Вести

Radovanu Micicu, Službeniku SA Sinoda SPC.

M.Bojić; 15.05.2008

+++

Gospodine Micicu,

U svojoj presudi u sporu izmedju nazovivladike Georgija (Đokića) i gospodina Koče Rdaojkovića, sudija Holand, između ostalog je napisao. Činjenica je da je kada je u pitanju sud eparhije kanadske, da tu nešto nije sasvim u redu, jer kako gospodinu Radojkoviću nije dato za pravo da se na tom sudu brani, onda je tu poništena logika prirodnog prava. A samim tim veli sudija Holand da je tim sudom predsedavao sam episkop kanadski Georgije, mnogo što se i tu može prigovoriti. Te zato ekskomunikaciju izrečenu od strane ovoga suda proglašavam nevažećom.

Za one koji, i malo uvida i znanja imaju u postulate pravne nauke, i njene logike, ono što nije u skldu sa logikom prirodnog prava, ne može da važi, pa i onda kada tu logiku krše neodgovorni poput nazovivladike Georgija i njemu sličnih.

Slatko sam se nasmejao na vašu konstataciju da gajite nadu da ću vas razumeti zašto mi vraćate tužbu protiv nazovivladike Georgija nazad, jer ste naravno unapred naveli da to činite zbog odluke SA sabora iz 1990.

Jedan od mojih profesora prava na Rajersonovom Koledžu u Torontu, je ovako govorio. “Mnogo puta u prošlosti, a to ne izostavlja ni sadašnjost, ako neki zakoni nisu bili valjani i u skladu sa logikom, protiv takvih se zakona stvaro revolt, i ne poštovanje istih. Jer zašto poštovati nešto što nije normalno.“ Eto i sam sudija Holand koji je od iste škole kao i ja, i  ne priznaje nešto, iako to dolazi od nekoga kjo zastupa SPC, što nema veze sa logikom.

I te kako ja Vas razumem. Vi se poziuvate, i tako Vam je naređeno da poštujete jednu nelogičnu odluku SA Sabora iz  devedesetih godina. Po kojoj nelogici u prvoj instanci se tužilac ne može dirktno obratiti nadležnoj ustanovi, koja sudi i presuđuje u prvom stepenu. Pa iako ja Vas razumem, da li ste vi pokušali da razumete sebe, i da se zapitate mnogo čega.

Kao prvo, kako to da do te 1990, nikome nije smetalo da SA Sinod svoju funkciju vrši kako je to, i u skladu sa drevnim kanonima, i Ustavom SPC. Zašto sada odjednom nekome, a ja vam otvoreno mogu reći da sastav tog SA Sabora iz te 1990, nije ni na lik po učenosti sposobnosti, znanju, shvatanju i razumevanju, na one SA Sabore iz prošlih i drevnih vremena. Zašto taj SA Sabor prinačava, praksu i pravila koja su bila zasnovana na čistoj i zdravoj logici, na logici prirodnog prava, i na normalnim ljudskim pravima, principima i zakonima.?

Zašto upravo baš taj sabor, koji po neučenosti i neznaju je iza svih predhodnih, baš on donosi  jednu ovakvu nelogičnu odluku, i bavi se ništavnijim od ništavnmosti, pa je zato ta odluka, u krajnjoj liniji u suprotnosti, sa osnovnim ljudskim pravom. A to je da kada zataji logika pravde, onaj koji se oseća da je za pravdu uskraćen, može pravdu legalnim putem, potražiti kod nadležne instance? Da li je taj SA Sabor iz devedesetih, koji se bavio ništavlukom, bio u stanju da konsultuje nekog pravnog stručnjaka, pre nego je svojeglavo i samovoljno doneo jednu odluku, koja ne samo da sa logikom, nema veze nego i sa zdravim razumom.

Zatim da li ste Vi u stanju, kada na ovim poslovima radite da odmerite, koliko ovde sve nije u najvećem redu. Da ne kažem kakv nered i zabunu baš upravo ta odluka sanbora iz 1990 stvara. A to je: Vi sada od mene zahtevate, da se ja moram obratiti čoveku, koga zbog njegovih postupaka smtram najobičnijim huliganom, da se hulihganu sudi. Gde je tu pamet i zdrava logika? Koji to pravni sistem u svetu, traži od onoga kome je vandalizovana imovina od strane lopova, da se prko lopova obrati sudu koji mu je nadležan suditi? Nešto ovde nije i ne zvuči u redu, i ja se sigurno neću povinovati vašem upustvu i sebe poniziti da preko jednog običnog kriminalca i huligana tražim da se pravda zadovolji.

Definitivno da ta odluka na koju se Vi u vašem pismu meni pozivate, nema nikakvu snagu ni težinu, kada se dođe do osnovnih ljudskih prava, normi i ponašanj. Moja je konstatacija takva, da su tu odluku doneli nekavi prišipetlje, koji sa naukom, hrišćanskom pravdom i pravdom u opšte, a pogotovu sa logikom, nemaju blage veze. Zakone bezveznjaka, ja kao i sudija Holand, ne priznajem.

Dužana sam Vas obavestiti samo jedno. A to je da sam Vam zahvalan za potvrdu prijema tužbe. Hoće li je ovakav Sa Sinod, koji kada ovako postupa po meni nema nikavu snagu ni težinu, uzeti moju tužbu u razmatranje, to nije moja stvar više. Isto kako je jedan pop Vasilije, svojom NEMORALNOM JAVNOM IZJAVOM narušio moja i osnovna ljudska prava drugih vernika, tako je ovim postupkom da me tera da se sudim sa huliganom, preko huligana, taj isti me je SA Sinod SPC, uskratio mojih osnovnih ljudskih prava. Te zato sčekaću povoljan momenat a to je da prođe ovaj postojeći SA sabor, i onda ću prvdu potražiti tamo gde se pravda zasniva na logici pravne nauke. A to je kao što sam u tužbi naveo, obratiću se Tribunalu za Ljudska Prava, Provincije Ontario. I naravno upoznati Tribunal, da SA Sinod SPC, uskraćuje vernike, osnovih ljudskih prava. To je u stvari,  da odbija da po svojoj službenoj dužnmosti sudi, onim episkopima, koji su osumnjičeni da su u koliziji sa sopstvenim internim pravilima, to jest u koliziji sa drevnim kanonima na kojima se temelji institucija SPC. Ustavom SPC je predviđeno da za kanonske prekršaje episkopima sudi SA Sinod. SA Sabor mora da se povinuje Ustavu SPC, jer je ovaj dokument iznad SA sabora.

Ne znam kako ćete postupiti, kada Vam sa pečatom Tribunala dostavim tužbu protiv popa Tomića i njegovog mu vladike Georgija, i protiv SA Sinoda SPC, zbog kršenja ljudskih prava. Da li ćete i onda meni vratiti tu tužbu koja će naravno teretiti instituciju za koju radite, pa ćete mi je vratiti nazad. Mžete Vi to da učinite. Samo imajte na umu da takvu praksu ne priznaje Ontarijski Tribunal za Ljudska Prava. Njega ne interesuju nelogične odluke, neškolovanih i neukih vladika SPC iz 1990 godine. Njihov aršin pravde se zasniva na drugim principima. Koji su logični, i u skladu sa pravnom naukom.

Iskreno,

Milijanko Bojić.

P.S. I ja se sada nadam da ćete sa sadržinom ovoga pisma upoznati članove SA Sinoda SPC.