Вести

U organizaciji Eparhije bačke Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke Biskupije subotičke, a uz podršku Reformatske hrišćanske crkve, Slovačke evangeličke crkve i Evangeličke hrišćanske crkve u ponedeljak (22. novembra) je u Subotici otvorena trodnevna međunarodna i međureligijska Konferencija o doprinosu crkava verskoj, kulturnoj i međunacionalnoj saradnji na putu evropskih integracija „Mir svoj dajem vam“.

U utorak (23. novembra) se Konferencija preselila u Bečej. U prisustvu oko 3.000 građana – među kojima je najviše bilo dece – u Hramu Svetog Georgija održana je zajednička molitva svih učesnika na kojoj je prisustvovao i Patrijarh Pavle.

Ovaj dan međucrkvene konferencije protekao je u plenumskom radu. Predsedavao je episkop bački Irinej, a prisutnima su se obratili Patrijarh Pavle, nadbiskup Beogradske mitropolije Stanislav Hočevar, izaslanik Patrijarha vaseljenskog, mitropolit Emanuil, otac Evangelističke crkve Arpad Dolinski, velečasni Andrija Kopilović, episkop jegarski Porfirije, predstavnici lokalne samouprave i potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus.

Patrijarh Pavle se obratio rečima: „Mir, pravdu, slobodu, svako dobro svima ljudima u svetu. Zaista, mir nam je svima potreban. I mir i pravda i sloboda i svako istinsko dobro. To da bude uvek propoved nas, verujućih ljudi, i rečima ali i delima i postupcima. To će onda po reči Hristovoj da vide drugi ljudi i da na taj način proslavimo Oca nebeskoga. Nek je s božjim blagoslovom na opšte dobro svima pa i nama.“

Nadbiskup Beogradske mitropolije Hočevar je istakao da želi da oni koji prisustvuju skupu u Bečeju u ovom susretu obogate jedan drugoga i da postignu da na ovim prostorima mir Božji napuni zemlju.

Đorđe Predin, predsednik opštine Bečej je podsetio prisutne da je grad domaćin upravo poznat po verskoj i etničkoj toleranciji.

Šandor Pal, predsednik Skupštine opštine Bečej se na mađarskom jeziku obratio skupu i rekao da će ovaj dan da se upiše velikim slovima u istoriju Bečeja, jer konferencija ovako visokog ranga i velikog značaja još nije održana u našem gradu. „Sada, na pragu trećeg milenijuma, želimo delima, tolerancijom i razumevanjem između nacija i vera da pokažemo otvorenost, poštovanje drugačijeg, a istovremeno želimo da ostanemo ono što jesmo i kako jesmo i zbog toga nećemo ni da se stidimo, ni da ustuknemo, ni da postanemo žrtve u incidentima. Biti drugačiji u veri, jeziku i naciji ne mora značiti nedostatak i udaljavanje, naročito ako naša sredina može prihvatiti naše vrednosti“, rekao je Pal i dodao da „Bečejska deklaracija“ koja će se doneti u sredu, biti veliki korak ka boljem razumevanju naroda, nacija i vera.
Potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus je govorio o evropskim integracijama, ekonomskim vrednostima i o ulozi crkve u tome.

Među govornicima nije bio najavljeni gost, predsednik Srbije, Boris Tadić.

Po završetku plenumskog dela, održana su četiri radna stola koje su za teme imali versku, kulturnu i međunacionalnu saradnju, kao i evropske integracije. Učešće na ovim radnim stolovima uzelo je više od osamdeset učesnika iz crkava, vlasti i nevladinih organizacija.

Drugi radni dan Konferencije završen je zajedničkim koncertom pravoslavnog i katoličkog crkvenog hora iz Bečeja, KUD „Đida“ i KUD „Petefi Šandora“ u Gradskom pozorištu. Prisutne je pozdravio Đorđe Predin, predsednik opštine. U okviru programa prikazan je dokumentarni film Srpske pravoslavne crkve o Bečeju.

Doneta zajednička Poruka sa Konferencije

Poslednji dan (24. novembar) Konferencije o crkvama započet je zajedničkom molitvom učesnika u katoličkom hramu Velike Gospe, da bi se u hotelu „Bela lađa“ nastavilo molitvom Reformatske hrišćanske crkve koju je izrekao Ištvan Čete Semeši.
Zatim su se ministri u Vladi Srbije, Milan Radulović, ministar vera i Vojislav Vukčević, ministar za dijasporu obratili prisutnima. Radulović je izrazio zadovoljstvo što je došlo vreme kada crkva i država mogu međusobno da sarađuju. Potom su moderatori radnih stolova o verskoj, kulturnoj i nacionalnoj saradnji, kao i o evropskim integracijama podneli izveštaj o radu.

Usledila je zatim diskusija o deklaraciji sa Konferencije kada su novinari zamoljeni da napuste salu gde se odvijao sastanak. Oko 11 sati u hotel je stigao predsednik Vlade Srbije, Vojislav Koštunica, koji je održao sastanak iza zatvorenih vrata sa učesnicima Konferencije.

Predsednik Vlade je održao i govor na Konferenciji, a dozvolu da ga zabeleži i prenese od svih prisutnih novinarskih ekipa imao je samo RTS.

Potpisivanjem Poruke Konferencije, a nakon toga i održavanjem konferencije za novinare završen je trodnevni međucrkveni skup o doprinosu crkava verskoj, kulturnoj i međunacionalnoj saradnji na putu evropskih integracija.

U Poruci sa Konferencije svi učesnici, Srpska pravoslavna, Rimokatolička, Reformatska hrišćanska, Slovačka evangelička i Evangelička hrišćanska crkva saglasno pozivaju u „plodotvorni dijalog i bratsku saradnju“ i istovremeno na negovanje uzajamnog dijaloga i konkretnu saradnju u okviru svojih zajednica. Poruka između ostalog naglašava i da „nisu u pravu oni koji misle da se svoja narodnost, vera i kultura mogu u punoći razvijati u izolaciji“, kao i da „u zajedništvu i prožimanju konfesija, nacija i kultura u Srbiji, a na prvom mestu u Vojvodini, prepoznajemo ujedinjenu Evropu u malom i našu odgovornost u procesu integracija Evrope“. Ujedno Crkva izražava spremnost da se aktivno uključi u rešavanje konkretnih društvenih problema, ali očekuju i svoje veće učešće u mehanizmima javnog delovanja, kako bi mogle doprineti opštem dobru.

Skup je obeležila i javna osuda svih prisutnih nedavnog vandalizma na katoličkom groblju u Petrovaradinu, kao i osuda svih drugih oblika nasilja i ekstremizma, uključujući antisemitizam i islamofobiju.

Na konferenciji za novinare predstavnicima medija obratili su se: Vojislav Koštunica, episkop bački Irinej i nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar.

Kruna saradnje

Koštunica je skup ocenio uspešnim, jer doprinosi razvoju odnosa između svih naroda na ovim prostorima, posebno u Vojvodini. Rekao je da se vrednost Konferencije vidi i iz izuzetno dobro i sadržajno sačinjene Poruke. Predsednik vlade je rekao da kada je reč o saradnji crkava, skup u Bečeju predstavlja krunu te saradnje. Najzad se vidi, naglasio je Koštunica, da u postkomunističkim društvima pa i u našem društvu u kojoj je crkva decenijama bila neslobodna, sada crkve i verske zajednice dolaze u priliku da ispunjavaju sve više svoju misiju na dobrobit svoju, svojih vernika i svih građana ove zemlje. „Ohrabren sam ovom saradnjom, punoćom dijaloga, tolerancijom i ljubavlju hrišćanskim kojima je skup bio prožet, ohrabren sam jer vidim u tome potporu, snagu, okrepljenje za sve ono što nas svih nacionalnosti i svih vera na ovim prostorima okuplja i što će nas u svoj svojoj raznolikosti, u budućnosti, kao i u ovom trenutku i u prošlosti, iskušavati.“ Predsednik Vlade u crkvama i verskim zajednicama vidi snažan činilac unapređenja života svih naroda, očuvanja njihovih identiteta naroda, a da istovremeno njihovi odnosi postanu ispunjeniji ljubavlju, bratskom saradnjom i razumevanjem. „Čak i kada se radi o sukobima, napetostima kojih je bilo, siguran sam da će crkve i verske zajednice sve više i više doprinositi da se ti sukobi prevazilaze“, rekao je Koštunica i dodao da je Konferencija pokazala koliku potporu naša zemlja može dobiti kada je reč o njenom kretanju u pravcu Evrope u saradnji crkava i verskih zajednica. „Vlada Srbije je odlučna da učini sve da crkve u potpunosti ispune svoju misiju na ovim prostorima jer ispunjenje te misije je na blagodet građana naše zemlje.“

Vojovdina slika Evrope

Episkop bački Irinej je pričao o motivima organizovanja, a nadbiskup Hočevar o svojim impresijama sa Konferencije.
Po rečima Irineja ovakva međucrkvena, međureligijska i međunarodna konferencija je bila potrebna jer u Srbiji postoji više crkvi i religijskih zajednica, i da je Srbija, a naročito Vojvodina u tom smislu Evropa u malom. U Vojvodini postoje dve dijaceze, pravoslavna eparhija bačka i subotička katolička biskupija, a isti taj prostor pripada i organizaciji protestantskih crkava ovog regiona, dakle Vojvodina je slika Evrope tako različite koja teži jedinstvu. Proces evropske integracije nije samo ekonomsko-politički proces, jer istinska i trajna integracija među ljudima, narodima, kulturama i tradicijama nije mogućna bez duhovne komponente. Irinej je rekao kako ima i onih koji misle da radi integracije treba da se delimično ili potpuno odreknemo svog duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta. „Smatrali smo da, pred tim izazovima naše epohe i pred drugim sličnim problemima, treba da pokušamo da u ime svojih crkava damo zajedničko svedočenje i uputimo zajedničku poruku jer je to ono bitno što može da pomogne našem društvu u celini i našoj državi ali i nama samima da osetimo svoju javnu i opštu odgovornost…Naša poruka, ako je upućujemo pojedinačno, neće imati tu snagu koju može i treba da ima ako je zajednička. Zato je Konferencija sazvana i doneta je Poruka“, objasnio je motive za održavanje Konferencije o crkvama Irinej Bulović.

Stanislav Hočevar je rekao da je ovaj trodnevni skup bio bogati događaj sinergije ne samo crkava i verskih zajednica, i ostalih predstavnika vlasti i organizacija koje su učestvovale na Konferenciji nego i gradova gde se održao. „Mislim da je ova konferencija bila vrlo značajna po svojoj simbolnoj poruci. Po prvi puta smo nekako izričitije svesnije i punije hodočastili u crkve, katoličke i pravoslavne. Njegova svetost patrijarh Srpske pravoslavne crkve i svi ostali predstavnici hrišćanskih crkava, molili smo u različitim obredima i u različitim jezicima, ne jedan protiv drugoga, nego zajedno, jedan za drugog misleći na zajedništvo. Ja mislim da je ova simbolna poruka izvanrednog značaja.“ Hočevar je napomenuo da se na radnim stolovima razgovaralo sadržajno i otvoreno o svim pitanjima, ali razgovori nisu vodili u konflikte nego u komplementarnost. „Od sada trebamo biti zajedno, iako različiti, ali tu smo jedni za druge, a nikada više ne želimo biti jedan protiv drugoga“, poručio je nadbiskup Hočevar.

Klerikalna država nije moguća

Irinej Bulović je, odgovarajući na pitanje novinara, odbacio mogućnost stvaranja klerikalne države od Srbije, jer, istakao je, ona u modernom društvu nije moguća, zamisliva niti preporučljiva. On je međutim dodao da odvojenost crkve od države ne znači nedemokratski odnos prema crkvi. Odvojenost crkve i države treba da znači slobodnu crkvu u slobodnoj državi i partnerski odnos odgovornosti gde i crkve i država poštuju identitet i nadležnost onog drugog. „U tom smislu svedočenja crkava i verskih zajednica o pitanjima od opšteg značaja i dobra nije nikakvo tzv. prekoračivanje svoje nadležnosti, niti pak tzv. mešanje u politiku, a isto tako i dobra volja i podrška države, njenih institucija i njenih organa, što je i na ovoj konferenciji pokazano, ne znači ni na koji način favorizovanje jedne crkve na štetu druge niti ustupak, nego znači normalan, konstruktivan, demokratski i delotvoran odnos u kojem se u crkvi prepoznaje njena mogućnost da da svoj doprinos moralnom zdravlju društva kao celine i procesu suštinske integracije društva. Na taj način postoji nov kvalitet odnosa crkve i države, ali mislim da on sada izražava potrebe i stvarnu želju kako crkava da daju svoj doprinos opštem dobru tako i države da bude u službi svih svojih građana i takođe građana vernika koji nisu beznačajno deo društva.“

(Ne)slobodan pristup novinarima

Prvog dana konferencije u Bečeju novinari su bez ikakve najave i objašnjenja izbačeni sa radnih stolova. Na pitanje ko je doneo odluku o tome i zašto mediji nisu unapred obavešteni da neće moći prisustvovati radnim stolovima, rečeno je samo to da će se skup završiti konferencijom za novinare, te će se poslenici javne reči tamo obavestiti o svemu. Odluku o „odstranjenju“ su, po dobijenom objašnjenju, zarad komotnijeg rada radnih stolova donele crkve – katolička i pravoslavna.
Izbacivanje novinara se ponovilo i tokom završnog dana Konferencije. Predstavnici medija su u tri navrata bili zamoljeni da dođu, a odmah potom i da napuste salu gde se održavala Konferencija.

Nakon tvrdnje novinara da ovakav postupak predstvalja sprečavanju vršenja njihovog posla dogodilo se još jedno neprijatno iznenađenje koje je svojevrsna diskriminacija jer je samo ekipi (režimskog) RTS-a bilo dozvoljeno da prati i snimi govor Koštunice. Nadalje: na konferenciji za medije novinarima je saopšteno da nemaju pravo da postave pitanje Koštunici.

Na konferenciji za novinare na pitanje kako crkva očekuje objektivnije informisanje o svom delovanju kada su mediji odstranjeni sa velikog dela Konferencije o crkvama Episkop bački Irinej je rekao da je Konferencija imala svoje učesnike a da predstavnici medija nisu bili ni organizatori ni učesnici razgovora. „Novinari su pozvani da prate rad konferencije i da o njenom radu izveštavaju, a ne da u njenom radu organski učestvuju. To je bio razlog tog, kako ste se vi izvoleli izraziti, odstranjivanja, jer bi se moglo steći utisak maltene da je primenjena neka sila, nego je bio razlog što su novinari zamoljeni da se drže onih okvira koji su vezani za njihovu profesiju, izveštavanja o događajima, a rezultat rada konferencije je naravno odgovornost onih koji su je sazvali i u njoj organski učestvuju. Zato smo predvideli na kraju skupa i ovaj razgovor sa vama iz medija i pripremili tekst Poruke sa Konferencije. Nije bio cilj nikakav da se nešto od vas sakrije ili da na bilo koji način vaša odgovornost i vaš doprinos bude potcenjen, nego naprotiv, da harmonično radimo svako svoj posao. Naravno, čak i ako smo mi imali propusta ili ako je bilo tonova u odnosu prema vama koji vama nisu možda bili simpatični, to vama ni u kom slučaju ne može biti opravdanje ako ne biste izveštavali objektivno i istinito. Dakle vi ono što je vaš delokrug u društvu, treba da činite po najboljoj savesti kao što i mi u crkvi takođe ono što je naša služba treba da vršimo po najboljoj savesti. U jedno mogu da vas uverim sasvim sigurno u ime organizatora i učesnika: da nikakve zle volje nije bilo i da mi naravno s punim pravom i poverenjem očekujemo da ćete vi izveštavati objektivno i istinito“, odgovorio je na novinarsko pitanje Irinej.

Organizatori i sponzori

Pored glavnih organizatora, Pravoslavne Eparhije bačke i Rimokatoličke Biskupije subotičke, generalni pokrovitelj i suorganizator Konferencije o doprinosu crkava verskoj, kulturnoj i međunacionalnoj saradnji na putu evropskih integracija „Mir svoj dajem vam“ je Skupština opštine Bečej. Manifestaciju su još pomogli: Vlada Republike Srbije, SO Novi Bečej, Simex Subotica, Vinarija Čoka, Fondacija Konrad Adenauer, Fondacija Pax Christi Nederland, Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope, PIK Bečej, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Božić i Sinovi, Ministarstvo za dijasporu, Telekom Srbija, Televizija Subotica, Informativno izdavačka ustanova SPC, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Pristop, New Moment, Cavez srpskih horova, Evropa osiguranje, KUD Bunjevka i Mladost, hoteli Bela lađa, Fantast i Tiski cvet.

Kristina Demeter Filipčev, Bečejski mozaik (29. Novembar 2004.)