logo logo logo logo
Рубрика: Политика    Аутор: новинарство    643 пута прочитано    Датум: 27.05.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Dačić Ivica„Niko nema ovlašćenje ove države i ovoga naroda da potpisuje bilo kakve sporazume sa EU dok se prethodno ne razreši da li EU smatra Srbiju celovitom državom”


Ne, dragi čitaoci, ove odlučne reči nisu izgovorili Vojislav Koštunica ili Slobodan Samardžić u jeku predizborne polemike sa Borisom Tadićem oko (ne)potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovo su reči Ivice Dačića od utorka 29. aprila ove godine, izrečene povodom najave da će tog dana Boris Tadić u Briselu potpisati SSP. Jedva pola sata pre početka briselske predstave, RTS je preneo Dačićevu izjavu Tanjugu da „SPS smatra da ukoliko danas bude potpisan SSP, to može biti samo sporazum pojedinca ili određene političke grupacije, navodeći da će novi saziv parlamenta i nova Vlada Srbije pokrenuti nove razgovore sa EU, razrešiti pitanje da li EU Srbiju smatra celovitom državom i poništiti sve delove ovog sporazuma koji to dovode u pitanje” (podvukao Đ. V.).

Istom prilikom, Dačić je podsetio da je veliki broj evropskih država već jednostrano priznao nezavisnost Kosova i Metohije i upozorio da bi, po njegovom mišljenju, „Srbija trebalo da uđe u EU, ali ne po cenu da se pridruživanjem EU zapravo plati cena i faktički prihvati, direktno ili indirektno, nezavisnost Kosova i Metohije”.

Nije prošlo ni mesec dana, a čini nam se kao da je od ove Dačićeve izjave prohujala čitava večnost. Još malo pa ih se možda neće sećati ni sam Dačić. Neverovatna je moć propagande i medijskog glajhšaltovanja. I zastrašujući manipulativni potencijal kojim se u današnjem svetu za tili čas od crnog može napraviti belo – i obrnuto. Na primer, od Srba agresori, a od kosovskih Albanaca nevine žrtve. Od Slobodana Samardžića i Aleksandra Simića primitivna nacionalistička čudovišta, a od Palme Markovića reprezentativni Evropejac radikalno demokratske provenijencije. Od do juče ozloglašenog SPS-a „moderna socijaldemokratska stranka”, a od Ivice Dačića nešto poput kandidata za Žarka Koraća.

I ne radi se tu samo o jednoj oštroj izjavi. Treba samo baciti pogled na skupštinske istupe i polemike Ivice Dačića, zaključno sa govorom od 18. februara, dan nakon proglašenja kosovske nezavisnosti, da bi se videlo koliko su komični „blagonakloni” predlozi velikog dela srpske političke javnosti i NVO scene o tome da se nekako, zarad višeg evroreformskog cilja, Dačiću i SPS-u izda politička oprosnica. Pa socijalisti, ne sasvim bez razloga, veruju da im je istorija dala za pravo, da su i Koštunica i Tadić na kraju došli u njihovo dvorište, i da su, zapravo, oni ti koji bi drugima trebalo da daju amnestiju zbog držanja tokom devedesetih godina.

Uopšte ne mislim da zbog onoga što je gore rečeno sledi da Dačić odnosno SPS sada „mora” praviti vladu sa narodnjacima i radikalima i da bi okretanje na drugu stranu automatski značilo „izneveravanje volje birača”. Svaka odluka SPS-a biće manje-više legitimna i skopčana sa određenim političkim rizicima za koje će Dačić i drugovi morati da preuzmu odgovornost. Ali ako već govorimo u kategorijama „volje birača”, „demokratskog izbora” i „interesa SPS” onda nemojmo da se lažemo i (samo)obmanjujemo. Naravno da SPS i po dosadašnjoj politici i po raspoloženju biračkog tela i po porukama iz kampanje logično i „prirodno” gravitira koaliciji sa DSS–NS i radikalima i da ga samo teška, odnosno velika politička nužda može, eventualno, gurnuti na drugu stranu. (Na kojoj im se, pošteno govoreći, najverovatnije sprema sudbina Baneta Ivkovića.)

Razume se da današnji SPS nije onaj iz Miloševićevog vremena i da njegovo rukovodstvo mora da „gleda u budućnost”. Ali to isto ništa manje važi, recimo, i za demokratsku stranku i Borisa Tadića koji takođe, već nekoliko godina, oprezno izlaze iz senke Zorana Đinđića i kontinuirano se oslobađaju njegovih najpoverljivijih kadrova.

Nije ovde reč o objektivnoj valorizaciji ili nivelaciji istorijskog značaja ove dvojice tragičnih lidera. Radi se samo o podsećanju da će stvari gledane iz ugla es-pe-esovskog glasača i funkcionera po svoj prilici izgledati nešto drugačije nego što se čine iz vizure prosečnog konzumenta „Blica” ili TV B92. I otkuda nekom ideja da Dačić danas treba više da se stidi i distancira od Miloševićevog nasleđa, nego Tadić od Đinđićevog? Tačno je, doduše, da u to veruje otprilike pola Srbije, ali tačno je i da među njima zasigurno nema nijednog sadašnjeg niti budućeg glasača SPS-a i Ivice Dačića. Kao što među onima koji ovih dana naglašeno brinu o budućnosti SPS-a i levice u Srbiji sve gurajući ih u savez sa Mlađanom Dinkićem i Vukom Draškovićem nema verovatno ni jednog jedinog levičara.

Đorđe Vukadinović; POLITIKA
[objavljeno: 27/05/2008]




1 коментар у вези “Svi pomalo socijalisti”
  1. У редовима Партија европских социјалиста не налази се ни једна једина странка која заслужује епитет Левих партија у традиционалном смислу речи нити у њиховим партијским програмима, а у пракси не разликују се ниучему од других грађанско конзервативних странака које се мање од две деценије уназад убрајале у десно оријентисане партије. Само ради илустрације, у том тобожњем социјалистичком “елитарном” друштву са којим се мами београдске Социјалисте, не налази се њемачка партија Леви, која са освојених 12,5 посто гласова на последњим савезним изборима заступљена у берлинском Бундестагу. Странка Левих, која свој успјех у једном релативно кратком времeну може да захвали на првом мјесту пребјезима из левог крила њемачке социјалистичке партије, СПД, којој предсједава Курт Бек, којег конзервативна хришћанско демократска странка канцеларке Меркел унисоно са десним крилом свог социјалистичког коалиционог партнера окривљује да је одговоран што његови Социјалисти постављају властитог социјалистичког кандидата, госпођу Швам, на предстојећем бирању предсједника СР Њемачке, јер рачунају на гласове странке Левих Оскара Лафонтена. И тиме иду на дистанцу са “модерним” социјалистима – који су то само још по имену. Њемачки социјалисти или било који у осталим западноевропским државама, имају са првобитним љевичарским покретима заједничког, колико и у западној Европи етаблиране странке Зелених са првобитним еколошким покретом. Узмимо само за примјер странку Зелених у Холандији или у Њемачкој око које постало нешто тише од када јој се загубио лидер Јошка Фишер, који на Србији учио бомбе бацати. Између осталих објеката, и на фабрике азота у циљу да се проузрокује еколошка катастрофа у Србији, у чему су и успјели. О загађивању Србије са отровним ураном да се не говори. Дачић и његови колеге социјалисти одјeвени у бепрекорна одјела по мјери, биће добро посавјетовани да претходно размисле пре него се упусте у једну коалицију са Демократском странком, која са левим политичким спектром има толико везе колико и британски социјалист Тони Блер или Џорџ Буш у Бјелој кући односно социјалист Солана са социјалним покретом, којем некада у Шпанији и припадао. Све се променило. Али на још горе.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo