Pitao neki čovek Hajduk Veljka 1813-te godine “kako misli razbiti janičare Kapetan Paše koji se kreće prema njemu i Negotinu, kad ih ima mnogo više i bolje su naoružani, a ovaj mu odgovorio“:
Igor M.Đurić, 27.06.2008
+++
“E, kako? izvešću moje soldate i bećare preda nji, pa ću im jebati mater“. Stvari dakle mogu biti jednostavne i proste ako smo uistinu voljni da ih završavamo. Sve može stati u zadnje dve reči Hajduk Veljkove samo ako se reši. Trpi se, trpi, pa se jednog dana lepo izađe “preda nji“ i….. Samo prvo treba raskrstiti sa sobom i sa onim što se nosi među nogama. Treba biti spreman da se više žrtvuješ (ako treba) od svojih dušmana. Tu je rešenje: u rešenosti i izdržljivosti po svaku cenu. A cene nema. Kad se izađe onda nema nazad: u pobedu ili propast. Zato, kad se smogadne i reši, treba izaći pred naše neprijatelje i jebati im majku.
A mi, fala dragom Gospodu, nikada oskudevali u neprijateljima nismo. Prijatelja smo slabo zapatili al’ dušmana: na sve strane. Kud se god okreneš neko te vreba kamijom ili kuburom. Tako nam okruženje: spoljašnje i unutrašnje. Jer mi smo okruženi i iznutra. I spolja. E baš u vezi te spoljašnje opkoljenosti često se čuje floskula od strane naših političara (naši su nemamo kud a nemamo ni druge, ni bolje) koji su mahom neobrazovani (osim što imaju formalne diplome) a onda i od takozvanih “javnih ličnosti“ (koje su još neobrazovanije), elem: “da je Srbija oduvek bila deo Evrope, da je i sada u Evropi i da to samo treba da se formalno potvrdi kroz prijem u EU“.
Prvo, treba razjasniti šta većina tih mikroba podrazumeva pod pojmom “Evropa“?! Naravno, vrlo prizemno i sa animalnim motivima oni pod tim pojmom podrazumevaju državno- političko ustrojstvo zemalja zapadne Evrope u zadnjih dva-tri veka i pri tome misle uglavnom samo na te najbogatije države na zapadu kontinenta. Ne!!!, i ako su danas Rumunija i Bugarska formalno (jer ekonomski niti jesu niti će biti) punopravni članovi te koalicije država ti lakomisleći Srbi te iste države ni danas ne podrazumevaju pod pojmom “Evropa“. Evropa se geografski prostire i do Moskve preko Kijeva i Minska- pa opet ta vesela družina ne misli da je to Evropa i ne misle da smo mi odvajkda bili deo “te“ Evrope. Za njih je Evropa samo puno korito, šoping centri i jeftini narkotici a ne nikako kulturološki i istorijski obrazsci- eto to je napribližnija definicija. I kada lupetaju da naša deca treba da dobiju vize i putuju ne uzimaju u obzir da naša deca i danas imaju vize za devedeset odsto država sveta jer oni misle na vize zemalja zapadne Evrope.
Ako ćemo pravo, a hoćemo jer smo pošteni i pametni ljudi, u smislu gore navedenih odrednica: Srbija nikada nije bila deo “te“ i “takve“ Evrope. Bili smo i bićemo deo Balkana koji se jednim krakom oslanja na Aziju a drugim krakom na Evropu. Po duhu, istoriji i tradiciji, po genetskom kodu naše narodne svesti mi pripadamo Vizantijskom kulturnom temelju koji je bio napredniji i civilizovaniji u odnosu na ono što se podrazumeva pod zapadno- evropskim kulturnim temeljima. Silom prilika, pet vekova smo bili i pod direktnim uticajem orjentalne, dakle azijske kulture (i nekulture) pa smo tako bili i danas jesmo više deo Azije nego deo Evrope. Nikakve razlike, uostalom nije ni bilo. Dok su nas Osmanlije naticale na kočeve “napredna“ Evropa je palila po trgovima veštice. Po verskom, rasnom i duhovnom statusu mi smo Sloveni i Pravoslavci pa smo kao takvi prirodno okrenuti u svojoj pripadnosti prema “trećem Jerusalimu“: Moskvi. Naravno i prema Konstantinopolju. Ali nikad prema Rimu. Nama je bliža klasična grčka kultura ili široka ruska duševnost od hladnog racionalizma reformatorske Evrope Lutera i Erazma ili potuljenog katolicizma papskih dominiona.
Te i takve, današnje ili negdanje, zapadne Evrope mi nikada ni istorijski, ni geografski, ni politički, ni religijski, ni kulturni deo nismo bili. I kad god smo to pokušavali grdno bi postradali. Od odbrane hrišćanstva pred najezdama azijata, preko Prvog svetskog rata kada smo izgubili svaku drugu mušku glavu i Drugog svetskog rata kada smo izgubili nacionalni identitet, državu i ratnu pobedu a dobili holokaust i Jasenovac- mi smo od Evrope dobijali samo zlo. Tako nas je u tim zadnjim svetskim ratovima jedan deo Evrope (Engleska i Francuska) terao da ratujemo protiv drugog dela Evrope (Italija i Nemačka) a svi su nas terali da idemo protiv Rusije a komunisti iz Rusije su nas terali da idemo protiv svih. Saveznici Nemaca Hrvati su izvršili genocid nad Srbima a naši saveznici Englezi su Srbe na kraju bombardovali i bacili u čeljusti komunizma. A na Zagreb nije pala ni jedna bomba u toku toga rata: ni Nemačka, niti saveznička a ponajmanje komunistička. Jesmo li tada bili deo Evrope? I koje? One fašističke ili one savezničke?
Ja ne vidim razlog zašto treba da se sramimo zbog balkanske pripadnosti?! Mudri Pekić je s’pravom govorio da je Balkan kolevka svih relevatnih evropskih civilizacija. Zašto bi neko trebalo da se oseća nižom vrstom ako nije sa podnevlja zapadne Evrope?! Reći da smo kroz istoriju ili duhovno mi odvajkada bili deo Evrope nije nikakva naročita privilegija ili dokaz naše pripadnosti civilizaciji na uštrb varvarstva. Pre bi se zaključilo da je to otežavajuća okolnost. Jer, i tu gde jesmo, i takvi kakvi jesmo mi se ne razlikujemo civilizacijski i kulturološki od bilo kojeg evropskog naroda (opet se vratismo na isto ali nije isto) ili azijskog (osim po boji kože, ne mislite valjda na to vi “evropjeci“?!). Imamo dobre i loše strane naconalnog bića. U mnogim stvarima smo bolji od zapadnoevropejaca, u isto tako mnogo stvari smo gori od njih- u proseku smo tu negde. Mi smo takvi kakvi jesmo i nikakvo samodeklarisanje nas neće učiniti pametnijim, boljim, vrednijim i bogatijim nego što jesmo i bićemo. Industrijska razvijenost je nešto drugo i to nema veze sa civilizacijskom pripadnošću. Razlikujemo se i brojčano, i teritorijalno. Ali, svet je postao globalo selo a mi globalni seljaci tako da prostota malograđanštine nije različita u “krugu dvojke“, u “krugu oko ajfelovog tornja“ ili u “krugu oko Aja Sofije“- pa mu dođe na isto.
I šta je zaista Evropa? Koliko je ona ukorenjena u svesti ljudi? Koliko je ona zaista duhovno utemeljena tvorevina? Koliko je ukorenjena kod ljudi kao istorijski fakt? Možda potvrdu da je to mrtvorođenče i jedna birokratska tvrorevina treba tražiti u faktu da niko nije mahnuo niti jednom zastavom Evropske unije na tekućem prvenstvu Evrope u fudbalu koje se odigrava u Austriji i Švajcarskoj (koja doduše nije ni članica EU). Ne!!! Svi su insistirali na svojim nacionalnim obeležjima i tukli se međusobno u tu čast. (U finalu su Nemačka i Španija a mi ćemo navijati za Špance jer nisu priznali nezavisnost Kosova, bez obzira što je Solana Španac). EU ne može kopirati SAD jer države SAD nisu nacionalne države. Samo malo neraspoloženiji birači (kao onomad u Irskoj) i eto kraja EU. O nekom oružanom sukobu unutar unije ne vredi ni trošiti reči: za tili čas bi se pronašli stari rovovi na “mažino liniji“.
Stvari su proste, makar kako ih je Veljko iz Krajine shvatao: ili treba stati ispred njih sa svim što sleduje ili spremiti dupe za kolac. Ali palamuditi o tome kako smo jedno te isto: e, to kod mene ne prolazi. Nismo i nikada nećemo biti isto. Kad smo jedno (a kako neki tvrde) što navijamo za Noleta a ne za Nadala kad igraju jedan protiv drugog?
U duhu hajdučke tradicije u jednoj šumadijskoj crkvici: šorka!!! Dovatili se pastiri sa stadom. Kao i u stvarnom životu i ovde je stado, sudeći po snimcima, izvuklo deblji kraj. Sreća te se u tuču nije umešao ni jedan od vladika jer oni imaju one teške močuge optočene zlatom i dragim kamenjem pa koga bi time sustigli sa crnom bi ga zemljom sastavili.
Penzioneri se raduju. Moj otac već planira šta će sa svojih deset posto povećanja. Dok su, a kobajagi, trajali pregovori crvenih sa narodnjacima, žuti ministri koji se vrte oko para govorili su da je nemoguće povećati penzije jer nema para. Sada kada su se žuti i crveni dogovorili (i uvili Srbiju u crno, po svemu sudeći), odjednom ministar finansija kaže: biće para!!! Znam i ja da će biti. Još se nije prodao NIS, JAT i EPS. A Dačić će biti ministar policije?!
Recite pošteno: koga će taj smeti da uhapsi od političara žute provinijencije ili tajkuna?! Koga će Dačić smeti da uhapsi od onih koji su u privatizaciji ojadili Srbiju?! Hoće li Dačić potpisati nalog da se hapse haški optuženici?! Hoće li uhapsiti Marka ili Miru ako se vrate u Srbiju?! Pazite, ima tu nekih kosmičkih dilema: šta je optužnica protiv Mire Marković zbog dodele jednog stana nekoj devojci prema Božnih 11 miliona evra i vile na Dedinju?! Ili šta je Markov “Bambilend“ prema Plalminom “Akvalednu“?! Ipak, u ime evropske perspektive moraće da hapsi Mladića i Karadžića. Već se čuju glasine iz Požarevca kako iz dvorišta porodične kuće Miloševića dopiru čudni zvuci. To se Sloba prevrće u grobu. A nema ‘ajduk Veljka da se nekome najebe majke.
PS
Srbija nije imala predstavnike iz državnih organa na zasedanju Skupštine parlamentaraca Evrope na kojoj se raspravljalo o trgovini ljudskim organima kidnapovanih Srba sa Kosmeta?! Zar treba komentara o stanju srpskog društva?
Igor M.Djurić; 27.06.2008
Kada sam ovih dana dokucio sta se zbiva u Irskoj, sedoh malo i razmislih, o nekim proslim dogadjaima. Kada kazem proslim mislim na one dva do tri veka unazad, jer to su samo tri ljudska zivota ili tri generacijska zivota po velicini. Setih se i jednog Dzerija Koklana, koji se prilikom upoznavanja sa mnom omah raspitao da li sam Srbin ili Hrvat. U to vreme mnogi na zapadu, pa cak i pojedini ambasadori, izuzev gospodina Biseta nisu znali da u Jugoslaviji zivi nekih tri nominalne nacije Srbi, Hrvati i Slovenci, od kojih je i nastala ta nesrecna drzavna tvorevina sto se zvala Jugaoslavija. I nekoliko vestackih koje su imale za zadatak da mnoge Srbe teritorijalno rasrbe, te tako danas imamo Makedonce, Bosance i Crnogorce, koji rasrbljeni Crnogorci u Beogradu su posle preteranog crvenila najednom pozuteli, i nastavili internacional sovinisticku borbu protiv ideala svojih predaka. Ustala neuka decurlija protiv svojih oceva i dedova. A od zutog se materijala posto nemaju maku da im pelene opere,toliko usmrdela, da sada i to sto oni podrazumevaju pod Evropm smrdi cak i ovamo sa ove strane okeana.
Kada sam Dzeriju objasnio da sam i zaista Srbin, on mi jos jednom steze ruke, pa prokomentarisa ovako: „Otac mi je govorio o toj rasi kao najboljim i najdzentlmenskijim ljudima sveta.“ Mada sam se malo pocudio od kuda jedan Dzeri vise zna o narodu mojega porekla, nego recimo i sam Djoka od vladike ovde u Kanadi. No Dzerijev je otac bio britanski vojnik koji je Srebe upoznao u Solunu na Kajmakvcalnu, u dolini Vardara. I eto on jedan Irac izucio bio nasu istoriju, i proucio nas kao narod. Dzeri je bio uspesan covek i uspesan poslodavac, iako je za dlaku preziveo Drugi svetski rat, jer je kao pilot britanskog vazduhoplovstva bio ranjen i zarobljen od strane SS_ovaca. Volim ovo ovaca, jer danas ih ima mnogo tamo gde ne treba a tamo gde treba sve ih je manje. I tako igrom slucaja ili Bozije volje, mada Dzeri zbog pape nije haja mnogo za Gospodom, njegova se kceraka u godini 1968 na olipijskim igrama u plivanju takmicila sa Djurdjom Bjedov. Andjela je tada osvoila drugo mesto. Jednom mi je govorio Dzeri da je on tada pokusavao da sa nekim koji su bili ukljuceni u tim Bjedove, porazgovara o Srbima o kojima je od svoga oca slusao, ali oni su se potcenjivacki odnosili, prema hrabrosti i herojstvu srpskih Solunaca.
Jednoga dana Dzeri mi donese jednu knjigu po prilicno obimnu sa preko hiljadu stranica o istoriji Iraca u vreme britanske dominacije.
Gospodin Djuric se malo u svom clanku dotace okrutosti Otomanske imperijalne vladavine. Nesumnjivo da su otomanlije bili brutalni. Ali bilo je i necega neobicnog medju njima. Sa Srbima oni su kroz tih pet vekova njihove vladavine, u vecini slucajeva odrzavali odnose kroz zadatu rec na veri. Veli Vuka St. Kardzic. Milosa je da se pazi od Skopljaka nagonilo i to sto taj covek nije drzao do vere.
Da li je neko ikada razmisljao i opisao bar kod nas Srba brutalnost i primitivizam Britanskog Imperiuma? Za razliku od Otomanlija, Britanci su bili prefidno hipokratski, brutalni, okruti iznad svega. Njihova zlocinstva su bila takva da se ne mogu porediti ni sa jednim imperijumom od Rima, pa do danasnjih dana. U svojoj brutalnosti, Rimljani su bili lakrdijasi u odnosu na Britance.
Evo ih i danas, gde svoju prefodnost i manijacko brutalisticku kolonijalnu politiku tek samo pocinju da pokazuju u odnosu na nas Srbe. Ne mrze oni Srbe zato sto su Srbi, niti pak podilaze Hrvatima zato sto su kao rimokatolici blizi njima. Britanci u ostalom i nisu rimokatolici, a deklarisani su neprijatelji njihovi. „Nemci su predominantno rimokatolici, njma se ne sme verovati jer su vam Huni takvi, ili ce vam stati na veliki prst ili podneti noz pods grlo.“ – Govorio je svojevremeno Vinston Cercil.Britanci su nepriajtelji svima a samo prijatelji sopstvenim interesima. To je njihova imperijalisticka politika i moto. Pogledajmo do koje mere oni sada idu. Njihov ambasador u Beogradu, u borbi protiv srpskog naroda, kome je cetiri godine u Drugom svetskom ratu lackao Vinston, ide do te mere da ujedinjuje zutu i crevenu frakciju rasrbljenih komunista. Onih istih komunista koji su se takoreci do juce deklarisali bili da im je London najveci centar klasnog neprijatelja. Nista ne uobicajeno nije ovde. Ako uspeju da zavrse sa Srbima onako kako su oni to zamislili, nema sumnje da ce se okrenuti jednog dana protiv onih kojima sada najvise pomazu. Da i protiv samih Hrvata i Slovenaca. Lako ce se naci razlog. A kada su ovo dvoje u pitanju, oni u svojoj istoriji imaju toliko putera na glavi, da ih ni Dunav niti pak Sava mogu oprati. A ako neko ne veruje meni a pogotovu zuti internacionalisti iz Beograda. Onda, neka se obrate Talibanima, nad kojima se trenutno vrsi perfidni anglo genocid, zavijen plastom demokratije. Talibani su zavrsili posao za Britance u vreme Sovjetske invazije. Isto kao i Noriega u vreme Panamske krize. Zuti beogradski internacional – sovinisti, su u poredjenju sa perfidnoscu Britanskog kolonijalnog imperijuma naivni. Samo naivni? – Ima pravo gospodin Djuric. Oni su toliko sitni i nedorasli Britanskoj hipokriziji, da i ne osecaju kako ih ovi zedne vadaju preko i oko jezera prepunog pitke vode.
Zato i iz tih razloga nekim komunistima sto su pokusali da mi nametnu kako je jedino Slobo bio spas za Srbe napisah i ovo:
Srdacno,
Janko Bojic
… [Trackback]
[…] There you will find 4181 more Information on that Topic: novinar.de/2008/06/28/cigra.html […]
… [Trackback]
[…] There you will find 62406 additional Information to that Topic: novinar.de/2008/06/28/cigra.html […]
… [Trackback]
[…] Find More on to that Topic: novinar.de/2008/06/28/cigra.html […]
… [Trackback]
[…] Find More on to that Topic: novinar.de/2008/06/28/cigra.html […]
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2008/06/28/cigra.html […]