Вести

Šta se krije iza poslanice Vladimira Putina upućene Vojislavu Koštunici. Markov: Moskva je razočarana što je DS blokirala ratifikovanje energetskog sporazuma. Ponomarjov: Putin je poslanicom u neku ruku opozvao ili relativizovao izjavu Lavrova povodom potpisivanja SSP.

+++

BEOGRAD – Da li se Rusija, iz vremena kada je predsednik Vladimir Putin slao rođendansku čestitku srpskom kolegi Borisu Tadiću, preorijentisala pošto je Putin, samo par dana uoči izbora uputio ličnu poslanicu srpskom premijeru Vojislavu Koštunici? I, da li je ta poslanica trebalo da koriguje stav koji je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izneo povodom potpisivanja SSP-a? Na pitanje „šta je Putin hteo da kaže“, za Glas odgovaraju učesnici „Prvog srpsko-ruskog poslovnog foruma“.

Ponomarjov Ilja, blizak analitičkom centru Dmitrija Medvedjeva i poslanik u Državnoj Dumi partije Pravedna Rusija smatra da je Putin poslanicom lično Koštunici „u neku ruku opozvao ili relativizovao izjavu Lavrova povodom potpisivanja SSP“. Na istom talasu je, kaže, bilo i istupanje novog ambasadora Rusije u Beogradu u kom su se, „mada formalno u vezi sa južnim tokom, osetili tonovi podrške SRS“.

Sergej Markov, direktor moskovskog Instituta za politička istraživanja kaže da je Moskva podržala Tadića jer je „pre kulminacije kosovske krize, bila sklona da učini sve da zapadnim zemljama bude teže da pođu na priznanje Kosova“.

POD PRITISKOM EVROATLANTISTA

Sergej Gavrilov poslanik Državne dume Spoljna politika Rusije je poslednjih godina pod ozbiljnim „pritiskom“ evroatlantista. Zato Moskva, parirajući, čini sve da ima najbolje moguće odnose sa „starom Evropom“, jer SAD preko zemalja „nove Evrope“ pokušavaju da joj vežu ruke. Uostalom, preko „nove Evrope“ je Vašington već doveo do drugog fijaska pregovora o novom sporazumu između EU i Rusije. Određenu ulogu u tome je imala Litvanija, koja je dobila zadatak da ultimativno zatraži da joj Rusija isplati kompenzaciju za decenije kojima je ta zemlja bila u sastavu SSSR i da prizna celovitost Gruzije. Na to je Rusija otpočela letove modernizovanih TU-160, što je bila poruka i Vašingtonu i Viljnusu da je samo jedan plotun tog strateškog bombardera dovoljan da sa lica zemlje zbriše ceo Pribaltik.
 

MOSKVA: BUNI NAS ŠTO SEDITE NA DVE STOLICE

– Iako se Moskva poslednjih godina kolebala, ovo je jasan signal svim učesnicima političkog procesa u Srbiji. Poslednjih deceniju i po, ruska biznis elita se integrisala u ono što se i kod vas zove „zapadom“, ali naravno, postoje i nacionalni interesi i interesi unutrašnje politike koja mora da vodi računa o tome da ogromna većina Rusa najblaže rečeno nije na prozapadnim pozicijama. Otuda i kolebanja pozicije Moskve povodom Srbije koja su uslovljena državnim interesom za realizaciju južnog toka, ali i potrebom Moskve da se sa SAD dogovara o nizu drugih pitanja. Zato mislim da će se kolebanja oko Srbije nastaviti, a otežava i kolebanje same Srbije. Čas bi u EU bez širenja odnosa sa Rusijom, čas oba. Da bi se Rusija manje kolebanja, Beograd bi morao da jasnije signalizira šta hoće na duže staze. Tada će i Rusiji biti mnogo lakše da se opredeli – kaže Ponomarjov i dodaje da su izjava Lavrova i pismo Putina Koštunici samo potvrda da stvari tako stoje. Moskvi je, ističe, najvažnija ratifikacija ugovora o gasovodu i „u vreme rođendanske čestitke Tadiću, procenjivala je da je on garant realizacije energetskog sporazuma, a sada te uverenosti nema“.

– Rusija sada teži da ne podržava u Srbiji jednu političku snagu nego više, želi dobre odnose sa svima koji će i danas i prekosutra biti vlast. Ne želi da „sva svoja jaja stavlja u jednu korpu“. Ali, Moskva shvata i da političari dolaze i odlaze, a srpski narod ostaje. U vreme predsedničkih izbora, znajući da se sprema 17. februar, Putinovom čestitkom Tadiću je htela da se Brisel nađe u situaciji da udara na „svog čoveka“ u Beogradu. Sada izgleda da naš državni vrh prednost daje mogućnosti da novu većinu u srpskom parlamentu naprave SRS i Koštuničina koalicija, s tim da na čelu vlade bude Koštunica koji je politički umereniji. To ne govorim u Putinovo ime – kaže Merkov, ali dodaje da je za odnose naših zemalja važno i što Moskva ne želi da se kači sa Zapadom.

– Istina je da se Rusija donekle jeste posvađala sa zapadom oko Kosova, ali ona ne želi da se sa bilo kime posvađa, jer joj je za sopstveni uspešan razvoj potrebno da ne bude u konfliktu. Pitanje: zbog čega su Vašington i Brisel odlučili da Kosovu daju nezavisnost sada, a ne kroz pet godina – u Moskvi se misli da je glavni cilj „operacije nezavisno Kosovo“ bio – uvlačenje Rusije u konflikt. Odgovor Kremlja je bio: džaba se nadate, pozicija Rusije će ostati tvrda i nepromenjena ali nećete nas uvućui u konflikt. Rusiji je strateški važno da se dalje u miru ubrzano razvija. Pogledajte: U EU je stopa rasta 1,5 , a u Rusiji 8 odsto. Pet puta veća. Rusija želi da forsirano ekonomski sustiže EU. Vodeći ljudi Rusije žele da pomognu Srbiji i sada, ali znaju da će i Rusiji i Srbiji bolje pomagati kada Rusija uskoro postane ekonomski znatno jača – kaže Merkov.

Putinova poslanica Koštunici, dodaje, jeste određeni udar po Tadiću. „Moskva je razočarana što je DS blokirala ratifikovanje energetskog sporazuma, što je Tadić jednom rukom potpisao taj sporazum, a drugom kao da ga je precrtao“.
Koštunica glavni igrač

– Rusija je razočarana takvom dvostrukom igrom. Mnogi u Rusiji misle da Srbiju neće skoro primiti u EU, možda i nikada, jer tamo Srbiju ne vole, čak ni ako se ponizite i kleknete na kolena pred Briselom. Verovatno bi vam rekli ne i nakon što im poljubite čizmu. Amerikanci i mnogi u EU žele da ponize Srbe zbog njihove gordosti i nepokornosti. Zato u Moskvi i ne razumeju pronatovske pozicije u Beogradu – kaže on.
Fomenko Aleksandar Prorektor Ruskog Ekonomsko-trgovinskog univerziteta ističe da MIP Rusije i u Putinova administracija nisu bile orijentisane ka Tadiću, nego je do 17. februara bilo pogodnije da u ime Srbije, problem Kosova rešava prozapadno orijentisani Tadić, da bi Briselu i Vašingtonu bilo teže „sa svojim“.

– Moskva je shvatala da bi EU bilo lakše sa Srbijom da je pobedio Nikolić, pa se Tadić i našao u teškoj situaciji, jer je njegova voljena Evropa od početka nameravala da uradi što je uradila, bez ustupaka svom čoveku u Beogradu. Što se tiče Kosova, predsednički izbori su vam bili samo polufinale ili četvrtfinale. Putinova čestitika Tadiću bila je time motivisana i Tadićevim obećanjem da će realizovati energetski aranžman sa „Gaspromom“. Sad su i Rusija i Srbija tu gde jesu, jer su i Brisel i Tadić uradili ono što je Moskva od njih i očekivala, pa je Putin poslao poruku Koštunici. Ne bih tvrdio da je Koštunica zbog njega postao „ruski čovek“ u Beogradu. Koštunica je za Moskvu i Putina kao premijer i kao mogući novi premijer ključni igrač. Putinova poslanica je signal. Tadić se postavio kako se postavio i Moskvi više nije potreban.

Sergej Gavrilov kaže da što se tiče Srbije, Rusija prethodnih godina nije bila u prilici da joj ponudi alternativnu primamljivu viziju budućnosti. Zato Moskva nije mogla ni da spreči otcepljenje Crne Gore od Srbije.

Nikolić umesto Dulića

Vizija koju Srbiji nudi Boris Tadić je utopijska i utoliko lažna, ali Moskva ni njoj zasada nije u stanju da ponudi valjanu alternativu. Stoga je spoljna politika Moskve povodom Srbije uravnotežena i oprezna. Ona će ostati takva i nezavisno od rezultata 11. maja, ali se može očekivati da sa nekim od vodećih stranaka Srbije dođe do razrade zajedničkih vrednosnih orijentira. Putinova poslanica Koštunici rezultat je, pored svega ostalog, i činjenice da je naš predsednik, koji će za koji dan postati premijer Rusije, emotivan čovek i da će njemu kao takvom, biti lakše da komunicira sa Koštunicom kao premijerom nego sa gospodinom Tadićem. Putinu nisu sasvim po volji ni Tadićeva politička prošlost ni njegova pozicija povodom Kosova. Sem ovoga, predsednik Putin ima u vidu i da će se Tadić naći u teškoćama kada sporazuma kakav je Srbija potpisala pre neki dan u Briselu, uskoro bude ponuđen i Kosovu. Rusiji bi verovatno odgovaralo da posle 11. maja Koštunica i dalje bude premijer, a Nikolić predsednik parlamenta, ali ona ni u tom slučaju neće imati ništa protiv približavanja Srbije EU. Rusija je zainteresovana za energetski sporazum za RTB Bor, saradnju u oblasti visokih tehnologija i bankarstva. To je za nju sasvim dovoljno.

Srbija je za Rusiju više civilizacijski nego ekonomski projekat, zbog vekova koji povezuju ruski i srpski narod, pošto je Srbija za Rusiju mala ekonomska veličina. Moskva ne želi nesamostalnu Srbiju iako joj nije bilo milo što su u Beogradu bile i izrazito prozapadne vlade koje nisu davale šansu ruskom biznisu ni pod jednakim uslovima.

Sve u svemu, Rusija neće radikalno menjati svoju poziciju. Susret Nikolića sa Medvedjevom i Putinova poslanica Koštunici nagoveštavaju da će Rusija voditi još nijansiraniju politiku koja može da uključi i odobravanje povoljnih kredita kakve je od Moskve dobijala Belorusija.

Autor: Diana Milošević, GLAS-JAVNOSTI 06.05.2008