Вести

U Eparhiji raško-prizrenskoj sa nevericom i rezignacijom primljena je vest da UNESKO priprema novi pohod na srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.

+++

UNESKO je poznat po svom neslavnom delovanju na Kosovu i Metohiji u proteklih nekoliko godina, počev od dolaska međunarodne zajednice 1999. godine. Već sa slanjem prvih misija na Kosovo i Metohiju i izdavanjem zvaničnih Izveštaja sa njihovih obilazaka, kao i sa aktivnostima koje su sledile, UNESKO se otvoreno i nedvosmisleno stavio na stranu šiptarske pobunjeničke manjine, potpirujući tako i podržavajući njihove bezakone težnje za odvajanjem dela teritorije države Srbije.

Čitava aktivnost UNESKO-a bila je karakterisana težnjom da se briga o srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji izuzme iz ruku srpskog naroda i njegovih institucija i prenese u nadležnost šiptarskih institucija iz Prištine. Ovaj proces bio je praćen istovremenom tendencijom preimenovanja srpske kulturne i duhovne baštine u „kosovsku“, „kosovarsku“, „vizantijsku“, „balkansku“ kao i izdavanjem raznovrsnog propagandnog materijala i publikacija (plasiranog i na međunarodnim konferencijama, koje je organizovao UNESKO, kao i druga agencija Ujedinjenih Nacija? UNMIK), koji je iznoseći neistinite i falsifikovane činjenice, lažno prikazivao srpsku kulturnu baštinu kao šiptarsku, katoličku, u svakom slučaju samo ne ono što zaista jeste -srpsku.

I bledi pokušaji izvođenja restauratorskih radova od strane UNESKO-vih eksperata na terenu, poput aktivnosti na Bogorodici Ljeviškoj u Prizrenu, doživeli su potpuni fijasko, i potvrdili da se radi samo o manipulaciji i politički motivisanim akcijama, koje treba da potpomognu proces oduzimanja srpske baštine iz ruku srpskog naroda i što bezbolnijeg preuzimanja ove baštine od strane šiptarskih institucija iz Prištine (nakon 17. februara 2008. u potpunosti bezakone tvorevine), sa ciljem formiranja novog stanja u ovoj oblasti u fantomskom „nezavisnom Kosovu“.

Ponašanje UNESK-a bilo je potpuno usklađeno sa opštom politikom tzv. međunarodne zajednice (ustvari nekolicine zapadnih zemalja), čije su aktivnosti još od pripreme za bombardovanje i bombardovanje Srbije 1999. godine, pa kroz sve protekle godine kroz međunarodnu upravu u licu UNMIK-a i KFOR-a, na čelu sa njihovim šefom odn. komandantom, bile usmerene ka unapred od njih utvrđenom cilju? komadanju Srbije i odvajanju od države članice UN integralnog dela njene teritorije.

Jedan od poslednjih primera toga je sklapanje bezakonog sporazuma između UNESKO-a i UNMIK-a januara 2007. o preduzimanju aktivnosti na restauraciji i konzervaciji srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, sa novcem koji je obezbedio Stejt Department, bez ikakvog konsultovanja ili uključivanja vlasnika i čuvara srpskih svetinja. Nezahvalnu ulogu u tim procesima, nažalost, odigrala je svojevremeno i misija Srbije pri UNESKO-a u Parizu.

Kakve bi istorijske posledice tako besraman čin oduzimanja kulturne baštine od jednog naroda imao na identitet, biće i opstanak na istorijskoj pozornici, u ovom slučaju, srpskog naroda, nije teško zamisliti. To je svesni i proračunati udar na same temelje duhovnosti i bića srpskog naroda, na ono čime je on prepoznatljiv u istoriji, i što ga je očuvalo i provelo kroz sve Scile i Haribde ovoga sveta.

S obzirom da UNESKO i pored mnogobrojnih do sada pokušaja sprovođenja pomenute politike na Kosovu i Metohiji, u domenu brige o kulturnoj baštini, nije uspeo da osvoji značajniji prostor, svedoci smo najnovijeg pohoda ove međunarodne agencije na srpsko kulturno i duhovno nasleđe, ovaj put uz angažovanje stručnih i finansijskih resursa iz Rusije, koji bi delovali u okviru programa i planova UNESKO-a.

Saglasno objavljenim informacijama planirano je uključivanje „ruskih arhitekata, građevinskih inženjera i istoričara umetnosti“ i obezbeđivanje „neophodnih organizacionih resursa“, koji bi delovali u okviru projekata Uneska.

Eparhija raško-prizrenska, podsećajući na fijasko procesa obnove u okviru Memoranduma, na njegovu pogubnost kako sa političkog aspekta, tako i na neprihvatljive propuste sa izvođačko-stručne strane, izražava odlučno protivljenje najnovijoj zamisli UNESKO-a i pokušaju zaobilaženja utvrđene procedure, sa ciljem realizacije svojih programa u sada „nezavisnom Kosovu“, i ostaje dosledna svome, do sada već mnogo puta izraženom stavu, da se bilo kakav proces obnove svetinja Eparhije raško-prizrenske i uključivanje međunarodnih institucija u obnovu, može realizovati samo na principima i načelima usklađenim i definisanim sa Eparhijom.

Dosadašnje iskustvo pokušaja prodora UNESKO-a u oblast zaštite srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, i modeli njihovog angažovanja, ne mogu biti dobra preporuka za buduću saradnju u ovom domenu.

Pres Odeljenje Eparhije raško-prizrenske

08. maj 2008.

Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska