Вести

ĐORĐE BOJIĆ IZ POŽEGE: “Dmitar me gurao, drsko naredio da izađem napolje, udario rukom po licu, tupim predmetom, najverovatnije krstom po ruci!”

Biljana Diković „Užička Nedelja“ 20. jun 2008

+++

“Došli smo na osvećenje crkve i na Svetu arhijerejsku liturgiju. Osvećenje, Liturgija, sve je teklo kako treba, čak je i sam vladika služio donekle kako treba, po odluci Sabora i kako se služilo u vekovnom služenju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi od Svetog Save pa do dana današnjeg. Do Zaamovne molitve pri kraju Liturgije, kada se sveštenik okrenuo ka zapadu, što nigde u Svetim knjigama i Bogootačkim učenjima ne piše da se okreće ka zapadu. Jer, Bog dolazi sa istoka, mi smo istočna Pravoslavna crkva, molimo se Bogu koji je na istoku. Onda je to izazvalo bes kod nekih vernika, jer toliko svi znamo toliko o veri, da se svi okrećemo ka istoku kad se molimo Bogu!

Onda su svi počeli da viču da se sveštenik okrene ka istoku i da se moli Bogu, a ne papi! Pošto to nije urodilo plodom mi smo svi klekli i tražili od Preosvećenog vladike, ako ga možemo tako i nazvati, slobodno možete tako napisati da sam tako rekao. Jer, svako ko ne sluša oduke Sabora Svete srpske Pravoslavne crkve ili bilo kog pomesnog Sabora, gubi blagodat Duha Svetoga! Tražili smo da izađe i da nam objasni zašto se ne poštuju po treći put donesene odluke Svetog Sabora SPC i zašto se ne služi kako se vekovima služilo ne samo u SPC, u Vaseljeni Pravoslavne crkve.

Jer, ako znamo da je Maksim Ispovednik u petom, šestom veku napisao knjigu kako se služi Liturgija, to je najstariji trag koji postoji: zašto se zatvaraju i otvaraju dveri, kako se služe Tajne tihe molitve, ako se oni pozivaju na to, onda je to stvarno nenormalno, onda treba da se svi vratimo stari vek i da budemo takvi hrišćani kakvi su tada bili, tada je hrišćanska vera bila zabranjena, nije smelo da se ispoveda javno, nije bilo krštenje kao sada, nego je moralo da se priprema za krštenje itd. Kada smo klekli, Dmitar je lično prošao kroz narod, pored mene je prošao i govorio da izađemo napolje! Zašto da izađemo Oče, ja sam mu lično rekao, kad nije završena Sveta arhijerejska liturgija, ne izlazi se dok se ne završii Sveta liturgija, kad se završi izaćićemo! On je to drsko, naređivački rekao! Napolje izlazite, izlazite da se seče kolač! – rekao je. Kad se završi Liturgija izaćićemo pa ćemo seći kolač, rekli smo. Pošto vladika nije hteo da izađe mi smo klekli, samo da nam izaće vladika i da nam objasni šta se dešava i zašto se dešava da se ne poštuju odluke Sabora i zašto se služi tako kao što se služi. Vladika nije hteo da izađe i mi smo ostali da klečimo.

Samim tim činom klečanja pokazivali smo pokornost i poštovanje prema vladici. Mi nismo doši nikoga da bijemo, nikoga da progonimo, mi smo jednostavno došli na Svetu arhijerejsku liturgiju. I kad je se to tako desilo da vidimo zašto se to tako radi, a ne onako kako treba. Sveštenik Dmitar Luković je prvi počeo i sveštenik Vujović iz Požege isto je učestvovao u toj gužvi, to znam sigurno, da li je još neko to ne znam! Oni su počeli gurati narod, gaziti narod, to je bila opšta pometnja i gaženje naroda! Da smo mi hteli, to bi bila opšta tuča. Oni su počeli gurati, bacati narod! Kada je vladika Hrizostom izlazio on je lično pregazio Slavka iz Lučana, preko njega je prekoračio kao da je niko i ništa, kao da je zemlja! Mene je Dmitar povukao, ja sam bio pored vrata, bio sam sa odlukom SPC, koja je imala SPC pečat i potpis Patrijarha. On je mene povukao malo i za glavu, nekim tupim predmetom, da li je krst to bio, me je udario u ruku i udario me rukom u lice! O ovome ima video zapis i ima ogroman broj svedoka, prisutnih vernika koji su to videli i spremni su uvek da posvedoče da je baš tako bilo! Znači, isto može da se kaže za Miša Vukojčića hadžiju, koji je držao isto odluku Sabora o načinu služenja Liturgije, sa njim se gurao, vukao mu odluku da bi je pocepao, ali je srećom bila plastificirana, pa se nije pocepala!

Loš osećaj je da se to u našoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi dešava! Gorak je osećaj da smo toliko slabi da ne možemo da pobedimo te naše stare probleme koji nam se kroz vekove dešavaju! Da nismo takvi kakvi jesmo ne bi bilo toliko ustaša koji su klali Srbe, koji su veru promenili, prešli u rimokatoličku pa posle klali Srbe i palili! Da nismo takvi ne bi bilo muslimana koliko ih danas ima! Istorija kaže da su svi ti muslimani iz srpskog naroda, samo su promenili veru! Da nije tako ne bi bio toliko komunista, ateista koliko ih je bilo! I da nije tako ne bi danas bilo ove muke koja je snašla srpski narod! I još jednom moram da kažem da u istoriji Pravoslavne crkve, ne samo Srpske, jer u SPC kako kažu mnogi Blagočestivi oci nikad veća otpadija nije bila nego sad! Što se tiče Pravoslavne crkve, kada je god neko nešto novo unosio, (a ovo je novo, jer ako znamo da se od Svetoga Save u SPC služilo jednoobrazno i radilo kako se radilo do skora), je bilo – onaj ko donosi nešto novo, novotarije – on je proglašavan jeretikom, a onaj ko je imao veru – uvek je Bog pobeđivao i utvrđivao takve u veri!

To je istorija SPC pokazala, niko nije mogao da onoga ko brani veru da proglasi za bilo šta, nego je on bio postojan u veri!
Vernom narodu i narodu koji veruje ali ne toliko dovoljno poručio bih da se raspita: kud nas vode ovi sveštenici i pojedini episkopi, jer ovo nije većina, već manji broj episkopa koji radi u SPC i da stane na braniku vere kao što kaže i Sveti Teodor Studit: niko nema pravo, kad je vera u pitanju da kaže nemam vremena! Ni zemljoradnik, ni seljak, ni radnik, ni oficir, ni vojnik! Niko nema pravo da kaže nemam vremena! Odbrana je vere najpreča i najbitnija! Tako i nas samih!“

SVEDOČENJA PRISUTNIH VERNIKA

ŽIVOMIR SIMEUNOVIĆ IZ UŽICA: “Naš vladika Hrizostom je za sve ovo kriv!”

Šta pobožan narod misli o vladici: to naš vladika nije onaj ko beži od naroda! Zašto bežiš od naroda?! Pa izađi pred narod i kaži ko te je platio, šta radiš!? Zašto izdaješ Pravoslavlje?! Bio si devetnaest godina na Hilandaru! Ja ga odatle znam, lično sam ga na Hilandaru upoznao, ja sam bio šest puta na Hilandaru! Kako je služio onda – što sad ne služi tako?!? Ti kanoni koje vladika služi su katolički! Mi nećemo tu službu! Ne može mene niko, kao slobodnog građanina da veže, da ja moram da idem da slušam tu službu! Ja neću da je slušam, idem gde još mogu, dok sam još u pokretu, da slušam onu službu koja je Bogom dana! /kraj antrfilea/

Užičanin, obućar sa Slanuše, Živomir Simeunović, bio je u Duškovcima na Duhove, u utorak, na osvećenju crkve Svete Trojice… On je hodočasnik, hadžija, šest puta je bio na Hilandaru, preko šezdeset godina je u veri, a nosio je i Časni Krst…

“1983. godine bio sam u Svetoj zemlji, u Jerusalimu. Kad smo od Sudnice pošli ka Golgoti, gde je Gospod osuđen, prišao mi je jedan čovek koji je nosio Krst i rekao: vi gospodine nosite Krst Gospodnji! Ja sam rekao: ja nisam dostojan, gde ja smem, ja sam se sav uznemirio, drhtao, pomislio: otkud ja grešnik, da ja nosim Krst! On kaže: rečeno je da ti nosiš i nemoj ništa dalje da govoriš, to je tako Bogom dano da ti nosiš Krst! Ja sam posle razmišljao šta je to bilo, ja nisam bio dostojan to znam, nego moje prezime je Simeunović, a Simeun je nosio Krst Gospodnji koji mu je pomogao! Bog samo zna šta je to bilo, uglavnom, ja sam mnogo lepog tu doživeo, tri meseca stalno mi je i dan i noć bio pred očima ceo Jerusalim. Imao sam priliku da vidim i Sveti oganj, da ga lično vidim kako je sišao na Grob, kako je se upalio, prvo Patrijarhu Jerusalimskom. Na taj dan se pogodilo da je bio i katolički praznik, jevrejska Pasha i naš Pravoslavni Vaskrs, tako da je bilo i mnogo naroda, procene su bile oko 40.000. Svega deset minuta je Patrijarh čitao molitvu za silazak Svetog ognja, a on nam je objasnio da je to bilo tako kratko jer su se sastala tri praznika u danu, ali i zbog tolikog broja blagodatnog, vernog naroda. Imao sam priliku da vidim na Veliki Petak 5.000 Rusa u crnom i oni su plakali, ridali kao majka kada iplače za svojim jedinim detetom. To je zaista bilo teško gledati i slušati, jer ja onda tako mlad nisam znao o veri koliko sada znam. Sa druge strane su isto tako bile Grkinje. Od njihovih suza išao je potočić po patosu, koliko su plakale. To je bio doživljaj koji ostaje da ga čovek celog života pamti!”

Hadži Živomir Simeunović svedoči o događanjima u crkvi u Duškovcima.
“Ja polazim od toga gde je napravljena greška: mi smo svi zatajili! Prvo vladike koje su dozvolile da ovo zlo uđe i da pusti korenje, sada je stanje mnogo složenije i teže. Vladika Hrizostom, ja mislim da je ovo treća ili četvrta godina kakoje ove novotarije uveo, on nikad nije hteo da nama vernicima objasni zašto je ta promena. Najveća greška je što smo dozvolili da se dogode ove novotarije. Da bi narod, pobožni, verni narod, video sad gde se našao i kuda ga vodi! Ja sam uvek insistirao da idemo, društvo naše pobožno, kod vladike, jer on je glavni uzrok što je došlo do promene. Ja sveštenike neću uopšte da krivim, oni nisu krivi, oni moraju da poštuju i slušaju vladiku, da izvrše naredbu. Ja sam sa svim sveštenicima dobro, govorio sam im da i oni moraju nešto da učine da se vrati služba, ona koja je vekovima služena, koju su naši oci služili! Ne može sad meni jedan vladika da kaže da je on u pravu sa tim novatorima što on hoće da uvede katoličku službu! Oni kažu da je to u suštini ista služba! Nije ista, ja preko 60 godina idem u crkvu, znam Svetu Liturgiju napamet! I ne može sad on da kaže da je to isto! Ne može da mi kaže da je to Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog koju su naši Sveti oci služili, od Svetog Save, Vladike Nikolaja, pa otac Justin Ćelijski, Vasilije Ostroški, svi su služili tako kako se služilo vekovima!

Najveće zlo je Ignjatije Midić, on je taj prvi novator, pa Irinej Bulović, pa Atanasije Jevtić, pa naš Hrizostom, pa vladika Jovan Šumadijski! Vladika Lavrentije je naklonjen Zapadu, ali poštuje odluke Sabora I služI po starom Svetu liturgiju! Mi smo ogorčeni što te vladike neće da poštuju odluke Sabora! Treća je godina kako Sabor donosi odluku da se vrati služba i služi po starom! Ali, oni imaju svoje učitelje, Zizjulasa iz Grčke i njemu slične! Evo sad su i u školama uklonili učenje Oca Justina, jer je on bio protiv novotarija, lepo je objasnio razlike i mogu se prepoznati lako prema njegovim besedama! Nema ga ni na predavanjima na Teološkom fakultetu, sad je to propast! Pa kad nam dođu ti novi sveštenici – to su sve novatori! O tome je govorio i o. Žarko Gavrilović, da se sve na fakultetu promenilo! Ovo što se u utorak dogodilo – to je vrhunac!

Naš vladika Hrizostom je za sve ovo kriv! Ja to moram da kažem, stojim iza toga! On se nikada nije vernom narodu obratio! On nikad nije dao Blagoslov! Ne možeš da priđeš kod njega da uzmeš Blagoslov! On beži od naroda! Zašto beži? On nikada nije hteo da dođe i da kaže: evo ja služim tako i tako, nije se jasno ogradio od novotarija!

Na osvećenju crkve Svete Trojice u Duškovcima nismo dozvolili vladici da služi po novom, mi vernici smo uzvratili sa duhovnom pesmom i tako smo ga prekinuli, pa je morao da služi onako kako se to vekovima služilo!

Ja sam bio sa petoricom, mi smo trebali kao predstavnici naroda da razgovaramo sa vladikom da pitamo zašto se ovako služi i zašto se ne poštuje odluka Sabora Srpske pravoslavne crkve, koji je doneo odluku da se vrati ta služba. Da nam da objašnjenje! I zašto jedino u našoj eparhiji u jednom gradu se služi po novom, a u drugom po starom, takoje to šareno postalo u našoj eparhiji da je to sramota i bruka za pravoslavni narod! Da ja sad treba iz Užica da idem u Arilje, Čajetinu ili Ivanjicu, u Ovčar Banju, gde se služi po starom! To je sve daleko! U Požegi i Užicu svi sveštenici do jednoga služe po novom, svi su totalno prešli na novo služenje! To smo mi hteli da kažemo da je bruka za jednog episkopa koji je dozvolio takvu službu!

Narod je ogorčen! Davno bi tu došlo do incidenta! Ja sam stalno taj žar nezadovoljstvaa gasio, da se na lep način sve reši, da idemo kod vladike da mu to kažemo, objasnimo, da molimo! Ako treba da kleknem pred njega, da kleknem, da ga molimo da vrati nam službu kakva je bila, onako kako i nalaže naša prvaoslavna vera! Ali on nije hteo da razgovara, da nas primi! Ovde, na osvećenju crkve u Duškovcima, ukazala nam se prilika da odemo i da to učinimo, da molimo da nam se vladika obrati! Međuti, ni ovde nismo imali sređe, jedino je dobro što je primio tog jednog našeg izaslanika, brata Miloša! Vladika je rekao ovako: da će doći u Požegu i u Užice da razgovara sa sveštenicima i sa narodom šta mi želimo i kakvu službu hoćemo da služe! Ja to jedva čekam, kad dođe da vidim, da doživim, da dođe taj naš vladika jednom! Jer on je dolazio nekoliko puta, niko ga nije video, dođe u jedanaest sati, samo proleti sa sveštenicima, čak i gde je bilo osvećenje, ne možeš ga videti i prići mu! Ja sam bio u Guči, nas dvojica iz Užica i bio je tu i Đorđe iz Požege, njih četvorica iz Čačka, ni tu nismo dozvolili da se sluba služi po novom, a kad se služba završila on se samo provukao u prostoriju gde se presvlači! I tu sam imao polemiku sa njegovim glavnim đakonom Radošem, koji je iritirao narod jer je obukao crvenu mantiju i crvenu kapu, rimokatoličku odeždu i kamilavku!?! Kazao sam: da li ti znaš đakone, neću da mu kažem oče đakone jer je papin đakon čim je obukao tu uniformu, polemisali smo mnogo.

Preneo sam mu šta pobožan narod misli o vladici: to naš vladika nije onaj ko beži od naroda! Zašto bežiš od naroda?! Pa izađi pred narod i kaži ko te je platio, šta radiš!? Zašto izdaješ Pravoslavlje? Pa ti si vladiko do juče služio službu kako je po veri pravoslavnoj! Bio si devetnaest godina na Hilandaru! Ja ga odatle znam, lično sam ga na Hilandaru upoznao, ja sam bio šest puta na Hilandaru! Kako je služio onda – što sad ne služi tako?!? Ti kanoni koje vladika služi su katolički! Mi nećemo tu službu! Ne može mene niko, kao slobodnog građanina, da veže da ja moram da idem da slušam tu službu! Ja neću da je slušam, ja idem gde još mogu, dok sam još u pokretu, da slušam onu službu koja je Bogom dana! Ja neću tu katoličku službu, ja i ne idem ovde u crkvu u Užicu, odem na večernju ponekad, retko! Ne samo ja nego mnogi verni narod, mogu da posvedoče i sveštenici, prepolovilo se, narod verni se razdvojio, ne dolazi! Idu na sve strane: Sevojno, Mačkat, Čajetina, u Preobraženje, u Ovčarsko-kablarske manastire, gde stignu! Tako narod ide i traži utehu!

A ovo nam je sve napravio vladika! On mora da odgovara pred narodom zašto to tako čini mučki! Zašto ne objavi? On je sveštenicima dao usmeno naređenje da oni moraju tako da služe, ništa pismeno!?! Kazao je ovako: ja bi želeo da vi služite kako ja služim! Ne kaže da će da kazni! Ali, čim je neko odbio, kao oni sveštenici u Čačku, kao naš pop Vidoje, on ga skloni, kazni ga!!!

To je tako lukavo izvedeno, nema ništa napismeno, a kazna stoji! Ja se nadam, i u Boga i u pravoslavni narod, ipak je na našoj strani pravda, vera i Bog, da ćemo mi izaći kao pobednici – da se vrati ona naša služba, ona koja je večita i vekovna, od Svetog Save na ovamo! Ovaj vladika, Hrizostom, je zavadio narod pravoslavni, verni; zavadio je sveštenike sa narodom; sveštenici između sebe su zavađeni; tako je tu napravljen jedan pravi raskol, rasulo! Ako se ovo ne bude na vreme sprečilo neće da valja ništa! Ja sam to rekao i u utorak: narod je na izmaku strpljenja, neće da bude dobro ni za ove sveštenike! Ja sam molio i borio se koliko sam mogao da ne dođe do nekakvog haosa ovde, pred našom crkvom! I do sada sam uspeo, ali za dalje ne znam! Narod je mnogo uzrujan! Šta će da se dogodi ne znam! Voleo bi da se sve to brzo završi, jer nije lepo sutra: ja idem ulicom i treba da bežim od svog sveštenika!?

 To je poniženje! To je bruka i sramota! Grehota! Hoću da budem sa mojim sveštenikom, sa svim sveštenicima u dobrim odnosima, jer oni ovde nisu krivi! Ja ih nikad nisam krivio! Ovde je glavni krivac vladika i niko drugi nije! NJega krivim i od njega tražim da on ispravi tu grešku: da naredi svojim sveštenicima da se vrati ponovo služba po starom, onako kako je po Saboru!”

SVEDOČENJA PRISUTNIH VERNIKA

MILOŠ STEFANOVIĆ IZ ARILJA: “U ime naroda, da se poštuje odluka Sabora! Zahtevali smo da Preosvećeni vladika naredi svešenstvu da poštuje odluku Sabora SPC!”

“U utorak, na treše Trojice, bili smo gosti u Duškovcima, na poziv predsednika građevinskog odbora Bobana Kostića. Pozvao nas je povodom osveštavanja Hrama Svete Trojice koji je izgrađen u njihovom selu. Mi smo organizovano došli u Duškovce sa jednim autobusom od 25 vernika, prisustvovali smo svečanoj Svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je služio naš preosvećeni vladika Hrizostom sa drugim arhijerejima i njegovim saslužiteljima. Liturgija je protekla tako da je niko od naroda nije ometao, narod je pevao, odgovarao… Bilo je tu vernika iz Čačka, Užica, Požege, sa svih strana…

Postoje određene razlike u služenju, u različitim mestima, Arilju, Požegi, Užicu, Čačku i tako dalje, već je to izašlo na neki veliki vetar da se pojedinim delovima eparhije služi Liturgija na neki sasvim novi način; pa su vernici normalno nezadovoljni time što je Sabor SPC po treći put doneo odluku kako treba da se služi, a koja se ne poštuje! Na našoj eparhiji jedan deo sveštenstva služi na jedan sasvim nov način Liturgiju i to narodu ne odgovara!

Ovde je trebalo da se iskoristi prilika da po završetku Liturgijenarod klekne i da tim činom zahteva od vladike da se on obrati i da kaže: zašto se na našoj eparhiji ne služi svuda jednobrazno; zašto se vernici dele; da li nam je u ovakvoj situaciji potrebno da imamo i tu podelu u crkvi, pored svih problema i nedaća koje smo imali zadnjih desetak, petnaest godina; zar smo zaslužili mi da na krajuimamo i podelu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?

Vladika je služio Liturgiju u Hramu u Duškovcima po starom, osim te Zaamovne molitve gde se đakon okrenuo zapadu, a narod je tu izrazio protest zašto je tako uradio, a ne na istok kako je po kanonima SPC, ali Liturgija nije tu prekinuta, ona je završena do kraja. I namesnik požeški Dmitar Luković je rekao da vladika treba da izađe napolje. Narod je, kada se vladika već raspremio i krenuo da izađe napolje, kleknuo, sav narod! Onda su sveštenici tražili da se pusti vladika da izađe, nego je tražio da se vladika obrati. Međuti, oni (sveštenici) su bili tako nervozni da su hteli na silu da prođu preko naroda i na kraju su tako i uradili i pregazili su narod! Namesnik je i udarao naše ljude tamo, vernike koji su klečali! Imaju i snimci koje je snimala televizija , bukavalno je jednog čoveka udario u glavu! Oni su preko naroda, verujte pregazili, zajedno sa vladikom, i otišli tamo u dom crkveni! Narod je posle toga izašao i pevao duhovne pesme i to se tako završilo.

Posle toga smo se skupili i tražili da vladika primi jednu delegaciju, iz Požege jednog čoveka sa naočarima, Čačka, ne znam ko je po imenu, međutim vladika nije hteo ni da čuje, pa smo smanjili na dvojicu, pa opet nije hteo, a onda je narod izabrao mene… Međuim namesnik Luković nije hteo da čuje ni za mene, pošto smo mi imali razgovor u Arilju, mi smo uspeli da se u Arilju jednobrazno služi Liturgija… Na kraju je predsednik građevinskog odbora otišao kod vladike i zamolio ga da primi i rekao je o kome se radi.

Ja sam čovek koji je dugogodišnji vernik, čovek ljubavi i mira, i nisam čovek sklon nikakvim ekscesima. Bio sam zaista potrešen tim scenama koje sam video tu, arhijereje koji su udarali vernike, a prosto je bilo potrebno reći jednu, dve rečenice… Pogotovu vladika, koji je toliko uman i molitven, duhovan, da izađe i da kaže svom narodu o čemu se radi, da imamo problem u tome i tome, da se lepo završi, bratski, roditeljski, kako god hoćete… Međutim, toga nije bilo, pa je došlo do ovoga… Na žalost, neko je pozvao policiju, na veliku žalost, policiju je najverovatnije pozvao namesnik Dmitar Luković, jer on je organizator svega toga i on je najodgovorniji za sve što se događalo u Duškovcima. Policija je došla i na jedan vrlo grub način, ak je htela da privede jednog čoveka iz Čačka koji je nosio samo natpis “Treća sreća”, a to u smislu da je treći put Sabor potvrdio odluku da se služi po starom, a da to zapravo naš vladika ne sprovodi u delo! On navodno ne zabranjuje ko će kako služiti, alistvarno ne sprovodi u delo odluke Sabora! Policija je intervenisala, gurala te ljude, nisam video da je nekog fizički tukla, ali je gurala i vukla. Mi smo posle zamolili te policajce, to su divni ljudi, rekli im: ljudi, zar vi treba da branite vladiku od svog sopstvenog naroda? Nismo mi razbojnici itd,… Mi smo klečali, normalno nismo hteli da se sklonimo, oni su preko nas pregazili, niko od nas nije pružao nikakav otpor nikome, osim što je posle policija vukla te ljude, razvlačila da se napravi prolaz vladici!

JUTRO POSLE

Ja moram da kažem, sada, evo posle prespavane noći, da sam jako pogođen time i to sam vladici tamo rekao u razgovoru. LJudi koji su klečali – među njima je bio veliki broj priložnika, veliki broj dobrotvora crkve, zasigurno znam da ima velikih dobrotvora preko kojih je pregazilo sveštenstvo, vladika i namesnik koji ga je udarao, a znam da je u toj grupi bilo ljudi koji su vernici, koji redovno idu na Liturgije, ljudi koji su veliki dobrotvori! A sve te gramate koje imaju im je dala Srpska pravoslavna crkva, sa blagoslovom možda i ovoga vladike i Patrijarha! Tako da je to, po meni, jedna vrlo loša organizacija, pokazana je netolerncija, da ne kažem jedna velika gordost, od strane sveštenoslužitelja svih redom: da ne pronađu zrnce ljubavi, da se obrate svome narodu, da nađu metod kako da narodu koji je kleknuo kažu da li su ili nisu u pravu i da li narod zaslužuje da nam se obrati naš Arhipastir!”

Biljana Diković „Užička Nedelja“ 20. jun 2008

+++ 

Redakcijski komentar

Radio televizija Srbije u dešavanjima u selu Duškovci, 17.06.2008

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=UDWbSGG1ytc]