Вести

Vuk Stefanović Karadžić je svoju “Danicu“ započinjao sa rubrikom “Godine znatniji događaja“. Tako je i 1826-te godine započeo svoj zabavnik sledećim podacima:

Igor M.Đurić, 20.06.2008

+++

Od postanja svijeta po računu naše crkve ima godina: 7334. Po računu Rimske crkve: 6539. Po računu Čivutskome: 5586. Od potopa: 5092. Od zidanja kule Vavilonske: 4579. Od rođenja Ristova: 1826. Od kako se u Srijemu počeo vinograd saditi: 1550. Od Edžre ili bježanja Muamedova, od koga vremena Turci broje godine: 1204. Od kako su se Srbi pokrstili oko: 970. Od kako su se razdijelile crkve (istočna i zapadnja): 774. Od kako je izmišljena artija: 453. Od kako je izmišljen barut: 445. Od kako su Srbi izgubili carstvo na Kosovu (15 junija 1389): 436. Od kako je izmišljeno štampanje knjiga: 386. Od kako su Turci uzeli Carigrad i istrijebili Grčko carstvo: 373. Od kako se našla Amerika: 334. Od početka Lutoranskoga zakona: 309. Od kako se u Evropi duvan počeo saditi: 234.

Vuk je dakle prema nekom svom kriterijumu izabrao događaje koji su mu se činili bitnim za pominjanje. Važno je svakako od kada je svijet postao, mada se se ni oko toga religije ne slažu. A se mi čudimo što naši političari ne mogu da se slože oko mnogo bitnijih stvari od postanja svijeta: na primer oko ministarskih mesta. Vuka, recimo, kao pravog naučnika i reformatora više interesuje kad se Vavilonska kula gradila nego kada je i zbog čega srušena. Mi oko autoputa “Horgoš- Požega“ i gasovoda “Južni tok“ možemo samo da sanjamo kada će biti godina početka izgradnje jer smo ih srušili pre nego su napravljeni. Pa onda, veoma je važno da znamo od kada se vinova loza sadi u Srijemu jer mnogi ljudi danas u Srbiji usled nedostatka elementarnoga obrazovanja misle da je poljoprivredna proizvodnja počela da zaživljava u Vojvodini od kada su Čanak i njemu slični na vlasti i od kada su srpski i ostali tajkuni nakupovali velike površine vojvođanske zemlje za džabaluka. Značajan je podatak za neke i da su se Srbi uopšte pokrštavali to jest da su umesto paganastva i Peruna prihvatili Hrista i njegovu Crkvu. Jer u Srbiji danas preovladava mišljenje da su Srbi prihvatili hiršćanstvo i pravoslavlje tek skoro da bi religijom potkrepili svoj zločinački temperament i da mogli da mrze katolike i muslimane. Sad, od kada je izmišljena artija i nije važno jer je kod nas i dan danas sve što se dogovori ili ugovori “mrtvo slovo na papiru“ ali za barut smo već kud i kamo zainteresovani.

Nama Srbima barut dođe kao miomirisni tamnjan, kao začini zbog kojih je pronađeno toliko novih svetova. Mi Srbi ćemo se odreći suvoga leba ali baruta nikad. Suvog baruta: pogotovu. Ali, prvo je izmišljen barut pa smo mi Srbi izgubili Castvo na Kosovu. To je logičan sled događaja obzirom na koji način smo ga gubili, i tada i posle. Znači, nije to dakle novi problem za nas Srbe. Gubili smo mi Kosovo i ranije, stajalo to tako izgubljeno pa se posle mnogo vremena vraćalo. Nisu, opet: znači, ovi današnji problemi najveći u našoj istoriji. Samo treba da se zavetujemo da ćemo pamtiti, decu vaspitavati i jačati. Kada ćemo znati da je Srbija jaka evropska zemlja? Kada bude povratila Kosovo!!! Nikada bez toga. Jer vidite: mi smo gubili Kosovo pre nego se i “Amerika našla“. Starije je naše gubljenje Kosova nego sama Amerika koja nam ga danas otima. I starija je borba za Kosmet nego što mogu da shvate neki današnji zakržljali umovi koji nas obasipaju šarenim lažama da samo kao kukavice, idajnici i ulizice možemo lepo živeti sa bratskom nam Jevropom. Vazda smo mi Srbi podvlačili liniju između onih koji jašu konje i onih koji vole da budu jahani. Danas međutim mi ne možemo da razaznamo kud se ta linija prostire jer su nesposobnjakovići sve ispreturali i isprepretali. Svaka podvučena linija danas u Srbiji vodi samo nekom ličnom cilju i koristi pojedinca. Nigde nema Srbije. Od kako se duvan počeo saditi u Evropi ljudi puše isti. U Srbiji se uglavnom švercovao pa su se sa tim parama potkupljivali političari “proevropske“ provinijencije. Samo su “evropejci“ potkupljivani. Snage iz mračnih devedesetih su švercovale u sopstvenoj režiji.

Davno je izmišljena artija pa posle toga i štampanje knjiga. Držim da se isto odnosi i na štampanje novina. I Srbi su počeli davno da sitnu knjigu pišu, slova liju i pečate. I dan danas se sporimo je li Đurađ Crnojević Milov ili naš čovek, mada, prav vam stojim, garantujem da nije ni znao šta znači biti Crnogorac. Lazarevi potomci, pre svih Stefan, su zasigurno naši, a za romog Vuka ne vredi ni trošiti reči. Pa tako u toj istoriji srpskog štamparstva i štampanja ulaze i neke dnevne novine sa tradicijom kao što je na primer “Politika“. Taj list već više od jednog veka učestvuje u javnom, društvenom i političkom životu Srbije sa uticajem koji i dolikuje takvom listu. Kako sa Srbijom tako i sa mojom porodicom. Kupovali su je i čitali pre rata ujaci moga oca čuveni Kostići, navukli moga tatu na nju, pa moj otac preko “Politike“ i “Politikinog zabavnika“ navukao svoja tri sina. I moj sin danas prelista tu novinu a takođe je kao i Boris Tadić naučio slova i počeo da čita uz “Politiku“. U posleratno vreme “Politika“ je služila režimu, takvo je vreme bilo, nisu donošene vesti nego su na prvoj strani štampani spiskovi streljanih građana a deca i unuci tih koji su vršili streljanje i koji su zaposeli vile i stanove u Beogradu danas nam drže predavanja iz kosmopolitizma i demokratije. Kasnije, kada se situacija malo smirila, u doba takozvanog “samoupravnog socijalizma“, “Politika“ je bila pristojan dnevni list onoliko koliko se to moglo i smelo. Onda je devedesetih imala strahovit pad u svakom pogledu ali je i kao takva držala neke standarde koji su je činili dobrom novinom. Ako biste preskočili političke strane i dalje su tu pisali kvalitetno o kulturi, sportu i ostalim nepolitičkim oblastima. Posle dvehiljadite “Politika“ nije nešto posebno uzletela sa novom ekipom ali se upristojila i krenula nekim putem koji bi joj mogao obezbediti perspektivu. Ponavljam, i sa svim manama i tendencijama, ona je ostajala najozbiljniji i najbolji dnevni list u Srbiji. Do pre neki dan. U petak, 13-tog juna, na njenim stranama pročitao sam da je Vlada (koja Vlada?!?) imenovala nove članove Upravnog odbora iz dela državnog kapitala: Markovića režisera sina od Markovića starijeg, pa nekoliko aparatčika zna se čije opcije, i Liht Sonju. Slično je urađeno i sa Tanjugom. E, pa, “Politiko“, Hadži Struju sam i mogao da ti oprostim ali ovo ne. Da se mi malo razdvojimo, pa daće Bog, ima vremena da se ponovo spojimo. Na kraju krajeva, i moj sin i predsednik Tadić već znaju da čitaju (samo što moj sin, za razliku od predsednika države čita i piše još i na engleskom, španskom i ruskom) pa nema potrebe da te dalje kupujem. Eto tebi “Politiko“ tvojih novih članova Upravnog odbora a ja odoh za Srbijom. Ne tvrdim da će nešto drastično promeniti: niti nivo, niti kvalitet, niti politika kuće- ovo je više moralan čin, ako znaš o čemu govorim, mada teško. Da budem malo jasniji: više mi je pun k…. foliranata koji nam prodaju muda za bubrege.

Od kako su se “razdijelile crkve“, pa preko “Lutoranskoga zakona“ i Makijavelijeve doktrine (koju se neki u nas veoma cenili) pojavljuje se institucionalizovan i teoretski obrađen kurvarluk u politici. Još od kako se “Amerika našla“ sve je dobilo nove dimenzije. I nije čudo što imaju od koga zanat da uče ovi naši “evropljani“. Kad vam ne odgovara zakon ili realnost a vi to lepo zaobiđete. Kad ne može preko Saveta bezbednosti ili Skupštine UN a Ban Kimun lepo sedne i sočini pismenije i zaobiđe sve to. (Sad, on nije zapadnjak već azijat ali škola je ista). Šta ima da se zamajavamo rezolucijama i aktima kad u pismu sve lepo piše. Tako i ovi naši. Kad je “demokratija“ u pitanju sve je dozvoljeno: pretnje biračima, krađa glasova, kampanja o trošku poreznika, satanizovanje i ugrožavanje političkih protivnika, krađa i pljačka državne i javne imovine- ma sve, da ne nabrajam. Da se ne bi “vratili u mračne devedesete“ oni su spremni da se ujedine sa glavnim akterima “mračnih devedesetih“. Da bi se zadržala vlast (u ime demokratije, naravno) dozvoljeno je kršenje Ustava, nepoštovanje zakona, nedostatak elementarnog političkog i javnog morala.

 “U ime odlaska u Evropu“ zaboravlja se ko je šta bio i ko će šta biti. Važno je ostati na vlasti po svaku cenu da bi razne sektaške partije popljačkale šta je još ostalo da se pljačka. Tako da nije važno ko su Bidža, Raka, Palma, Ceca, Zorica, Mira, Marko, Ivica (bez marice) i mnogi drugi o kojima se deceniju i više posprdno i kritički izjašnjavaju budući kompanjoni a govoriće poput papagaja svi isto, i Čeda, i Mlađan, i Boža, i Vuk, i Rasim, i Sulejman, i Riza, i Ištvan, i Nenad, a poptpomognuti medijima koji su na tuđem koritu, jedno te isto: “Koštunica je kriv za sva zla koja su strefila Srbiju još od vremena kada je Vuk pečatio “Danicu“ (možda i od Kosovske bitke). (Naravno, misli se na Vuka Karadžića i njegov zabavnik “Danica“ a ne na Vuka Draškovića i njegovu Danicu).

Zbog toga (zbog neprincipijelnosti, nedoslednosti i nepoštenja zarad očuvanja vlasti) ne čudi što niko ozbiljno ne odgovara na nebuloze koje nam dolaze iz usta raznih političara i predstavnika ovoga ili onoga. Tako je predstavnik EU na Kosovu (i Metohiji) Piter Fejt izjavio da će sudbina EULEKS-a umnogome zavisiti “od toga hoćemo li u Beogradu imati vladu koja će biti prijateljski nastrojena prema EU“. Prevešću vam ovo na srpski: to znači da sudbina EULEKS-a zavisi od toga hoće li Srbija dobiti vladu koja će raditi protiv interesa Srbije. Ništa pametniji nije ni Rupel (ali to što nije pametan i što je neprijateljski raspoložen prema Srbima ne smeta dotičnima da se grle sa njime). On je rekao “da niko ne ucenjuje Srbiju da prizna Kosovo kako bi ušla u EU jer i Srbija i Kosovo imaju evropsku perspektivu“.

Drugim rečima (opet prevod): “može mi se da se malo zajebavam sa vama“. To je isto ko kada bi neverni muž rekao svojoj ženi: “Draga, ja sam principijelan i pošten jer sam veran tebi isto onoliko koliko sam veran i svojoj ljubavnici“. Najzad, američki ambasador (i trenutni mandatar za sastav srpske vlade) u Beogradu Manter je izjavio da će Srbija dobiti silne novce od Amerike samo ako izabere “proevropsku“ vladu. Po ovome ispada da, ipak, neće Srbija dobiti pomoć nego će je dobiti američki ljudi u Srbiji. Jer, ako Amerika hoće da pomogne Srbiji zar je bitno ko je na vlasti ako je ta vlast demokratski izabrana. Amerika neće da pomaže onima koji govore “Kosovo je Srbija“. Mater mu, nije baš morala ta Amerika da se “nađe“.

PS

Košarkaški klub “Partizan“ je osvojio sedmu uzastopnu titulu a petnaestu ukupno. Izvanredna sezona je iza tog kolektiva: nacionalni kup, regionalna liga, domaće prvenstvo i plasman među osam ekipa u Evroligi. Kada su čelnici Demokratske stranke preuzeli “Zvezdu“ pre sedam godina plasirali su u javnost floskulu o “evropskoj Zvezdi“. Od tad je “Partizan“ osvojio sedam titula zaredom. A košarkaški klub “Zvezda“ tavori u prosečnosti, ništa nisu osvojili, u finansijskoj su i  igračkoj krizi. Bojim se da tako stručnjaci iz DS-a ne završe i sa projektom “evropske Srbije“. Sa druge strane, “Partizan“ je osvojio sve što se može osvojiti iz prostog razloga što su ga vodili ljudi od struke. Pa vi, sad, vidite?!

Igor M.Đurić 20.06.2008