Вести

II deo: O nama

Kaži mi ti, koji čitaš ove redove, kako može da se govori o nama kada o nama govori samo stranac? I kako može da se govori o nama kada ti samo ponavljaš ono što ti stranac diktira da kažeš o sebi?

Časlav M.Damjanović; 25.07.2008

+++

O nama koji nismo mi!

Ti koji čitaš ove redove, kaži mi kako može da se govori o nama kad ti ništa ne kažeš – kako kad ćutiš li ćutiš, pokorno, na kritike ne odgovaraš, mlade nazivaš huliganima, iza štita milicijskog kriješ se naređenjem da se zaštiti štampa – ona štampa koja je saradnik okupatora? Kako kad partijašiš i srčeš i podriguješ prezadovoljan da za tebe i o tebi govori stranac koji te mrzi, i njegov plaćenik za koga glasaš? Da… kako može da se govori o nama kada si izglasao saradnika sa okupatorom da govori za tebe – i ti za njega?

“Galaktičko Zlo!“ Dal’ nasušno za podrigivanje il’ za srkanje?

Ovde u Americi, što se kaže, “svako čudo za tri dana“!
Već trećeg dana jedva da te Amerika spominje u njenim “slobodnim“ novinama! A i zašto bi kad shvata da si niko i ništa, da se airiš trivijom nespretnih laži koje su ti ponuđene na poluzarđalom plehanom tanjiru – zašto kad ih kusaš kao hleb nasušni?

“Vašington post“ ti je zacrtao “ideološku“ – ne pravdoljubivost – nego bezumnost rasističkog “pravedništva“ već pre objavljivanja da jedan Srbin “najgonjeniji zločinac“ na istoj ovoj planeti na kojoj i ti živiš! A već trećeg dana “planetarnog čuda nad čudima“ tvoj poslodavac jedino kaže da je “Karadžićev slučaj šansa Tribunalu“ da “popravi“ – svoj “imidž“!
Koji “imidž“, znaš li, ćutalice?

A uz “šansu“ o “popravljanju“ “imidža“ povelik naslov “Soviet History in Half Steps“!
Znaš li koju si ti “polu-koraci“? Naravno, prezauzet Partijom, pretvaraš se da na to ne obraćaš pažnju! A “Polu-koraci“ znače da su najotrovniji propagatori anti-ruskog i anti-pravoslavnog boljševizma – mene su to terali u školi da učim na pamet – da nisu bili “otrovi“ nego da su bili “pravednici“ koje je boljševizam proganjao!
Greška je moja što se sećam – ali je još veća greška tvoja zato što se ne sećaš. Inače… bilo bi ti jasno da otrov sebe prikazuje žrtvom progona od strane otrova!

Progonjen od samog sebe… šta kažeš na to? A to mu, vidiš, dođe kao nekakva slika i prilika našeg doba, pa čak i samog tebe, zar ne? Eto, pod srpskim potpisom izdajnika Dejana Anastasijevića raspomamljeni rasistički otrov “Vašington posta“ zahteva “munjevitu pravdu!“, zahteva odbacivanje “istorijske istine!“, zahteva sve to “pre nego što se umeša politika!“ Zašto? Zato što “ljudska pravda nije savršena!“ I na nesavršenost ljudske pravde odgovara “Pa šta!“
To znači da otrov koji se pretvara da je progonjen od samog sebe zahteva – legalizaciju političkog ubistva!
Zahteva legalizaciju ubistva nacije!

A ti? Ti ni reči… iako ti se o glavi radi! Kako to?
I dok se pariski “Mond“ čepi sa detaljima britanski Albion u istom broju u kome slavi hvatanje “planetarnog najzločinca“ – iako, zločinac koga otrov optužuje zapravo je galaktički a ne planetaran – istog dana kada je EU izšikanirala finasijsku pomoć Bugarskoj – a Bugarska je, da ne kažemo VMRO, vernija EU čak od skopske i prištinske “države“, pardon, kandidata za “članice“ – Albion kaže:

“Članstvo u EU potvrđuje poverenje Slovačke za počasnim stolom!“ A ko šiša slovački vapaj istog dana za pravednim suđenjem kad je zločinac koga otrov optužuje – najgalaktičkiji!

Albion naravno slavi na sva usta “pro-zapadnu vladu“ Srbije zbog hvatanja “Galaktičkog“!
Zašto?
Zato što je uskipeli mržnjom Albion zapravo taj ko je uhvatio “Galaktičkog“!
A tebi, koji čitaš ove redove, ne pada na pamet da povežeš Albiona zaraženog otrovom sa hvatanjem Miloševića! Nema veze kakav god da je Slobodan bio, i nema veze ni što je bio komunista, ali – da povežeš sa hvatanjem još jednog Srbina!

A ne povezuješ, brajko, ni sa istorijom, jer otrovom zaraženi Albion predao je KNOJ-u i Dražu Mihailovića… koji je tebe branio od otrova kome si se podao.

I tako, “svako čudo za tri dana“ – “fabricated frenzy“ se završio. A ja, koji nisam plaćeni komentator, i koji baš zbog toga imam pravo da mislim i volim i kažem ono u šta verujem, smatram da najbolji naslovi nisu ni u čuvenom “Vašington Postu“ niti u čuvenom “Njujork tajmsu“ nego u “Vašington tajmsu“ koga se Ameri “užasavaju“ kao “konzervativnog“ iako je – podjednako uniformisan – što znači podjednako pod kontrolom – jedino… izgleda da mu vlasništvo nije pravedničko… a lova mora da ide u isti džep. Zato se užasavaju.

Pa zato što su mu naslovi najbolji, koristim jedan iz “Vašington tajmsa“ – “fabricated frenzy“ – jer… iako je to naslov nekog napisa koji nema veze ni sa tobom ni sa mnom – oduševio me – zamisli “režirana pomama“ u smislu “nameštena“ ili “izmišljena pomama“ – “izmišljena“ i “nameštena“ baš kao “galaktičko srpsko zlo“!
Uskipela mržnja boljševizma, uz krv naravno, i to pravoslavnu – bila je “fabricated frenzy“!
Uskipela mržnja izdajstva Ravne Gore, uz krv naravno, i to pravoslavnu – bila je “fabricated frenzy“!
Uskipela mržnja ustaštva, uz krv naravno, i to pravoslavnu – bila je “fabricated frenzy“!
Uskipela mržnja Titovog ubistva Srbije, uz krv naravno, i to pravoslavnu – bila je “fabricated frenzy“!
Uskipela mržnja od Srebrenice do Dejtona, uz krv naravno, i to pravoslavnu – bila je “fabricated frenzy“!
Uskipela mržnja Dr. Tuđmanove posete Holokaust Muzeju i Tadićevo izvinjenje predsedniku Hrvatske Stipi Mesiću (Meklinovskom), uz krv naravno, i to pravoslavnu – bila je “fabricated frenzy“!
Uskipela mržnja hvatanja “Galaktičkog“, zasada bez krvi ali svakako zarad prolivanja krvi pravoslavne – takođe je bila “fabricated frenzy“!

Svako čudo za tri dana ali… ostala je nedelja – u nedelju će se oglasiti veledostojanstvenici Rodžer Koen i Džordžia En Gejer. Možda Olbrajtova i Mesić. A možda ćemo ponovo biti počastvovani i redovnim priložnikom časopisa “Tajm“, Dejanom Atanasijevićem.

I onda, pošto je za tri dana uskipela mržnja međunarodnog organizma zaraženog otrovom zadovoljila svoju perverznu pomamu, nastaviće se sadističko mrcvarenje Srbije započeto Jajcem i Neretvom pod budnim okom “najsvetije od najsvetijih“ pravedničke “elite nad elitama“. A ti, koji čitaš ove redove, iz svih tih “fabricated frenzy“ – “izrežiranih“, ili ti pak “nameštenih“ “veštačkih pomama“ – ostaćeš ono što nisi a što ti kažu da jesi a protiv čega se ti pokorno ne buniš:
Ostaćeš “The Face of Evil“

Srbin si – prema tome, ti si “Lice Zla“!
Srbin si – prema tome si Zlo! Ne oličenje Zla. Ne reinkarnacija Zla. Ne, ti si Galaktičko Zlo. Ti si crna rupa. Nazovi to kako god ti padne na pamet u tvom intelektualnom stuporu… ali ni metak čak ne zaslužuješ – zato što si Srbin!
Zato što si Srbin – Malj zaslužuješ.

Nikakvo izvinjavanje neće ti pomoći. Kažu ti, dakle, to… a ti ćutiš.
Znači, brale, pošto ćutiš tako je, zar ne? E sad… ko to kaže i tebi i meni da smo mi “The Face of Evil“? Kaže nam to Ričard Holbruk. I zato ja i ponavljam – “Svaki Srbin Radovan!“

Zato me je taj blog toliko oduševio da sam ga stavio u naslov jer u tri reči kaže i tebi i meni jasnu i glasnu presudu rasističkog pravedništva: Srbin je Zlo.

I tužan… priznajem… previše od nas Srba jeste postalo Zlo… jer zli su oni koji se poslušno slažu sa svim što nam nakaleme.

O Sijalici, o Bubrezima, i o Burgiji…

Prve večeri po privođenju “Galaktičkog“ neki tamo Srbin piše pribrano i gramatički, pa čak pravopisno i semantički ispravno – da je sve “mirno“ ispred zgrade u Ustaničkoj broj taj i taj, žandarmerija malo pojačana… sudac dockan uveče ušao u zgradu i uskoro, iza prozora jedne od kancelarija – upali se sijalica!

E, vidiš, to je ta sijalica. I shvataš li, ti koji čitaš ove redove, ta sijalica ti je, brajko moj, priča o nama.
Nekom čudnom asocijacijom misli, čitajući da je sve “mirno“ i da se “sijalica upalila“ u jednoj od kancelarija inače mračnog zdanja obezbeđenog “pojačanom“ žandarmerijom – pomislim na Dražu Mihailovića.

Stražari koji su Dražu čuvali bili su Albanci. A danas neki Rasim revnuje Radovana… Čudna koincidencija, bar za mene. I razočarenje takođe čudno… sve “mirno“ a “usamljena sijalica“, kao nož, iskopa sećanje – sećanje na Glavnjaču!
Titovu.

Pa pitam tebe, koji pišeš o “mirnom“ i o “sijalici“, da li se ti, brale, sećaš Glavnjače?

Ja se sećam. Pozvali me na saslušanje u Glavnjaču kada sam bio četrnaestogodišnjak. U jedanaest uveče. Ulice puste, “mirne“, kako bi ti rekao. Tata me doprati do Glavnjače, dade mi ćebe. I tu ti je ta asocijacija misli – iako ne znam da li je to bila jedina sijalica mora da je i tada kroz beogradsku noć iz kancelarije gde su me saslušavali svetlela neka sijalica, zar ne? Priznajem, propitivali su me vrlo pristojno ko je na belom zidu u hodniku Prve mešovite ugljem ispisao velikim slovima “Živeo kralj Petar!“ Ja ponavljam da pojma nemam… i pustiše me posle sat ili dva. Tek tada još više sam presviso od straha kako ću pešice kroz pustu noć od Glavnjače natrag do Senjaka. Roditelji presrećni kad sam konačno zakucao na vrata. Hvala Bogu osta ćebe neupotrebljeno. Znao sam naravno ko je pisao ono o kralju. Nisam im rekao. Međutim, nije to ono što je najvažnije, nije čak ni strah, nisu čak ni docnije priče kada sam u Elizabetu u Njudžerziju sreo one koje su mučili i mrcvarili u istoj toj Glavnjači! Možda iste te noći dok su mene pristojno preslišavali…
Možda su ih mrcvarili isto kao što će docnije, za vreme IB-a Zagi iz Janka Vukotića da buše bubrege… možda su i njima iste te noći bušili bubrege u nekoj drugoj kancelariji?
Zašto?
Pa zato što su Srbi!

Bez obzira da li si nacionalista ili komunista – zato što si Srbin – zato ti buše bubrege – i pamet… naravno!
Zato što su Srbi “The Face of Evil“!
Zato što su Srbi galaktička crna rupa!
Ali ne, ne… sve to nije najvažnije – danas su najvažniji neki drugi odgovori:
Ti koji su bušili bubrege, i ti koji su mene pristojno preslišavali – nisu imali nikakvo pravo da to čine nikome živom pa čak ni nama Srbima!

A ti, koji čitaš ove redove – tebi ne pada na pamet da iako si navodno Srbin – da ti je to pravo da sediš na tom mestu na kome sediš, i to pravo da pišeš gramatički i pravopisno o “sijalici“ i “miru“ i “žandarmeriji“ na veče privođenja Radovana – da ti je to pravo dalo baš to bušenje bubrega koje je Srbina već tada lažno optužilo da je “Galaktičko Zlo“!
I tako se u mojim misaonim asocijacijama “sijalica“ nadovezuje na Dražu i na svašta. Jasenovac je u Nirnbergu bio treći koncentracioni logor. Jedini dokumentarni film prikazan u Nirnbergu bio je o razbijenim lobanjama srpske dece. Razbijene ne maljem nego čekićem srednje veličine. To naravno iz poštovanja. Jedina pravda o kojoj se radilo u Nirnbergu bila je ona pravda za koju se vodio Drugi svetski rat. I zaista, kako je tada pisala Hana Arendt, u Nirnbergu je postignuta:
“Ravnopravna Pravda za sve narode sveta“!

Ravnopravna Pravda… shvataš li ti, brale!
Da je Pravda ravnopravna ti ne bi imao prava da sakrivaš demonstracije za Radovana. A čim je žandarmerija, da ne kažem milicija ili, ne daj Bože specijalci, štitove upotrebljavala – onda mora da su demonstracije bile i masovne i energične, zar ne? A koliko shvatam, demonstranti su uglavnom bili mladi…
A ti, izdajniče kukakavan ćutiš li ćutiš…

A ja… kad razmislim… pa baš zbog te ravnopravne pravde zaputih se preko okeana. I tako, hvala Bogu, nađem Ravnu Goru u slobodnoj crkvi u Njujorku. A onda, jedanaest godina kasnije, kada sam 1984. godine došao u “Glas Amerike“ kad eto ti, na zidu takozvanog albanskog servisa veliki transparent na francuskom “Kosova, ljubavi moja“. Kažem “takozvanog“ jer su bar u to vreme svi Albanci u servisu bili sa Kosova! Istih tih prvih dana, u kancelariji mog sindikalnog zastupnika u “Glasu Amerike“ ogromna fotografija Tita na palubi “Galeba“! I to, ni manje ni više, nego u beloj maršalskoj uniformi. A od 1998. godine pa dok nisam otišao u penziju na stolovima albanskog servisa bili su mali kartonski ukrasni posteri, izvanredno urađeni, o diviziji “Atlantika“. A u srpskom servisu, od njegovog osnivanja u kancelariji istaknuta poternica za Miloševićem, Mladićem i naravno za “Galaktičkim“. Čak i iznos nagrade za svakog ponaosob. A u docnije zatvorenoj Agenciji za informacije Državnog sekretarijata, davno pre 1991. godine, za disidente su smatrani jedino Đilas i Šaranski. A svih tih godina direktan uticaj američkih federalnih organa na američko pravosuđe bio je presudan u oduzimanju crkava, crkvenih imanja i crkvenih zdanja od naše Srpske Slobodne Pravoslavne Crkve u Americi. A pre nego što sam se dopelao preko okeana, kongresmen Den Darvinski vodio je dugogodišnju borbu sa Državnim sekretarijatom dok je najzad uspeo da javno objavi odlikovanje predsednika Trumana Draži Mihailoviću. A onda, kada sam već i ja bio tu, kongresmen Filip Krejn je vodio dugogodišnju borbu da se na federalnom zemljištu podigne zvaničan spomenik Draži Mihailoviću u znak zvanične zahvalnosti Amerike za Dražinu borbu protiv Nacizma i spasavanje američkih avijatičara.
Naravno, od spomenika nikad ništa.

A o zahvalnosti – sve na pretek – trebalo bi da i sam znaš ako ti EU nije popila mozak!
A nakon što su Fred Cimerman i Ante Marković razjurili Jugoslaviju Dr. Franjo Tuđman je u Holokaust Muzeju u Vašingtonu dočekan kao počasni gost. A na levom zidu, uz kružne stepenice Holkaust muzeja, u doba kada je muzej bio otvoren, na fotografijama iz Jasenovca, Gline, Jadovna i drugih stratišta nije pisalo da su to fotografije ubijenih Srba.
I tako dalje, i tako bliže…

Čudo jedno, ama baš ni abera o ravnopravnoj pravdi. A ja k’o Grk u apsu, kud sam zašo u tem gradu Vašingtonu…
E sad, sve ovo sam tebi koji čitaš ispričao zato da ti kažem da od “sijalice“ u Dražinoj ćeliji do “sijalice“ u Ustaničkoj gde je “Galaktički“ priveden ništa nije “mirno“ iz prostog razloga jer ništa nije normalno!
A nije normalno zbog toga što danas pravda nije ona pravda o kojoj je pisala Hana Arendt – nije danas pravda ravnopravna za svakog čoveka i za svaki narod sveta.

Nije, pa to ti je! I eto, zato ti kažem otvoreno – ne shvatam kako to da ti to ne shvataš?
A to, brajko, da pravda nije jednaka znači da nije izdana samo Ravna Gora, i da nije izdan samo Srpski narod – nego da su izdajstvom Pobede nad Nacizmom u Drugom svetskom ratu izdani stvarna Pravda, stvarna Istina, stvarna Istorija, stvarni Moral.

I ne samo izdani nego i unakaženi.
I baš tako smo i mi Srbi dirigovani u propast sve iz tog jednog te istog centra i jedne te iste izdajničke perspektive.
I ne treba baš neka posebna mudrost da se shvati kako!

Američke troslovne agenture i specijalni odeljak prvo KNOJ-a, pa posle KOS-a pretočili su se, sve po direktivi, u specijalni odeljak Udbe koji i danas deluje shodno istim zločinačkim principima koje je zasnovala združena savezničko-nacistička zavera davnim Meklinovim posredovanjem. O tome pokatkad ponešto procuri uglavnom između redova u američkom časopisu “Tajm“. A uzdam se, bolan, da znaš bar to da to sa “Tajmom“ traje još od 1943. godine?

Ta zavera – zapravo ta organizovana “zatrovanost“ međunarodnog organizma – iskoristila je “Kominternu“ samo kao nalepnicu da posleratni svet podredi diktaturi organizovanoj “fabricated frenzy“, zapravo da od sveta načini prćiju za ćefove svoje uskipele mržnje. Od 1943. godine pa nadalje sve to više nema nikakve veze sa komunizmom. Na protiv, to ti je, brajko, baš onaj takozvani “anti-fašizam“ o kome je svojevremeno bulaznio Tito a o kome danas redovno bulazni velečasni Stipe Mesić!

Dakako… jedina je prinova da se “U“ danas i zvanično revnuje kao “pravedničko“! Tako je burgija opravdala Malj jer, na kraju krajeva, služe istoj svrsi… logično, zar ne?

Taj specijalni odeljak Udbe “isškolovao“ je političke, crkvene, kulturološke i sve ostale upravne i komercijalne kadrove i po direktivama i naravno uz aktivno sadejstvo strane zavere infiltrirao ih u politički, crkveni, ekonomski i kulturni život Srbije.
Tako je srpski narod – neoslobođen od titoističke diktature – ostao i dalje lišen istine i pravde, i što ti je još ponajvažnije – smišljeno je natociljan da se zabatrga u “partijaštvo“! Umesto dominacije KPJ naturena mu je dominacija multi-stranačkog “partijaštva“ – zato da bi dočekao takozvano “hvatanje“ Dr. Radovana Karadžića… kako?
Zato da bi dočekao Radovana baš onako kako ti kažeš –“mirno“!

Razbucan.
Izmrcvaren.
Bez Crkve.
Bez svojih tribuna.
Bez integriteta.
Neorganizovan.
Sa mladima koje ti nazivaš huliganima…
Nespreman… nespreman za šta?
Nespreman da se brani!
A Radovan je optužen zato što je branio Srpski narod iako Srpski narod nema prava da se brani!
Nadam se da su ti sada jasni i sijalica i burgija.

“U“ – “Pravedništvo“!

Cilj današnje uskipele mržnje je sadizam.
I to perverzan.
Baš ništa različit od Malja “U“!
Jer to ti je, brajko, sve jedan te isti nastavljeni sadizam.
Cilj sadizma je da pred likvidaciju Srpskog naroda utapanjem u takozvanu EU – Srpski narod još jednom ponizi kao narod, da još jednom ponizi njegovu prošlost, da još jednom ponizi postojanje Srpskog naroda kao takvo… da još jednom izživi sadistizam ponižavanjem pre nego što Srpskom narodu likvidira identitet, likvidira ma kakvo sećanje da je ikada imao ma kakav integritet… da ga još jednom ponizi dok je još svestan da oseti poniženje pre nego što Srpskom narodu nametne osećanje krivice i usadi kompleks niže vrednosti…

A pošto bi moralo svima da je jasno da to nisu elementi na kojima je moguće zasnovati ma kakvu budućnost ma kojeg naroda – onda bi shodno tome moralo svima da bude jasno i to da se radi o “U“ likvidaciji. Pa bi to moralo da bude jasno i tebi, koji čitaš ove redove, čak i ako si fasciniran glasanjem za saradnike okupatora.
Malj… Morao bi Malj, dakako da ti bude jasan jer kako je počelo tako ima i da se završi:
Završno mrcvarenje Srpskog naroda nameštenim procesom Dr. Radovanu Karadžiću!

“Galaktičkom proces“ – “Galaktičkom Zlu“! I onda… posle poniženja: Završna faza “konačnog rešenja“ “srpskog pitanja“: Likvidacija.

Zato se usuđujem da pitam tebe, koji čitaš ove redove, čak ako smatraš sebe potpuno nezainteresovanim za politiku, čak potpuno nezainteresovanim za bližu ili dalju prošlost, čak zainteresovanim jedino za blagodeti evropske vize – da te pitam zar ne shvataš da to kaže i sam Ričard Holbruk svojom tvrdnjom da je Radovan, koga on naziva “Licem Zla“ – “kriv za 300.000 ubijenih bosanski Muslimana“?

Pitaj se, brajko – zar nije dokazano da je ukupan broj žrtava krvoprolića u BiH ispod 80.000, i da se čak i ta brojka smatra preteranom?

Zar nije činjenica da od tih 80.000 nisu ubijeni samo Muslimani već da su Srbi ogroman deo tih ubijenih?
A Holbrukovih 300.000 je najava procesa! Prema tome, kao što se, da kažemo 30, 40, ili najviše 50 hiljada Muslimana pretvorilo u 300 hiljade Muslimana – i kao što su 30, 40 ili 50 hiljade ubijenih Srba izvetreli – isto kao što su Srbi “zvanično“ izvetreli kao žrtve ustaškog Malja – zar ta Holbrukova najava takozvanog suđenja Dr. Karadžiću ne najavljuje lažan proces jednak lažnom procesu Slobodanu Miloševiću i svim ostalim lažno optuženim i lažno kažnjenim Srbima i svim zapravo netuženim ali oslobođenim Šiptarima, Bošnjacima i Hrvatima?

Zar ti nije jasno, Srbine, da je Milošević raskrinkao optužbu i da je to zapravo jedini “neuspeh“ Tribunala!
To je jedini “neuspeh“ Tribunala zbog kojeg izdajnici poput Dejana Anastasijevića pozivaju na srpsku krv!
Jedini “neuspeh“ Tribunala zbog kojeg je Miloševićeva odbrana zgodno eliminisana, toliko zgodno da se ta eliminacija treba shvatiti za ono što najverovatnije i jeste bila – za najobičnije ubistvo?

Prema tome, to znači da ono što nije postignuto šarlatanskim “suđenjem“ Miloševiću – mora se danas postići šarlatanskim “suđenjem“ Dr. Karadžiću!

Nije slučajno da je Dr. Karadžić vraćen među nas u trenutku kada je specijalni odeljak Udbe preuzeo kontrolu nad “bezbednošću“ likvidacije Srbije. Ono što pokušavam da kažem je da Dr. Karadžić nije vraćen na scenu Miloševićevih takozvanih srpskih komunista. Po mom mišljenju sasvim je logično da ni Dačić, ni policija, ni MUP zaista nisu bili aktivni učesnici čitave peripetije. Specijalni odeljak koji zaista diktira događaje još od 1943. godine režirao je i današnji događaj. To nije urađeno slučajno, niti je urađeno zato da se zadovolji Bramerc niti zato da se umilostivi EU. Naprotiv, to je urađeno planski i sa određenim ciljem za koje režiseri događaja nikako ne bi sebi dopustili luksuz da ih na procesu Dr. Karadžić iznenadi onako kako je Slobodan Milošević iznenadio Karlu del Ponte.

Prema tome, zar ne shvataš, Srbine, najvažnije pitanje je – u kakvom je psihičkom stanju Dr. Karadžić – da li je uopšte u stanju da se brani?

Jer… pričice o tome kako je preživeo toliko su neubedljive i nameštene da je logično predpostaviti da je držan negde zatvoren i indoktriniran tako da sve prizna i da tako jednom zauvek udari Srbima glogovnjak?
Jer – ako on prizna – više ne dolazi u obzir da iko dokazuje da nije onako kako kaže Holbruk, zar ne?
Zato tebe, koji čitaš ove redove, pitam, tražim zapravo od tebe da počneš pošteno da razmišljaš – zar današnja “nauka“ prisilne indoktrinacije i zlonamernog menjanja psihe nije u stanju da od jednog ponosnog narodnog vođe – kakav Dr. Karadžić jeste bio – napravi zbunjenu ovcu ili još gore?
Jer, sećaš se… cilj je poniženje.
Malj – perverzni sadizam uskipele mržnje je bio i ostao.

I najzad, tebi, koji čitaš ove redove, koliko god da se pretvaraš pred sobom samim da te to ne interesuje, reći ću ti u tvom “miru“, da je grozomorna laž današnjih šarlatanskih suđenja samo istorijsko ponavljanje perverzne mržnje Malja:
Na šarlatanskom “suđenju“ najuzvišenijem “narodnom sinu“ koga je Srpski narod izrodio u modernim vremenima, njegovom “čiči“ – Draža Mihailović se ponašao u dobroj meri kao da nije on.
Dosta učestale tvrdnje da je nad njegovim mozgom pre šarlatanske farse izvršena operacija lobotomije u Sovjetskom savezu… Bože oprosti… možda su te tvrdnje čak i tačne.

A da bi ti, koji čitaš ovo, shvatio tragediju tvog sopstvenog pretvaranja pred samim sobom, možda bi trebalo da zadreš u Udbine tajne i saznaš ko je je bio prisutan pogubljenju Draže Mihailovića! Iako su te priče tada davno izgledale preterne, zar bi nas danas iznenadilo da na pogubljenju Dr. Karadžića sa radošću prisustvuju ne samo Ričard Holbruk, Vesli Klark i prečasna Olbrajtova, već i Stipe Mesić, Hašim Taći, Džordž Rubin sa suprugom Amanpour, pa čak i Bilji sa ćerkicom? A da ne pominjemo kakav bi to tek perverzni užitak pričinilo izvinjivačima i jezuitima… jedino bi im radraganima problem bio ko bi koga držao za… ručicu.

I zato kažem:
Svaki Srbin Radovan. Pa čak i ti koji čitaš ove redove, i ti si Radovan. Ne vadi od srama ni jednog Srbima pretvaranje pred samim sobom, lažno preneražavanje toliko tipično za vašingtonske Srbe, ne vadi od srama partijaška pripadnost, ne vadi od srama nikakva jeretika, nikakvo zarađivanje para na srpskom mrcvarenju, nikakve Udbine diplome, čak ni crkvene…
Ne… ništa nas ne vadi od srama, jer, brajko moj, kako god obrneš – “Imidž“ nismo – Srbi smo! A kako reče nekad pesnik “Idemo u Afriku da čupamo papriku“ – idi kad si baš zabrazdio, plini čupajući papriku, ali… što bi bio dobar stih za “Čorbu“ “Crna rupa sve proguta“ – možda su pogrešili što su nas nazvali “crnom rupom“ – jer “crna rupa“ bi bila odgovarajuće ime za EU – ali možda je ipak Srpstvo jače, i kao i uvek do sada, prenuće se, i uz Božiju pomoć, ponovo zakoračiti Božijim Putem.

Dr. Karadžić je branio srpsku zemlju i srpski narod od krvoloka! Zato moramo ustati u njegovu odbranu!
S druge strane, šarlatanski proces Dr. Karadžiću biće završnica mrcvarenja nas samih – Srba gde god nas ima.
Da li nam je savest toliko poremećena da ćemo se poput devijanta koji nam vodi Srbiju mazohistički iživljavati u perverziji završnog mrcvarenja bez i trunke srama? Ili…

Pošto naš sram zavisi samo od nas samih, eto toliko o nama. I eto toliko o tvojoj savesti, čitaoče… a i o mojoj.

* “Svaki Srbin Radovan!“ me je oduševio! Našao sam izraz na nekom blogu i ne znam ko je autor. Molim nju ili njega da se ne ljuti što sam to upotrebio za naslov. Hvala.

Časlav M. Damjanović; 25.07.2008