Вести

Svetski zvaničnici i mediji, regujući na prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji, u prvi plan ističu visoki odziv i ocenjuju da će drugi krug biti od ključnog značaja za budućnost zemlje, njeno dalje približavanje EU i odnos prema kosovskom pitanju.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je da je prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji „izraz volje srpskog naroda“ i da će, budući da predstoji drugi krug, Rusija sačekati njegovu odluku.

Prema ruskim medijima, posmatrači iz Ruske dume ocenili su da će se “velika borba voditi do poslednjeg momenta i da će se okončati pobedom jednog kandidata sa malom razlikom“.

Ulazak Tomislava Nikolića i Borisa Tadića u drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji, slovenački mediji smatraju očekivanim, ističući da njih dvojica imaju razlicita gledišta o odnosu zemlje prema EU.

Nikoliću 39,96 odsto glasova, Tadiću 35,41

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je danas na osnovu obrađenih 98,68 odsto biračkih mesta da je kandidat SRS Tomislav Nikolić na predsedničkim izborima osvojio 39,96 odsto glasova birača, dok je kandidat DS Boris Tadić osvojio 35,41 odsto.

U apsolutnim brojvevima Nikolić je dobio 1.635.666 glasova a Tadić 1.449.353 glasova, saopštio je RIK.

Kandidat Nove Srbije Velimir Ilić osvojio je 7,41 odsto glasova ili 303.463, kandidat socijalista Milutin Mrkonjić 5,97 odsto odnosno 244.573 glasova, dok je kanidat LDP Čedomir Jovanović osvojio 5,35 odsto glasova odnosno 219.027 glasova.

Preostali kandidati osvojili su znatno manji broj glasova u prvom krugu predsedničkih izbora pa je tako kandidat Mađarske koalicije Ištvan Pastor osvojio 2,27 odsto odnosno 92.985 glasova, kandidat Pokret Snaga Srbije – Bogoljub Karić, Milanka Karić 0,98 odsto odnosno 40.073 glsaova, dok je Jugoslav Dobirčanin kandidat reformista osvojio 0,29 procenata odnosno 11.841 glasova.

U prvom krugu predsedničkih izbora biračko pravo iskoristilo je 4.094.737 građana, nevažećih listića bilo je 1,91 odsto odnosno 78.102 listića, a u glasačke kutije nije ubačeno 0,03 odsto odnosno 1.227 listića.

Na Kosovou i Metohiji Tomislav Nikolić osvojio je 55,07 odsto glasova onih koji su izašli na izbore, Boris Tadić 24,32 procenta, Velimir Ilić 10.43 odsto, Mrkonjić 6,88 odsto i Jovanović 0,15 procenata.

Predsednik RIK-a Sonja Brkić rekla je da većih nerpavilnosti u prvom izbornom krugu u radu biračkih odbora nije bilo, a da će na sednici koja bi trebalo da se održi večeras biti saopšteni i rezultati sa svih biračkih mesta.

Kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić osvojio je 39,4 odsto, a kandidat Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije Boris Tadić 35,4 odsto glasova na predsedničkim izborima, procena je CESID-a na osnovu dela reprezentativnog uzorka.

Zoran Lučić iz CESID-a saopštio je na konferenciji za novinare da je, prema toj proceni, kandidat Nove Srbije Velimir Ilić osvojio 7,9 odsto, kandidat Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić 6,1, kandidat Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović 5,5, a kandidat Mađarske koalicije Ištvan Pastor 2,2 odsto glasova.

Odziv na izborima bio je oko 60,6 odsto. Obrađeno je 60 odsto reprezentativnog uzorka.

Prema tim rezultatima, Tomislav Nikolić osvojio je oko 1,6 miliona, a Boris Tadić 1,44 miliona glasova.

Velimir Ilić osvojio je 320.000 glasova, dok je za Milutina Mrkonjića glasalo oko 250.000 građana.

Za Čedomira Jovanovića glasalo je oko 220.000 birača.

Ostala četiri kandidata osvojili su zajedno oko pet odsto glasova.

CESID-ova procena rezultat po regionima:

Centralna Srbija: Nikolić 39,4, Tadić 33, Ilić 12, Mrkonjić 6,9, Jovanović 4,7 i Pastor 0,2 odsto.

Beograd: Nikolić 38,4, Tadić 40,2 odsto, Ilić 4,7, Mrkonjić 5,6, Jovanović 7,1 i Pastor 0,1 odsto.

Vojvodina: Nikolić 39,6 odsto, Tadić 36,4, Ilić 2,4, Mrkonjić 5,1, Jovanović 5,8 i Pastor 7,7 odsto.

Kosovo: Nikolić 54,6 odsto, Tadić 27,6, Ilić 9, Mrkonjić 5,9, Jovanović 0,4 i Pastor 0,1 odsto.

Nikolić: Srbija pokazala da želi promene

Predsednički kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić ocenio je da je izborima Srbija pokazala da želi promene i da se ovaj dan može nazvati „danom punim demokratije”.

Nikolić je ocenio da je izborni rezultat koji je postigao veoma dobra osnova za pobedu u drugom krugu i pozvao građane da u velikom broju izađu i 3. februara i donesu Srbiji promene.

Nikolić je čestitao protivkandidatima na fer kampanji i poručio da on ni u drugom krugu neće loše govoriti o njima, jer želi da ujedini Srbiju.

„Kampanja je bila teška, ali stvorili smo osnovu za pobedu u drugom krugu i čeka nas mnogo posla i rada. Nećemo odustati, nikad nismo bili bliže tako željenim promenama”, rekao je Nikolić.

Predsednički kandidat radikala je ocenio da se Srbija kao država uspravlja i da je niko ne može zaustaviti u tome, jer u suprotnom, kako je rekao, od Srbije neće biti ništa.

Nikolić je kratko obraćanje novinarima završio rečima da ima mnogo posla i da ide da se priprema za drugi krug izbora.

Tadić: Srbija bira između Evrope i izolacije

NOVI SAD – Predsednički kandidat Demokratske stranke (DS) Boris Tadić izjavio je danas da je „veliki optimista” pred drugi krug izbora na kojima će građani Srbije imati priliku da biraju između evropskog puta i povratka u izolaciju.

„Ja sam veliki optimista. Ista ovakva razlika je bila i prošli put na izborima i pobedili smo u drugom krugu. Građani Srbije, svi koji žive u ovoj zemlji žele izvesniju budućnost, žele sigurnost, žele stabilnost, ne žele više nikakve konfuzije”, rekao je Tadić novinarima u Novom Sadu.

Na pitanje da li očekuje podršku premijera Vojislava Koštunice pred drugi izborni krug, Tadić je ponovio da svi političari sada mogu da se opredele ili za napredak ili za izolaciju.

On je dodao da Koštunica nije jedini s kojim će razgovarati.

„Nemam ja samo razgovore sa Koštunicom, Pastorom, Čedom Jovanovićem, Vukom Draškovićem, Veljom Ilićem, Mrkonjićem, Milankom Karić… Nego ja imam razgovore i sa predstavnicima Evropske unije i sa predstavnicima Rusije, sa predsednikom Rusije, sa predstavnicima SAD i čitavog sveta. Odgodio sam posetu Kini, zbog ovih izbora, zato što smatram da je ovo važna stvar”, rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, građani Srbije će u drugom krugu moći da biraju između evropskog puta i povratka u izolaciju.

„Svaka stranka u Srbiji, svaki političar, ima vrlo jasan izbor. Nema trećeg puta, imamo samo dva puta – imamo ovaj jasni evropski put i imamo jedan neevropski put, iako moj protivkandidat kaže da mu nije stran ni evropski put. Svi znamo da devedesetih godina ni ta stranka, niti Šešelj, niti Toma Nikolić nisu vodili Srbiju prema Evropi. I nemoguće je svaki čas menjati politiku”, kazao je Tadić. Beta

Izbor predsednika Srbije od 1990. do danas

Odziv birača na predsedničkim izborima u Srbiji je znatno veća od očekivane.

Na predsedničkim izborima 2004. godine, kada je pobedio aktuelni predsednik Boris Tadić, u prvom krugu učestvovalo je 15 kandidata.

Tada je u prvom krugu izašlo 47,75 odsto birača, dok je u drugom krugu izlaznost bila nešto veća i iznosila je 48,35 odsto birača.

Na prvim višestranačkim izborima 9. decembra 1990. godine, kada je bilo 32 pretendenta za predsedničko mesto, ubedljivo je pobedio kandidat SPS Slobodan Milošević, kao i na sledećim izborima 1992. godine, kada je bilo sedam kandidata.

Tada je na birališta u Srbiji izašlo 71,5 odsto od ukupnog broja birača.

Naredni, redovni izbori za predsednika Srbije održani su 24. septembra 1997. godine, ali pošto ni jedan od 17 kandidata nije dobio ptrebnu većinu, izbori su ponovljeni i na njima je pobedio Milan Milutinović, kandidat SPS, koji je dužnost obavljao od 5. januara 1998. godine do kraja 2002. godine.

Izbori za Milutinovićevog nasledina bezuspešno su održani 29. septembra i 8. decembra 2002. godine.

Na predsedničkim izborima 29. septembra 2002. godine izlaznost u prvom krugu bila 55,5 odsto upisanih birača.

Na predsedničkim izborima 2002. godine, koji su bili održani dva puta, izašlo je između 2.900.000 i 3.100.000 građana, na izborima 2003. godine glasalo je oko dva i po miliona birača.

Analitičari potcenili birače

Politički analitičari ocenili su da je visok odziv građana na predsedničke izbore Srbije dokaz njihove svesti da je Srbija u veoma ozbiljnoj situaciji i njihove želje da utiču na to kojim će putem u budućnosti krenuti.

Direktor „Transparentnost Srbija” Vladimir Goati ocenio je da će rezultati predsedničkih izbora dati jasniju partijsku sliku nego što su to dali parlamentarni izbori održani 2007.„Sada će biti jasno ko je pobednik, a ko gubitnik. što je posle parlamentarnih izbora ostalo nejasno, jer su pojedine partije. koje su relativno loše prošle na izborima, ostale na vlasti”, ocenio je Goati.

Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović istakao je da svet sa pažnjom prati predsedničke izbore da bi video šta je stvarna volja građana Srbije.„Od ogromnog spoljnopolitičkog značaja je ko će biti predsednik Srbije jer će on obeležiti kuda će Srbija krenuti u budućnosti, istakao je Svilanović i ocenio da če nakon ovih izbora predsednik Srbije biti najstabilnija institucija u Srbiji”.

Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić naglasio je da je visoka izlasnost građana Srbije na presedničke izbore dodatni demokratski garant Srbije kao države. Vučestić je rekao da po novom ustavu, funkcija predsednika Srbije nije protokolarna kao što je to bila u državnoj zajednici, pošto on ima veća ovlašćenja u oblasti spoljne politike i odbrane.

Goati, Svilanović i Vučetić ocenili su da su politički analitičari, najavama o velikoj apstinenciji građana, podcenili birače, njihovu svest i želju da učestvuju u odlučivanju.

Politika ONLINE  

Dnevnik „Delo“ naveo je da Srbija s Tadićem može krenuti ka EU, „jer on simbolizuje taj put“, dok za Nikolića piše da nacionalni ponos stavlja iznad evropske budućnosti.

Agencija STA je prenela Nikolićevu ocenu da njegova prednost u prvom krugu znači da „Srbija želi promene“ i Tadićevo uverenje da ima šanse za pobedu koja bi Srbiju „postavila na noge“.

Birači će u drugom krugu odlučiti da li će Srbija krenuti prema integraciji u EU ili izolaciji iz vremena Miloševića“, tvrdi britanski „Indipendent“, prema kome velika izlaznost pokazuje da su „Srbi svesni značaja ovih izbora“.

Prema Zapadu ili prema Istoku?

Vodeći britanski listovi pišu danas da će drugi krug izbora i odluka o tome ko je budući predsednik Srbije biti presudna za to u kom pravcu će Srbija krenuti, prema Zapadu ili prema Istoku.

Svi naglašavaju da se nad glasanjem nadvilo pitanje Kosova za koje se očekuje da proglasi nezavisnost idućeg meseca. Podvlači se da su oba predsednička kandidata koja su ušla u drugi krug, i Tomislav Nikolić i predsednik Boris Tadić, protiv nezavisnosti Kosova ali da je Nikolić obećao da će preduzeti stroge mere protiv zemalja koje priznaju Kosovo. Ističe se da se Tadić zalaže za reforme zapadnog tipa i integraciju u EU, posle više od decenije izolacije i rata pod Miloševićem.

„Tajms“ piše da Tadić želi da održi dobre odnose sa EU u teškim trenucima koji će doći što se Kosova tiče, gde je pitanje nedelja kada će se proglasiti nezavisnost. List citira Tadića koji je posle prvog kruga pozvao glasače da izađu na drugi krug i pokažu da Srbija neće napustiti svoj evropski put. Dnevnik navodi da iako je predsednička pozicija uglavnom ceremonijalna, poraz Tadića bi pokazao da bi se zemlja radije okrenula Rusiji nego krenula putem članstva u EU, što nude zapadne vlade.

List „Gardijan“ (Guardian) piše da je „ekstremni nacionalista“ pobedio u prvom krugu čime se povećavaju šanse za međunarodnu izolaciju i za konflikt na Balkanu oko očekivanog proglašavanja nezavisnosti Kosova. „Gardijan“ ocenjuje da je očekivan gubitak teritorije koju „srpski nacionalisti smatraju svetom teritorijom izgleda pomogla Nikoliću“ da dobije prednost od četiri procenta nad sadašnjim „prozapadnim, umerenim“ predsednikom Tadićem. List kaže da je drugi krug koji sledi „odlučujući“ i da će da odredi da li će Srbija da se okrene istoku u ponuđeno naručje Rusije ili zapadu prema evropskoj integraciji. Ocenjuje da bi Nikolić mogao da izgubi u drugom krugu pošto je mnogo od onih 60 posto glasača koji su izašli u nedelju glasalo za pro-zapadnog demokratu. Ipak upozorava da se Nikolićeve pristalice lakše mobilišu i mogle bi da mu osiguraju pobedu za dve nedelje. „Pobeda Nikolića…bi se smatrala katastrofom u zapadnoj Evropi i bila bi značajan pomak unazad za evropsku politiku na Balkanu“, zaključuje „Gardijan“.

Dnevnik „Indipendent“ (Independent) takođe piše da će se za dve nedelje odlučivati da li će Srbija ići ka evropskoj integraciji ili izolaciji. Podseća na ocenu analitičara da velika izlaznost ukazuje na to da su Srbi svesni značaja ovih izbora i da će drugi krug „takoreći biti referendum o budućnosti Srbije“. Međunarodna zajednica smatra da bi Tadić pomogao da Srbiju postavi na brži put ka članstvu u EU, piše „Indipendent“ dok Nikolić često poseže za nacionalističkom kartom i koristi nezadovoljstvo naroda sa SAD-om i Evropom zbog podržavanja Kosova, i ulaže poverenje u Rusiju. Dnevnik naglašava da je Tadić protiv nezavisnosti Kosova ali nije spreman da izoluje zemlju.

List Fajnanšal Tajms citira Zorana Lučića iz CeSID-a koji kaže da će za dve nedelje politička temperatura da poraste i da ćemo videti referendum o budućnosti Srbije. Izbori za dve nedelje se smatraju testom o tome da li je zemlja spremna da stavi integraciju sa EU ispred suvereniteta nad Kosovom. List podvlači da bi ekonomija mogla da trpi ako se oseti da će Srbija napraviti „anti-zapadni zaokret.“

RSE 

„Drugi krug će praktično biti referendum o budućnosti Srbije“, smatra list, ističući da se Tadić, kao i Nikolić, protivi nezavisnosti Kosova, ali da nije spreman da izoluje zemlju.

Nemačka veruje da je budućnost Srbije u EU i taj izbor je sada na njenim građanima, izjavio je portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova Martin Jeger, dodajući da će Nemačka podržati Srbiju na tom putu.

Francuska štampa ocenjuje da su birači pred dilemom da li da se priklone Evropskoj uniji ili Rusiji.

„Srbija razmišlja između Brisela i Moskve“, naslov je pod kojim „Figaro“ piše da se „istorija na Balkanu ponavlja“ i da su se „ultranacionalista Nikolić i proevropljanin Tadić ponovo kvalifikovali za drugi krug“.

Kandidati za mesto predsednika Srbija jedinstveni su samo po jednom pitanju, a to je da Kosovo ne sme postati nezavisno, a u drugom krugu građani Srbije biraće „između evropske budućnosti ili veće povezanosti sa Rusijom“, ocenila je austrijska štampa.

„Prozapadni predsednik Tadić želi svoju zemlju da uvede što je pre moguće u EU i NATO. Nacionalistički šef opozicije Nikolić ne isključuje potpuno saradnju sa Zapadom, ali traži, pre svega, bliskost sa Istokom. Ne samo u spoljnoj politici, već i u ekonomskoj politici, on se zalaže za jače veze sa Rusijom“, ocenio je bečki „Prese“.

Domaći analitičari ocenjuju da da bi na ishod drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji mogla da utiče podrška ostalih političkih stranaka, pre svega, Demokratske stranke Srbije, ali i razrešavanje ključnih problema države.

Tanjug