Вести

Da li se to umirio episkop Atanasije? Da li se pokajao za sve što je rekao „danas“ u velikoj razlici od onog što je govorio „juče“?

Z.D. 19.09.2008

+++

Da li se odlučio da pogleda u košmar koji je sam napravio, da li se uplašio da taj košmar nikada neće prestati? Da li se odlučio da vreme reformi nastavi da teče bez njega? Ili je shvatio da su te reforme uništile sve što je sačinjavalo njegov svet vere…ili je trebalo da sačinjava njegov svet vere, bar zbog mitre koju je nosio na svojoj glavi…bar zbog naroda koji mu je verovao…bar zbog mučeničkih kostiju koje je iz jama izvadio, opojao i na oči istine rasprostreo…???

Možda je episkop Atanasije shvatio da nije lako „voditi“ hrišćanski život, da nije lako predati sebe imenu Božijem?

U episkopa Atanasija gledao je hercegovački narod, bosanski narod, srbijanski narod…punile su se dvorane gde je dolazio, gde je mogao da se čuje njegov glas….željan je bio narod njegove priče, njegovih saveta…srpski borci sa druge strane Drine dizali su snagu svoje borbenosti na pomen njegovog imena…

Šta je onda došlo?…došle su reforme u razmišljanju i govoru episkopa Atanasija.

Šta se onda desilo sa narodom?…episkop Atanasije sa svojom reformom uništio je sve što je sačinjavalo njihov svet vere u njega…

Episkop Atanasije svojim reformama je počeo da uznemirava sve oko sebe. Narod više nije znao kako da mu pristupi, kako da protumači njegove reforme, njegovu ironiju, njegov ulični žargon, njegovo vređanje…svi znamo koliko boli kada nas vređa neko u koga smo najviše verovali, u koga smo najviše nadu polagali…

Tada je narod doživeo istinu reči da u životu ništa nije zagarantovano. Da je jedino sadašnji trenutak izvestan. Ako ne umeš da prepoznaš sadašnji trenutak sam sebe ćeš prevariti.

Šta je sadašnji trenutak za srpski narod, za pravoslavnu veru? To je trenutak istine, da onaj ko je rešio da traži Boga neće ostati prevaren, neispunjen…njegov život neće biti uzaludan. Njegova borba neće ostati pod njegovim nogama, već će kao potok probijati put svog toka i teći do generacija koje treba da odrastu i onih koje treba da se rode. Šta je sadašnja istina srpske pravoslavne vere? To su reči starozavetnika, to je vera svetosavska, to je Liturgija svetootačka.

Gde će narod naći tu sadašnjost, tu istinu? Tamo gde se služi danas onako kako se služilo juče, onako kako je služio vl.Nikolaj Velimirović, onako kako je služio Ava Justin Popović. Služio je tako i episkop Atanasije, veran toj službi tako je i besedio.

Evo kako je episkop Atanasije besedio posle Liturgije na kojoj je osvećena prva crkva-kapela posvećena Stefanu Visokom (Lazareviću). Ove njegove reči bile su izgovorene 1.avgusta (19.jula) 1981. godine u manastiru Manasija.

….“Isto tako, braćo, molitveno želim svima da svi idemo putem čestitosti, poštenja i čiste ljubavi prema Bogu i bližnjemu, pa i prema neprijateljima, i svojima i srpskima, da bismo tako ličili na Sveto Stefana koga danas slavimo i radi koga Gospoda proslavljamo. I, na kraju, daj Bože da svi mi, i ja i vi, i sav Srpski rod, idemo i putem one treće vrline Sveto Stefana-putem svetog i spasonosnog pokajanja i smirenja. Jer i kao ljudi i kao narod svakodnevno grešimo i od Boga se udaljavamo, zato nam Bog i daje ovako po gresima našim. Ali, braćo i sestre, Bog želi da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine, pa je zato gotov da nam da i sveto pokajanje, i onda po pokajanju da nam daruje milost svoju i blagodat svoju, kao što je darovao Svetom Stefanu. Jer u njegovo vreme izgledalo je da je sve sa Kosovom i na Kosovu propalo, ali su potonjih šest vekova do danas pokazali da nije sve propalo, jer nije propala duša naša i vera naša i vrlina bogougodnišva, kojom se i danas spasavamo i spasavaćemo se…Znajmo, braćo, da nema na zemlji veće sile od vere, od smienja, od poštenja, od ljubavi, od pokajanja, od molitve. Jer su propali i propadaju svi oni koji su verovali i veruju u silu i moć ovog sveta. Vera u silu je nevera u istinu, a vera u istinu je vera u pobedu pravde, poštenja, čestitosti. To je vera u pobedu dobra Božijeg nad svakim zlom satanskim“…Jeromonah dr Atanasije Jevtić.

Tako je nekada govorio-besedio jeromonah Atanasije Jevtić.

Da nije dobro primiti sve životne titule govore kasnije reči episkopa Atanasija Jevtića.

….“Otkada to da su, sad odjednom neznatne ralike u postupcima i pokretima nebitnim i promenljivim detaljima, pri svršavanja Svete Nadnebeske Tajne Evharistije – tomožnje „odstupanje od Prave vere“ (koju su oni učili po „zvezdama“ ili „mesečevim menama“), kadj e to oduvek tako bilo i biva, i biće, kao što je jedno pa ipak 4 jevanđelja Jedna pa ipak 3 Liturgije! Jedan u osnovi, pa ipak više raznih manastirskih i parohijskih tipika (ne postoji, niti je ikada postojao „jedan važeći Tipik“ za sve i svagda, ako se iole zna o čemu se govori, osim ako novopečeni „tipičari“ ne misle na loće i defektno sklepan „bajdžest“ P.Nikolajevića iz vremena crnožute monarhije)“…

Dalja retorika episkopa Atanasija Jeftića, od njegove strane izgovara se ovako:

….“kakvi to medikatetski mentaliteti brukaju Srbiju u ime „predanja Crkve“, u ime tobože „odluke Sabora“, koju nisu ni dobro pročitali, a kamoli hsvatili, jer i takva kako je sročena odluka Sabora govori samo o „vekovnom poretku naše Crkve“, a ne o jučerašnjem, skorojevićkom, umišljenom tzv. „starom načinu služenja“, sektaški shvaćenom „poretku“ Liturgije-kakvoga nema ni u sprskom Sinodskom Službeniku (ni onom o.Justina)-koji bez poredak, po neznanju i iznoanciji liturgijsko-kanonskog reda i poretka u Crkvi nemaće sekta konfulzivnih „duhovnika“, i njihovih suflera, odmetnutih i jednih i drugih od svojih kanonskih Episkopa. Da je to tako vidi se iz nekoliko elemenata duhovnog slepila koje ih karakteriše“…

Čitaoče, sam uporedi ova dva citata izgovorena od istog čoveka u vreme različitih titula verskog poziva, nekada kao jeromonah i danas kao episkop. Za početak nemoj analizirati zbivanja u srpskoj veri…analiziraj samo ono što je rekao jeromonah, kasnije episkop Atanasije Jeftić.

Sam zaključi razliku u govoru, razmišljanju jednog čoveka nekad kao jeromonaha i danas kao episkopa.

Jeromonah Atanasije je rekao

…“Znajmo, braćo, da nema na zemlji veće sile od vere, od smirenja, od poštenja, od ljubavi, od pokajanja, od molitve. Jer su propali i propadaju svi oni koji su verovali i veruju u silu i moć ovoga sveta“…

Episkop Atanasije danas kaže

…“kakvi to medikamentski mentaliteti brukaju Srbiju u ime „predanja Crkve“…“umišljenom starom načinu služenja, sektaški shvaćenom „poretku“ Liturgije“…“po neznanju i iznoanciji liturgijsko-kanonskog reda i poretka u Crkvi nameće sekta konvulzivnih „duhovnika““…

***

NAROD ODGOVORA  jeromonahu Atanasiju Jevtiću:

„Znaćemo čestiti jeromonahu da na zemlji nema veće sile od vere, od smirenja, od poštenja, od ljubavi, od pokajanja, od molitve. Znaćemo čestiti jeromonahu da su propali i propadaju svi oni koji su verovali i veruju u silu i moć ovog sveta“…

Reči jeromonaha Atanasija Jeftića iz 1981. Godine danas u 2008. Godini su dela borbe naroda i njihovih duhovnika…ta narodna borba pokazuje da narod i svetosavski duhovnici danas razmišljaju i Bogu služe onako kako je 1981. Godine i sam jeromonah Atanasije razmišljao i Bogu služio.

NAROD ODGOVARA episkopu Atanasiju Jevtiću:

„Pitaš se episkope kakvi to medikamentski mentaliteti brukaju Srbiju u ime „predanja Crkve“, evo ti kazujemo da smo ih našli i odgovor na tvoje pitanje pronašli. Taj medikeamentski mentalitet koji bruka Srbiju osnovao je „pokret“ reformatora Liturgije, „pokret“ koji je „uvideo“ da Sveti Sava nije mnogo znao ni o Bogu, ni o veri, pa iz tog neznanja nije dobru Liturgiju ostavio dolazećim Srbima. U tom pronalaženju reformatori Liturgije su nam pomogli. Slikom i glasom su se pred verujući narod pokazali. Nisu krili da se zovu Irinej, pa još jedan Irinej, Atanasije, Amfilohije, Ignatije…malo se kriju samo njihovi poslušnici crnorisci i šareni civili.

Episkope Atanasije, našli smo i one koje ti nazivaš sekta konvulzivnih „duhovnika“. Jedan od njih je onaj koga si ti uvek obilazio kada si se sa puta u svoj manastir vraćao, a prolazio pored njegovog manastia. To je onaj isti koga ti danas nazivaš „umišljen stari način služenja, sektaški svaćenom „poretku“ Liturgije“…onaj isti koji je tako „umišljeno“ služio kada si ti skrušeno na toj Liturgiji stajao.

Episkope, na toj „umišljenoj“ liturgiji, tog „sektaškog konvulzivnog duhovnika“, stajali smo i mi, stajali odma iza tebe…Liturgija se služila u 3 časa po ponoći, služila tako rano u tvoju čast da bi ti mogao na vreme da stigneš u Tvrdoš…stajali smo pospano, u tim jutarnjim časovima, iza tebe i divili se tvom molitvenom stajanju, divili se tvojim godinama kako sa lakoćom praviš poklone u toku Liturgije, kako se sa ljubavlju savijaš do poda i tako odaješ čast i Bogu i rečima Svete Liturgije…gledali smo te i divili se koliko je velika tvoja odanost Svetoj Liturgiji kada se tako smireno Gospodu poklanjaš, a mi sneno i dremljivo pratimo Liturgiju. (tu Liturgiju, na kojoj si nekada odano stajao, služi i danas taj isti duhovnik koga ti danas nazivaš sektaškim konvulzivnim duhovnikom, služi je danas kako je služio juče, služio u ta 3 časa po ponoći)

Episkope Atanasije, ako nas ti ne pamtiš iz te noći, iz te mirne noćne svetosavske Liturgije, ako ne pamtiš svoju revnost, a naše dremanje, evo te mi danas na to podsećamo.

Ne samo da te podsećamo, već ti mi danas ispovedamo…MI VIŠE NE DREMAMO, MI VIŠE NISMO USPAVANI…mi danas pratimo i LITURGIJU i one koji žele da nam je UZMU…

Danas mi tebe budimo, tebe iz snenog dremeža vraćamo na tvoje reči nekada izgovorene:

„Znajmo, braćo, da nema na zemlji veće sile od vere, od smirenja, od poštenja, od ljubavi, od pokajanja, od molitve. Jer su propali i propadaju svi oni koji su verovali i veruju u silu i moć ovoga sveta“…

U odanosti prema Bogu ispovedamo ti danas, ZNAMO da su propali i propadaju svi oni koji su verovali i veruju u silu i moć ovog sveta…zato smo se i probudili, zato smo i ustali…zato od sile i episkopske moći štitimo svetosavsku Liturgiju…

Nemoj nam iz svoje pospanosti suditi…san te može prevariti…sam si nas učio da su snovi demonski…

Z.D. 19.09.2009