Вести

Napokon pristigoh iz grada. Obavljao sam važan posao slanja cucli. Poslao sam ih dve. Jedana pošiljka nije bila skupa svega dva dolara, ali drugu preplatih. Jer ona ide pravo na Cetinje. Dok ova druga putuje samo do Miltona.

Pa da, poslao sam cucle onima koji se bave ovakvim igrama i poigravaju se sa instituciom crkvenoga sudstva, te ko velim da ih uspavam da da ne razbiju igračku. Mala su to još deca kada se na ovakav način, kao što je prizor iz ovoga saopštenja što sam ga prosledio ovde u prilogu da se javnost i konacno upozna. Upravo zbog toga ovde, jer kako sam ranije napisao, tamo gde je saopštenje objavljeno, ono bi ostalo u tami, nepročitano.

Sada ja necu ulaziti u to, kao neki drugi, sta je to sto se krije u glavama onih koji su sastavili ovakava saopstenja, jer ja nisam specialista za glavobolju, pošto medicinu nikada nisam studirao, pa sada treba ja da predvidim, u kome su pravcu okrenuta saopštenja, i odakle sve i kakvi vetrovi duvaju u takvim glavama? Z a to su odgovorni i u svakom slučaju nadležni drugi.

Mene nesto sasvim drugo zanima. Da li je ovo saopstenje nekakva sala, zbilja ili san? Ili pak zaista stvarnost? Ako su šala i san hajde da se nasmejemo, i glupi snovi nekada naidju dok čovek spava.

Verujem ja u mnogo čega toga što se saopstava, da je presuda VCS napisana u stilu odi mi dodjimi, i da je svak može posmtrati kako hoće, pošto ona inače dolazi odande odakle je sunce već odavno zašlo, kao pribogu i saopštenje. I verujem ja da nema ni prvostepene presude, koju spominje saopštenje.

I što je najgore verujem i u to da ta presuda može da bude samo mrtvo slovo na papiru, jer ne vidim da ona bilo koga, na bilo koji način pogadja a pogotovu onoga koji bi je trebao u delo sprovesti. Vrmena se menjaju, pa zato naš narod ima jednu lepu uzrečicu. „Ni orasi nisu više kao nekada.“ Tako i Crkva više nije kao nekada. Episkopi tvrde da bez njih nema Crkve. Samo mi nije jasno do kada bi bilo koji episkop uspeo da održi tu njegovu crkvu bez naroda. No poruka je dobra samo slabo ko ima da posluša. Ta poruka da bez episkopa nema crkve mora da se prvilno protumači. A to je, da takvu crkvu treba što pre napustiti, pošto u njoj narod nije poželjan.

I tako u crkvi koja može bez naroda, a ne može bez episkopa, jedan kome se ja slatko smejem da mu ni koze ne bih poverio da ih čuva, on je eto kao nekakav episkop, i rado sluša svoga omiljenoga popa kada ovaj u besede ubacuje baljege. Razmislja čovek o unosnom poslu čuvanja koza. Kako je spašen time što je plukvalifikovan vladika,. Za boga pa bolje I polukvalifikovan vladika, nego nekvalifikovan čuvar koza biti. Vojvda mišić je zapisao da je on dok je čuvao koze razumeo da su one neobično intiligentna živa biće. Gde ovakvima kao što je ovj koji je izdao saopštenje sad i koze poveriti? E taj vidite sto mu ja ni koze poverio ne bih, jer kakav je može i kako stalno greši u svojoj profesiji, a greši se o ljudske duše, može takav da se i o koze lako ogreši. A koze su originator jedne cudne venericne bolesti, pa se čovek od nje moze zaraziti, ako napravi stratešku grešku kao u saopstenju. I gde onda da ga neko leči doživotno, pošto je čovek ukino osiguranje, bilo bi to preskupo.

Jer pored svega što je i istinito u saopštenju ima jedna stvar koja nekako ne paše. A to je da je tu presudu potpisao jedan što se za predsednika danasnjeg VCS uzdigao. Taj mi je jednom pisao nekoliko pisama da me uveri da mačke u prašini zakopavaju materijal kojim pop Tomić začinjava besede. I ja u posedu dakle imam njegov potpis, i proverim ga. I sa onako amaterske tacke gledista sam ustanovio da je, eto taj što razmišlja o mačećim (…), mudriji od vojnika Švejka, jer Svejk se beše posvetio pasijim (…) kada drugima piše savetodavna pisma, upravo potpisao tu presudu.

Eto zato sam ja i tome AEM sa Cetinja poslao jednu cuculu. Jer vidim da i on nije dorastao svoga čina, nego se igra suda. Nadam se da će i njga ta cucula uspavati, da eto dete ne razbije igračku.

Možda je sve sada, i kasno, i možda su deca koja nisu imala nekoga da ih pazi i nadgleda, možda su vec polupala igracku, te ćemo mi sada morati da promenimo taktiku.

U tom sam se smislu i ja odlučio da na kratko promenim svoju taktiku, i da ponudim saradnju miltonskom detetu. A evo brate i zašto. Taj obesenjak tvrdi da ono što su nam ovih dana proturili, ja verujem oni upravnici iz Nigare, jer se presuda na njih odnosi, falsifikat, i da presuda VCS ne postoji.

E sada ovo bogami više nije dečija igra. Stvar postaje ozbiljna. Ili je ovde neko oklevetan, ili je pak neko i zaista kriminalac, jer falsifikovanje potpisa je kriminal. Ako meni sada onaj obešenjak sto sam mu danas poslao cuculu, dokaže da na onoj presudi publikovanoj u javnosti ne stoji potpis AEM Cetinjskoga, ja ću istog momenta da promenim stranu. I da se zbog svega pokajem zato što sam do sada branio Niagarce. Ako meni obešenjak iz Miltona dokaže da su oni Niagarci, sada kriminalci, kako on to tvrdi, idem sa njim pod ruku da razbijem taj kriminal. A ako ne. Onda ja cu na isti nacin kao i njegov duhovni tatica Pavle, njega, malo poterati u mesto rodjenja.

Neka obešenjak bira šta je sada njemu drago, neka uposli forensičare i da mi snabde dokaz. Ako to nije u stanju da učini Teško njemu. Narod to više neće moći da trpi da se on bavi, klevetama, obmanama, i lažima a kada se pozove na odgovornost on se zaklanja time što glumi Velikomucenika Georgija. To tako ne moze.

Ima jos nesto interesantno da Vam ispričam. Po jednom svom poverljivom čoveku, kome ja ne verujem ni kada bi on seo na užarenu plotnu, mi se javio kum. To je onaj kum znate što ima dvostruko kumstvo. Krstio ga moj deda, pa smo od tuda kumovi, a pokrstio ga sloser-marsal, pošto su mu otac i majka preterali cifru preko deset. Ma, ti takvoga kuma rekao bi neko. E nije to baš tako lako. Taj je moj kum nekima vladika, pa ga je lakše podneti kao kuma, nego vladiku. Jer kuma možeš da otkažeš, ali vladiku nije baš tako lako. Dok ga, kao onaj Kačavenda Pavla, ne poteraš malo u mesto odakle je došao.

A evo i zasto, je to sve tako. Taj što smo kao nekada bili kumovi negde u nekoj poljani, pošto on ne zna šta je liturgija, a eto vladika je, sacuvaj me bože takvoga vladike, marška pevce, i vice im marš napolje. A u stvari nisu oni bili u crkvi kada ih on tera napolje. Nego baš upravo na samome polju ispd neke šatre. Te tako kum – vladika ne zna ni gde se nalazi. Mora da je nečastivi ušao u njega. Ili je on kao onaj Rumun što nekakvim konjima na nekoj miltonskoj farmi popravlja zube, te ima podstanare, kao i on. E taj kum sad nudi meni da se mirimo. Ne znam da li se čovek uoznbiljio ili misli da tera šegu sa mnom? Ja ipak mislim da su mu pridošli podstanari, pa se sa njima uhvatio u koštac, i neke stavri pogubio.

Čujem da još uvek po polju marška ljude, napolje!? A on nekada drugovao i sa ovim obešenjakom što je pronašao saopštenje. Bili su oni u istom razredu, zajedno. Nekada kada su se bili udružili protiv vojvode Djuica su staršno drugovali. A sada se mrze ne mogu jedan drugoga očima da gledaju. I to su vele vladike.

Ima još nešto. Saznadoh danas da je sad u Beogradu popularna uzrečica, koja kruži oko Patrijarsije, koja glasi: „Jednom je razbojnik na krstu visio. A danas krst visi na razbojnicima.“ Ovu je uzrečicu verovali ili ne sastavio Pavle, Patrijarh, Svesrpski. Za ovo Pavalu kapu skidam, i dugujem mu veliko sažaljenje, zbog mučenja na VMA. Tražio je on da ga puste da umre, na miru kao normaln čovek. Ali AEM Cetinjski koji se igra pravde i suda, a nema nimalo duše, spakovao je nesrećnog Pavla na mučilište. Dok čovek ne obavi veli svoje poslove, i stavi belu kamilavku na glavu. Pa on je već AEM i neka brate jednom prestane sa mučenjem nesrećnoga Pavla. .

Dakle, i zaista, čudna su ovo vremena došla. Razbojnici obesili krstove.

Janko Bojić

+++ 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Савета Епархије канадске

Поводом разних написа и шпекулација у јавности, насталих након што се, недопустиво и на нама непознат начин, у јавној циркулацији појавио документ Великог црквеног суда из Београда под називом „Пресуда“, бр. 29 од 28. децембра 2007. године, Епархија канадска дужна је да саопшти следеће:

Црквено-судски поступци против шест лица из Нијагара Фалса покренути подизањем оптужница од стране црквено-судског тужиоца Епархије канадске још су у току. Црквени суд Епархије канадске, на захтев оптужених за изузећем овог Суда, проследио је оптужнице Великом црквеном суду у Београду, 19. јула 2006. Ниједном телу Српске православне епархије канадске до данас нису достављене пресуде које би биле одговор на наводе тих оптужница.

Поменути документ Великог црквеног суда из Београда Епархија канадска нема у свом поседу, што у Великом црквеном суду добро знају. Осим тога, Епархији канадској никада није достављена пресуда првостепеног суда (Епархије источноамеричке) коју Велики црквени суд „оснажује“, иако је Епархија тај документ у неколико наврата тражила (Пресуда Црквеног суда Епархије источно-америчке ЦСбр. 7, од 8. септембра 2007).

Дакле, поступци против шест лица из Нијагара Фалса још трају, и до њиховог окончања неумесан је и некоректан било какав коментар о овом питању.

Међутим, због произвољних и неутемељених тумачења којима се ови црквено-судски поступци повезују са евентуалним враћањем ЦШО Св. Георгија у састав Српске православне цркве, неопходно је навести ове чињенице:

Покренути црквено-судски поступци тичу се једино и искључиво појединаца против којих се воде, а ни у ком случају статуса црквено-школске општине у Нијагари или осталих верника из те парохије. Црквено-судски поступци истражују ЛИЧНУ, ПОЈЕДИНАЧНУ кривицу оптужених. Црквени суд је ту само да пресуди да ли је кривица оптужених лица таква да захтева њихову личну одговорност или не. Због тога, исход судског поступка, какав год био, нема директне везе са питањем статуса црквене општине Св. Георгија. Какве год пресуде на крају биле, оне се односе само на питање кривице шест поменутих лица, а не на расплет ситуације у ЦШО Св. Георгија у Нијагара Фалсу.

Подигнуте оптужнице нису биле узрок дешавања у овој црквеној општини. Оне су биле последица нечега што се већ десило, последица издвајања имовине црквене општине Светог Георгија из састава Епархије канадске и установаљавања правила у тој општини која су директно супротстављена правилима Православне цркве. Самим тим, враћање ове парохије у оквир Епархије и Српске православне цркве условљено је једино поништавањем тих одлука. То је челницима ЦШО јасно стављено до знања и пре покретања црквено-судских поступака против шест лица.

Ово недвосмислено потрвђују већ постојеће и још увек важеће одлуке највиших тела Српске православне цркве: Светог архијерејског синода као највишег извршног тела Српске православне цркве и Епископског савета СПЦ у САД и Канади као највишег извршног тела Српске православне цркве на овом континенту. То су тела којима су подређени и њихови црквени судови (Велики црквени суд, односно судови епархија у САД и Канади).

Свети архијерејски синод у својој одлуци Бр. 1463/зап. 1041 од 24. августа 2006. јасно каже челницима нијагарске ЦШО „да пониште предметну регистрацију, и на тај начин врате се у канонску јурисдикцију Епархије канадске и под омофор њиховог надлежног епархијског Архијереја“. Одлука даље каже: „Уколико ово учине, умолити Његово Преосвештенство Епископа канадског Г. Георгија да служењем Свете архијерејске Литургије у храму Светог великомученика Георгија у Најагара фалсу поново стави ову цркву у богослужбену употребу.

Спровођење ове одлуке прецизира Епископски савет СПЦ у САД и Канади својим актом Бр. 62 од 12. децембра 2006. Ту се каже да је за враћање у окриље Цркве „потребно учинити следеће кораке:

1. Повратити имовину ЦШО Светог Георгија у правно стање пре 18. децембра 2005. године и документовати тај поступак Епархији канадској.

2. Управљање имовином ЦШО предати Привременом повереништву које је Епархијски савет именовао, фебруара 2006. године.

Дакле, ово су радње које ће се, овим редом, морати обавити да би се поменута црквено-школска општина поново нашла у окриљу Српске православне цркве. Када ће то бити, и када ће се коначно, након толиког чекања, извршити заповести највиших тела Српске православне цркве, зависи само од оних који воде ту бившу црквену јединицу.

28.марта 2008.
САВЕТ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ