Вести

Pravi vojnik želi da ratuje. Istinski političar da vlada. Svetska sila da se pita. Pevač da peva, pesnik da opeva. Sportista da pobeđuje. Muškarac da ima ženu. Žena da manipuliše muškim. Ljudska priroda je to. Postoje pravi i lažni.

za novinar.de Igor M. Đurić, 04,04,2008

+++

Zato me manite priče o korektnosti i civilizacijskim normama jer kad je neko lopov onda taj želi i da krade a stvari treba nazivati svojim imenom. Postoje i drukare. Sećate se u školi: uvek je neko cinkario. Često se desi da se u jednoj ličnosti objedine lopov i izdajnik. Neretko u Srbiji.

Postoje, dakle, patriote i izdajnici. I, dok u Srbiji ima i onih koji se patriotama slove a za to ne dobijaju ništa (čak su najčešće na gubitku) svakako nema onih koji su mondijalisti za džabe, iliti za “lepe oči“. Razlika između patriotskog i evropskog bloka u Srbiji je samo u tome što ove prve niko sa strane ne plaća. Šteta i od jednih i od drugih je podjednako velika.

Sve kažem sebi: e, vala neću više da se petljam i pišem o politici! Moja opredeljenost literaturi i umetničkom izražaju kroz pisanu reč time samo gubi. A onda, nesvesno i ničim izazvan, uključim televizor ili otvorim novine. I tako krene.

Kako, bre, ne reagovati na razgalamljene ministre i političare i njihove “imovinske karte“. “Nije tačno“, vele neki od njih, “da smo se obogatili pljačkajući narod i državu“. Pa stanu da nabrajaju: stanovi, kuće, ušteđevina. I sve iste priče: zaradilo to sve pošteno, diglo kredite, ostalo od rahmetli roditelja. O tajnim računima, akcijama (cirka oko 12 miliona) i sefovima naravno ćute. Ne bi to ni bila tajna kad bi svako znao. Jedan od njih, simpatičan i vrlo simptomatičan kaže: stan, kuća na eksluzivnom mestu koju je kupio za oko milion dolara na kredit ali je kredit otplatio sledeće godine od otpremnine iz kompanije u kojoj je radio samo godinu dana, plac negde na primorju i sedamdesetak hiljada evra. E, da, i “Jugo“. Baš patriotski.

Sad, voleo bih da znam koja to firma daje milion dolara otpremine za godinu dana staža ali da se u tom slučaju OTPREMNINA ne zove nekim slučajem: PROVIZIJA. Vi koji živite i radite na zapadu vrlo dobro znate znate kako je teško doći do miliona i koliko je vremena potrebno da bi se otplatio jedan kredit od milion dolara. Interesatno da dotični vrli ekonomista nije napomenuo koliku je kamatu platio banci. A, ako je neko dobio otpremininu u inostranstvu, uopšte, neka se javi. I imala ih majka, svi vole da kažu kako imaju negde oko sedamdesetak hiljada evrića koje su spremili za stan jer ovaj u kome su trenutno nije baš adekvatan. Predsednik nam države nema čak ni svoj stan, jadna nam majka i država svima. Bruka i sramota. Ako je Srbiji evropska perspektiva sa ovima što nam daju imovinske karte i onima što se povlače kroz medije kao ljudi koji su ojadili srpsku privredu kroz privatizaciju ili sa ekstremnim liberalima, onda: neka hvala!

(Upozorenje!!! Prepoznaćete ih po tome što kad god ukradu viču iz sveg glasa: drž’ te lopova!!!)

Dogodio se dakle 5-ti oktobar. Njegova manjkavost, mnogi tvrde, sastoji se u tome što nije bilo simboličkog i lustrativnog 6-og oktobra. Danas, više nego ikad, Srbiji je potreban 7-mi oktobar. Simboliku sedmog oktobra treba pretočiti u konkretnu hvatačinu petooktobarskih lopuža za koje Miloševićevi lopovi postadoše mala dečica, takoreć sitni lopovi i džeparoši. Ima li ovaj narod oči? Imali makar trunke dostojanstva? Ima li snage za kuku i motiku? I po neku govnavu motku. Kad omogućite lopovu da bude na vlasti ne čudite se što krade. Priroda je to, rekosmo li već.

Sada je, kao nikada pre, srpskim političarima najvažnije da sačuvaju svoje fotelje. Danas, više nego i u Brozovo vreme, sve u životu građanina Srbije zavisi od partijske pripadnosti. Briga političare za narod i državu. Pa oni koji su se do juče kleli da samo strane investicije mogu podići Srbiju na noge danas iz usko partijskih interesa ne dozvoljavaju da se u Srbiji grade autoputevi i gasovodi i to samo da njihovi politički protivnici ne bi zaradili koji političi poen pred izbore. A izgleda da je izostala i provizija na koju su dobrano navikli (otpremnina?!). Pa sad nije važno ako garancije i kasne za “RTB Bor“ ali za auto-put nikako ne može. Bilo kako bilo, zna se ko će nagrabusiti. I taj koji će najebati i treba da nadrlja kad stalno bira jedne te iste.

Najzad, sve nas na kraju nedelje dočekuje neprijatna ali očekivana vest iz Haga. Sudski proces Ramušu Haradinaju je okončan. Za vreme trajanja tog procesa ubijeno je devet svedoka optužbe, celo tuce svedoka je zastrašeno, dva tuceta je odustalo od svedočenja a optuženom je dozvoljeno da se dok proces traje  slobodno kreće i da se bavi politikom.

Epilog: Haradinaj je oslobođen po svim tačkama optužbe. Sudija  je odluku obrazložio time da tužilaštvo nije dokazalo Haradinajevu krivicu i ako su se pomenuti zločini dogodili?! Sad jedino ostaje da ga optuže za utaju poreza. Možda to upali kao kod Al Kaponea što je.

Ovakvom odlukom sudsko veće je ponovo ubilo nekoliko hiljada Srba, Albanaca i nealbanca koji leže na duši Haradinaja i bande. Overila ih Karla Del Ponte svojom knjigom u kojoj je iznela ono što nije iznela tamo gde treba: u optužnici. Ako je neke moralne utehe ona leži u činjenici da će sada posigurno, Kandićka, Biserko, Vučo, Liht pokrenuti oštru i žestoku kampanju protiv ovakve odluke Haškog tribunala.

Za očekivati je da Kandićka u saradnji sa “Ženama u crnom“ izvede performans u Prištini ili negde u “nezavisnoj“ i “demokratskoj“ Drenici protivu ubice sa Radonjićkog jezera i silovatelja iz hotela “Paštrik“ a sve uz pomoć nevladinih organizacija sa Kosova. Na kraju, kako je i red, sledi naravoučenije: ubijati možete samo ako su Amerikanci na vašoj strani. Odnosno: vi na njihovoj.

Igor M.Đurić