logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет    Аутор: прота Матеја Матејић    1.867 пута прочитано    Датум: 16.03.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Gospodnji lik uradjen po otisku lica Gospodnjeg na Turinskom pogrebnom pokrovu Nedelja Pravoslavlja je ustanovljena da bi Crkva proslavljala vaspostavljanje ikona i pobedu prave vere nad ikonoborstvom.

Fotios Kontoglu (prevod sa engleskog protojerej Mateja Matejić, 15.03.2008

+++

Ikonoborci su bili modernisti svoga vremena, koji su otpočeli sa ukidanjem ikona, tako da bi mogli postepeno da napreduju, kao što su svi takvi ljudi navikli da čine, ka drugim destruktivnim reformama, sa konačnim rezultatom da ne ostave ništa što je pravoslavno.
Ikona je bila simvol Pravoslavlja, i Vizantija je bila u metežu zbog ikona, u građanskom ratu, za 116 godina. Godine 787.

Sedmi Vaseljenski Sabor je održan u Nikeji. Ovaj Sabor je proglasio vaspostavljanje ikona i doneo kraj ikonoborstvu koje je počelo 726., za vreme vlade Lava Isavrijanca. Ali i posle Sedmog Vaseljenskog Sabora, ikonoborstvo je nastavljeno, pa je drugi Sabor održan 842. u Carigradu i Sabor je potvrdio odluke Sedmog Vaseljenskog Sabora. Ovo je učinilo da prestane ludost ikonoborstva.

Neverovanje i racionalizam su uzroci iz kojih svaka jeres i modernizam u religiji proizilazi. Zato su ikonoborci bile osobe hladnog srca, nevernci, hvalisavci, sujetni, lišeni duhovne dubine. i bili su njima navedeni u svemu što su činili u političkim i drugim sličnim ne-duhovnim poduhvatima. Vođe ovih pokreta, carevi i dvorjani, privlačili su na svoju stranu sujetne i egoiste koji su uzimali u obzir političku i društvenu moć koju su ove vođe ikonoborstva imali.

Na drugoj strani, pobožno sveštenstvo, od Patrijarha do monaha, borili su se za svoju veru, kao što su činili i vernici koji su imali čvrstu veru u Pravoslavlje i njegovu Tradiciju, skromni i nišči duhom, oni od Hrista nazvani blaženima, što je ludo pred svijetom (I Korinćanima 1:27). Svakako, među njima je bla i sujeverna rulja, kako ih modernsti i reformatori nazivaju. Ali izgleda da ta rulja mnogo puta vidi jasnije i dalje nego svetila hladnog racionalizma, kao što se dogodilo u Carigradu malo pre nego što su ga Turci osvojili, kada je narod osujetio uniju naše Crkve sa Papistima i spasao našu naciju od uništenja, kako je mudri Adamantios Koraes rekao, pišući ove reči: …/Latini/ nas ismejavaju naročito zbog ovog sujeverja i to pripisuju tvrdoglavosti običnih ljudi (koje pametni nazivaju rulja) protiv unijaćenja sa Papistima i njihov uporni otpor carevima koji su hteli da se sa njima združe. Međutim, mi, savremeni Grci, dugujemo naše postojanje tom sujeverju (ako je sujeverje ikada dalo išta dobro). Bez ove najblagotvornije tvrdoglavosti naših predaka, sujeverje bi se proširilo, i mnoštvo redova Zapaadnjačkog monaštva bi zagadili tlo sirote Grčke.

Te reči nije napisao neko ko je bio duhovno zaostali reakcionar, niti neki Starokalendarac, već Koraes kome su statuu Grci podigli pred Atinskim Univerzitetom, a koji je godinama bio liberal i oduševljeni sledbenik Francuske Revolucije. Kakav odgovor ovome može doći od zadrtih racionalista i modernista, koji su uvereni da oni drže ključ mudrosti i znanja, i rugaju se nama budalama i fantastima.

Rekli smo u početku da je početak, uzrok svakog novotarenja u Tradiciji naše Crkve nedostatak straha od Boga, nedostatak pobožnosti i neverovanje. Nikada među modernistima i reformatorima nije nađen hrišćanin koji istinski veruje, a ne lažno. Nevernik ne može imati skromno ponašanje, nego je arogantan i uobražen u svemu. Sv. Jefrem Sirijski je ovo sažeto ocenio: Arogantnost, koja ne može da trpi išta što je drevno, nateruje ljude da izmišljaju novotarije.”

Vidite li šta on kaže? Arogantnost nateruje. to jest, gordost i sujeta nateruju onoga koji ih gaji u sebi da želi i da zavodi novotarije, jer je on rob svoje gordosti. A onda on (sv. Jefrem Sirjanin) kaže: koji ne trpi išta što je dreveno, što znači, pošto ne voli ništa što je drevno, to jest Tradiciju, drugim rečima on je suviše opterećen sujetom da bi prihvatio ono što su njegovi preci, oni koji su došli pre nas, njemu predali, kako je Koreas rekao. Da bi neko prihvatio Tradiciju, mora u sebi da ima skromnost i ne sme da insistira na svojevoljnosti. Nema moderniste u Crkvi koji ne želi da demolira ono što smo primili od onih koji su čuvali našu veru svojom pobožnošću i svojom nepokolebivom verom, i koji su pretrpeli svaku vrstu stradanja, pa i samu smrt,; a ne postoji tako nešto kao modernista koji nije nevernik. Neka stavi masku, neka predstavlja sebe kao pobožnog, neka izigrava smirenost, neka rečima zagrli svoga neprijatelja; neka stvori spoljni utisak skromnog i sveca koji blago govori. U stvari, on je hipokrit.

Sveti Ignjatje Bogonosac, taj najsvetiji svetitelj, jedan od najdrevnijih Arhijereja Crkve, učenik apostola Jovana Bogoslova, on koji se u ime Hrista borio protiv divljih zveri u koloseumu u Rimu, starac od devedeset godina, osećao je takvu veru ukorenjenu u svome srcu da je rekao svojim učenicima, kada su radili na tome da ga spasu od mučeništva: Ne ometajte me, deco moja, da odem svome voljenom Gospodu. Ja sam Božija pšenica i ja ću biti sameljan (zubima divljih zverova) , tako da mogu da predstanem pred NJim kao mirissan i čist hleb”

O, nedostižna visino koju vera u Hrista dostiže! Ona stvara Ahila od bezazlenog starog čoveka, smirenog Episkopa Antiohijskog, koji je stupao na stranu da ne bi mrava zgazio!
Ali zašto sam se udaljio od predmeta o kome sam govorio? To sam učinio da bih pomenuo šta je Svetitelj rekao o modernistima religije.

On je kazao: Svako onaj koji govori suprotno onome što je utvrđeno čak i ako posti, i ako je nevin, i ako prorokuje, i ako čini čuda, , treba da ga vidite kao vuka u jagnjećoj koži koji radi na uništenju ovaca. Čujte to vi koji čitate i zacrtajte u svoj um da ne bi bili zavedeni laskanjem, primamljivim govorom, i saharainom ljubavi, koje takvi prestuonici i otpadnici koriste da bi vas obmanuli. Oni pokrivaju sve svoje paklene planove presvetim imenom Hrista, kjoji je osam puta rekao Teško vama i osam puta Avaj za hipokrite.

Rekao je Avaj i za one koji uzrokuju sablazne, kao što ih čine ovi modernisti. Teško onom čoveku od koga dolaze sablazni (Sveti Matej 18:7)

Da! Danas, u naše vreme, neki drugi otpadnici su se pojavili, ne samo ikonoborci, već i borci protiv Pravoslavlja uopšte, koji sebe smatraju za šampione Pravoslavlja, upravo onako kao što su se fariseji izdavali kao šampioni zakona, a u stvari su ga rušili.
Prethodnici modernista koji su se pojavili u naše zle dane su neki Arhijereji i Patrijarsi koji su prihvatili progresivne ideje iz inostranstva i hteli bi da reformiraju Crkvu, da bi je prilagodili zahtevima našeg vremenaa. Oni zagovaraju tu potrebu za adaptacijom jer vide da se svet udaljava od religije, pa oni tobože probaju, da nadrilekartsvom novotarenja privuku one koji ne veruju. Ali njihova revnost je budalasta revnost, jer pokazuje da oni hoće da pomognu religiji izvesnim novotarijama koja je ukidaju, i iz tog razloga oni ništa ne psotižu, jer oni su nevernici., Jedno zrno vere bi palo gde modernisti ništa ne postižu, sa svim njihovim konsultacijama, svetskim organizacijama, i ludim zapitkivanjima, i tefteria od plemena, i svađom i pepiranjem o zakonu (Poslanca Titu 3:7).

A da sve ove stvari – novotarije u bogosluženju i pokušji adaptacije – nemaju efekta je potvrđeno u zemljama u kojima se ovakve stvari rade od strane verskih vođa, u zemljama Evrope i Amerike, adaptacije su uzaludne, jer nema kvasca, to jest vere, za hleb da bi se umesio, i zato što je istinsko versko osećanje prignječeno i izgubljeno, dok iz dana u dan neverovanje trijumfuje. Ovi naši uobraženi sveštenoslužitelji koji su živeli u inostranstvu i ostali zapanjeni materijalnom silom Zapada, imaju histe rično divljenje za sve što se događana Zapadu, što ih čini slepim i potpuno nesposobnim da cene duhovnu dubinu Pravoslavlja, i navode ih da imitiraju Papiste, Anglikance, i Protestante.

Jedna vrsta tih evropeiziranih sveštensoslužitelja, sveštenstvo Vaseljenskog Patrjarha, Aleksdandrijskog Patrijarhata, i Jerusalimskog Patrijarhata, pripremili su put za današnje obožavaoce Pape i moderniste svih vrsta, koji će ukinuti Veru naših Otaca. Vodeći modernista je Patrijarh Meletije Metaksakis, beskrupulozni, ne pobožni i ateistički čovek. Neka mu Gospod oprosti.

Pa ipak, koliko će od tih razarača Pravoslavlja prosavljati Nedelju Pravoslavlja.

 

Preuzeto iz Orthodox Tradition, Tom XII, broj 3, strane 71-74

Sa grčkog na engleski preveo iskušenik Patrik.
Sa engleskog na srpski preveo prota Mateja Matejić

15.03.2008





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo