Вести

Vreme je za vađenje glava iz peska. Ništa sa time što su nam glave u blatu ne dobijamo a nije ni higijenski. Odlučivati se mora. Ni jedna odluka neće biti laka.

 Igor M.Đurić, 19.09.2008

+++

Zbog raznoraznih razloga smo doveli sebe u situaciju da bude tako. Da nam svaka odluka bude bolna. Iza svake glupe ili nerealne odluke ide nekoliko bolnih. Istina, obaška, kao i uvek, boli. Lakše je kada se laže i samozavarava, kad se zamagljuje i beži od problema. Ali, ne može doveka tako.

Ovih dana smo dobili vrlo jasne poruke o tome u kom pravcu će se kretati inicijative Amerike u vezi Kosmeta i našeg prijema u EU. Zapadna, a posebno američka, diplomatija i funkcioniše na taj način: prvo se puste probni baloni da bi se videla reakcija a i da bi se javno mnjenje polako svikavalao na predstojeće poteze. Na osnovu reakcije relevantnih faktora kasnije se modifikuje nastup i pronalaze instrumenti. Ričard Holbruk i Danijel Server nisu tek makar ko. Oni, doduše nisu ni u zvaničnim organima vlasti ali svakako zastupaju značajne i uticajne faktore. Najzad: faktore koji odlučuju. A, i jedan i drugi su ovih dana poslali jasnu poruku “da za Srbiju nema prijema u EU dok ista ne prizna nezavisno Kosovo i ne ostvari dobrosusedske odnose sa istim“. I to je očigledan pravac u kome će se kretati inicijative Amerike koje će vrlo brzo prihvatiti njihovi verni saveznici u Evropi. Jenkiji će to otvoreno i grubo zastupati a evropske diplomate podmuklo i ufilovano u druge zahteve. Ali će ubrzo svima biti jasno šta je prava istina. To je trenutno jedini mehanizam prinude koji bi imao efekta pošto je više nego očigledno da se “haška priča“ privodi kraju. A bez prinude i pritisaka, ako ćemo pravo, Amerikanci i ne znaju da vode spoljnju politiku. To je i najefikasniji mehanizam, pokazaće se kasnije, koji je na raspolaganju Amerikancima i nekim zemljama EU. I oni će ga zasigurno koristiti. U to ne treba sumnjati. A sve to jer su shvatili da su se Srbi zatalambasali u “Evropu“ a pre svega iz razloga što većina misli da će ulaskom u EU živeti mnogo bolje sa mnogo manje rada. Srpska posla.

Opet će se Srbija i to po ko zna koji put, naći pred lažnom dilemom: Kosovo ili Evropa?! Lažna je jer ne treba ni da se postavi kao stvar za razmišljanje. Ko god drži do sebe uopšte ne dolazi u situaciju da se po takvim pitanjima opredeljuje. Mi smo prvo trebali da tražimo od EU da se u vidu dokumenta jasno izjasni hoće li primati Srbiju u njeno članstvo i pored toga što Srbija smatra da je Kosovo njen sastavni deo i da se neće odreći nikada istog. Naravno, tu nema dileme, stav većine evropskih zemalja je jasan po tom pitanju. Ali bi nama bilo lakše da postavimo alternative ispred sebe. Ne bi nas zamajavali kao što sada čine da je moguće i jedno i drugo kad je više nego očigledno da sa ovim ljudima na vlasti nije moguće ni jedno ni drugo. Da tragedija bude veća ni ovi iz opozicije nisu ništa bolji. Ali, ne, neki su zarad predizborne kampanje potpisali SSP, brzopleto i bez ikakve vizije i sada smo se kao država i narod našli u neobranom grožđu. Prihvatili smo papir koji će predstavljati srpsko teritorijalno samoubistvo. Šta će raditi ovi pametnjakovići sa svojim eurointegracijama (doduše, oni su se do sada vrlo dobro “integrisali“ sa evrima od provizija i mita) kad već sledeće godine iz Brisela (a pod pritiskom Amerikanca) stigne ultimatum: ako hoćete u EU morate prvo priznati Kosovo i idete u paketu sa njima?!

Ajde, neka se neko od tih eksperata javi i odgovori mi na to pitanje?! Hoće li se tada Srbija odreći Kosova ili Evrope? Znam, izmisliće neko stupidno objašnjenje i vitlati sa njime. A što i da ne? Koliko puta se do sada dokazalo da to prolazi kod Srba. Obećaće nešto u vidu besplatnih akcija u vrednosti od 1000 evra (šta bi sa time?) ili povećanja penzija (?) i sve će leći na rudu. Zato i mogu da vuku pogrešne poteze, da zbog jeftinih trikova i nesposobnosti postavljaju stvari pogrešno, da zbog toga dolazi do apsurdnih i teških situacija a da nikome ne polažu račune i ne snose nikakvu odgovornost.

Hoćemo li mi Srbi biti prvi narod u istoriji čovečanstva koji se dobrovoljno odrekao dela svoje teritorije?! Ako je to dobro, demokratski i tako evropski što se Grci ili Turci ne odreknu svojih delova Kipra? Što se Engleska ne odrekne Malvina? Kina Tajvana? Što njihovi američki prijatelji ne savetuju Gruzine da se odreknu Osetije i Abhazije kao što savetuju Srbe da se odreknu Kosmeta? Dilema: Kosmet ili Evropa, uopšte ne sme da postoji. Mi u Evropu trebamo samo pod ravnopravnim uslovima i celoviti. Inače nema smisla. To je u startu bolesno i predstavlja nacionalnu katastrofu koja će u dužem periodu biti fatalna za opstanak Srba i Srbije. Kakva je svrha ujedinjavati se sa zemljama koje ti ne žele dobro?! Šta, zaboga, dobijamo time?! Malo igara bez hleba i ništa više. Priznavanje Kosova od strane evropskih zemalja predstavlja otvoreni akt neprijateljstva prema Srbiji. Stvari treba nazivati pravim imenom. To je ispravljanje ratnih ishoda Balkanskih i Prvog svetskog rata. To poraženi postaju pobednici preko naših leđa. Preko srpskih žrtava. A, kad, stvari nazovemo pravim imenom, ja tada ne sporim da većina Srba odluči da hoće u takvu Evropu i pod takvim uslovima. Ali bi makar bili načisto šta smo uradili. Dosta mi je više obmanjivanja i toga da neko drži da smo svi mi kreteni.

A, da nas zaista naši vajni političari smatraju za takve dovoljno je čuti šta su pričali posle fijaska u Briselu i neaktiviranja odredbi SP. I tu je upravo provejavala teza o kojoj sam govorio pre. Sve je bilo povezano sa Kosmetom. Ne direktno ali ko zna da čita shvatiće. Prvo, indirektno takođe, dato nam je do znanja da EU ne gleda sa simpatijama srpske odnose sa Rusijom. U budućnosti će se ići ka tome i insistirati da se naša saradnja sa Rusima svede na minimum a pogotovu po pitanju ruske podrške u Savetu bezbednosti. A čemu nas Rusi tamo podržavaju? Pa naravno: po pitanju Kosova. Drugo, svi se u EU mršte na srpsku inicijativu da se nelegalno priznavanje Kosova stavi kao predmet pred Međunarodni sud pravde. Male su šanse da do toga dođe, ali ako se to desi odmah će kao ultimatum biti postavljeno da se prvo tužba povuče pa da onda pričamo o Evropi. Znači, opet Kosovo. Najzad, laž je da su samo Holandija i Belgija kočile odmrzavanje sporazuma. Nije se primećivalo da su se drugi nešto posebno potresli zbog toga a Rupel je čak izjavio da sa Srbijom treba nastaviti kao i do sad – što znači sa pritiscima. Od srpskih vlasti nikakve valjane reakcije. Samo floskule i optužbe na račun drugih. Svi su krivi samo oni nisu. A isti ljudi vladaju Srbijom evo osam godina. Još malo pa će vladati isto onoliko koliko je vladao Milošević. Ako je prvih par godina i prolazila priča o tome kako je teško ispraviti nasleđene probleme to posle osam godina više ne pije vodu. Da su nešto dobro i pametno uradili, da ih je neko u svetu ozbiljno shvatao (a kako bi?) rezultata bi već bilo. Ali, to su nesposobnjakovići koji prodaju maglu i vole da kradu. Da imaju malo časti već otišli. A oni se ponašaju kao da su juče došli na vlast.

Treba samo proanalizirti šta su ova dva dana izjavljivali povodom poraza u Briselu (njihovog poraza) pa da svakome bude jasno kakvi su to prevaranti i hohštapleri. Đelić je govorio o tome kako je uspeh što su nam dali zeleno svetlo “da jednostrano primenjujemo sporazum“?! Kao da to nismo mogli i bez toga?! Slušajte to: jednostrano primenjujemo sporazum!!! I sad, nek mi neko kaže da on nas ne drži za idiote. Kakav je to sporazum koji primenjuje samo jedna strana? Što se onda uopšte zove sporazum? A Dinkić kaže “da će se zbog jednostranog primenjivanja SSP smanjiti cene uvoznih vozila pa će građani moći da kupuju nova kola“?! Tako što će smanjiti carine. Pa to su mogli da urade i pre pet godina. Smanjiti carine i gotova stvar. Koja je tu zasluga Evropske unije? Šta mi dobijamo time? Jesu li oni smanjili carine na naše proizvode? Neko će reći da za neke proizvode jesu. Odlično! A šta mi izvozimo tamo? Jelašić kaže “da je smanjenje carina odlična stvar jer će proizvodi biti jeftiniji a konkurencija veća i da mi ne treba da više štitimo domaće proizvođače jer su oni sada u privatnom vlasništvu“?! Odlično!!! Cene će biti niže ali ko će popuniti manjkove u budžetu koji nastati manjim carinama? Direktno pod udar dolaze budžetski korisnici. Drugo, firme jesu možda privatne ali u njima rade srpski državljani pa će sa većom konkurencijom naši ljudi ostajati bez posla a ne ljudi u EU. Reći će oni: da će se povećati promet pa će se tako budžet popunjavati kao i do sada, što je glupost. Ne može se sa isto ili ni malo para povećati promet. Promet je toliki koliko ima para. Pita se ne pravi od govana. Samo na jedno neka odgovore jasno i glasno: šta Srbija dobija što smanjuje ili ukida carine na proizvode iz EU, što otvara tržište i stavlja u neravnopravan položaj firme u kojima rade Srbi a ma u čijem vlasništvu one bile i zašto mere nisu u reciprositetu? Možemo i mi da sačekamo da se sporazum odmrzne pa da aktiviramo te obaveze: jer po sporazumu to i jesu obaveze. Najzad, kako će FIAT gledati na sve to ako se carine za vozila iz EU ukidaju?! Pa onda čemu da grade fabrike u Kragujevcu?

Za sada, Hag je dovoljan da se procesi odlažu i pritisci vrše. Kad bude došlo vreme stići će i zahtev za priznavanjem Kosova od strane Srbije. Biće to dno i dublje nećemo moći u svom poniženju. I to samo zato što nas određeni krugovi, pre svega u Srbiji, lažu i zavaravaju. A taj Hag se i ovih dana “proslavio“ kao što je to činio i prethodnih godina. Zato što su podržavali svoje sunarodnike, sa kojima su do juče živeli u istoj državi, celokupno rukovodstvo Srba i sa jedne i sa druge strane Drine optuženo je ili osuđeno za najteže zločine. Uzmite u obzir kazne za Krajišnika i Plavšićku, za generale, oficire i vojnike, za celo rukovodstvo Srbije koje će biti uskoro izrečene, i za Karadžića kad ga budu osudili, pa to uporedite sa tri godine Rasima Delića, oslobađanjem Nasera Orića, Halilovića, Haradinaja i drugih, nepokretanje postupka protiv Izetbegovića i Tuđmana i sve će vam biti jasno. Rasim Delić je optužen za zločine mudžahedina koji su došli sa raznih krajeva sveta da ubijaju Srbe. Svi dakle mogu da ubijaju Srbe i nikome ništa. Ne kažem da Srbi trebaju da ubijaju druge ali ne želim da mi se više palamudi o neminovosti Haškog tribunala zarad neke katarze i pomirenja. Baš mi se jebe i za katarzu i za pomirenje. Ne treba mi da se mirimo. Samo treba da se naučimo da prestanemo da ubijamo jedni druge. Za početak bi to bilo sasvim dovoljno.

Da na kraju pomenemo i nešto lepo. Ispred negdanje Savezne skupštine najzad okupljanje a da to nisu demonstracije i tabanje sa policijom. Promocija najmlađih oficira Vojske Srbije. Zar ne zvuči lepo: Vojska Srbije?! Bilo i gostiju, i rodbine, bio i predsednik. Leteli i “migovi“. Oko modernizacije PVO koja je mnogo važnija od avijacije a za malu zemlju kao što je Srbija tu nije bilo reči. Nije bilo ni mesto, ni vreme za to. Ali ništa od S-300. Niko i ne pominje. Dok se to pitanje ne reši ministar Šutanovac je došao na genijalnu ideju (kakva može samo njemu da padne na pamet) da primenjuje alternativne metode odbrane iz vazduha. Ako nas neko napadne, a nas uvek ima ko, postaviće se na strateški važnim tačkama Radeta, Jovanovićka i Lazićka a one će kletvama obarati neprijateljske avione. Kad su mogle da iz stranke kletvama “obore“ čoveka koji je pre par meseci dobio preko dva miliona glasova mogu vala i neki aeroplan.

Igor M.Đurić, 19.09.2008