Вести

Ruskom Predsedniku Vladimiru Putinu ostalo je još nekoliko meseci u kabinetu [predsednički izbori su predviđeni za 2. mart] a Džordžu Bušu je preostalo nešto više od godinu dana da bude predsednik Amerike.

U fokusu, Andr de Nesnera iz “Glasa Amerike“ tragao je za odnosima između Rusije i Amerike u periodu odlaska sa pozicije vodećih ljudi ove dve zemlje.

Većina analitičara se slaže da odnosi između Moskve i Vašingtona nisu dobri.

Eksperti kažu da je 2007 okarakterisana jakom retorikom, posebno ruske strane, koja se ne slaže sa drugom stranom kada se radi o bitnim pitanjima.

Kao primer jake retorike, analitičari ukazuju na govor Predsednika Putina na međunarodnoj konferenciji prošlog februara u Minhenu u Nemačkoj. Ruski lider je jako kritikovao američku spoljnu politiku, optužujući Ameriku da žele sebe da predstave kao dominantnu svetsku silu.

Bivši američki savetnik nacionalne bezbednosti General Brent Skaukroft [koji je službovao u administraciji Džerald Ford između 1974 i 1977, i u administraciji Džordža Buša od 1989 do 1993] kaže da nije iznenađen jakim rečima ruskog predsednika.

Brent Skaukroft:
„Za mene je ovo u celosti tipično ruski. Moramo zbilja da se vratimo u period završetka hladnog rata. Mislimo da je taj završetak bio jako nejasan i tako dalje i tako dalje. Ali mislim da to treba da se sagleda u svetlu poniženja ruske duše posle njihovog pada kao jedne od dve supersile na zemlju na koju niko više nije obraćao pažnju dok mi nismo to poželeli. I mislim da je to bio dubok ožiljak na ruskoj duši. I sada, posle potpunog kolapsa u 1998, Rusija je sada jaka sila, u prvom redu zbog njihovih energetskih resursa. I mislim da je Putin stekao prednost što je rekao, ‘Slušajte, mi ne želimo više da budemo gurnuti u stranu. Mi želimo da svi na nas obraćaju pažnju I želimo da imamo glavno mesto za stolom svuda.'“

Analitičari kažu da su najveća neslaganja između Rusije i Amerike u postavljenju anti-raketnog štita u istočnoj evropi – Deset presretača raketa u Poljskoj i radar u Češkoj. Američki zvaničnici kažu da to nije upereno protiv Rusije već protiv zemalja koji predstavljeju pretnju Americi kao što je to Iran.

Endrju Kučins, Ruski ekspert u centru za strateške i međunarodne studije, kaže da je Moskva protiv takvog plana zbog „toga što to kombinuje dve najgore ruske bezbedonosne pretnje odbranu od raketa i NATO prodor ka istoku“,.

Endrju Kučins:
„Činjenica da se ovakav rasplet odigrava u zemljama koje su ranije bile članice Varšavskog Pakta, mislim, da je posebno osetljiv za Ruse. Rusi znaju da se ovakav sistem vrednosti ne odnosi na Rusku strategiju u bilo kojem vidu i obliku. Rusi imaju hiljade raketa i projektila i desetak presretača u Poljskoj, očigledno, da ne predstavljaju nekakvu pretnju. Tako da to nije trenutna zabrinutost. Mislim da tu postoji dugoročna zabrinutost Ruske strane da ukoliko nas ne brine ovakav razvoj situacije šta će onda biti za 15, 20, 25 godina redom ?“

Stariji ruski i američki zvaničnici nastavljaju da se sastaju povodom ovog pitanja u cilju pronalaženja kompromisa.

Drugo sporno pitanje oko kojeg su dve strane podeljene je Kosovo –Srpska pokrajina, u većini nastanjena etničkim Albancima. Još od 1999, Kosovo je pod administracijom Ujedinjenih Nacija i NATO-a.

Kosovski albanci zahtevaju nezavisnost od Srbije – korak koji je podržan od strane Amerike i Evropske Unije. Srbija i Rusija se izrazito protive nezavisnosti Kosova. Četiri meseca međunarodnih posredničkih razgovora je završeno bez dogovora. I Rusija će iskoristiti svoje pravo na veto ukoliko predlog dođe pred izglasavanje Saveta Bezbednosti U.N.
Bivši državni Sekretar SAD-a [u ranim 1990-im tokom administracije Džordža Buša] i bivšeg Američkog Ambasadora u Jugoslaviji [tokom administarcije Džimi Kartera u kasnim 1970-im] Lorens Iglberger, kaže da rasprava o Kosovu potkopava osnovne principe suvereniteta i samoopredeljenja jednog protiv drugog.

Lorens Iglberger:
„Imam zapravo veoma ozbiljne probleme sa međunarodnom zajednicom posebno onim delom koji predstavljaju Sjedinjene Američke Države, koje svojom advokaturom grabe deo teritorije jedne zemlje i taj deo proglašavaju nezavisnim. Ne mislim da je u našoj tradiciji da nam je toliko bitno to proglašenje. Postoje savršeno dobri razlozi za prigovor međunarodnoj zajednici koja hoće da da nezavisnost Kosovu. Možemo raspravljati koliko hoćemo o poteškoćama između Srba i Kosovara. Ali ovde postoje i druga sporna pitanja koja nam nameće međunarodna tradicija, kao što su iznenadno rešavanje problema Kosova uspostavljenjem prava međunarodne zajednice u cilju pritiska na pojedinu teritoriju i njenog otimanja, i jednostavnog objavljivanja zemlji domaćinu da određena teritorija koja je njena više njoj ne pripada.“

Robert Legvold ruski ekspert na Kolumbija univerzitetu, je izjavio da je sporno pitanje suvereniteta najvažnije za Rusiju.

Robert Legvold :
“ Ona [tj. Rusija] je takođe, od početka, protiv deklaracije o nezavisnosti ovog tipa koja će odvesti međunarodnu zajednicu ka priznavanju nezavisnosti, zbog zabrinutosti za separatizam na svojoj teritoriji, uključujući Čečeniju. To, onda, postaje komplikovano, s obzirom da je bilo, pomešane Ruske reakcije na slične slučajeve u svojem susedstvu: Abhazija u Gruziji, Pridnjestrovlje u Moldaviji, možda i Južna Osetija [u Gruziji].“

Gledajući unapred, mnogi eksperti su izjavili da neće doći do promena odnosa između Moskve i Vašingtona u nedeljama i mesecima unapred jer se oba predsednika približavaju kraju svog mandata.

Rusi će izabrati novog predsednika na izborima 2. marta koji će zameniti Vladimira Putina kome ruski ustav zabranjuje treći mandat. I Amerikanci izlaze na izbore 4. novembra kako bi izabrali novog predsednika koji će naslediti Džordža Buša kome takođe Američki ustav zabranjuje kandidovanje za treći mandat.

Analitičari kažu da će u međuvremenu, odnosi između Amerike i Rusije ići usporenim tokom sve do izbora novih lidera u obe Zemlje.

Izvor: Glas Amerike