Вести

Zašto političke stranke Srbije kriju istinu od naroda – zapad ne želi Srbiju u EU!

piše Dr. Vladimir Umeljić; 14.03.2008

+++

Kosovo i Metohija su, zajedno sa međunarodnim pravom, upravo zazidani u jednu provizornu NATO-grobnicu, čiji se mrak dosledno širi po svetu. To se zvanično zove, kao što je poznato, “Nova NATO-doktrina” (= “Novi svetski poredak”). Srpski političari se iscrpljuju u svađama, da li su isključivo SAD krive za ovo globalno preteće pomračenje svih pravnih i moralnih vrednosti ljudske civilizacije i da li je EU pri tome samo jedan psić na lancu ujka-Sema, i dele se po pitanju – treba li i jedna teško obogaljena Srbija da upuzi u EU ili ne… a i SAD i EU neumorno i (iskreno?) ponavljaju – da, vi ste dobrodošli, vrata su vam sad širom otvorena… kao što se i pristoji kada jedan bogalj prilazi kući…

Ne samo Svetskom saboru Srba stoje dva nepobitna dokumenta na raspolaganju, koja su zvanično autorizovana od strane najviših predstavnika “Novog svetskog poretka” a koja govore nedvosmislenim jezikom – to jednostavno ne odgovara istini, ni SAD ni EU ne žele ni ovako amputiranu Srbiju u okviru evropskih/evroatlantskih integracija!
Da li se može verovati da srpske političke stranke (a pre svega one, koje se nazivaju “proevropskim”) ne poznaju te dokumente ili pak neće da ih poznaju? Zašto se to krije od naroda?

EU-NATO

U Berlinu, u sedištu predsednika Nemačke je 3.-4. jula 1998 održan „International Bertelsmann Forum“, kome su prisustvovali svi majstori, kalfe, šegrti, kandidati (kao i dve potencijalne žrtve – jedini srpski predstavnici) “Novog svetskog poretka“: predsednici i ministri NATO-država i NATO-kandidata, predsednici i ministri EU-država i EU-kandidata, lobisti iz SAD (Hoolbrook, Kissinger), predstavnici Rusije, Poljske, Švajcarske, Rumunije, Izraela, Češke, Turske, Slovenije, Bugarske.

Osnovu ove konferencije je predstavljao nemački strateški koncept “Evropa pred dousavršavanjem”, jedan programatski manifest “Svetske sile Evrope”, čiji je autor  „Centar za primenjenu politiku“ (Radna grupa: „Evropa“) univerziteta u Minhenu (Forschungsgruppe Europa, Centrum für angewandte Politikforschung, Universität München). Ono što je za Srbe u tom papiru relevantno je sledeće:

– U uvodnoj postavci se jasno navodi „Dve posebne civilizacijske celine se neposredno graniče sa Evropom (…) od bivše Jugoslavije (…) preko Rusije, Belorusije i Ukrajine (…) do centralne Azije s jedne i (…) islamsko-arapski svet s druge strane…“

Ima li nekoga, ko u ovome ne prepoznaje geopolitičke obrise hrišćanskog pravoslavlja, koje se isključuje iz Evrope?

– „Neophodna je jedna nova konferencija na nivou Vlada, koja će modernizovati Evropu u smislu nove preraspodele kompetencija, u odnosu na institucije i proces
odlučivanja (…)“

Ima li nekoga, ko u ovome ne vidi rastuću antidemokratsku uzurpaciju vođstva EU od strane velikih sila, došlu do izražaja i pri nedavnom priznavanju arbanaške pseudodržave Kosovo?

– „Aktivna politika direktnog susedstva (…) nesumnjivi dokaz sposobnosti (Evrope) da rukovodi i uspostavlja red u svom neposrednom susedstvu (…) globalno zastupanje svojih interesa (…) uloga faktora reda (…) ideja svetskog poretka (…) Evropa se nalazi na pragu statusa svetske sile (…) ukoliko su Evropljani spremni da dozvole aktivnost u smislu svetske sile, u svojim redovima i u svoje ime…“

Ima li nekoga, ko u ovome ne vidi povampirenje stare i poznate imperijalne politike, koja ubrzano stupa na mesto jedne demokratske zajednice ravnopravnih nacija?

– „Srpsko pitanje“ je, naravno, bilo na dnevnom redu: „Savezna Republika Jugoslavija je daleko udaljena čak i od pomisli ulaska u Evropu. Konflikt na Kosovu (…) Najvažniji izazov za sposobnost Evropljana da deluju u preventivnom smislu će u sledećim godinama biti nestabilna situacija u današnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji… Problem Kosova…“
Potom sledi jedna vrlo značajna teza, jedan neverovatno opasan presedan u načinu javnog razmišljanja u istoriji evropskih demokratija i isti se odnosi na Srbiju: „VELIKA EVROPSKA ZAJEDNICA MORA BITI SPREMNA DA SE SUOČI SA SCENARIJOM JEDNE ENKLAVE UNUTAR PROŠIRENE EU…“

Ima li nekoga ko ne vidi, da se Srbima već tada dodeljivana uloga izolovanih parija “Svetske sile Evrope”?

– Jedini srpski predstavnici na ovom skupu, Preosvećeni Artemije Raško-prizrenski i kosovsko-metohijski kao i predstavnik Svetskog sabora Srba, dr Vladimir Umeljić, su umesto već odavno planiranog i predstojećeg NATO-napada na ostatak srpskih zemalja predlagali jednu „Internacionalnu konferenciju o pravima Srba u Hrvatskoj i Arbanasa u Srbiji”. Uprkos podršci Viktora Černomirdina, Felipe Gonzalesa, Henri Kisindžera, itd., predlog je skinut s dnevnog reda, kada je tadašnji nemački ministar inostranih poslova, Klaus Kinkel, hitro preuzeo reč i svoj govor počeo rečima: „ Srbi su najveći gubitnici događaja i oni će i dalje gubiti…“

Ima li nekoga, ko u ovome ne vidi onaj stari i istorijski više nego dovoljno osvedočeni tretman Srba od strane (evropskog) zapada?

SAD-NATO

Odnos “svetskog policajca”, SAD, prema Srbima može svako da shvati (a srpske političke partije to MORAJU) iz donjeg izveštaja, koji je nemački parlamentarac Hrišćansko-demokratske unije, Wili Wimmer, 2.5.2000 uputio tadašnjem šefu nemačke Vlade, Gerhardu Šrederu:

Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu

Veoma cenjeni gospodine kancelaru,

Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.
Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.
10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.
Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.
Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.
Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim pozdravima,

Wili Vimer,
član parlamenta, potpredsednik parlamentarne OEBS-grupe

Ima li nekoga, ko ne vidi da je NATO-imperija, u međuvremenu, složna oko pitanja srpskih “integracija” – obogaljena i oslabljena Srbija je u ovom trenutku dobrodošla samo kao kolonija ili kao rezervat?

STOGA PITAMO SVE POLITIČKE STRANKE U SRBIJI:

1. Zašto se ove činjenice ne obznanjuju narodu?

2. Zašto se toleriše veštačka i neiskrena podela na “proevropske” i (u najblažem slučaju) “ostale” stranke? Srbi a time i njihove stranke ne mogu biti “proafričke” ili “proaustralijske”, već samo u skladu sa našim neospornim statusom jedne od starih evropskih, istorijskih i kulturnih nacija.

3. Zašto se konačno ne okrenete razumu i shvatite da smo SVi za evropske integracije ali ne kao interna banka organa trenutnih moćnika, koji nam danas čupaju srce, sutra traže pluća, prekosutra bubrege a pritom nam “najiskrenije” obećavaju da će nas priključiti na njihovo veštačko srce, pluća i bubrege te da nam neće isključivati te svoje aparate… sve dok budemo bili poslušni.

4. Zašto ne shvatate i zašto ne obznanjujute svom narodu da će nas EU tek tada zaista prihvatiti i tražiti, kada bude počela da nas (ponovo) poštuje a to će biti tek onda, kada

• – ostanemo čvrsto i principijelno na braniku prava i demokratije, pravde i istine
• – izgradimo razvijene ekonomske i političke veze sa nama naklonjenim državama i nacijama, i osnažimo sopstvenu naciju i državu
• – prestanemo da klecamo pred uvek novim ucenama, da spremno guramo i ruke i noge u uvek nove lance, da utrčavamo u uvek nove kaveze

S poštovanjem,

dr Vladimir Umeljić
član Saveta utemeljivača Svetskog sabora Srba