući, veoma je bolno. Puno ljudi je danas plakalo zbog ove situacije, ali prošle nedelje bilo ih je još više.

Ogorčen je i Dragan Jović:
– Osećam se povređenim i potpuno poniženim. Uništavali su nam ckrve i naša srpska obeležja tokom ratova, čiji sam i ja učesnik. Ovo sada na delu je uništavanje naše crkve i rasterivanje vernika. Ovi, što su sa srpske crkve skinuli srpsku zastavu i oterali srpskog popa, zalažu se za neko četništvo. Ipak mi nije poznato da su četnici ikada postupali ovako prema svom narodu.

Dragan Mrkić je dodao:
– Nikada nisam doživeo ovako nešto. Došlo je toliko policije kao da smo neki razbojnici i da smo došli da se tučemo.
– Zbog čega ja njima ne valjam? Došao sam ovde sa jednim jedinim ciljem – a to je ujedinjenje Srpske pravoslavne crkve.

Dosta je nama rana na našem telu, dosta je nama rana na našoj crkvi – kazao je episkop prekidan aplauzom vernika. – Jedan je srpski narod, naša je jedna Srpska pravoslavna crkva i jedini patrijarh Pavle. Zbog čega onda da živimo u dva odvojena tabora. Ko smo to mi, a ko su oni? Mi smo jedan Božji narod. Ako treba, položiću i svoj život za jedinstvo ove crkve. Neka me blate preko interneta, svakakvim neistinama. Znam da lažu, boli to i nije lako, ali podneću. Ako je Hristos mogao da podnese raspeće zbog nas, ako sam ja njegov predstavnik ovde u Australiji, neka me razapnu, ovde su mi ruke – slobodno, udarite klinove, daću svoje ruke, sve od sebe za vas, jer ste vi moj narod. Nikoga živoga sem Boga se ne plašim, pa nemojte ni vi – poručio je episkop Irinej.

– Odbor CŠO u Karum Daunsu nije u poslednje vreme dozvoljavao upis novih finansijskih članova. Ustanova koja se ne podmlađuje osuđena je na smrt. Niko nema pravo da uskrati pobožnim ljudima da budu finansijski članovi CŠO. Bez obzira na sve to, to su naša braća koja treba da se pokaju, promene stav i mole se Bogu. Ovo su uradili protivustavno i nezakonito, protiv pravila same CŠO i protiv pravila koja bi trebalo da važe kao moralna pravila u srpskom narodu – kazao je protojerej stavrofor Čedomir Videkanić iz crkve u Kizborou.

Krste MARKOVIĆ; VESTI; 23.09.2008