Вести

Reporter VESTI u obnovljenom manastiru Banjska kod Zvečana. Oživljavanje drevnog manastira, u kome su se oglasila zvona posle 520 godina, duhovno jača preostale Srbe na Kosovu i Metohiji, kaže otac Simeon
 

Posle 520 godina, koliko su ćutala zvona manastira Banjska, u obnovljenu zadužbinu kralja Milutina, podignutu u živopisnoj dolini istoimene reke, podno planine Rogozne, vratili su se monasi. Manastirsko bratstvo trenutno broji osam kaluđera, a njihov broj se stalno povećava. Kako ističe protosinđel Simeon, interesovanje za zamonašenje u ovoj svetinji je ogromno.
Delegacija Ministarstva za Kosovo i Metohiju koju predvodi ministar Slobodan Samardžić razgovarala je u manastiru Banjska kod Zvečana sa monaštvom i vladikom Artemijem o tome kako da pomognu obnovu te svetinje iz 14. veka.

„Važno je za duhovnu, kulturnu i državnu obnovu Srbije da se manastiri obnavljaju, da se život vraća u njih“, rekao je Samardžić.

On je dodao da je Banjska primer gde postoji saglasnost države i crkve oko načina i postupka kako obnoviti manastir i vratiti mu život.

– Banjska je, po raskoši, bila odmah iza Studenice i Mileševe, tri puta je rušena, paljena i ponovo podizana. Od 1484. godine ovde nije bilo monaha, uz Božju pomoć, manastir smo oživeli prošle godine. Izgradili smo novi konak, a nedavno smo podigli i zvonik sa koga svakodnevno pozivamo vernike na molitvu. Dolaze ljudi, vraćaju se veri i crkvi, svakoga dana sve nas je više – kaže otac Simeon.

Tajna prstena kraljice Teodore

Arheološkim iskopavanjima 1915. godine u porti manastira Banjska, u grobu kraljice Teodore pronađena su dva prstena koja imaju izuzetnu vrednost. Prvi srebreni ukrašen je antičkim kamenjem i tajno je iznet iz Srbije, najverovatnije se nalazi u nekoj privatnoj zbirci u Švajcarskoj. Drugi zlatni sa dvoglavim orlom i natpisom: „Ko ga nosi pomozi mu Bože“, menjao je više vlasnika i svaki je želeo da ga se oslobodi, jer je navodno donosio nesreću. Karađorđevići su ga poklonili Narodnom muzeju gde se i danas nalazi.

– Ovde su bile mošti kraljice Teodore, majke velikog cara Dušana, a 1321. godine u Banjskoj je sahranjen i njen ktitor kralj Milutin, čije su mošti 1460. godine prenete u Sofiju gde se i danas nalaze. Nadamo se da će se dve države uskoro dogovoriti i da će se „ktitor“ vratiti u svoju zadužbinu. Raduju nas sve češća krštenja i venčanja, osim Srba sa Kosova i Metohije ovde se Bogu mole i brojni vernici iz cele Srbije. Dolaze nam i vojnici Kfora i Unmika, zapale sveću, daju prilog, popričaju sa nama i obavezno uzmu neki suvenir – ističe monah Danilo.

Banjsko zlato

U porti manastira Banjska najbolji stručnjaci pravili su smesu, poznatu kao „Banjsko zlato“, kojom je u Srednjem veku oblagana pozadina fresaka u najpoznatijim srpskim manastirima. Sastav smese do danas je ostao tajna, pošto je okolina Banjske i celo područje planine Rogozne, u čijem podnožju se nalazi i „Trepča“, poznato po ogromnim rezervama plemenitih metala, veruje se da je u sastavu „Banjskog zlata“ bilo i pravog zlata.

Oživljavanje manastira Banjska ima izuzetan značaj u duhovnoj obnovi celog kraja, posebno mesne zajednice Banjska, koja broji 100 domaćinstava sa oko 460 žitelja i oko stotinu đaka.
– U „Banjskoj hrisovulji“ iz 1313. godine piše da je istoimenom manastiru gravitiralo 75 sela i još devet vlaških katuna. Danas nas je mnogo manje ali, daće Bog, vratiće se deo prognanih, oživeće i privreda, počeće eksploatacija ogromnih rudnih bogatstava – naglašava otac Danilo.

Okolina Banjske čuvena je i po mineralnim izvorima, poznatim još iz Srednjeg veka, koje, na žalost, sada niko ne koristi.

– I to je naše veliko bogatstvo, koje će nam pomoći da ostanemo na rodnoj grudi i živimo bolje. Uz manastir i sve brojnije monaštvo, koje je uvek sa narodom, jača i naše uverenje da smo napravili dobar potez što smo ostali ovde i što se nismo selili – kaže Dragan Savić, poljoprivrednik iz Banjske.

D.N. Petrović VESTI, 22.01.2008