Вести

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) o crkvenim prilikama u Crnoj Gori, dijaspori i Saboru SPC.

Utorak, 16. maj 2000; DANAS

Član Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović), koji se upravo vratio iz posete Carigradu i Kapadokiji, u razgovoru za Danas priča o aktuelnim crkvenim prilikama u Crnoj Gori, problemima dijaspore i radu Svetog arhijerejskog sabora SPC. Povodom nedavnog sukoba pristalica Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve u Njegušima, na Đurđevdan, mitropolit kaže:

– U Njegušima na Đurđevdan jedini i značajan događaj bila je proslava krsne slave kuće Petrovića, koja je bila svečanija nego prethodnih godina. Doduše, pre toga se dogodio incident, kada je grupa ljudi koji su sebe predstavili kao glasnogovornike Njeguša, održala konferenciju za štampu. Objavili su i deklaraciju, u kojoj tvrde da u hramovima koji, navodno, pripadaju sekti Miraša Dedeića ubuduće neće dozvoliti bogosluženje sveštenicima Mitropolije crnogorsko-primorske, odnosno Srpskoj crkvi. Proslava održana odmah posle toga, kojoj je prisustvovalo više stotina ljudi iz Njeguša, sa Cetinja i iz drugih krajeva Crne Gore, naše sveštenstvo, predstavnici kuće Petrovića, pokazala je da je njihov nastup obična farsa, kao i mnogo šta drugo – objašnjava mitropolit Amfilohije, koga je zbog puta na Njegušima menjao njegov vikar episkop budimljanski Joanikije (Mićović).

Sudeći po poslednjim saopštenjima crnogorskih vlasti, druga strana sada može da računa i na podršku države.
– Nažalost, predsednik Republike Crne Gore Milo Đukanović za Vaskrs ove godine poslao je čestitku koja nikad nije stigla u Mitropoliju crnogorsko-primorsku, nego se čula preko sredstava javnog informisanja. Čestitka je upućena SPC, Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi i drugim vernicima pravoslavne veroispovesti u Crnoj Gori, iz čega se može zaključiti da u Crnoj Gori u ovom trenutku postoje najmanje tri pravoslavne crkve. Zapanjujuće je da iz kabineta predsednika Crne Gore izađe takva besmislica. Ali, nažalost, ona nije demantovana. Ko su sad ti treći? Koja je to SPC kojoj se čestita? U Crnoj Gori postoji Mitropolija crnogorsko-primorska koja je organski deo SPC i ima svoje ime i naziv. Onaj ko čestita SPC prirodno će uputiti čestitku Njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu koji predstavlja sve eparhije Srpske crkve.

Crkva van kataloga

Drugo, koja je ta Crnogorska pravoslavna crkva? To ne postoji u katalogu pravoslavnih crkava, postoji samo grupa crkvenih delinkvenata podržana od političkih organizacija koje iz svojih političkih razloga tu grupu podržavaju i, kojima suštinski nije stalo do Crkve. Svi su oni provenijencije bivše komunističke bezbožne partije. Čelnici tih političkih grupacija i danas se deklarišu kao ateisti, tako da je u pitanju politička, a ne crkvena priča. Niko od ljudi koji pripadaju Crkvi dosad nije prihvatio ni podržao takvu grupaciju, niti im je prišao ijedan od sveštenika Mitropolije, mada ih je većina rodom iz Crne Gore.

Da li Vam je poznato kako je predsednik Đukanović reagovao na pismo koje mu je 2. aprila uputio vaseljenski patrijarh, savetujući mu da se ogradi od CPC, koja tvrdi da ste Vi izdejstvovali to pismo u Carigradu?
– Nisam imao prilike da se sretnem i razgovaram sa predsednikom Đukanovićem, ali sam razgovarao sa vaseljenskim patrijarhom prilikom našeg pokloničkog putovanja iz Carigrada u Malu Aziju. Pismo je upućeno iz Carigradske patrijaršije i on je zaprepašćen saznanjem da se našao neko ko nije uvažio mišljenje prvog među patrijarsima. Vaseljenski patrijarh, po svom položaju i zbog činjenice da je Miraš Dedeić bivši klirik Carigradske patrijaršije, čiji je Sinod Dedeića lišio čina, ima pravo da traži da njegov stav bude ispoštovan. Javnost može da priča šta hoće. Carigradski patrijarh je odgovoran čovek i prati zbivanja u pravoslavlju.

Kako biste okarakterisali reagovanje državnih vlasti, kao nepoznavanje crkvenih prilika ili kao deo političke igre?
– Mislim da su u pitanju obe stvari. Na prvom mestu je neznanje o Crkvi, a na drugom određena politika koja je nesumljivo kratkovida i kratkoročna. Sve ono što se ne zasniva na zdravim temeljima, na poštovanju osnovnih vrednosti Crne Gore, među kojima i njenih najbitnijih ustanova, ne može biti dugog veka. Sigurno je da će o situaciji u Crnoj Gori biti reči i na predstojećem Saboru. Njegova svetost i Sinod već su zabrinuti iznenadnom promenom ponašanja predsednika Republike Crne Gore. On do sada nije pokazivao takve kratkovidosti koja pre priliči nekim efemernim strankama, a ne čoveku koji se nalazi na takvom položaju.

Ima li ta promena u ponašanju, ipak, neki kontinuitet, recimo od prošlogodišnjeg dočeka „pravoslavne Nove godine“, kada se Mitropolija umešala u spor Đukanovićevih i Bulatovićevih pristalica?
– Tada je uloga Mitropolije bila spasonosna, jer je uspela da amortizuje tenzije koje su bile očevidne. Država se, maltene, našla u položaju da mora da organizuje tenkove, policiju, čudesa… Mitropolija je sve to jednim potezom, na osnovu svog vekovnog iskustva i svoje prirode, amortizovala. Mogući sukob prevaziđen je na najbolji mogući način i mislim da bi u tome svako razuman trebalo da bude blagodaran Mitropoliji.

Ukoliko bi se nastavilo sa zaoštravanjem situacije u Crnoj Gori da li bi za Mitropoliju bilo pravo rešenje da dobije autonomiju u okviru SPC i da li bi ona nešto značila u svesti Crnogoraca?

Danas počinje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC
Stanje u zemlji glavna tema

U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu danas bi trebalo da počne višednevno redovno, majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve. Kako se saznaje u patrijaršijskim izvorima, osim redovnih crkvenih tema, pitanja crkvenog školstva, izveštaja o materijalnom poslovanju Crkve i radu dobrotvornog fonda „Čovekoljublje“, crkvena skupština baviće se i aktuelnim stanjem na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Srpski arhijereji trebalo bi da razmotre i crkveno-duhovno stanje u eparhijama SPC u dijaspori i još uvek neprevaziđeni makedonski raskol u SPC. U radu Sabora, kojim će predsedavati patrijarh srpski gospodin Pavle, prema najavama, učestvovaće svih 39 arhijereja iz otadžbine i dijaspore. Po završetku zasedanja, koje je zatvoreno za javnost, biće izdato zvanično saopštenje o radu Sabora.

– Kako će Crkva biti uređena ne zavisi od spoljašnjih faktora. To je iznad svega pitanje same Crkve i njenog odlučivanja. Zna se kako je pravoslavna crkva ustrojena, kako funkcioniše i ko donosi odluke o promenama takve prirode. To nije pitanje koje se rešava na ulici, niti ga rešavaju ljudi koji su se davno otuđili od Crkve. Činjenica je da je samostalna država nekada, naročito u prošlom i početkom ovog veka, bila je jedan od razloga stvaranja samostalnih crkava. Međutim, u našem vremenu pravoslavna crkva teži da se ponovo vrati svom izvornom ustrojstvu u kome samo njena sotirološka misija igra odlučujuću odluku. I savremena globalizacija, kao svetski fenomen, pomaže Crkvi da se vraća svom prvobitnom sotirološkom stavu u poimanju narodu Božjeg, kao naroda koji je narod Crkve bez obzira kojim on jezikom govorio.
Pasivne nacije

Tome nesumljivo doprinosi činjenica da u svetu nema pravoslavnih nacija, kao što je to nekada bilo, kada je pravoslavna nacija, stvarajući svoju pravoslavnu državu zahtevala i ima i svoju crkvu. Iako se, po tradiciji, neke od država nazivaju pravoslavnim, jedina pravoslavna država, koja je to ostala do određenog stepena, jeste grčka. Sve ostale su do te mere sekularizovane, i u najmanju ruku, ako nisu anticrkvene i antibozne, one su pasivne u odnosu na Crkvu. Crkva u 21. veku mora iz osnove da preispita neke od formi u kojima je živela u prošlom i početkom ovog veka da bi mogla da na istinski i pravi način ostvari svoju vaseljensku misiju u savremenom svetu.

Fenomen takozvanog crnogorskog nacionalizma, potpuno prevaziđen, a stvaranje Crkve na jednom potpuno sekularizovanom, da ne kažem ateiziranom, nacionalizmu je van logike Crkve.

Zbog spora crkvene opštine SPC sa Aleksandrijskom patrijaršijom o jurisdikciji pred SPC se postavlja i pitanje dijaspore u 21. veku. Mnogi tvrde da se polako sprovodi Dokument iz Šambezija, po kome dijaspora prelazi u jurisdikciju Carigradske patrijaršije?
– Pitanje crkvene dijaspore je pitanje za Veliki sabor pravoslavne crkve. Verujem da će Crkva na tom Saboru naći najbolje rešenje za to pitanje, jer je činjenica da je struktura dijaspore, koja se formirala u 20. veku, po mnogo čemu antieklisiološka i nije saglasna prirodi pravoslavne crkve. Mada se to može objasniti (ne)prilikama u kojima su se iznenada našli pravoslavni narodi, kao i da je Crkva morala da se prilagođava neočekivanim promenama, razrešenje tog pitanja neće biti lako. To pokazuje i primer naše crkvene opštine u Johanesburgu, osnovane pre 50 godina, koja se našla u procepu, upravo stoga što Aleksandrijska patrijaršija, saglasno prethodnoj tradiciji, smatra da afrički kontinent pripada njenoj jurisdikciji i traži da se primeni strogo kanonsko pravo koje joj pripada.

Treba se nadati da će aleksandrijski patrijarh, ipak, smoći imati snage da razume postojeće probleme, kao i da će naši vernici, shvatiti poredak Crkve, održavajući vezu sa svojom pomesnom crkvom i svojim narodom. To niko ne može da dovede pod znak pitanja. Problem u Johanesburgu nema veze sa Dokumentom iz Šambeza, koji se odnosi na dijasporu u Evropi i Americi koja nije bila definisana i nikada nije pripadala nijednoj pomesnoj crkvi. Treba biti načisto sa tim da je predsaborska konferencija u Šambeziju, raspravljajući o dijaspori, samo predložila rešenje, koje bi sabori pomesnih crkava tek trebalo da usvoje da bi on postao i kanon. Sabor SPC nije prihvatio taj predlog u predloženoj formi.

Na Konferenciji u Atini na kojoj ste i učestvovali usvojena je Deklaracija koja predviđa i formiranje Saveta demokratskih snaga Srbije na čijem bi čelu bili patrijarh i prestolonaslednik. Da li će se Sabor baviti ovom temom i da li bi eventualno vraćanje monarhije, bilo uzrok novih nesuglasica između Srbije i Crne Gore?
– Savet demokratskih snaga je, pre svega, predlog opozicionih partija i od njih zavisi da li će se on formirati. To nije saborska tema. Što se tiče problema uspostavljanja monarhije, načelno rečeno, u Ustavu Kraljevine Crne Gore stoji da njen vladar mora biti pravoslavne vere. Koliko je meni poznato, ovaj pretendent se krstio u nekoj Rimokatoličkoj crkvi i sebe shvata kao pripadnika katoličko-pravoslavne vere. To je neki koktel koji dosad nije postojao, tako da je on, prema Ustavu Kraljevine Crne Gore, sam sebe isključio sa liste kandidata. S druge strane, knjaz Mirko je svoja kraljevska prava preneo na svog sina Mihaila Petrovića, koji se odrekao tih prava u korist svoga brata Aleksandra Karađorđevića.
To je potvrdio pismeno i bio je spreman da to čak glavom plati 1941. godine kada mu je Musolini ponudio da primi krunu Crne Gore. On je to odbio i rat je proveo u nemačkom zatvoreništvu. To spada u istoriju, ali je veoma značajno kao činjenica.

Koje su najvažnije teme ovogodišnjeg redovnog saborskog zasedanja?
– Za Crkvu su sve teme važne. Ono što bih želeo da istaknem kao značajno za ovaj Sabor i kao predsednik Komisije za proslavu 2000 godina hrišćanstva, jeste centralna proslava jubileja koja će se održati na dan Svetog Jovana Bogoslova, 21. maja u Hramu svetog Save na Vračaru. Služićemo svetu arhijerejsku liturgiju, kojoj će prisustvovati svi naši arhijereji. Pozivamo svo naše sveštenstvo, monaštvo, verni narod naše pomesne crkve da tog dana učestvuje i u svečanoj kanonizaciji naših novosveštenomučenika ubijenih Hrista radi od bezbožnih ustaša i naših komunističkih bezbožnika. Na poklonjenje u Beograd, u Sabornu crkvu, danas bi iz Bugarske trebalo da stigne ikona svete Bogorodice Jerusalimske, koja će u nedelju biti preneta u hram na Vračaru. Sve se ukomponovalo. Zato pozivam sve da prisustvuju ovom istorijskom događaju koji će po mnogo čemu biti prelomni događaj u našoj istoriji.

Paralelno sa njim nastavlja se izgradnja Hrama svetog Save, što je od izuzetnog značaja, ne samo za gradnju hrama nego za sve promene – duhovne, moralne, političke, ekonomske koje očekujemo u vremenu posle Svetog ahijerejskog sabora.

Jelena Tasić; DANAS