logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: новинарство    16.818 пута прочитано    Датум: 12.01.2008    Одштампај

Boris psiholog, seksolog, disident, beskućnik...Predsednički kandidati nekažnjeno saopštavaju svoje (lažne) biografije biračima. Marketinške agencije kandidatima za visoke državne funkcije friziraju biografije. Boris Tadić, aktuelni predsednik Republike Srbije i kandidat za tu funkciju na januarskim izborima, oslonio se na drugove iz detinjstva.

Srđan Šaper, propali glumac, junak filma “Davitelj protiv davitelja”, osmislio je izbornu kampanju Borisa Tadića na izborima koji su održani 2004. godine. On je napisao i predsednikovu biografiju. Biografija je lažna i da smo demokratska država, predsednika bi optužili za krivokletstvo. Gospodin Šaper vodi i ovu izbornu kampanju g. Tadića. Ako Boris izgubi izbore, nudimo mu mesto pomoćnika glavnog urednika u Tabloidu. Ako ih, uz Šaperovu pomoć, ipak, dobije, nadamo se da će predsednik Tadić postati zlatni sponzor našeg lista – za borbu protiv mafije. Uostalom, on ima 50.000 evra ušteđevine. Bilo kako bilo, Tabloid je na dobitku. U ovom broju naš saradnik analizira lažnu predsednikovu biografiju, koju su mu skrojili marketinški savetnici i izborni štab. I bez ovakve biografije on bi, sigurno, pobedio te 2004. godine.

Službena biografija pobedničkog kandidata Borisa Tadića na izborima za predsednika Srbije objavljena na sajtu B92, ali i u svim medijima: B92 Specijali. Izbori 2004. godine.

Naš saradnik je pokušao da proveri istinitost podataka iz biografije i evo rezultata:

Boris je rođen tačno kako je navedeno, i diplomirao je na psihologiji. Boris nije završio poslediplomske studije na temu “Subverzivnost u segmentu seksualnosti” ili barem za to nema dokaza na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kome je mesecima naš saradnik pokušavao da nađe magistarsku tezu “Subverzivnosti u segmentu seksualnosti” (Ako gospodin Boris Tadić, ili bilo ko drugi, ima njegovu magistarsku tezu, molimo da nam je ustupi radi objavljivanja, jer su čitaoci pokazali veliko interesovanje da pročitaju naučne rezultate našeg predsednika, za ovu funkciju ekstremno važnu temu, koja se tiče i odnosa prema sopstvenom građanstvu).

Ako predsednik Tadić nema tu magistarsku tezu, nameće se pitanje da li se gospodin Boris Tadić može uopšte pojaviti kao kandidat na januarskim predsedničkim izborima, jer je obmanuo građane na prethodnim izborima.

Iz biografskog navoda zaključuje se da je Boris Tadić magistrirao na navedenu temu. Ovakav studijski smer ne postoji niti je ikada postojao na Filozofskom fakultetu – postoji samo smer psihologija. Znači da je predsednik Boris Tadić magistrirao na ovu temu, ali te magistarske teze nema!

Ova obmana, kao što pretpostavljamo, bila je potpuno nepotrebna i bezrazložna, sem u okviru sugestija marketinške agencije da ga predstavi kao čoveka nauke i struke.

Onaj ko nepotrebno obmanjuje građane može svašta da smisli i uradi kada, sateran činjenicama, uđe u problem utvrđivanja istinitosti bilo kojih navoda.

Ključno pitanje je da li je Boris obmanuo građane, ili nije, i to pitanje se mora razjasniti do kraja?

Naš saradnik je pokušao da utvrdi da li je Boris Tadić radio kao kolporter, bar kao student, ali to nije bilo moguće utvrditi, jer za sada nema nijednog svedoka koji se toga seća. Naprotiv, svi ga se sećaju kao dobrostojećeg mladića, sina dvoje univerzitetskih profesora (otac Ljubomir akademik i majka Nevenka dečji psihijatar), ljudi uvek solidnih primanja, uključujući i zarade na predavanjima i istraživanjima po svetu.

Kao važnog svedoka, upitali smo legendarnog prodavca novina Dragana Blagojevića da li se seća da je Boris Tadić prodavao studentsku štampu. Gospodin Blagojević se uvredio. “Boris je uvek bio dobro dete…”

Namera marketinške agencije je bila da Borisa predstavi kao vrednog, radnog i čoveka koji se od rane mladosti sam starao za svoj džeparac.

Naš saradnik je pokušao da utvrdi kada je Boris radio na Radio Indeksu 202, ali to nije bilo moguće, bar ne toliko da bi bilo upamćeno od šire javnosti. Ovo ne znači da on nije možda pripremio neki prilog za tu radio stanicu, ali u njoj nikada nije bio zaposlen. Proizilazi da je i ovim obmanuta javnost!

U izjavi za Tabloid, bivši urednik Radio Indeksa Nenad Cekić tvrdi da nikada nije sreo saradnika po imenu Boris Tadić!

U bolnici “Laza Lazarević” nema u kadrovskoj evidenciji imena kliničkog psihologa Borisa Tadića! Dozvoljavamo da možda naš saradnik nije dobro pregledao (potpuna nesređenost) kadrovsku evidenciju, pa predlažemo da gospodin Boris Tadić da na kopiranje i objavljivanje svoju radnu knjižicu u kojoj će se videti gde je sve bio zaposlen i koliko je to zaposlenje u ovoj bolnici trajalo.

Ako je ipak bio zaposlen u ovoj bolnici, postavlja se logično pitanje – zašto je napustio tu ustanovu, jer je to prirodno mesto rada za jednog kliničkog psihologa? Ako je dobio otkaz zbog nekih razloga, bilo bi dobro da birači znaju koji su to razlozi? Zaključak je jasan – predsednik je opet obmanuo javnost!

Klinički psiholog koji pređe u gimnaziju za profesora psihologije, prelazi u profesionalnom smislu s konja na magarca, i verovatno za to ima razloga. Razlozi ne mogu biti političke prirode, jer je mesto profesora u gimnaziji, u to vreme, bilo politički svakako delikatnije, i tražena je moralno-politička podobnost kandidata za mesto za katedrom. Pogotovu što predsednik ističe u svojoj službenoj biografiji: bio u zatvoru iz političkih razloga.

Ako gospodin Boris Tadić bude dao svoju radnu knjižicu, mnoge stvari će se razjasniti!

U biografiji, dalje, piše da je Boris potom bio psiholog u vojsci??? Naš saradnik je pokušao da proveri ovu činjenicu, ali nema nikakvih dokaza, niti mogućnosti da se to proveri, jer se ne zna gde je to Boris Tadić bio psiholog u vojsci! Gospodin Boris Tadić je vojsku služio 1984. godine u Čapljini i u Sarajevu. U vojsku ga je otac Ljubomir Tadić poslao te 1984. godine, jer se u to vreme pred Okružnim sudom u Beogradu sudilo šetorici intelektualaca iz grupe Otvorenog univerziteta.

Da bi spasao Borisovu devojku Veselinku Zastavniković hapšenja, Ljubomir Tadić je, preko starih partizanskih veza, uspeo da njegov sin dobije odsustvo i da se venča sa Veselinkom, kojoj se potom izgubio trag.

Saradnik Tabloida je uspeo da preko bivših Borisovih starešina u vojsci utvrdi da je on bio običan redov, sa privilegijama. Vojni psiholog u to vreme, nije bio u formacijskom sastavu vojnih jedinica, već su taj posao obavljali u vojnim bolnicama i vojnim zdravstvenim centrima isključivo vojna lica!

Naš saradnik je pokušao da proveri da li je, i kada, Boris Tadić bio zaposlen u beogradskom Institutu za psihologiju. Takav institut postoji pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali u evidenciji zaposlenih nema Borisa Tadića! Kada bi nam gospodin Boris Tadić pokazao radnu knjižicu, ili ustupio fotokopiju, videlo bi se da li je naša provera bila korektna.
Ako je radio u Institutu, zašto ga je napustio? Ako je radio na istraživanjima, bilo bi dobro da znamo na kojim istraživanjima je Boris radio, gde su objavljeni radovi tog istraživanja.

U biografiji se dalje kaže da je Boris bio osnivač i prvi direktor Centra za demokratiju i političke veštine. Na internetu ne može da se nađe nikakav trag o delatnosti, saopštenjima i stavovima takvog centra. U registrima udruženja građana nema traga o njemu! Postavlja se pitanje gde je taj centar osnovan, kada, ko su njegovi osnivači, da li sada postoji i koja je saopštenja ili stavove iskazao da bi postao relevantan za biografiju jednog predsednika države?

Naš saradnik u svom višenedeljnom istraživanju nije ušao u trag takvom centru, kao legitimnoj organizaciji, u smislu zakona.

Bilo bi dobro da gospodin Boris Tadić pokaže dokaze o njegovom osnivanju, delatnosti, ili da ovo briše iz svoje biografije, kao lažan podatak.

U biografiji potom piše da je Boris Tadić radio na projektu uspostavljanja regionalnog sistema političke edukacije u zemljama jugoistočne Evrope. Naš saradnik upornim istraživanjem nije uspeo da utvrdi koji je to sistem, ko ga je uspostavio i finansirao!

U biografiji stoji da se politikom bavi od studentskih dana, kao i da je učestvovao je u formiranju poluilegalnog Otvorenog univerziteta, i u nizu opozicionih aktivnosti. Ovaj podatak je tačan i potvrđen je od tadašnjih vođa ove najjače opozicione grupe u zemlji, koja je uživala veliki respekt i u svetu.

Dalje u biografiji piše da je Boris bio hapšen osamdesetih godina. Iz uvida u dosije Policijske uprave za grad Beograd – Uprave za analitiku i evidenciju, Boris Tadić je uhapšen 30. jula 1982. godine, priveden dežurnom sudiji za prekršaje i kažnjen sa 25 dana zatvora. Kazna je odmah izvršena, a zbog ”povrede nacionalnih osećanja građana”.

U stvari, g. Tadić je sa grupom u kojoj su bili i Vesna Pešić, Nebojša Popov, Milan Nikolić, Dušan Gamaser… protestovali ispred knjižare “Komunista” noseći majice sa natpisom “Pustite naše drugove”, a protiv hapšenja i zatvaranja grupe koja je 9. jula iste godine demonstrirala u znak podrške sindikalnom pokretu “Solidarnošč” u Poljskoj, u kojoj su bili Dragomir Olujić, Pavluško Imširović, Veselinka Zastavniković (devojka, a potom Borisova supruga), Jovica Mihajilović, Radmila Karajović, Gordan Jovanović i Branislava Katić, koji su bili osuđeni na po 60 dana zatvora. Boris je kaznu odrobijao u Padinskoj skeli.

Od 2003. je, piše u službenoj biografiji, g. Tadić profesor politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Fakultet dramskih umetnosti valjda ima neku proceduru izbora svojih profesora u smislu Zakona o visokom školstvu.

Naš saradnik je dane proveo na ovom fakultetu da utvrdi da li je, i kada, raspisan taj konkurs, gde je objavljen, ko je na njemu učestvovao i koje je reference pokazao Boris Tadić da bi na njemu bio bar asistent!

Logično je pitanje: kako se biraju profesori na tom državnom fakultetu. Prosto rečeno, Boris Tadić ima samo jednu referencu za predavanje politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti – predsednik je Srbije. A on se nalazi, kao i njegova biografija, na sajtu tog fakulteta, znači on je profesor!

Boris kao predsednik ne bi smeo da obavlja druge profesionalne dužnosti, a ipak se izgleda zaposlio na ovom fakultetu na kome predaje jedan od glavnih dramskih predmeta – politiku i advertajzing!

Nažalost, moramo da iskažemo otvorenu sumnju u skoro sve što je Boris Tadić – “ekspert za advertajzing” naveo u biografiji.

Juna 2004. godine izabrali smo za predsednika Srbije čoveka koji, na primer, tada, u 46. godini života, nema nikako rešeno stambeno pitanje. Koji, po svemu sudeći, nikada nije stekao radom svoj stan, a radio je tako mnogo, kako se iz biografije vidi. (Biografi su zaboravili da je g. Boris Tadić bio vlasnik dvosobnog stana na Novom Beogradu kod “Merkatora”, koji mu je poklonio otac Ljubomir, a koji je on ostavio ocu svoje bivše supruge Veselinke Zastavniković – što je plemenit gest, napomena urednika). Zato javnost i insistira na radnoj knjižici g. Tadića, kako bi se videlo koliko je stvarno, i gde radio?
Nedavno je u imovinskoj karti Borisa Tadića odjednom navedeno da ima ušteđevinu od 50.000 evra. Otkud g. Tadiću ta ušteđevina? Ako je poseduje od ranije, zašto sa njom nije pokušao da reši stambeno pitanje, jer nije nam baš na ponosu i časti da za predsednika biramo čoveka – maltene podstanara i beskućnika u 50. godini života.

Ako ovakva pitanja do sada nisu postavljana, sada će morati da se postave. Zbog Borisa i Srbije.

Građani Srbije imaju pravo da znaju da se ponovo kandidovao čovek koji je jednom žestoko obmanjivao birače, a onaj ko to uradi jednom, uradiće još mnogo puta.

Da su u Borisovom štabu to već uočili, nema sumnje, svedoči i oficijelna biografija na sajtu predsednika Republike. I, naravno, biografija na sajtu Fakulteta dramskih umetnosti, gde, navodno, radi kao profesor.

SAJT PREDSEDNIKA REPUBLIKE - Rođen je 15. januara 1958. u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu. Diplomirao je u oblasti socijalne psihologije na katedri za kliničku psihologiju. Radio je kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije i istraživač u naučnim projektima na Institutu za psihologiju. Učestvovao u opozicionom radu tokom studija zbog čega je bio zatvaran. Član Demokratske stranke od 1990. Do sada je obavljao funkcije sekretara Glavnog odbora i potpredsednika Izvršnog odbora DS-a. Bio je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i član njenog veća za nauku i tehnologiju. Na Skupštini DS-a, 27. februara 2000. godine, izabran za potpredsednika stranke. Direktor je Centra za razvoj demokratije i političke veštine i poslednjih godina radi na uspostavljanju regionalnog sistema političke edukacije u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj, kao i u samoj Demokratskoj stranci. Od 2003. je predavač politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U prvoj demokratskoj saveznoj vladi 2000. bio je ministar telekomunikacija. Savezni poslanik Demokratske stranke od 2001. u Veću građana i potpredsednik Skupštine. U tom mandatu obavljao je i funkciju predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. U sazivu prve Skupštine Državne zajednice SCG obavljao je funkciju šefa Poslaničkog kluba DOS-a. Ponovo je izabran za potpredsednika Demokratske stranke 5. oktobra 2001. na X skupštini DS-a. Od 17. marta 2003. do aprila 2004. bio je ministar odbrane Srbije i Crne Gore. Od februara do juna 2004. bio je šef Poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Za predsednika Stranke izabran je na XI skupštini DS-a, 22. februara 2004, i na XII skupštini DS-a, 18. februara 2006. Za predsednika Republike Srbije izabran juna 2004. Govori engleski i francuski jezik. Oženjen, Mašin i Vanjin tata.”

BIOGRAFIJA NA SAJTU FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI – Boris Tadić – Diplomirao kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu gde je i magistrirao na temu “Subverzivnost u segmentu seksualnosti”. Radio je kao psiholog u bolnici “Laza Lazarević”, kao profesor psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji i kao istraživač u beogradskom Institutu za psihologiju. Centar za razvoj demokratije i političke veštine osnovao je 1997. i bio njegov prvi direktor. Radio je na projektu uspostavljanja regionalnog sistema političke edukacije u zemljama jugoistočne Evrope. Od 2003. angažovan je kao predavač na specijalističkim studijama Univerziteta umetnosti. Od 1994. je poslanik u srpskom parlamentu kada je bio i član skupštinskog Odbora za nauku i tehnologiju. Na saveznom nivou bio je od novembra 2000. do juna naredne godine ministar za telekomunikacije, zatim savezni poslanik i član Odbora Savezne skupštine za bezbednost i potpredsednik Veća građana. Od 17. marta 2003. godine do aprila 2004. bio je ministar odbrane Srbije i Crne Gore. Trenutno je na funkciji predsednika Republike Srbije.

TABLOID, Broj 145, Mile Ješanov

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=YitHY18Tc6w]




4 коментара у вези “Boris psiholog, seksolog, disident, beskućnik…”
  1. Pa i nije to nesto tako novo. Autoru teksta preporucujem da procita Autobigrafiju od Branislava Nusica. Biografi samo rade svoj posao.

    ” ….Lirski pesnik N.N. jedno jutro, tresten pijan, sreo se sa svojim buducim biografom. Veliki pokojnik bivao je cesto puta u zivotu svinja, ali ovog puta je poprilicno zabrljavio, tako da nije umeo cak ni kucu da nadje.

    -SLusaj prijatelju- reci ce on, naslanjajuci se svom tezinom na buduceg biografa-oni sto su pili sa mnom napustili su me, stoke bozje, pa nema ko da me odvede kuci. A ja vidis, znam na nebu da nadjem velikog medveda, ali svoju kucu ne mogu nikako da pronadjem!

    Ta je epizoda u biografiji (“Uspomena na pokojnog N.N.”) glasila ovako:

    “Jednog jutra sreo sam ga sumorna i brizna, celo mu je bilo mutno, a oci -one oci kojima je on tako duboko ponirao u dusu covekovu -bile su pune nekog cudnog izraza bola i prekora. Kada sam mu prisao, on se osloni na mene i rece mi:

    -Posrcem, posrcem kroz zivot, jer su me svi tvoji prijatelji napustili. Ah lakse mi je naci pute nebeske no staze zivota. Osecam se usamljen, povedi me, povedi me!”

    I na to je biograf nadovezao svoj opsiran komentar, objasnjavajuci dubinu misli u ovim recima pokojnikovim… “

  2. Ko laze taj i krade,ko krade taj ide u zatvor,a ko ide u zatvor taj ima vaske,a ko ima vaske taj voli da laze,a ko laze taj voli da krade,a ko …
    Ni drug Tito po njegovoj zvanicnoj biografiji nije imao neku skolu osim sto je bio bravar i svrsio politicku skolu na robiju u kratkom vremenu,a postade pretsednik drzave.
    Ni drug Tito nije imao stan,kucu ili imanje,a uspeo je da bude vlasnik citave zemlje i citavog naroda i ziveo je i ponasao se kao kralj ziveci kao retko koji vladar u istoriji sveta, jer je postao pretsednik drzave.
    Ni drug Tito nije pisao knjigu o “Segmentu Sexualnosti”,ali je zato imao tuce zgodnih zena koje su mu bile ljubavnice,kojima je svirao ozbiljnu muziku od Shopena i Mozarta sa Deset svojih prstiju na klaviru i uz znanje ko zna koliko stranih jezika vodio ih u svoju dvorsku spavacu sobu jer je bio pretsednik drzave.
    Imalo bi zaista mnogo toga da se kaze i napise koliko se nas pretsednik Tadic podudara sa drugom Titom,bar u biografiji, da bi to zaista bilo dugacko za citaoce da citaju,a mnogi verovatno sve to vec i znaju pa bi dosli do zakljucka da je Tadic izgleda iznikao iz Titovog jajeta sto znaci da ima sve kvalifikacije da bude predsednik sada nesto krnje drzave.
    Jedino se za njega malo plasim da mu se ne desi jednog dana ono gore receno: Ko laze taj i krade,a ko krade taj ide u zatvor…

  3. SHUPA!

    Primio predsenik Boris Tadic delegaciju Roma iz prigradskih naselja. Zale mu se oni i tako kazu.
    R.: – Gos’n Predsednice, mi Cigani vise ne mozemo ovako d’ zivimo. Sve poskupljuje,mi nemamo hleba da jedemo,razni gansteri i tajkuni se bogate,zive u velelepne vile,a mi bre gos’n Predsednice zivimo u shupu,pa jel’ to pravilno bre majku mu …..?
    T.: – Nije. Pravilno je u shupi!

  4. Podanice Jovicicu,ipak postoji razlika izmedju Joze i
    Borisa.
    Za pricanje viceva kod Joze se islo malo na prebijanje,zatim zatvori itd.Licno mislim da ste i vi zbog tih viceva i sklonosti ka ismejvanju sistema morali napustiti SFRJ.
    Kod Borisa(kazu da je i impotentant) mogu se vicevi pricati i nikom nista.
    Svakako postoje osobe koje pricaju ruzne stvari i protiv
    nasega dragoga svestenstva,sto je za svaku osudu,a da ne
    govorim o vecnom paklu,o neiskajanom grehu.
    Ja sam obozavatelj svih nasih Vladika,svakako da Lavrentije mi je prirastao kod srca u mome skorojevickom ulizivanju.
    A posto imam i posveceni Klofer,sto mi je njegova Svabica dala,cisto se saosecam i sa nasim Vladikom Irinejem,on isto nosi stap,sa njim igra i kolo.
    Tako posto ste skloni pricanju masnih viceva,a sve naucili od nasega dragoga svestenstva,ja vas upozoravam,da bolje da se pripazite,mogu vas izbaciti iz crkve.Znate oni redovno citaju Novinar de.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
КАЛЕНДАР ЗА ПРОСТУ 2014-у ГОДИНУ
ПУТУЈ ЋИРИЛИЧНО
logo
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo