Вести

Izvršna vlast i stranacka elita poslednjih godina se javno sprdaju s javnim tužilaštvima i tužiocima, koristeci ih kao servis za zaštitu svojih zastrašujucih pljacki i kao sredstvo za stranacke obracune i zastrašivanje javnosti. Zato se i izboru tužilaca i njihovih zamenika pridaje veliki znacaj, a svaka vlada obavezno poseže za izmenom Zakona o javnom tužilaštvu, držeci kljucna tužilaštva u v.d. stanju njihovih prvih ljudi.

Iako je Ustavom Srbije i Zakonom o javnom tužilaštvu (clan 3) zabranjeno korišcenje javnog položaja, sredstava javnog informisanja i bilo kog javnog istupanja kojim se utice na rad javnog tužilaštva, kao i svaki drug vid pritiska, sa govornice Narodne skupštine Srbije i javnim saopštenjem politickih stranka, ministara i izvršne vlasti, od javnih tužilaštava se zahteva pokretanje postupka, hapšenje i drugi vid progona neistomišljenika i partijskih ili poslovnih protivnika. I sve to prolazi nekažnjeno. A tužioci uglavnom cute, slušaju šta ce im „gazde“ naložiti, i tek kada dobiju mig, onda krecu u juriš.

Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni ucinioce krivicnih i drugih kažnjivih dela, ulaganjem pravnih sredstava štiti ustavnost i zakonitost i preduzima druge radnje na koje je zakonom ovlašceno. Javno tužilaštvo podleže samo Ustavu i zakonu (clan 1 Zakona o javnom tužilaštvu).

Javna tužilaštva u Srbiji su, po Ustavu Srbije, nezavisna u svom radu i odlucivanju, ali su u praksi samo servis izvršne vlasti.

Prošle nedelje za govornicom Narodne skupštine Srbije tužioci su toliko prozivani da bi, vecina onih koji su uzeli njihova imena u usta, morali da završe u zatvoru, bez obzira na to što su poslanici sami sebe izuzeli od odgovornosti za izgovorene reci u skupštinskoj raspravi.

Predsednik Liberalno demokratske partije i njen poslanik g. Cedomir Jovanovic podneo je krivicnu prijavu protiv vlasnika „Delta“ korporacije Miroslava Miškovica i urednika javnih glasila, optužujuci ih za „zlocinacko udruživanje“ i još mnoštvo drugih krivicnih dela. Svaki gradanin, po ustavu Srbije i zakoniku o krivicnom postupku može, i dužan je, da javnom tužilaštvu prijavi svakog za koga stoji osnovana sumnja da je izvršio krivicno delo koje se goni po službenoj dužnosti.
Krivicna prijava narodnog poslanika Jovanovica je njegovo legitimno pravo.

Pa i pravo da javno saopšti sadržinu svoje krivicne prijave, ako sredstva informisanja procene da prijava zavreduje medijsku pažnju.

Pozivanje poslanika Jovanoviceve Liberalno demokratske partije za govornicom Narodne skupštine Srbije da nadležna tužilaštva reaguju povodom podnete prijave opasan su vid pritiska na tužilaštvo. Ništa manje nisu opasnija ni saopštenja ministara, clanova Vlade i portparola parlamentarnih stranka koji takode pozivaju državnog tužioca „da reaguje“! Tužilaštva su obavezna da primaju krivicne prijave gradana, a obavezna su i da ocene da li u navodima i podnetim dokazima postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivicno delo.

Ako takvu odluku donese, tužilac je u obavezi da bez odlaganja preduzme sve radnje iz okvira svoje nadležnosti da pocinioce krivicnih dela izvede na sud, ili da u predkrivicnom postupku izvrši proveru iznetih tvrdnji i dokaza u krivicnim prijavama.

Javna tužilaštva su u obavezi da obaveste podnosioce krivicnih prijava o svom stavu, da ih pozovu da dopune krivicnu prijavu, ili pojasne neke tvrdnje, a u slucaju odbacaja krivicne prijave da o toj odluci obaveste oštecene ili podnosioce, koji mogu sami preuzeti krivicno gonjenje, stavljanjem zahteva za sprovodenjem istrage pred nadležnim sudom.

Povodom medijske pompe nakon podnošenja prijave g. Jovanovica, stidljivo se oglasio vršilac dužnosti javnog tužioca Srbije g. Slobodan Radovanovic, obaveštavajuci gradane da je „tužilaštvo preduzelo radnje iz okvira svoje nadležnosti“. Javni tužilac Srbije ne postupa po podnetim krivicnim prijavama, vec su za njihovu ocenu i procesuiranje nadležna okružna i opštinska javna tužilaštva, u skladu sa kvalifikacijom krivicnih dela.

Javni tužilac Srbije postupa pred Vrhovnim sudom Srbije, kada on odlucuje po izjavljenim žalbama i vanrednim pravnim lekovima. Dakle, bilo bi logicnije da se oglasio Okružni javni tužilac u Beogradu, koji je nadležan za krivicna dela navedena u prijavi g. Jovanovica. Ali i na celu Okružnog javnog tužilaštva u beogradu je v.d. tužioca gospoda Zagorka Dolenc!
Prijava g. Jovanovica i dogadaji koji su potom potresli srpsku javnost, kao i izjava g. Miroslava Miškovica da ima saznanja od policajaca koji su vodili istragu povodom njegovog kidnapovanja da je pet miliona od otkupnine uzeo g. Jovanovic, dokaz su da su naša tužilaštva pod potpunom kontrolom izvršne vlasti.

Cim je DOS-ova koalicija u januaru 2001. godine došla na vlast, doneta je odluka da se smene kljucni tužioci i postave njihovi partijski jurišnici. Za Okružnog javnog tužioca u Beogradu imenovan je Rade Terzic, koji je ove godine dva meseca proveo u pritvoru, i pod istragom je da je „pripadao zlocinackom udruženju Dušana Spasojevica“! Težak udarac nezavisnosti tužilacke organizacije DOS-ova vlast je zadala vec na startu.

Okružni javni tužilac u Beogradu Andrija Milutinovic zamenjen je Radetom Terzicem. Gospodin Terzic je bio zamenik u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu. DOS-ova vlast je smenila prvog tužioca ovog tužilaštva Milana Jovanovica, koji je uživao ugled cestitog coveka, koji je jedne cipele nosio godinama.

Njegov zamenik je unapreden u okružnog tužioca, a drugo dvoje zamenika su takode unapredeni. Goran Ilic je postavljen za tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva, a Snežana Bogdanovic za tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva! Kakvi su to onda bili gresi Milana Jovanovica, kada je troje njegovih zamenika, kojima je on bio nadreden, postavljeno na najvažnije tužilacke dužnosti!

Da je DOS-ova vlast pohlepno želela da preuzme potpun uticaj nad tužilaštvom svedoci i podatak da je za javnog tužioca Srbije imenovala Sinišu Simica, a za njegovog zamenika Milana Sarajlica, koji su bili zamenici otpuštenog okružnog tužioca Andrije Milutinovica! I sudbina Milutinovicevih zamenika je tužna. U vreme „Sablje“ tužilac Siniša Simic, koji je poznat u pravosudnoj javnosti kao cestit covek, prinuden je da u prostorima tadašnjeg Gradskog SUP-a Beograda potpiše neopozivu ostavku na tu dužnost.

Njegov zamenik Milan Sarajlic uhapšen je i danima pokazivan sa lisicama na rukama, kao placenik “zemunskog klana“! I Okružni javni tužilac u Beogradu, koji je bio uzdanica DOS-ove vlasti, u akciji „sablja“ podneo je ostavku! Za v. d. Javnog tužioca Srbije vlada Zorana Živkovica postavila je Đorda Ostojica, tadašnjeg nacelnika SUP-a Novi Sad!

Kada je Vojislav Koštunica postao premijer, njegov ministar pravde je odmah napravio novu cistku. Oteran je prvo Đorde Ostojic, i za vršioca dužnosti tužioca postavljen Slobodan Jankovic. Okružno javno tužilaštvo u Beogradu takode je dobilo v.d tužioca, u liku Marije Šušnjevic, koja je bila okružni javni tužilac u Šapcu.

Ona je bliska rodaka Vide Petrovic Škero, aktulene predsednice Vrhovnog suda Srbije. Kada je gospoda Šušnjevic avanzovala u zamenika javnog tužioca Srbije, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu dobilo je novog vršioca dužnosti tužioca. Ministar pravde je iz Jagodine doveo Milovana Božovica! Ovih dana kljucno okružno tužilaštvo u Srbiji dobilo je opet v.d. tužioca! Na celo beogradskog okružnog tužilaštva dovedena je gospoda Zagorka Dolenc. Ona je zamenik Okružnoj javnog tužioca u Novom Sadu, i njen izbor je, kao i predhodni, potpuno nezakonit.

Izvršna vlast u Srbiji stalno drži kljucne tužioca u v. d. stanju. Ako pokažu nezavisnost, ako predu “granicu dozvoljenog“, sledi njihova smena, kojoj prethode teške optužbe, sumnjicenja, pretnje.

Za politicku elitu Srbije jedini kriterijum za izbor tužilaca i njihovih zamenika je – poslušnost. A i kada tužilac pokaže da je spreman da primenjuje zakonitost, onda je tu policija, da ga opstruiše. Vlast u Srbiji je odlucila da policija bude organ otkrivanja izvršilaca krivicnih dela, a u praksi je tužilaštvo organ koji službeno pokrece krivicne postupke, na osnovu podataka i cinjenica iz krivicne prijave koju tužiocu podnese policija.

U praksi javni tužioci ne rukovode predkrivicnim postupkom. A kada žele da ga sami pokrenu, na osnovu sopstvenog saznanja ili prijave gradana, onda policija, po instrukcijama ministra policije, mesecima ignoriše tužioceve naloge za prikupljanjem podataka i obezbedenjem dokaza.

Aktuleni ministar policije (u dva mandata) Dragan Jocic danas komanduje radom javnih tužilaštva. Svaka prijava koju napišu inspektori Uprave kriminalisticke policije Policijske uprave za Beograd i Uprave kriminalisticke policije Ministarstva unutrašnjih poslova (u cijem sastavu je i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala) mora da ide ministru Draganu Jocicu na odobrenje. Javnosti je još u secanju slucaj kada su pre tri meseca suspendovan nacelnik i inspektor odeljenja za privredi kriminal, kada su podneli tužilaštvu krivicnu prijavuprotiv celnika energetske mafije.

Nema nikakve sumnje da su svi krivicni postupci koji se vode pred specijalnim odeljenjem za borbu protiv organizovanog kriminala, režirani od strane politicke elite i izvršne vlasti, i da vecina predmeta nikako ne mogu da se podvedu pod odrednicu „mafija“.

U Srbiji je danas, barem po predmetima specijalnog tužioca, više mafijaških grupa nego u celoj Evropi!
Od ovakve vlasti, kakva je danas u Srbiji, nije ni moguce ocekivati da obezbedi nezavisnost sudstva i tužilaštva, jer bi ona tako, i njeni kljucni ljudi, bili glavni “klijenti“ tužilaca i istražnih sudija.

Tužilac za sve režime

Poslušni tužioci su u Srbiji na visokoj ceni. I potpuno su zašticeni. O tome najrecitije govori slucaj Dimitra Krsteva, bivšeg Okružnog javnog tužioca u Požarevcu. On je za vreme Miloševiceve vlasti bio istaknuti Clan JUL-a. Kao v.d. Okružnog javnog tužioca u Požarevcu g. Krstev je 4. septembra 2000. godine, dakle mesec dana pre pada Miloševiceve vlade, potpisao Predlog da se Mirjana Markovic izabere za ženu decenije!

Kao okružni tužilac Krstev je proganjao otporaše, prikrivao sve pljacke koje su, po prirodi tadašnjeg režima, kretale iz Požarevca.

Posle promene vlasti g. Krstev je ostao zamenik tužioca, i javna je tajna da i dalje rukovodi ovim tužilaštvom, i donosi kljucne odluke. Pocev od kupovine stanova, do prikrivanja višemilionskih pljacki. Nekoliko inspektora Policijske uprave Požarevca dostavilo je pisane dokumente o njegovim teškim zloupotrebama. Objavicemo ih u narednom broju.

Tužilac Krstev je u velikoj milosti i aktuelne vlasti. Cuti, klima i potpisuje. Uz put se i sam bavi biznisom. Kakva vlast, takav im i tužilac.

Evo tužbe ministre moj

Novinar Miodrag Vukovic podneo je ove godine krivicnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv više rukovodilaca SO Stari Grad u Beogradu na celu sa Gordanom Videnovic nacelnikom za skupštinske poslove, zbog osnovane sumnje da su opljackali ovu opštinu, nanevši štetu budžetu Republike Srbije od nekoliko miliona evra.

Prijavljena grupa je dvadesetak stanova i lokala koji su u vlasništvu Republike Srbije nezakonito otudila i dala u vlasništvo „biznismenima“ i gradanima. javni pravobranlac Srbije uspeo je da tužbom koju je podneo Vrhovnom sudu Srbije poništi odluke SO Stari grad, ali pomenuti rukovodioci odbijaju da izvrše povracaj imovine, za cije otudenje su, verovatno, i samo lepo nagradeni.

Zamenica Okružnog javnog tužioca u Beogradu Tamara Rakic obavetila je g. Vukovica da je prijava osnovana i na osnovu dokaza, i saopštila mu da ce staviti zahtev za sprovodenjem istrage „cim se vrati s godišnjeg odmora“.

Kada se Vukovic pocetkom septembra zainteresovao za predmet, saznao je da se gospoda Rakic „oglasila nenadležnom“ i predmet ustupila Prvom opštinskom javnom tužlaštvu u Beogradu, koje treba da odluci da prijavu odbaci, ili da zatraži sukob nadležnosti! Šest miliona opljackanih evra tužioce ne interesuje.

Nisu dobili mig, ili nalog „odozgo“. I kada cujete da se oglasi specijalni tužilac za boprbu protiv organizovanog kriminala, znajte da je prethodio poziva Dragana Jocica: „Alo, Miljko, ovde ja, molim te viknu im zahtev za istragu i traži pritvor, pa da ih moji obore na zemlju i da ih uslikamo. Neka narod vidi da i mi nešto radimo.“ I Miljko onda vikne tužbu. Prodere se.

Ana Lešo za Tabloid